Bulevar despota Stefana

[Пантограф]

Неће ни тада.

А друмски тунел Деспота Стефана - Пицин парк је смешно и помињати - то је објекат од можда и 500 милиона евра. Незамисливо је да то добијемо.

Да сам власт, размишљао бих о тунелу за електрификовани аутобуски превоз, Зелени венац - проширени Булевар деспота Стефана (Банија), можда са једном подземном станицом. Не видим шта друго може да се уради у разумном року.

 

[Прле]

Ајде опет да питам, због чега тај правац не може да опслужи трамвоз ? Код тврђаве, по путу, поред пута у засебним тракама, по старом коридору? А у зони БНВ у плитком ископу?

 

[Пантограф]

Па то око Тврђаве је превелико кружење, било би споро. И "бежи" од центра. а нама је центар - на гребену.
Зато је, једноставно и практично, требало спојити Главну железничку станицу и пругу у дунавском делу града - тунелом испод центра, са подземном станицом на Тргу. И ето, дефакто, метроа (нема никаквих техничких проблема да се кроз такав тунел не пусте, уз помоћ треће шине, трамваји за Баново брдо и НБ, па да са подземне станице испод Трга, после неколико стотина уложених милиона, можемо да путујемо ка пола града; мада, Беобилд таква решења не воли, него "кад се гради, да се гради" - макар се не изградило).

Тако, имале су се "визије", сновидела су се дуга путовања кроз тунеле (бег у мајчину материцу) и сад ништа ни од чега неће бити.

 

[Karlo del Ponte]

Kakva glupost. Ukoliko se prosiri ulica bice vise saobracaja i zagadjenja... Mi se upravo spremamo da tuzimo Grad zbog zagadjenja vazduha od saobracaja, na osnovu info koje su obavljene od strane gradskih institucija i zato sto nivo buke prevazilazi zakonom dozvoljene vrednosti. Ulica je u tom delu uza od Palmoticeve, iako u Palmoticevoj nema ni jednog autobusa, a kroz Bulevar Despota Stefana prolazi vise od deset vozila gradskog saobra'ajnog, plus automobili....
Obratite paznju na zgrade koje se nalaze u toj ulici. Videcete da su prozori skoro na svim zgradam duz ulice zatvoreni.
Sa desne strane gledano od Dzorza Vasingotna prema Trgu pesacki prolaz je sirine oko metar. Ukoliko se poruse zgrade sa leve strane, problem se nece resiti, vec ce se isti samo povecati.... Tako da ovi komentari usko grlo u saobracaju pa treba rusiti su krajnje povrsni.
Ukoliko su mi[ljenja da nam treba Bulevar od Trga onda treba sve da porusimo i da napravimo sirinu ulice koju trazi Bulevar....

Poštovana Elena dobrodošli na forum.

Razumem da su vaši uslovi života u pomenutoj ulici jako loši zbog buke i zagađenja vazduha. Ali?
1) Tužiti grad? Ta buka i zagađenje postoje već decenijama, i proishode iz kompletnog načina života i funkcionisanja grada.
2) Despota Stefana je deo osnovne minimalne mreže glavnih ulica milionskog grada.

Savremeni pristup urbanizmu i planiranju grada u istorijskom jezgru je davanje prvenstva pešacima, biciklistima i javnom prevozu, što više električnom. Stav većine forumaša je da se širenje Despota Stefana potrebno ne radi automobila, već radi efikasnog javnog prevoza, po mogućnosti što više električnog. Takođe to je preduslov formiranja celovitog glavnog bicikliszičkog koridora Trg republike-Višnjica. Pozicija tih par zgrada na sred ulice čak onemogućava gradnju metroa metodom cut & cover (iskopaj i pokrij) kao finansijski i tehnički najpogodnijom metodom.

To je osim Brankovog mosta ujedno i jedini pravac prilaza centru bez ikakvog električnog prevoza usmerenog na centar. Istovremeno 2 od 3 najkorišćenije linije javnog prevoza u gradu, autobusi 16 i 95 idu baš Brankov most-Despota Stefana. Dobra gradska uprava bi trebala da ponudi bar neke korake vezane za smanjenje buke i zagađenja žiteljima ulice Despota Stefana paralelno sa formiranjem koridora za pouzdan i ne tako spor javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici. Jedino, kako bih bili pošteni i realni, tu bi bez ogromnih ulaganja mogli prevesti na električni javni prevoz tek ~40-50% javnog prevoza. Kao jedna od smernica bi mogli biti "bezautomobilni vikendi", gde se dve srednje trake koriste za javni prevoz, spoljašnje za bicikliste od 9 ujutru do 9 uveče subotom i nedeljom.

 

[Elena77]

Poštovana Elena dobrodošli na forum.

