Šta je novo?

Cene nekretnina

Ko priča o tome? Kakve veze ima to sa bilo čim?

Poenta je da nisu mogli ništa da prodaju jako, jako dugo. Jer zamisli, narod nije imao para, a kamatne stope su bile visoke.

Što mi to nešto poznato...
Kamate i nisu bile visoke, ali narod nije imao para.

Kamate sada jesu visoke, ali je plata nominalno duplo veca nego tad, nezaposlenost je 2.5 puta manja. Stoga ne znam koliko vazi teza 'narod nema para'.

Kao sto tada cene u dinarima nisu pale ni blizu kao sto su u eurima, ne znam koliko je realno ocekivati da padnu sada, kada imamo i evro inflaciju, ne samo dinarsku.
Ti pokusavas da koristis "logicki sofizam" time sto kad imas 100 slucajeva od kojih neka logika pokriva 99 slucajeva ti nadjes onaj 1 koji nije pokriven da bi diskreditovao celu logiku.
Ovde je vise logika koja pokriva 10 od 100 slucajeva.
Kako god, za sad se ispostavlja da zadnjih godinu dana stavovi nas koji smatramo da su cene naduvane i da ce padati za sad se pokazuju ispravnijim
Kako su se za sad pokazali ispravnim kada su cene i dalje 10% vece u odnosu na trenutak kada ste krenuli da 'smatrate'? Znaci tek treba da docekamo prvi pad cena, a onda taj pad treba da bude bar 10% da bi se doslo na vasu pocetnu tacku.
 
A da li neko zna kakvo je stanje u prodavnicama nameštaja? Ili koliki je promet u istima?
I mene zanima. Naročito prodavnice malo kvalitetnijeg nameštaja kojim se opremaju novi stanovi, a ne škart koji u Austriji ostavljaju ispred kuće pa ga dovoze u Srbiju, ili kič iz kutije koji se sklapa kao lego kockice.
 
Mene zanima jedna stvar. Kazu da ce investitori smanjiti izgradnju kako bi sprecili pad cena. Ok. Oni imaju svoje zaposlene, podizvodjace. Investitor kao vlasnik kapitala mozda i moze da ceka. Ali sta ce biti sa njegovim zaposlenima i podizvodjacima? Da li ce zaposleni dobiti otkaze jer se vise ne gradi? Da li podizvodjaci mogu da cekaju bolje vreme kao sto investitor moze da ceka? Da li ce i oni otpustati radnike ako se ne bude gradilo?

Takodje, vezano za ekonomsku politiku, jos jedno zapazanje. Prosla kriza 2008. je "resena" tako sto je trzistu dat jeftin novac, tj. novac sa niskim kamatnim stopama. U vreme korone je to dodatno podgrejano helikopter novcem, a sve sa ciljem da bi privreda prezivela, tj. da bi se sprecila bankrotstva. Dok god je inflacija bila relativno niska, jeftin novac je ocigledno bio validan nacin da se podrzi privreda. To su iskoristile mnoge kompanije da uvecaju svoje profite cak i sa smanjenom ekonomskom aktivnoscu. Medjutim, sve to je izazvalo inflaciju. Kao sto je ranije bio cilj da se sprece bankrotstva preduzeca po cenu inflacije, tako je sad ocigledno cilj da se obori inflacija po cenu bankrotstva preduzeca. Stampanje novca nije lek za sve ekonomske probleme, i inflacija je jako veliki problem. Iako nekima inflacija odgovara i vreme inflacije smatraju zlatnim dobom jer njima licno odgovara, visoka inflacija se mora obuzdati, makar po cenu toga da X preduzeca bankrotira i Y radnika ostane bez posla. Ako je centralna banka pomogla firmama u vreme krize jeftinim novcem i dala im vremena da stanu na svoje noge i ostvare ekstra profite, ako sad te firme ne mogu da funkcionisu u vreme kad su kamatne stope malo vise, i ako ne mogu da opstanu time sto recimo spuste cene 20-30%, onda i ne treba da funkcionisu. Koliko god to surovo zvucalo, iskoristicu Defketov izraz "to je dobro za industriju". Nije centralna banka Deda Mraz da nagradjuje danas duznike a sutra one koji imaju kes, nego je neko ko balansira kako bi privreda sto bolje funkcionisala. Kad je postojao rizik od bankrotstva, stampali su novac da bi spasili firme. Sad kad je inflacija problem, inflacija se mora oboriti. Cak i da propadne X firmi i Y radnika ostane bez posla, to je bolje nego da je pre par godina dozvolila da bankrotira 10X firmi i 10Y radnika ostane bez posla.
 
