Bulevar despota Stefana

[Bender Rodriguez]

A štaeto? Gib more details, plox.

 

[Дошљак]

30их Стаљин наредио проширење улице, па су неке зграде пребацили шинама и крановима.

 

[ozu]

The difficulty was that the house weighed 7500 tons, it had to be raised by almost two meters, and the ground in those places was not very reliable. Engineers moved it so smoothly that the tenants did not immediately notice their move. The Izvestia newspaper wrote that everything was going well in the movable house. There are telephone, water supply, electricity, gas. All this happened because all communications were connected using flexible cables.

 

[solecar]

@Дошљак @Bender Rodriguez
Najbolje da ukinemo gradski prevoz, zabranimo korišćenje kola, bicikala, motora, trotineta, skejtbordova i sl. , da popločamo lepo Beograd i svuda samo pešačka zona i nema da nas bolji glava. Pa ko koliko daleko uspe da dobaci.

 

[Дошљак]

Ја нисам за укидање градског превоза, али сматрам да је по питању капацитета путника, буке и стварању чађи трамвај бољи од аутобуса и да га треба спровести дуж главних коридора као што је Деспота Стефана.

 

[Piccolo]

Ја нисам за укидање градског превоза, али сматрам да је по питању капацитета путника, буке и стварању чађи трамвај бољи од аутобуса и да га треба спровести дуж главних коридора као што је Деспота Стефана.

Tramvaj bi ovde mogao tek ako bi se izgradio onaj tunel od Ekonomskog ka DS, bez tunela ili neke druge opcije da preuzme deo tranzita ka Pančevu i Borči nije realno ni pametno ubacivati tramvaj.

 

[Дошљак]

Није неопходно да буде тунел. Трамвај може да продужи од Трга републике на Теразије и одатле ка Славији. Могла би да се уведе и велика кружна линија Трг-Деспота Стефана-Омладински стадион-Вуков споменик-Ташмајдан-Теразије-Трг. Онда би 27 и 27Е могле да се скрате до Омладинског. Наравно остаје проблем кретања ка НБГ, али трамвајском баштицом у Деспота Стефан би могли да се крећу аутобуси, као и у булевару ослобођења и Рузвелтовој.

 

[Karlo del Ponte]

Ovde se zahuktala rasprava o drumskim tunelima, sa zanemarivanjem nekih važnih detalja:
- Za drumski saobraćaj tuneli su opasna mesta. Na prilazima tunela je potrebna pregledna zona i opšta je težnja graditi tunel u pravac.
- Potporni zid i zid tunela moraju imati zaštitnu zonu metar od zida. To znači na ulaznoj ili izlaznoj rampi se zauzima prostor 1m + 1m + debljina zida. Za izlazak puta 1+1 iz tunela u srednje trake 1+1 puta koji kasnije nastavlja sa 2+2 potrebno je 18-20 metara širine ulice. Ako bi izlazilo 2+2, onda je jedino izvodljivo bez rušenja da sve trake ulaze u tunel/izlaze iz tunela.
- Na ravnom je potrebno nešto više od 100 metara dužina rampe. Moguće je kraće ako se koristi padina brda.
- Kada pravimo skupu infrastrukturu, tunel ili most, cilj je maksimalno korišćenje kapaciteta. Traka na bulevaru ima 2-3 puta manji kapacitet od trake na mostu/u tunelu.
- Podzemne ulivne/odlivne rampe i raskrsnice se izbegavaju.

Kada se sve ovo sve sabere i oduzme:
- Samo dugački tuneli nešto rešavaju za automobile. Dugački, znači do Pančevakog mosta ili nekog novog mosta na Dunavu.
- Za autobuse stanice trebaju da budu površinske, i tunel za automobil bi preskočio gomilu važnih lokacija.