Razumem da su vaši uslovi života u pomenutoj ulici jako loši zbog buke i zagađenja vazduha. Ali?
1) Tužiti grad? Ta buka i zagađenje postoje već decenijama, i proishode iz kompletnog načina života i funkcionisanja grada.
2) Despota Stefana je deo osnovne minimalne mreže glavnih ulica milionskog grada.

Savremeni pristup urbanizmu i planiranju grada u istorijskom jezgru je davanje prvenstva pešacima, biciklistima i javnom prevozu, što više električnom. Stav većine forumaša je da se širenje Despota Stefana potrebno ne radi automobila, već radi efikasnog javnog prevoza, po mogućnosti što više električnog. Takođe to je preduslov formiranja celovitog glavnog bicikliszičkog koridora Trg republike-Višnjica. Pozicija tih par zgrada na sred ulice čak onemogućava gradnju metroa metodom cut & cover (iskopaj i pokrij) kao finansijski i tehnički najpogodnijom metodom.

To je osim Brankovog mosta ujedno i jedini pravac prilaza centru bez ikakvog električnog prevoza usmerenog na centar. Istovremeno 2 od 3 najkorišćenije linije javnog prevoza u gradu, autobusi 16 i 95 idu baš Brankov most-Despota Stefana. Dobra gradska uprava bi trebala da ponudi bar neke korake vezane za smanjenje buke i zagađenja žiteljima ulice Despota Stefana paralelno sa formiranjem koridora za pouzdan i ne tako spor javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici. Jedino, kako bih bili pošteni i realni, tu bi bez ogromnih ulaganja mogli prevesti na električni javni prevoz tek ~40-50% javnog prevoza. Kao jedna od smernica bi mogli biti "bezautomobilni vikendi", gde se dve srednje trake koriste za javni prevoz, spoljašnje za bicikliste od 9 ujutru do 9 uveče subotom i nedeljom.

1)Da, zbog necinjena jer su evidentirali problem, ali nisu preduzeli Ni jednu meru da ga rese…
2) jeste jedna od glavnih sao

 

[Elena77]

2. To Vam je sto kao sto su stanari u Cetinskoj tuzili Grad jer buka u tom slucaju iz kafica prevazilazi Odlukom Grada dozvoljeni nivo. Onda je sud nasao da Grad nije preduzeo nista, od mera pa ih je obavezao da stanarima naknade stetu. Onda su oni prepisali koje su to mere i obavezali ugostitelje da ih se pridrzavaju....
3. Ukoliko se ulica prosiri sta god da je cilj, posledica ce biti vise automobila i haos u saobracaju u samom centru Grada. Izvinite, ali opste je poznata cinjenica da su gradovi u Evropi i Americi predzimali i sada preduzimaju razne mere kako bi se rasili saobracaja i buke u centru Grada. Moje misljenje je da prosirenjem ulice povecavamo vec postojeci problem.
4. Na kraju, mislim da svi koriste Bulevar Despota Stefana i Takovsku za tranzit, sto nije uobicajeno za bilo koji centar garada. U svim zemljama u kojima sam bila ides okolo naokolo da se parkiras ili ides metrom. Nije mi padalo napamet ni u jednom gradu Evrope da se parkiram u centru, odnosno nije ni bilo moguce, jer je bilo preskupo, ili su nam trebale specijalne karte izdate od Grada da udjemo u centar ili je prevoz bio preskup pa smo isli peske.
5. Isto tako, sam svojim ocima videla da po razdelnoj liniji crtaju crvenom bojom biciklisicke trake, tako da automobili idu iza biciklista ako nemaju uslova da ih preteknu.
6. Iskreno, nije mi normalno da sednes na Novom Beogradu i vozis se kroz ceo grad do Borce. U tom slucaju ti provedes tri sata svog zivota svaki dan u saobracaju. Mislim, iskreno da to niko ne radi sebi. Tako dugacke linije treba da su povezane ili metrom ili vozom, a ne autobusima.

 

[Дошљак]

Ширење булевара је предуслов да се врати трамвај дуж њега. Па онда лепо уведемо трамвајску линију од трга до Омладинског стадиона и до Миријевског булевара, а за 16, 35, 95, 27е и 43 развучемо тролејбуску мрежу.

 

[kopte3]

Mislim da je osnov diskusije potpuno pogresan. Bulevar sem na pomenutom suzenju vec poseduje 4 trake. Prosto je logicno da se ta deonica prosiri i otkloni cep sto bi ubrzalo postojeci saobracaj.

Kada se za to steknu uslovi (izgradnja metroa) onda treba rekonfigurisati ulicu, umanjiti broj autobuskih linija, uvesti biciklisticke staze, prosiriti trotare itd.
Do tada treba raditi na elektrifikaciji gradskog prevoza.