@Defke
Nisu bile visoke?

Svi podaci postoje i pogledaj kako su se kretale kamatne stope:

Pa onda uporedi kako se oporavljalo tržište i javljao rast tražnje sa smanjenjem stopa.

Pa se onda javite opet svi vi koji ponavljate kao papagaji da se "u Srbiji stanovi kupuju za keš".
 
Mene zanima jedna stvar. Kazu da ce investitori smanjiti izgradnju kako bi sprecili pad cena. Ok. Oni imaju svoje zaposlene, podizvodjace. Investitor kao vlasnik kapitala mozda i moze da ceka. Ali sta ce biti sa njegovim zaposlenima i podizvodjacima? Da li ce zaposleni dobiti otkaze jer se vise ne gradi? Da li podizvodjaci mogu da cekaju bolje vreme kao sto investitor moze da ceka? Da li ce i oni otpustati radnike ako se ne bude gradilo?
Mi svakako imamo manjak radne snage u gradjevini i na pola gradilista su Turci, Pakistanci i ostali. Prvo ce njih vracati.
 
@Defke
Nisu bile visoke?

Svi podaci postoje i pogledaj kako su se kretale kamatne stope:

Pa onda uporedi kako se oporavljalo tržište i javljao rast tražnje sa smanjenjem stopa.

Pa se onda javite opet svi vi koji ponavljate kao papagaji da se "u Srbiji stanovi kupuju za keš".

Od februara 2009. je euribor 6m ispod 2%, ako je to visoka kamatna stopa onda ok.

Ne znam zasto kacite clanke domacih novina kada mozete pogledati direkt na izvoru.
 
Mene zanima jedna stvar. Kazu da ce investitori smanjiti izgradnju kako bi sprecili pad cena. Ok. Oni imaju svoje zaposlene, podizvodjace. Investitor kao vlasnik kapitala mozda i moze da ceka. Ali sta ce biti sa njegovim zaposlenima i podizvodjacima? Da li ce zaposleni dobiti otkaze jer se vise ne gradi? Da li podizvodjaci mogu da cekaju bolje vreme kao sto investitor moze da ceka? Da li ce i oni otpustati radnike ako se ne bude gradilo?

Takodje, vezano za ekonomsku politiku, jos jedno zapazanje. Prosla kriza 2008. je "resena" tako sto je trzistu dat jeftin novac, tj. novac sa niskim kamatnim stopama. U vreme korone je to dodatno podgrejano helikopter novcem, a sve sa ciljem da bi privreda prezivela, tj. da bi se sprecila bankrotstva. Dok god je inflacija bila relativno niska, jeftin novac je ocigledno bio validan nacin da se podrzi privreda. To su iskoristile mnoge kompanije da uvecaju svoje profite cak i sa smanjenom ekonomskom aktivnoscu. Medjutim, sve to je izazvalo inflaciju. Kao sto je ranije bio cilj da se sprece bankrotstva preduzeca po cenu inflacije, tako je sad ocigledno cilj da se obori inflacija po cenu bankrotstva preduzeca. Stampanje novca nije lek za sve ekonomske probleme, i inflacija je jako veliki problem. Iako nekima inflacija odgovara i vreme inflacije smatraju zlatnim dobom jer njima licno odgovara, visoka inflacija se mora obuzdati, makar po cenu toga da X preduzeca bankrotira i Y radnika ostane bez posla. Ako je centralna banka pomogla firmama u vreme krize jeftinim novcem i dala im vremena da stanu na svoje noge i ostvare ekstra profite, ako sad te firme ne mogu da funkcionisu u vreme kad su kamatne stope malo vise, i ako ne mogu da opstanu time sto recimo spuste cene 20-30%, onda i ne treba da funkcionisu. Koliko god to surovo zvucalo, iskoristicu Defketov izraz "to je dobro za industriju". Nije centralna banka Deda Mraz da nagradjuje danas duznike a sutra one koji imaju kes, nego je neko ko balansira kako bi privreda sto bolje funkcionisala. Kad je postojao rizik od bankrotstva, stampali su novac da bi spasili firme. Sad kad je inflacija problem, inflacija se mora oboriti. Cak i da propadne X firmi i Y radnika ostane bez posla, to je bolje nego da je pre par godina dozvolila da bankrotira 10X firmi i 10Y radnika ostane bez posla.
Rešeno. Evo ga nov zakon koji liberalizuje uvoz radnika.
 
