Hvala na razvoju argumentovane diskusije i otvorenoj kritici.
Buka ugostiteljskih objekata je tehničko/finansijski mnogo lakše rešiv problem od saobraćajne buke. U pitanju su manji građevinski radovi u trošku vlasnika biznisa, bez javnih ulaganja i sa svega par pravnih subjekata. Mnogo uređenije i razvijenije zemlje imaju višedecenijske programe sa ciljem da se tipa za 15 godina izloženost saobraćajnoj buci smanji za 30%.
Beograd na desnoj obali Save i Dunava ima retko zakržljalu infrastrukturu za evropsku civilizaciju, da čak nedostaju ulice širine bar 20 metara od fasade do fasade. Bez te širine od fasade do fasade je teško napraviti drvored, biciklističku stazu, tramvajsku bašticu ili žutu traku, čak i metro najpovoljnijom metodom neposredno ispod ulice. Po centru Beča, Roterdama, Brisela itd. ćete sresti takve ulice, koje bi trebale imati po 5+5 traka u nekom proautomobilskom modelu, ali imaju ili tramvaj ili metro neposredno ispod ulice, sa 1+1 ili 2+2 trake u kojima je dozvoljeno kretanje kola. Znači, u pitanju je minimalna infrastruktura. U Despota Stefana preko 80% putnika imamo u autobusima. Autobus pravi 7-8 puta manje izduvnih gasova po prevezenom putniku, ali na tek dva puta većem uličnom prostoru od jednog automobila proizvodi 8 puta veću emisiju, odnosno visoko korišćena autobuska traka proizvodi 4 puta veću emisiju ugljendioksida od visokokorišćene automobilske trake +što autobusi za razliku od automobila koriste isključivo dizel. Vozila koja stoje troše trećinu goriva potrebnog za kretanje u režimu sa pune snage. Odnosno, prostim samim proširenjem sa žutom trakom zahvaljujući odgušenju autobusa emisija autobusa se smanjuje više nego dvostruko, a emisija automobila se povećava, takođe približno dvostruko. Rezultat širenja Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona je za oko 40% manje zagađenje izduvnim gasovima čak i da se ne uvede nikakav električni prevoz.
Vezano za Buku, tu su takođe najintenzivniji izvor buke autobusi, kojima se prevozi preko 80% putnika na tom pravcu. I opet se vraćamo na električni javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici kao glavni smer rešavanja problema.
Čak i u Beogradu imamo pozitivne primere glavnih ulica sa javnim prevozom u tramvajskim bašticama i žutim trakama, i 1+1 za automobile, kao održiv koncept, a da cene stanova (posledica kvaliteta života) nisu osetno niže nego u susednim tišim ulicama: Kralja Milana, Vojvode Stepe, Vojislava Ilića, Džordža Vašingtona. Primer ulica gde su ljudi više ugroženi bukom i zagađenjem su Beogradska, Starine Novaka, Takovska, Despota Stefana. Svakako po neku nisam pomenuo, ali to su dve jasne grupe, gde konkretno za Despota Stefana predlažemo nešto slično Kralja Milana ili Vojvode Stepe.
Oni imaju skupu infrastrukturu koju su gradili decenijama, sa kojom u Beogradu zaostajemo. Ali, čak i kada tranzitna kretanja preusmerimo preko Ade Huje, Mirijeva, Velikog mokrog luga, generiše se potisnuta tražnja. Kao što ni Most na Adi, ni obilaznica ni BG:VOZ nisu smanjili opterećenje Gazele. U Beogradu ne samo da se ništa ne gradi, nego se čak i smanjuje infrastruktura po tehničkim predispozicijama najbržeg, jednom od najpouzdanijih, najkomfornijeg. energetski najštedljivijeg i po putniku najjeftinijeg prevoza u milionskom gradu, konkretno ukidanje Železničke stanice Beograd sa prilaznim prugama.
Najjeftiniji i najjednostavniji za izgradnju takav presedački sistem je BRT, ili autobus bez deljenja saobraćajnih traka sa kolima i centralnim upravljanjem. Ali čak i za to nam je jedini segment nerešiv bez širenja ulice upravo Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Sa strane zagađenja bukom i izduvnim gasovima, možemo to napraviti kao elektrobus Novi Beograd-Pančevački most, celom dužinom sa žutim trakama i presedačkim terminusima, i žutim trakama kroz Terazijski tunel i Brankovu. Primer rešenja.
Ne rade radi sebe, ali u praksi, linija 95 je naš tužni rekorder sa brojem putnika karakterističnim za liniju lakog metroa u Evropi. Od brzog gradsko-prigradskog prevoza imamo taj kakav takav BG:VOZ, ali od 2018. negde do danas on ide retko, i ne postoji presedački terminus u Krnjači. Ali i ako bi to doveli u red, povukao bi možda tek 20-30% putnika 95 zato što fizički ne pokriva neke od najvažnijih delova mreže, i opet se vraćamo na Despota Stefana i suženje između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Na ostatku ulice je regulacija oko 25 metara, što omogućava (na račun parking mesta) i 1+1 za javni prevoz, i 1+1 za automobile sa trakom za levo skretanje, i biciklističku stazu i drvored i normalan trotoar.