 

[lukander01]

Biciklisticke staze vec sad mogu da se uvedu, samo treba parking da se rotira da bude paralelan, ili jos bolje da se ukine da ne smeta gradskom prevozu.
Trolejbuse i tramvaje podrzavam. Malo vise tramvaje jer nam je potreban veci kapacitet.
Sto se tice suzenja, ja sam za to da se prosiri kako bi bilo mesta za biciklisticku stazu i recimo jos jednu traku. Ne bi bilo lose da u spicu bude dozvoljeno samo prevozu da udje u suzenje. Za to bi bilo potrebno da se uradi most i/ili uradi SMT do Visnjice, sto nije veliki poduhvat. Saobracaj kroz Takovsku i despota Stefana zaista jeste 95% tranzitni, ako ne i vise.
Najbolje bi bilo da taj saobracaj ide okolo, i da postoji izbor da ides okolo i kroz guzve kolima ili brzo,direkto i efikasno prevozom. Tako guzve postaju individualni umesto kolektivni problem.
Niko nece da ide kolima do blokova pa na 95 do Borce, nego ce ici na novi most. Prevozom se ide najdalje do centra.


Sent from my SM-G981U1 using Tapatalk

 

[johnny_s]

6. Iskreno, nije mi normalno da sednes na Novom Beogradu i vozis se kroz ceo grad do Borce. U tom slucaju ti provedes tri sata svog zivota svaki dan u saobracaju. Mislim, iskreno da to niko ne radi sebi. Tako dugacke linije treba da su povezane ili metrom ili vozom, a ne autobusima.

Divim se tvojoj operisanosti od realnosti u kojoj žive mnogi naši sugrađani. Ali dobro, valjda je svakom njegova muka najveća...

 

[dzonihsv]

Probaj iz Borče da dođeš do Jerkovića bez auta (ili obrnuto). 95-ica ide u cugu do NBG-a i tu nema frke, dok do Jerkovića je prilična kombinacija i putešestvija šetanja i presedanja i guranja po solo busevima/trolama/tramvajima.

 

[Karlo del Ponte]

2. To Vam je sto kao sto su stanari u Cetinskoj tuzili Grad jer buka u tom slucaju iz kafica prevazilazi Odlukom Grada dozvoljeni nivo. Onda je sud nasao da Grad nije preduzeo nista, od mera pa ih je obavezao da stanarima naknade stetu. Onda su oni prepisali koje su to mere i obavezali ugostitelje da ih se pridrzavaju....

Hvala na razvoju argumentovane diskusije i otvorenoj kritici.

Buka ugostiteljskih objekata je tehničko/finansijski mnogo lakše rešiv problem od saobraćajne buke. U pitanju su manji građevinski radovi u trošku vlasnika biznisa, bez javnih ulaganja i sa svega par pravnih subjekata. Mnogo uređenije i razvijenije zemlje imaju višedecenijske programe sa ciljem da se tipa za 15 godina izloženost saobraćajnoj buci smanji za 30%.

3. Ukoliko se ulica prosiri sta god da je cilj, posledica ce biti vise automobila i haos u saobracaju u samom centru Grada. Izvinite, ali opste je poznata cinjenica da su gradovi u Evropi i Americi predzimali i sada preduzimaju razne mere kako bi se rasili saobracaja i buke u centru Grada. Moje misljenje je da prosirenjem ulice povecavamo vec postojeci problem.

Beograd na desnoj obali Save i Dunava ima retko zakržljalu infrastrukturu za evropsku civilizaciju, da čak nedostaju ulice širine bar 20 metara od fasade do fasade. Bez te širine od fasade do fasade je teško napraviti drvored, biciklističku stazu, tramvajsku bašticu ili žutu traku, čak i metro najpovoljnijom metodom neposredno ispod ulice. Po centru Beča, Roterdama, Brisela itd. ćete sresti takve ulice, koje bi trebale imati po 5+5 traka u nekom proautomobilskom modelu, ali imaju ili tramvaj ili metro neposredno ispod ulice, sa 1+1 ili 2+2 trake u kojima je dozvoljeno kretanje kola. Znači, u pitanju je minimalna infrastruktura. U Despota Stefana preko 80% putnika imamo u autobusima. Autobus pravi 7-8 puta manje izduvnih gasova po prevezenom putniku, ali na tek dva puta većem uličnom prostoru od jednog automobila proizvodi 8 puta veću emisiju, odnosno visoko korišćena autobuska traka proizvodi 4 puta veću emisiju ugljendioksida od visokokorišćene automobilske trake +što autobusi za razliku od automobila koriste isključivo dizel. Vozila koja stoje troše trećinu goriva potrebnog za kretanje u režimu sa pune snage. Odnosno, prostim samim proširenjem sa žutom trakom zahvaljujući odgušenju autobusa emisija autobusa se smanjuje više nego dvostruko, a emisija automobila se povećava, takođe približno dvostruko. Rezultat širenja Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona je za oko 40% manje zagađenje izduvnim gasovima čak i da se ne uvede nikakav električni prevoz.