Mene zanima jedna stvar. Kazu da ce investitori smanjiti izgradnju kako bi sprecili pad cena. Ok. Oni imaju svoje zaposlene, podizvodjace. Investitor kao vlasnik kapitala mozda i moze da ceka. Ali sta ce biti sa njegovim zaposlenima i podizvodjacima? Da li ce zaposleni dobiti otkaze jer se vise ne gradi? Da li podizvodjaci mogu da cekaju bolje vreme kao sto investitor moze da ceka? Da li ce i oni otpustati radnike ako se ne bude gradilo?

Takodje, vezano za ekonomsku politiku, jos jedno zapazanje. Prosla kriza 2008. je "resena" tako sto je trzistu dat jeftin novac, tj. novac sa niskim kamatnim stopama. U vreme korone je to dodatno podgrejano helikopter novcem, a sve sa ciljem da bi privreda prezivela, tj. da bi se sprecila bankrotstva. Dok god je inflacija bila relativno niska, jeftin novac je ocigledno bio validan nacin da se podrzi privreda. To su iskoristile mnoge kompanije da uvecaju svoje profite cak i sa smanjenom ekonomskom aktivnoscu. Medjutim, sve to je izazvalo inflaciju. Kao sto je ranije bio cilj da se sprece bankrotstva preduzeca po cenu inflacije, tako je sad ocigledno cilj da se obori inflacija po cenu bankrotstva preduzeca. Stampanje novca nije lek za sve ekonomske probleme, i inflacija je jako veliki problem. Iako nekima inflacija odgovara i vreme inflacije smatraju zlatnim dobom jer njima licno odgovara, visoka inflacija se mora obuzdati, makar po cenu toga da X preduzeca bankrotira i Y radnika ostane bez posla. Ako je centralna banka pomogla firmama u vreme krize jeftinim novcem i dala im vremena da stanu na svoje noge i ostvare ekstra profite, ako sad te firme ne mogu da funkcionisu u vreme kad su kamatne stope malo vise, i ako ne mogu da opstanu time sto recimo spuste cene 20-30%, onda i ne treba da funkcionisu. Koliko god to surovo zvucalo, iskoristicu Defketov izraz "to je dobro za industriju". Nije centralna banka Deda Mraz da nagradjuje danas duznike a sutra one koji imaju kes, nego je neko ko balansira kako bi privreda sto bolje funkcionisala. Kad je postojao rizik od bankrotstva, stampali su novac da bi spasili firme. Sad kad je inflacija problem, inflacija se mora oboriti. Cak i da propadne X firmi i Y radnika ostane bez posla, to je bolje nego da je pre par godina dozvolila da bankrotira 10X firmi i 10Y radnika ostane bez posla.
Odlično zapažanje. Tu nastupa teza Russella Napiera da će u narednom periodu (10 - 15 godina) država preuzeti ulogu u određivanju kamatnih stopa, tako što će ih držati ispod stope inflacije, odnosno da će vršiti finansijsku represiju, dok će centralne banke postati impotentne. Ovo je jedan od svežijih intervjua koji je dao za švajcarski list, i mislim da je bolje da ljudi pročitaju umesto da prepričavam: https://themarket.ch/interview/russell-napier-the-world-will-experience-a-capex-boom-ld.7606

Najviše će biti kažnjena baby boom generacija s obzirom da će inflacija negativno uticati na fondove koji raspolažu njihovim novcem. Obveznice i veliki berzanski indeksi neće ispratiti tempo sa inflacijom. Tako da penzioneri mogu da zaborave dostojanstven život, a putovanja kruzerima i sličnom luksuzu da ne govorim. U suštini generacija Z i donekle milenijalci će biti najviše nagrađeni zbog capex booma, javiće se velika tražnja za radnom snagom koja svuda nedostaje i plate će rasti. Kina će biti veliki gubitnik jer će radna mesta ponovo da se sele na zapad.
 