Dobar automobilski tunel bi bio Autokomanda-Pančevački most, recimo. Ispod Kruga dvojke treba da budu pre svega šinski tuneli.
Električni prevoz na pravcu Despota Stefana treba da izađe sa zapadne strane ili na Novi Beograd ili na Železničku stanicu Beograd i dalje ka Sajmu, ili i jedno i drugo. Ako bi o najjeftinijem i najbrže izvodljivom rešenju, to je formiranje celovitog bulevarskog pravca 1+1 za autobus/trolejbus/elektrobus i 1+1 za kola od Brankovog mosta do Pančevačkog mosta. Za to nam treba rušenje onih par zgrada između Cetinjske i Džordža Vašingtona.

Ako bi išli na tramvaj/premetro, tu bi bio tramvajski tunel do Ekonomskog fakulteta, obuhvatio bi i Novi Beograd(Zemun) i Čukarički pravac, ali bi rampa morala biti od Banije kako bi se postigla visinska razlika. Tada nam rušenje onih par zgrada u Despota Stefana nije prekopotrebno.

Ako bi išli na voz, tada voz, dobro bi neposredno pokrio prigradska, ali ne i gradska kretanja.

Napredni metro slično, sa razlikom da malo bolje pokriva gradska kretanja, lošije prigradska, i košta kao Svetog Petra kajgana,

Na kraju, sve to trebalo bi da prođe ozbiljne studije opravdanosti, među kojima bi varijanta Napredni metro ubedljivo izgubila zbog ogromne razlike cena/dobit, čak i od nulte varijante "ne radi ništa".

 

[Пантограф]

ОК, најбољи су дугачки тунели - и ја већ написах да бих дао да се граде на концесију, може и 3 одједном - али има по свету и краћих, и комплексних, и са оштрим кривинама. Кроз овај ме је возио друг:

 

[Bender Rodriguez]

Dobar automobilski tunel bi bio Autokomanda-Pančevački most, recimo.

Solidna ideja, ali gde i kako bi se on sproveo? Mislim prvenstveno na ulaz/izlaz kod Autokomande. Autokomanda je već sva kao veliko klupko. Ne znam gde bismo mogli da uglavimo još jedan tunel. Osim ako se ne misli na rušenje nekih postojećih zgrada? (pitam samo)

Ako bi išli na tramvaj/premetro, tu bi bio tramvajski tunel do Ekonomskog fakulteta, obuhvatio bi i Novi Beograd(Zemun) i Čukarički pravac, ali bi rampa morala biti od Banije kako bi se postigla visinska razlika. Tada nam rušenje onih par zgrada u Despota Stefana nije prekopotrebno.

Isprva nisam razumeo ovo ali sam onda shvatio da verovatno govoriš o tome da ulaz i izlaz iz tunela budu ovde, između Dušanove i Palmotićeve?

Samo, zašto kod Banije, zašto ne kod SUPa u DS? Ovde itekako ima širine za ulaz i izlaz (rampe u i iz tunela). Naravno, drvored bi morao da se žrtvuje, ali to važi i za slučaj kod Banije.

 

[GOJE]

Нико д'окачи коју слику, па реко могу ја. Но, одвуче ме госпођа Г. чим сам почео да шкљоцам...

 

[Elena77]

Meni je iskreno logično da taj potez kao i BRankova treba da se resi tunelom… NIko ne spominje da je dozvoljena gradnja na podrucju Luke Beograd, gde je planiran ogroman kompleks zgrada… Ti ljudi ce morati da prodju ili kroz Francusku ili BDS…

 

[Karlo del Ponte]

Solidna ideja, ali gde i kako bi se on sproveo? Mislim prvenstveno na ulaz/izlaz kod Autokomande. Autokomanda je već sva kao veliko klupko. Ne znam gde bismo mogli da uglavimo još jedan tunel. Osim ako se ne misli na rušenje nekih postojećih zgrada? (pitam samo)

Imamo plan da Topčiderski tunel izađe na Autokomandi istočno od samog kružnog toka. Tu imamo trenutno neizgrađenu zonu, a u svim kombinacijama nam treba nekakva petlja da vežemo UMP sa autoputem. Između Ustaničke i autoputa se nalazi zona sa Domom zdravlja, Sudom, Mupom i još par sadržaja javne namene, a posle se okomito uzdiže brdo. Od autoputa do Ustaničke ima 100 metara, dovoljno da se sa visine jedan sprat iznad autoputa put spusti ispod Ustaničke.