Vezano za Buku, tu su takođe najintenzivniji izvor buke autobusi, kojima se prevozi preko 80% putnika na tom pravcu. I opet se vraćamo na električni javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici kao glavni smer rešavanja problema.

Čak i u Beogradu imamo pozitivne primere glavnih ulica sa javnim prevozom u tramvajskim bašticama i žutim trakama, i 1+1 za automobile, kao održiv koncept, a da cene stanova (posledica kvaliteta života) nisu osetno niže nego u susednim tišim ulicama: Kralja Milana, Vojvode Stepe, Vojislava Ilića, Džordža Vašingtona. Primer ulica gde su ljudi više ugroženi bukom i zagađenjem su Beogradska, Starine Novaka, Takovska, Despota Stefana. Svakako po neku nisam pomenuo, ali to su dve jasne grupe, gde konkretno za Despota Stefana predlažemo nešto slično Kralja Milana ili Vojvode Stepe.

4. Na kraju, mislim da svi koriste Bulevar Despota Stefana i Takovsku za tranzit, sto nije uobicajeno za bilo koji centar garada. U svim zemljama u kojima sam bila ides okolo naokolo da se parkiras ili ides metrom. Nije mi padalo napamet ni u jednom gradu Evrope da se parkiram u centru, odnosno nije ni bilo moguce, jer je bilo preskupo, ili su nam trebale specijalne karte izdate od Grada da udjemo u centar ili je prevoz bio preskup pa smo isli peske.

Oni imaju skupu infrastrukturu koju su gradili decenijama, sa kojom u Beogradu zaostajemo. Ali, čak i kada tranzitna kretanja preusmerimo preko Ade Huje, Mirijeva, Velikog mokrog luga, generiše se potisnuta tražnja. Kao što ni Most na Adi, ni obilaznica ni BG:VOZ nisu smanjili opterećenje Gazele. U Beogradu ne samo da se ništa ne gradi, nego se čak i smanjuje infrastruktura po tehničkim predispozicijama najbržeg, jednom od najpouzdanijih, najkomfornijeg. energetski najštedljivijeg i po putniku najjeftinijeg prevoza u milionskom gradu, konkretno ukidanje Železničke stanice Beograd sa prilaznim prugama.

Najjeftiniji i najjednostavniji za izgradnju takav presedački sistem je BRT, ili autobus bez deljenja saobraćajnih traka sa kolima i centralnim upravljanjem. Ali čak i za to nam je jedini segment nerešiv bez širenja ulice upravo Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Sa strane zagađenja bukom i izduvnim gasovima, možemo to napraviti kao elektrobus Novi Beograd-Pančevački most, celom dužinom sa žutim trakama i presedačkim terminusima, i žutim trakama kroz Terazijski tunel i Brankovu. Primer rešenja.

5. Isto tako, sam svojim ocima videla da po razdelnoj liniji crtaju crvenom bojom biciklisicke trake, tako da automobili idu iza biciklista ako nemaju uslova da ih preteknu.
6. Iskreno, nije mi normalno da sednes na Novom Beogradu i vozis se kroz ceo grad do Borce. U tom slucaju ti provedes tri sata svog zivota svaki dan u saobracaju. Mislim, iskreno da to niko ne radi sebi. Tako dugacke linije treba da su povezane ili metrom ili vozom, a ne autobusima.

Ne rade radi sebe, ali u praksi, linija 95 je naš tužni rekorder sa brojem putnika karakterističnim za liniju lakog metroa u Evropi. Od brzog gradsko-prigradskog prevoza imamo taj kakav takav BG:VOZ, ali od 2018. negde do danas on ide retko, i ne postoji presedački terminus u Krnjači. Ali i ako bi to doveli u red, povukao bi možda tek 20-30% putnika 95 zato što fizički ne pokriva neke od najvažnijih delova mreže, i opet se vraćamo na Despota Stefana i suženje između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Na ostatku ulice je regulacija oko 25 metara, što omogućava (na račun parking mesta) i 1+1 za javni prevoz, i 1+1 za automobile sa trakom za levo skretanje, i biciklističku stazu i drvored i normalan trotoar.

 

[Прле]

Карло, нисам схватио мисао зашто ту не може икопај/затрпај? Једини ако ниси хтео да кажеш да је затварати жилу куцавицу бог тих радова саобраћајна катастрофа као кад би Славију затворили?