Od februara 2009. je euribor 6m ispod 2%, ako je to visoka kamatna stopa onda ok.

Ne znam zasto kacite clanke domacih novina kada mozete pogledati direkt na izvoru.
Zar i ti uze da botuješ (jer ne verujem da ti nije jasno šta si napisao kao argument)

Kakve veze ima 2009. sa stambenom krizom u Srbiji?

Kada je bio krah tržišta i konstantan pad nekoliko godina?
 
Zar i ti uze da botuješ (jer ne verujem da ti nije jasno šta si napisao kao argument)

Kakve veze ima 2009. sa stambenom krizom u Srbiji?

Kada je bio krah tržišta i konstantan pad nekoliko godina?
Nakon 2009. a za to vreme Euribor nije presao 2%, zapravo od 2012 je ispod 1%. Jel to visoka kamatna stopa?

Edit: izvinjavam se, minimalno je presao 2% u 2011. svakako je bio dosta nizi nego trenutno.

Edit2: zapravo, samo je euribor 12m presao 2%, 6m nije.
 
Poslednja izmena:
A da li neko zna kakvo je stanje u prodavnicama nameštaja? Ili koliki je promet u istima?
Ne znam za prodavnice ali znam za ove što rade po mjeri i koji su malo bolji u tom poslu i "izvikaniji" (tipa "Artbata" i još po neki), ne možeš ih uhvatiti za par mjeseci da ti rade. Sad da im daš avans 50 % pa da ih čekaš za novembar ili decembar. A deru svi sa cijenama. Kuhinje od medijapana su došle na 1.000 + € po dužnom metru (bez kvarca i bez bilo kakvih perverzija). Setovi oko TV-a sa onim lajsnama od farbanog medijapana i eventualno pločicom velikog formata ili kvarcom, koštaju nekoliko hiljada € pa naviše. Cijene su nevjerovatno. Ja mislim da ti ljudi zarade 10.000 € mjesečno glat. Otprilike im je 70 % od cijene čista zarada. Za prosječna stan sa dvije spavaće sobe ode jedno 20.000 € samo tima što rade namještaj po mjeri. I to je neki prosjek. Nikakve perverzije.
Jedino tehnika nije basnoslovno poskupila. Procentualno najmanje (u odnosu na sve drugo) u poslednje dvije godine. Prije pola godine, godinu, u radnju Bosch-a u Sarajevskoj ti bukvalno pred nosom sve prodje ako kupuješ uređaje i ako se malo duže nećkaš da li da kupiš proizvode koji su na nekom sniženju.
 
Rešeno. Evo ga nov zakon koji liberalizuje uvoz radnika.
Srbija će izvući korist od deinstrijalizacije Kine, gomila fabrika koje ne ispunjavaju zakonsku regulativu u EU može poslovati u Srbiji bez problema. Liberalizacija uvoza radnika je zapravo odličan potez za državu, jer domaće stanovništvo jednostavno nema dovoljan natalitet kojim bi popunilo nova radna mesta. Građani mogu da negoduju, ali u Srbiji država radi ono što je državi u interesu.

Države u istočnoj Evropi takođe liberalizuju uvoz radnika: https://www.dw.com/en/rising-labor-migration-in-poland-hungary-and-czechia/a-66205353

Kvaka je u tome da njihova birokratija ne može ispratiti tempo koji političari zadaju. Iz tog razloga nakon 2020. godine Srbija ima veliki priliv stranih radnika, jer se za radnu i boravišnu dozvolu čeka vrlo kratko. Dok u centralnoj/istočnoj Evropi se čeka godinama. Broj službenika na izdavanju dozvola im je ostao isti, a tražnja za dozvolama se uvećala višestruko u vrlo kratkom roku. Poljska je tu naročito spora, birokratija nije uspeli da se izbori sa prilivom Ukrajinaca od 2014. godine a tek ne može sa drugim talasom od 2022. godine.
 