Tu imamo Dom zdravlja Voždovac, verovatno najgori u Beogradu. Na Voždovcu je potreban glavni dom zdravlja na Trošarini. Voždovac u principu ima očajnu državnu zdravstvenu infrastrukturu. Ambulanta u Vojvode Stepe premala, Kumodraž 2 zatvorena, Krivolačka pretrpana... Odnosno, treba i još jedan Dušanovački dom zdravlja u tom kraju. Razlog za tu poziciju tunela je i parkić, gde prolazak tunela kroz nestabilne slojeve ne bi ugrozio visokogradnju. Kod prvih kuća bi već bio u stabilnim slojevima.

Ovakav dizajn ima mogućnost uklapanja tramvajske baštice ili BRT/LRT koridora.

Isprva nisam razumeo ovo ali sam onda shvatio da verovatno govoriš o tome da ulaz i izlaz iz tunela budu ovde, između Dušanove i Palmotićeve?

Samo, zašto kod Banije, zašto ne kod SUPa u DS? Ovde itekako ima širine za ulaz i izlaz (rampe u i iz tunela). Naravno, drvored bi morao da se žrtvuje, ali to važi i za slučaj kod Banije.

Gde bi tačno bio izlaz svakako bi se odlučivalo na osnovu nekakve studije opravdanosti i izvodljivosti. Banija bi verovatno bila podzemna stanica, a izlaz bi bio istočnije.

 

[Bender Rodriguez]

Dobar predlog, stvarno inovativan. Našao sam samo jednu nedoumicu: šta i kako sa podzemnim vodama i tunelom ispod autoputa, i kako sprečiti da se i tu dese situacije kao sa Autokomande i sa petlje kod Hitne pomoći?

 

[Karlo del Ponte]

Imamo Vračarski železnički tunel koji je na sredini niži od Dunava, pa nije poplavljen. Takođe i nekoliko podvožnjaka ispod pruga koji se ne poplave od jačih kiša, izgrađenih između dva svetska rata.

Moj predlog nema projekat, ovo je tek gruba skica na brzinu. Nema osnove u Urbanističkom planu itd. Ali danas imamo društveno tehničku degradaciju, čija je posledica pored svega i Autokomanda sa poplavama.

 

[Al pacacino]

Zna li se, koji je tačno problem, sa označenim zgradama u užem delu BDS? Bukvalno su jedine dve preostale barijere koje fizički sprečavaju proširenje ovog dela ulice.

Takođe, posmatrajuči potez: terazijski tunel - Nušićeva - Cetinjska - BDS - Banija, ne mogu, a da se ne zapitam, zar kada se gradila novogradnja tokom SFRJ, a ima je ipak dosta, (dole na mapi sam označio) nikome nije palo na pamet, u svom tom saobraćajno-urbanističkom hajpu vezanom za automobilski saobraćaj i proširenje sobraćajnica, probijanje tunela itd, da recimo proširi pomenutu trasu i time zaobiđe centar grada, bez ikakvog (većeg) tunela, a zna se da je na primer TT planiran već 1955. godine. Mesto toga, izabrali su da ovako važnu trasu, "sprče" u centar grada, znajući dobro da će se trend rasta populacije Beograda, pa i saobraćaja samo povećavati, kroz godine.
I jasno mi je, da je stambeni fond bio izuzetno oštećen nakon drugog sveskog rata, pa bi bilo kakvoj dodatno rušenje bilo, pa negativno prihvaćeno, ali eto, nije sprečilo da se sruše mnoge druge predratne zgrade u cilju širenja saobraćajnica. I da, molim vas nemojte da me kamenujete. što propagiram rušenje predratnih zdanja, ovo je čista radoznalost, sa moje strane,

 

[solecar]