Колико би коштала естакада (тј подизање јавног превоза "на спрат"), и колико би то било решење које може да реши саобраћајне проблема на том потезу?

 

[Пантограф]

Па где можеш да дижеш на стубове у 29.
Паралелно са тим булеваром, на пешачкој дистанци, подсећам, имамо/имали смо денивелисану пругу...

 

[Bender Rodriguez]

Man'te se više tramvaja kroz gudure i brda centra. Eno vam ga Novi Beograd, 60 godina čekaju hektari livada namenski pravljenih za šinska vozila, da ih neko upotrebi.
Neka svako počne s predlozima od svog kraja, pa ćemo se naći posle po završetku za ostala pitanja i preostale koraka.

Ukoliko se ulica prosiri sta god da je cilj, posledica ce biti vise automobila i haos u saobracaju u samom centru Grada.

Buka i zagađenje od saobraćaja nastaju u stani-kreni situacijama, koje se javljaju onda kada je ulica tesna i kada ima suženja i proširenja svuda, baš kao Despota Stefana. Proveo sam vreme u Kneza Miloša, tamo imaš 5 traka i pretrpana je saobraćajem ali van špiceva nema buke u vidu svirnjave jer nema toliko gužvanja i stani-kreni situacija. Noću sam spavao tamo kao beba. Čuju se vozila koja prolaze, ne čuju se trube i ništa drugo osim vožnje po kolovozu. S druge strane, proveo sam neko vreme i u blizini Studentskog trga, i pored toga što je ulica bila duplo manja od Kneza Miloša tu je bilo mnogo više trubnjave jer Srbende debili blokiraju jedni druge ili se nagužvaju na raskrsnici pa trube jedni drugima. Bizaran raspored i smerovi ulica takođe doprinose tome, kao i kalrdmetina koja brunda svaki put kad nešto pređe preko nje. Tako da naspram toga, buka koja bi u Despota Stefana bila posle proširenja na 2+2 je smešna. Upravo širenje saobraćajnice će sprečiti zastoje i trubnjavu, a pošto će biti protočnija, biće i manje zagađena, jer će biti manje kreni-stani situacija, gde se broj obrtaja u motoru penje.

ali opste je poznata cinjenica da su gradovi u Evropi i Americi predzimali i sada preduzimaju razne mere kako bi se rasili saobracaja i buke u centru Grada.

Ameri na jedvite jade, to je maltene zanemarljivo, oni tek otkrivaju koncept da grad treba da bude i za pešake, a ne da se svuda ide automobilom.
Što se Evrope tiče, oni su na vreme širili svoje ulice u toku obnove posle Drugog svetskog rata, i imaju više ortogonalnih mreža ulica u centru sa rešenim parkiranjem i samim tim rešenim tokovima saobraćaja. Uz to imaju i obilaznice i prstenove oko šireg centra i periferije. I za kraj, imaju i metro i tunele. Beograd nema skoro ništa od toga.

Isto tako, sam svojim ocima videla da po razdelnoj liniji crtaju crvenom bojom biciklisicke trake, tako da automobili idu iza biciklista ako nemaju uslova da ih preteknu.

Glupa i štetna praksa, koja bi za Beograd tek bila nezamisliva jer je veći deo desne obale Save ionako zatočen u saobraćajnicama i 19. veka. Tako da bi dodatno usporavanje zbog puževa na biciklima bilo teško i neosnovano maltretiranje ,ne samo vozača automobila nego i putnika javnog prevoza.

A ja ovo pišem upravo kao biciklista sa 27 godina ''staža'' i kao putnik javnog prevoza sa preko 30 godina ''staža'' u istom. Kola nemam. I izričito sam protiv slep(ačk)og kopiranja po sistemu ''videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu'' i protiv isključivih i graničnih pogleda nekih biciklističkih udruženja, koja nemaju veze s mozgom ni sa strukom.

 

[Bender Rodriguez]

P.S.
Ko je imao ''sreću i zadovoljstvo'' da doživi u životu i buku od saobraćaja i buku od klubova i pijandura, zna koja stvar od toga je gora. Jer saobraćaj u Beogradu posle 22-23h utihne, i nema toliko konflikata i gužvi pa sve teče glatko sve do 7 ujutru. Čak i ''zli'' dizel autobusi nestanu tada i tek ponegde prođe neki noćni. Dok klubovi i pijandure u Beogradu baš oko 23h ulaze ''u gas''. I ne staju do zore. Nekad i duže od toga.