Sad se već namerno praviš lud.

Dostavio sam ti podatke, uz dodatne opšte poznate činjenice kako se kretalo tržište od 2010. do 2015.

Kada je tih godina klijent otišao u banku u Srbiji da traži kredit za stan, koliko mu je iznosio EKS?

Oktobar 2010: https://www.icr.rs/2010/10/25/stambeni-krediti-nikad-povoljniji/
Sta si dostavio? U onom clanku se kamate na stambene pominju samo u ovom pasusu:

Trenutno kamatne stope na evro indeksirane kredite stanovništvu iznose 4,5% (8,2% u aprilu 2013). U segmentu stambenih kredita, gde je naveće prisustvo evroindeksiranog kreditiranja, kamatne stope smanjene su sa 4,9% u aprilu 2013. na 3,3% u avgustu 2016. godine. Zahvaljujući dobrim rezultatima monetarne politike i postignute makroekonomske stabilnosti Srbije, banke sada nude i dinarske dugoročne stambene kredite, sa rokom otplate od 30 godina i kamatnim stopama ispod 5%.

Sve navedene cifre su nize od trenutnih. Ne znam ko se ovde pravi lud.
 
A da li neko zna kakvo je stanje u prodavnicama nameštaja? Ili koliki je promet u istima?
SIMPO je otvorio ogroman luksuzni salon u centru Zlatibora, celo prizemlje i suteren jedne nove zgrade. Bio sam i pitao otkud oni tu, kažu da su imali veliku potražnju i da su konačno i otvorili salon. Matis postoji već neko vreme a ima ih još nekoliko novih koje doduše nisam obišao
 
Članak NBS govori o periodu 2013. - 2016. (Kako se KS smanjuju)

Članak koji prikazuje trenutno stanje 2010. Ti nedvosmisleno pokazuje da su EKS bile oko 6%, odnosno tek nešto niže od sadašnjih.

A evo izvor i za 2008-2010: https://www.gradnja.rs/kamate-na-stambene-kredite-prepolovljene-u-2010-godini/

Pa mi reci da nema jasne uzročno-posledične veze između kretanja kamatnih stopa od izbijanja krize u svetu, preko početka pada tražnje i posledično cena u Srbiji, pa do oporavka tržišta.

Iako naravno to nije jedini faktor.

Siguran sam da si pametniji od tvoje trenutne retorike ;)
 
Članak NBS govori o periodu 2013. - 2016. (Kako se KS smanjuju)

Članak koji prikazuje trenutno stanje 2010. Ti nedvosmisleno pokazuje da su EKS bile oko 6%, odnosno tek nešto niže od sadašnjih.

Siguran sam da si pametniji od tvoje trenutne retorike ;)
Drugi clanak si okacio tek sad, i to u editu.

Opet, koliko je skocila kamatna stopa u odnosu na period rasta pre 2008? Ako su kamate bile 6% u vreme kada je euribor bio ispod 2% to samo znaci da su marze banaka bile vece, zbog tada losijeg kreditnog rejtinga zemlje. Trenutno ne vidimo preveliki skok fisknih marzi banaka, znaci skok je uzrokovan iskljucivo euriborom.

Da bi dokazao tezu da je skok kamatnih stopa oborio trziste tada morao bi da navedes nekakav graf kretanja kamata pre i tokom krize, a ne tackastim podacima iz pojedinacnih clanaka.

A ne mozes to dokazati jer je opste poznato da prethodni pad nisu uzrokovale visoke kamatne stope, vec opsti pad privrede, kog za sada nema. I zato je uporno ponavljanje i ocekivanje identicnih kretanja u ovoj krizi neozbiljno, jer jednostavno nisu krize istog tipa.

Edit: https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/nizim-kamatama-do-vise-klijenata/

Evo i pre krize, u vreme naduvavanja tadasnjeg balona, si imao kredite koji su se reklamirali kao "povoljni" sa efektivnom kamatnom stopom od 6%. Potpuno drugacije trziste i drugacija ocekivanja kad su kamate u pitanju.
 
Poslednja izmena:
Znači sad i straw man falacy...

Ti si umešao euribor u priču. Ja sam odmah i isključivo pričao o kamatnoj stopi koju zajmoprimac plaća. Dakle koliko nekog košta da uzme kredit.