Posmatrajuči potez: terazijski tunel - Nušićeva - Cetinjska - BDS - Banija, ne mogu, a da se ne zapitam, zar kada se gradila novogradnja tokom SFRJ, a ima je ipak dosta, (dole na mapi sam označio) nikome nije palo na pamet, u svom tom saobraćajno-urbanističkom hajpu vezanom za automobilski saobraćaj i proširenje sobraćajnica, probijanje tunela itd, da recimo proširi pomenutu trasu i time zaobiđe centar grada, bez ikakvog (većeg) tunela, a zna se da je na primer TT planiran već 1955. godine. Mesto toga, izabrali su da ovako važnu trasu, "sprče" u centar grada, znajući dobro da će se trend rasta populacije Beograda, pa i saobraćaja samo povećavati, kroz godine.
I jasno mi je, da je stambeni fond bio izuzetno oštećen nakon drugog sveskog rata, pa bi bilo kakvoj dodatno rušenje bilo, pa negativno prihvaćeno, ali eto, nije sprečilo da se sruše mnoge druge predratne zgrade u cilju širenja saobraćajnica. I da, molim vas nemojte da me kamenujete. što propagiram rušenje predratnih zdanja, ovo je čista radoznalost, sa moje strane,

Vrlo verovatno je padalo na pamet, ali su onda „stručni“ ljudi zaključili da je mnogo jednostavni i isplatljivije graditi nova naselja sa širokim ulicama i zgradama među zelenilom, iza naselja koja su ih dočekala u trenutku stupanja na čelo grada / države.

 

[Elena77]

Nisu nikad, jer su trebali da eksproprisu zgrade i stanarima plate naknadu!!! Mislim da su tri zgrade planirane za rusenje i da treba da plate ili daju oko 25 stanova na Starom Gradu, recimo površine od po 100m2, plus zemljište jer su stanari upisani srazmerno površini objekta!!!
Prilikom planiranja puta mora da se angažuje akusticar, sto mislim da ovaj plan nije imao!!! BDS već poslednjih 20 godina ima problem sa bukom i gasovima, tako da se sa predloženim planom taj problem ne rešava, već povećava?! Većim delom ulica je uska i ako se poruše zgrade, napisano je da ce se dobiti trotoar od 1,8m od fasada?! Bulevar KRalja Aleksandra ima širinu, trotoar je od 5 do 10metara od zgrada! Kneza MIlosa isto ima širinu, trotoar je siri od 5 metara…Bulevari na Nbg tih problema nemaju..
A Iskreno nisam ni čula, a ni procitala da bilo koji evropski grad rusi centar grada i širi ulice?! Zašto umesto proširenja ulice za saobracaj nisu predložili da se tih 7 metara ozeleni celom dužinom ulice tako bi stanarima verovatno rešili problem sa bukom i zagadjenjem, a isto bi bila prohodna i za saobrajacaj u obimu u kojom je i bila kada su se naseljavali u Borci itd…

 

[johnny_s]

Aj se malo spusti na zemlju i razmisli i o svim drugim ljudima u ovom gradu, a ne samo o sebi. Već je objašnjeno da zastoji više zagađuju od protoka, a apsolutno svima koji tom ulicom prolaze je jasno što mora da se proširi i to je jasno već 30 godina. Pri tom nisam nikakav automobilski lobista, naprotiv, kola ni nemam, voleo bih da svi više koriste javni prevoz i da se širi pešačka zona. Ali neke stvari su jednostavno potrebne.

Takođe, stan na toj lokaciji može super da se proda, još ako srede ulicu, tu će svi hteti da otvaraju hostele. Tako da lepo prodaš stan i pomeriš se u neku od sporednih uličica u isti ili veći stan.

@Al pacacino
Komunisti su radili što jeftinije varijante i nisu se mnogo razlikovali od modernih investitora. Za veliku većinu današnjih problema, od saobraćaja do polulegalnih naselja postoje projekti još od pre pola veka i to dobri projekti. Ali nikad nisu (u potpunosti) izvedeni.