A upravo pešačke zone su plodno tlo za takve sadržaje. Tako ako neko misli da će sa uvođenjem pešačke zone da mu se istera saobraćaj pod prozorom i zameni cvrkutima ptica, velike su šanse da se ispostavi da je u krivu. Osim ako baš ima sreće ili je u kraju gde klubovima i pijandurama nije interesantno. A Despota Stefana u blizini Skadarlije je svakako jedan od magneta za takve sadržaje. Uz repetativne zvuke prolaska vozila se lako spava, pogotovu noću kad nema trubnjave. Ali uz urlanje debila, vikanje pijandura, lupanje po vratima, basčine od kluba, tučnjave, pucnjave, petarde, demoliranja i ostale blagodeti koje krase Beogradske pešačke zone i zgrade po centru sa klubovima ili kockarnicama oko ili u sebi... E uz to se mnogo teže, mnogo ređe i mnogo manje spava. Sve dok neko ne dođe do tačke da uzme urazumiteljsko sredstvo u ruke pa počne da ih trajno odjavljuje i rešava, za šta je meni malo falilo posle više godina trpljenja takvih varvarskih izroda. Tako da kad se radi o pešačkim zonama, ja bih bio oprezan šta želim. I to isto kažem iz iskustva.

Probaj iz Borče da dođeš do Jerkovića bez auta (ili obrnuto). 95-ica ide u cugu do NBG-a i tu nema frke, dok do Jerkovića je prilična kombinacija i putešestvija šetanja i presedanja i guranja po solo busevima/trolama/tramvajima.

Zato što su slepce pre Drugog svetskog rata koji su ostavljali gudure i sokake iz 19. veka, posle 1945. zamenili drugi slepci koji su proterali autoput kroz grad - što samo po sebi ne mora uvek da bude loše, jer je naš u prirodnoj dolini - ali su na deonici od 20 km između AK i Bubanj potoka napravili svega 3 prelaza preko istog. Od toga jedan faličan, drugi samo 1+1 i VEČITO PRETRPAN a tek treći relativno normalan, sa 2+2 profilom. I uz to su ostavili gomilu slep(ačk)ih ulica na Vračaru, Čuburi i Lekinom brdu, i odlagali proširivanje Cara Nikolaja, Maksima Gorkog, Kruševačke, Južnog bulevara ka istoku, Makenzijeve, i mnogih drugih.

Ja stalno govorim da slepilo u Srbiji ne traje ni 30 ni 80 godina. Nego preko 100. Samo se jedna nadovezuju na druga. Modernim Beogradom su uglavnom veći deo vremena vladali i upravljali potpuni slepci i tocila. I povremeno raznorazni okupatori, od kojih su isto neki bili slepci na svoje načine.

 

[Пантограф]

Пре рата су ипак трасирали (и започели) Северни и Јужни булевар, а ми их не настависмо.

Овај потез који се ослања на Бул. деспота Стефана ипак није за трамвај, маколико га ја сматрао најбољим превозним средством. Све одредишке тачке изузев леве обале Дунава на ту страну су на брду (Карабурма, Вишњичка бања, Миријево). Трамвај кроз Војводе Мицка - не иде. Кроз Сланачки пут тек не иде. Дакле - друмска решења.

 

[Piccolo]

Da tramvaj treba spustiti sa Bogoslovije na Višnjičku i tako povezati taj pravac, a posle produžiti preko reke ka Borči, nema potrebe ubacivati tramvaj u Despota Stefana.

 

[Karlo del Ponte]

Карло, нисам схватио мисао зашто ту не може икопај/затрпај? Једини ако ниси хтео да кажеш да је затварати жилу куцавицу бог тих радова саобраћајна катастрофа као кад би Славију затворили?

Колико би коштала естакада (тј подизање јавног превоза "на спрат"), и колико би то било решење које може да реши саобраћајне проблема на том потезу?

Ako želimo ekonomičnu metro/podzemni tramvaj gradnju, treba da se odaljavamo od temelja. Uticaj vibracija pada sa kvadratom rastojanja. Osim toga stanice, za normalnu podzemnu stanicu nam takođe treba bar 20 metara širine. Estakada tu ne dolazi u obzir, zato što ona takođe traži zaštitne zone, i ti hoćeš nadzemnu stanicu kod Palmotićeve do terasa ljudi? Estakada istočno od Pančevačkog mosta da, zapadno ne.

Sada, vezano za tip električnog javnog prevoza u Despota Stefana za sada sam uzdržan, u smislu da ne predlažem jedno i samo to rešenje.

 

[don1120]

Какви сад трамваји када ће метро да преузме све постојеће линије у Деспота Стефана / Вишњичкој ???

Већина путника треба убудуће да иде подземним путем, крај и тачка, доста је више буџења површинских коридора и прављење сокака од булевара, смањивање тротоара, нових паркинг места, трамвајске баштице уместо саобраћајних трака итд.