Jer tada, kao i sada, važilo je da banci vratiš celokupan iznos kredita x 2 (t.j. malo gore i dole u zavisnosti od godine)

I zamisli to čudo, nisu se toliko uzimali krediti jer su bili skupi i jer narod nije imao para (ovo drugo zbog pada privrede kao što i sam sad kažeš) što je dovelo do pada tražnje, što je dovelo do stagnacije cena, a onda i pada cena.

Kako se sve obrtalo jedno po jedno, tako je i porasla tražnja.

A ovaj komentar "krize nisu istog tipa" je smešan, jer iste elementarne logike važe uvek.

Ako je kriza, ne može prosečan Srba da kupi stan, šta god bio uzrok iste.
 
Poslednja izmena:
Ddakle nebitno je da li je pohlepa banke dodatno povećala EKS.

I sada je pohlepa povećala cene svega. Inflacija je najviše izazvana ugradjivanjem svih u lancu, t.j. korporativnim profitima.
 
Poslednja izmena:
Znači sad i strawman falacy...

Ti si umešao euribor u priču. Ja sam odmah i isključivo pričao o kamatnoj stopi koju zajmoprimac plaća.

Jer tada, kao i sada, važilo je da banci vratiš celokupan iznos kredita x 2 (t.j. malo gore i dole u zavisnosti od godine)

I zamisli to čudo, nisu se toliko uzimali krediti jer su bili skupi i jer narod nije imao para (ovo drugo zbog pada privrede kao što i sam sad kažeš) što je dovelo do pada tražnje, što je dovelo do stagnacije cena, a onda i pada cena.

Kako se sve obrtalo jedno po jedno, tako je i porasla tražnja.

A ovaj komentar "krize nisu istog tipa" je smešan, jer iste elementarne logike važe uvek.

Ako je kriza, ne može prosečan Srba da kupi stan, šta god bio uzrok iste.
Isto pravilo je vazilo i pre krize 2008. (placanje 2x banci vrednosti stana) Stvari se tad nisu fundamentalno promenile sto se kamata tice da bi to bio glavni uzrok. Ono sto se tad jeste znacajno promenilo su prosecne plate (u evrima) i nezaposlesnost.

Sada, kamate fundamentalno menjaju racunicu, ali to je jedini faktor. Plate u eurima ne padaju, cak sta vise rastu dvocifreno na godisnjem nivou. Nezaposlesnot takodje ne pada.

Za sada, dve potpuno drugacije situacije, a ti ih predstavljas kao identicne, jer 'kriza je kriza'. Ako plate krenu da padaju i nezaposlenost da skace, onda mozemo poceti da ocekujemo i slicno kretanje cena. Za sada toga nema. Imamo drugi tip krize gde visoke kamate prati i visoka inflacija u evrima i tu se ne zna sta se moze ocekivati.
 
Isto pravilo je vazilo i pre krize 2008. (placanje 2x banci vrednosti stana) Stvari se tad nisu fundamentalno promenile sto se kamata tice da bi to bio glavni uzrok. Ono sto se tad jeste znacajno promenilo su prosecne plate (u evrima) i nezaposlesnost.

Sada, kamate fundamentalno menjaju racunicu, ali to je jedini faktor. Plate u eurima ne padaju, cak sta vise rastu dvocifreno na godisnjem nivou. Nezaposlesnot takodje ne pada.

Za sada, dve potpuno drugacije situacije, a ti ih predstavljas kao identicne, jer 'kriza je kriza'. Ako plate krenu da padaju i nezaposlenost da skace, onda mozemo poceti da ocekujemo i slicno kretanje cena. Za sada toga nema. Imamo drugi tip krize gde visoke kamate prati i visoka inflacija u evrima i tu se ne zna sta se moze ocekivati.

Period od 2000. do 2008. su maltene začeci komercijalnih stambenih kredita u Srbiji... predugo su trajale sankcije i ratovi.

A ako za 2023. tvrdis da plate rastu i da prate troškove i da nema nesigurnosti na tržištu rada, onda ne znam šta da ti kažem, srećno sa takvim razmišljanjem.

P.S. ne kaže se "čak štaviše"
 
Vrh