 

[Bender Rodriguez]

Ja nju u neku ruku razumem, uvidjam njenu perspektivu. A i mislim da ima pravo da iznese svoje misljenje, kritike i predloge, kao i svaki gradjanin. Stavise, uvek cu vise postovanja imati prema ljudima koji se bore za svoje stavove nego prema cutolozima i zombijima kojih je danas puno.

Samo sto mislim da ima malo pogresnu sliku kako bi izgledala ta pesacka zona kada bi je dobila pod prozorom. I izostavlja da Beograd sada siri neke svoje ulice zato sto su drugi Evropski gradovi to uradili na vreme, nego se ovde sve odlagalo i smandrljavalo dok nije pocelo da preliva i puca od opterecenosti.

 

[Прле]

Ја бих рецимо покушао овак проблем да решио: понудио бих свим станарима у Деспота Стефана станове одговарајуће квадратуре у Беогаду на Води

 

[Zezeljko]

Meni je fascinantno koliko naš narod ide iz krajnosti u krajnost, kad je pre nekoliko godina rađeno širenje pešačkih zona, gunđalo se i protestovalo, gde će zaboga sad sa kolima, kako će da pešače, kako da vuku đubre do kontejnera peške, a stari kako će do prodavnice, lekara..

Kad treba širiti ulicu, onda druga grupa kuka: zagađenje, buka, uski trotoari, fali zelenilo. Lepo kaže ona stara: Svijetu se ne može ugoditi.

 

[solecar]

Ne bi se tol'ko kukalo da se kod nas ne ide iz ekstrema u ekstrem. Jedan od njih je i ogromna pešačka zona. E sad, neki bi rekli, toliko ste kukali, a na kraju se nije mnogo proširila zona. Tačno, ali da nismo reagovali, verovatno bi smo se vozili na donji Dorćol sa 28 i 41, imali popločano i pešačku zonu oko Studentskog parka, bez kontaktne mreže u Makedonskoj, Svetogorskoj i Kralja Milana, 29 i 31 do Slavije...

A da treba da se više ozelenjava grad, treba, ali ne tako da negde ima previše, a negde dišeš auspuh, metaforički. Čak i ovo vezano za uzane trotoare, jasno je zašto se kuka, zato što se i tu ide u ekstreme po pitanju parking mesta, jer eko lakše je deset ulica iscrtati sa farbom ili suziti trotoar na račun parking mesta i iste pretvoriti u jednosnerne, nego graditi garaže, jer eto, garaža u Baba Višnjinoj je pokazala da to nije isplativo.

Da li bi u slučaju Bul. despota Stefana proširenje izazvalo probleme, pa i ne bi. A isto tako mu ne bi škodilo ni proširenje zelenih površina, pa makar to bile i sadnice drvoreda. Naravno, to ne bi uticalo na druge vidove kretanja u negativnom smislu, zato što mesta ima za sve. A i nije celom dužinom bulevara potrebno imati dodatne sadnice.

 

[Elena77]

Upravo sam i pisala da izvučemo korist iz tudjeg iskustva. Tačno je da su dr. Evropski gradovi širili ulice zbog saobracaja, ali sada znaju da ništa nisu dobili već samo nove probleme, pa sada rade suprotno suzavaju ih ili zatvaraju za saobracaj! U tom kontekstu sam i pisala da kada nismo proširili bulevar pre 50 godina da ne treba ni sada… Tu je srednja skola, Skadarlija, Trg Republike i meni tu nema mesta za auto-put…Posto zivim u tom kraju znam da nam treba više zelenih površina i da se deca igraju u malom parkicu na Kopitarevoj Gradini u zatvorenom delu ulice Strahinjica Bana ili u Parku Vojvode Vuka. I da, Nisam sebicna, a ni licemerna jer iznosim lokalne probleme stanovnika te ulice i kraja!

 

[Piccolo]

Ti veliki evropski gradovi su već izgradili osnovne koridore po gradu odavno, upravo ovakve kao Despota Stefana, i njih nikako ne sužavaju, dok Beograd rušenje ove dve zgrade i proširenje parčeta od 150 metara odlaže celu večnost, mi ni ovaj jedan kršteni na osi trg-Pančevac ne možemo da dovršimo.