Апропо тужбе коју најављује група грађана против Града; саобраћајне гужве и CO2 емисије у гужвама су већи загађивачи него проширење улице. Ваш аргумент ће бити оборен, крените само напред од Цетињске до Браће Југовића и ту булевар опет има 4 траке. На спорном делу од Џорџа Вашингтона од Цетињске само 2 траке али је обим саобраћаја готово исти. Дакле никаква нова возила немају одакле да се створе.
Ви заправо треба да тужите град зато што још увек није проширио тај део булевара јер би самим тим проточност возила била бржа.

 

[Дошљак]

Булевар деспота Стефана је као створен за трамвај, изузетак сужени део који мора да се реши. А постојеће аутобуске линије трансформисати у тролејбусе. Наравно кад дође метро, он да преузме саобраћај са краја на крај, а трамвај да покрива потез Панчевац-Трг дуж булевара за локална кретања.

 

[Bio Paprošo]

Hvala na razvoju argumentovane diskusije i otvorenoj kritici.

Buka ugostiteljskih objekata je tehničko/finansijski mnogo lakše rešiv problem od saobraćajne buke. U pitanju su manji građevinski radovi u trošku vlasnika biznisa, bez javnih ulaganja i sa svega par pravnih subjekata. Mnogo uređenije i razvijenije zemlje imaju višedecenijske programe sa ciljem da se tipa za 15 godina izloženost saobraćajnoj buci smanji za 30%.

Beograd na desnoj obali Save i Dunava ima retko zakržljalu infrastrukturu za evropsku civilizaciju, da čak nedostaju ulice širine bar 20 metara od fasade do fasade. Bez te širine od fasade do fasade je teško napraviti drvored, biciklističku stazu, tramvajsku bašticu ili žutu traku, čak i metro najpovoljnijom metodom neposredno ispod ulice. Po centru Beča, Roterdama, Brisela itd. ćete sresti takve ulice, koje bi trebale imati po 5+5 traka u nekom proautomobilskom modelu, ali imaju ili tramvaj ili metro neposredno ispod ulice, sa 1+1 ili 2+2 trake u kojima je dozvoljeno kretanje kola. Znači, u pitanju je minimalna infrastruktura. U Despota Stefana preko 80% putnika imamo u autobusima. Autobus pravi 7-8 puta manje izduvnih gasova po prevezenom putniku, ali na tek dva puta većem uličnom prostoru od jednog automobila proizvodi 8 puta veću emisiju, odnosno visoko korišćena autobuska traka proizvodi 4 puta veću emisiju ugljendioksida od visokokorišćene automobilske trake +što autobusi za razliku od automobila koriste isključivo dizel. Vozila koja stoje troše trećinu goriva potrebnog za kretanje u režimu sa pune snage. Odnosno, prostim samim proširenjem sa žutom trakom zahvaljujući odgušenju autobusa emisija autobusa se smanjuje više nego dvostruko, a emisija automobila se povećava, takođe približno dvostruko. Rezultat širenja Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona je za oko 40% manje zagađenje izduvnim gasovima čak i da se ne uvede nikakav električni prevoz.

Vezano za Buku, tu su takođe najintenzivniji izvor buke autobusi, kojima se prevozi preko 80% putnika na tom pravcu. I opet se vraćamo na električni javni prevoz u žutoj traci ili tramvajskoj baštici kao glavni smer rešavanja problema.

Čak i u Beogradu imamo pozitivne primere glavnih ulica sa javnim prevozom u tramvajskim bašticama i žutim trakama, i 1+1 za automobile, kao održiv koncept, a da cene stanova (posledica kvaliteta života) nisu osetno niže nego u susednim tišim ulicama: Kralja Milana, Vojvode Stepe, Vojislava Ilića, Džordža Vašingtona. Primer ulica gde su ljudi više ugroženi bukom i zagađenjem su Beogradska, Starine Novaka, Takovska, Despota Stefana. Svakako po neku nisam pomenuo, ali to su dve jasne grupe, gde konkretno za Despota Stefana predlažemo nešto slično Kralja Milana ili Vojvode Stepe.

Oni imaju skupu infrastrukturu koju su gradili decenijama, sa kojom u Beogradu zaostajemo. Ali, čak i kada tranzitna kretanja preusmerimo preko Ade Huje, Mirijeva, Velikog mokrog luga, generiše se potisnuta tražnja. Kao što ni Most na Adi, ni obilaznica ni BG:VOZ nisu smanjili opterećenje Gazele. U Beogradu ne samo da se ništa ne gradi, nego se čak i smanjuje infrastruktura po tehničkim predispozicijama najbržeg, jednom od najpouzdanijih, najkomfornijeg. energetski najštedljivijeg i po putniku najjeftinijeg prevoza u milionskom gradu, konkretno ukidanje Železničke stanice Beograd sa prilaznim prugama.

Najjeftiniji i najjednostavniji za izgradnju takav presedački sistem je BRT, ili autobus bez deljenja saobraćajnih traka sa kolima i centralnim upravljanjem. Ali čak i za to nam je jedini segment nerešiv bez širenja ulice upravo Despota Stefana između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Sa strane zagađenja bukom i izduvnim gasovima, možemo to napraviti kao elektrobus Novi Beograd-Pančevački most, celom dužinom sa žutim trakama i presedačkim terminusima, i žutim trakama kroz Terazijski tunel i Brankovu. Primer rešenja.

Ne rade radi sebe, ali u praksi, linija 95 je naš tužni rekorder sa brojem putnika karakterističnim za liniju lakog metroa u Evropi. Od brzog gradsko-prigradskog prevoza imamo taj kakav takav BG:VOZ, ali od 2018. negde do danas on ide retko, i ne postoji presedački terminus u Krnjači. Ali i ako bi to doveli u red, povukao bi možda tek 20-30% putnika 95 zato što fizički ne pokriva neke od najvažnijih delova mreže, i opet se vraćamo na Despota Stefana i suženje između Cetinjske i Džordža Vašingtona. Na ostatku ulice je regulacija oko 25 metara, što omogućava (na račun parking mesta) i 1+1 za javni prevoz, i 1+1 za automobile sa trakom za levo skretanje, i biciklističku stazu i drvored i normalan trotoar.

Samo kratko: ovaj Karlov komentar smatram najboljim doprinosom ovom forumu u poslednje dve godine (i glasaću za njega ako jednom uvedemo neku nagradu tog tipa).

 

[Bio Paprošo]

Какви сад трамваји када ће метро да преузме све постојеће линије у Деспота Стефана / Вишњичкој ???

Већина путника треба убудуће да иде подземним путем, крај и тачка, доста је више буџења површинских коридора и прављење сокака од булевара, смањивање тротоара, нових паркинг места, трамвајске баштице уместо саобраћајних трака итд.

Апропо тужбе коју најављује група грађана против Града; саобраћајне гужве и CO2 емисије у гужвама су већи загађивачи него проширење улице. Ваш аргумент ће бити оборен, крените само напред од Цетињске до Браће Југовића и ту булевар опет има 4 траке. На спорном делу од Џорџа Вашингтона од Цетињске само 2 траке али је обим саобраћаја готово исти. Дакле никаква нова возила немају одакле да се створе.
Ви заправо треба да тужите град зато што још увек није проширио тај део булевара јер би самим тим проточност возила била бржа.

I još jednom opet ponovo: CO2 nije zagađivač (nego gas staklene bašte koji utiče na globalno zagrevanje).
Zagađivači jesu emisije čestica (PM2.5, PM10) i otrovnih gasova, a koje u gradskim sredinama potiču pretežno iz procesa sagorevanja (benzina, dizela, uglja, drvne biomase, itd).

 

[don1120]

Булевар деспота Стефана је као створен за трамвај, изузетак сужени део који мора да се реши. А постојеће аутобуске линије трансформисати у тролејбусе. Наравно кад дође метро, он да преузме саобраћај са краја на крај, а трамвај да покрива потез Панчевац-Трг дуж булевара за локална кретања.

Два шинска система у једном булевару су сувишна и погрешна. Тренутни концепт је да метро буде окосница превоза а остале линије фидери до станица метроа. Метро исто може да се користи за локална кретања.

 

[Elena77]

Samo da dodam da je ulica ,kanjonskog” tipa i da se u njoj vise zadržavaju izduvni gasovi od motornih vozila.
Takodje, proverila sam aktuelanu situaciju u vezi sa usvojenim planom kod nadleznih gradskih institucija i dobila obavestenje da se ne bave ovim planom jer imaju duge prioritete., sto me iskreno nije zacudilo.
Neko je komentarisao, u kontekstu moje brigi...Da, brinem za zdravlje moje porodice, kao i bezbednost i nteresujem se kako je moguce resiti problem. Isto tako, zao mi je komsija sto cekaju neki i 70 godina prazne price kako ce se nesto resiti.....i da, stidim se kada stranci stanu i slikaju napustenu zgradu na 200metra od Trga, ali ne zbog mene vec zbog ljudi koji su na vlasti....
Najveci problem stanara na koji smo ukazivali vise navrata Gradu je buka od saobracaja u pet, sest sati ujutru i to od
kamioni i autobusa, kao i u spiscu od sirena..Nije normalno da komsije spavaju u kuhinji jer su sobe ka ulici bucne. Mere necu predlagati jer se ne razumem...Hvala svima na iznetim predlozima...