@vrachar
Obnova Jevremovca je visestruko najavljivana, ali do sada nista od toga. Evo jednog texta iz Blica
Rekonstrukcija Botaničke bašte „Jevremovac“ traje već 17 godina
Staklenik opasan za biljke i ljude
Autor: M. Petrović | 31.08.2007 - 12:25
Konstrukcija staklenika Botaničke bašte je tako propala da svakodnevno iz nje ispadaju stakla i ugrožavaju botaničare i posetioce. Staklenik je zatvoren iz bezbednosnih razloga za pojedinačne posete, a grupne posete se povremeno dozvoljavaju, uz pratnju vodiča i maksimalne mere bezbednosti.
Staklenik je podignut 1892. godine i tada je predstavljao jednu od najbogatijih staklenih bašti u ovom delu Evrope. Ovde se nalazi i herbarijum sa vrstama koje je još Pančić donosio i kojih više nema u prirodnim staništima.
-Mora da se napravi potpuno novi staklenik, na istom mestu i iste veličine i za to nam je neophodno 120 miliona dinara. Biljke sa ovakvim staklenikom ne mogu da dočekaju zimu, a o bezbednosti da i ne govorim- kaže za „Blic“ profesor Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte.
Nedostatak finansijera
Profesor kaže da novcem od prodaje ulaznica pokrivaju samo minimalne troškove poput održavanja biljaka, nabavke najosnovnije opreme, tako da nisu u mogućnosti da sami finansiraju rekonstrukciju. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine poslednjih osam godina uplaćuje samo po nekoliko stotina hiljada dinara godišnje za manje projekte.
Ni spolja „Jevremovac“ ne deluje primamljivo, a pogotovo ne kao obrazovna institucija i objekat svetskog značaja. Cela ograda i kapija tek treba da budu obnovljeni. Rekonstrukcija je počela pre 17 godina, a kraj nije na vidiku. Od radova je do sada završen toplovod koji je koštao oko 450 hiljada evra i koji je finansirao Grad. Gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, je 2003. finansirao povezivanje bašte na sistem daljinskog grejanja, a pre dve godine je uvedeno dekorativno osvetljenje otvorenog dela.
Botaničari koji o bašti brinu nedavno su, uz pomoć stranih donacija, završili dva nova vrta. Za Japanski vrt na 20 ari utrošeno je oko 200.000 eura, a završen je 2004. godine zahvaljujući japanskoj donaciji. Realizovan je i projekt “Sistematske parcele – Dicotyledones”. Njegova izgradnja je koštala 30.000 eura i novac je obezbedila EFG banka.
Planovi botaničara
Botaničari rade tri projekta: za obnovu kapije, staklenika i uređenje staza, klupa i kišne kanalizacije. Vrednost projekta je oko 2,5 miliona eura. Biološki fakultet planira da konkuriše za sredstva u Nacionalnom investicionom planu za 2008. godinu, kako bi obezbedili novac za rekonstrukciju.
Traže se finansijeri za izgradnju sistema za zalivanje za šta je potrebno 2,3 miliona dinara. U planu je Garden kafe za koji se, kako kažu, nadaju da će biti napravljen u proleće sledeće godine. Petar Marin nam je rekao da sada imaju dozvolu za rekonstrukciju zgrade, a da bi kompletna obnova bila završena potrebno je oko 10-12 miliona dinara.
Poklon Milana Obrenovića
Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je 1874. odlučilo da osnuje Botaničku baštu. 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje, koje je nasledio od svog dede Jevrema, uz molbu da se zove Jevremovac. Botanička bašta je proglašena za spomenik prirode pre 12 godina, a ove godine i za spomenik kulture.
Neprocenjiva biblioteka
U „Jevremovcu“ je jedna od najstarijih i najbogatijih biblioteka na Balkanu. Broji 10.000 dela od kojih su neka čak i iz 16. i 17. veka i predstavljaju neprocenjivu baštinu.
Anketa: Da li Botanička bašta može da predstavlja Beograd?
Ksenija Janković, ekonomista
Ona mi se sviđa onakva kakva jeste. To je sasvim dovoljno.
Volela bih da ne naplaćuju ulaz.
Zoran Kostić, saobraćajni inženjer
Trebalo bi da ima više cveća i zelenila. Ubaciti još po koju česmu, i svakako ne puštati pse lutalice.
Rastka Ravilić, penzioner
Ne pamtim kad sam zadnji put bila u Botaničkoj bašti. Stvarno ne znam šta bi po tom pitanju trebalo uraditi.
Aleksandar Bajkin, kuvar
Trebalo bi obratiti više pažnje na higjenu, a Grad bi trebalo da finansira sve projekte. Jeste skupo, ali je neophodno.
Vukosava Mirković, penzioner
Ja sam starosedelac Beograda, ali je nikada nisam posetila. Zanimaju me samo reke, jer me smiruju.
Nebojša Kandić, vlasnik hostela
Treba napraviti prostor za izložbu gljiva i restoran u kome bi se služile, kao i baštu sa domaćim vrstama čajeva.
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=12037
Obnova Jevremovca je visestruko najavljivana, ali do sada nista od toga. Evo jednog texta iz Blica
Rekonstrukcija Botaničke bašte „Jevremovac“ traje već 17 godina
Staklenik opasan za biljke i ljude
Autor: M. Petrović | 31.08.2007 - 12:25
Konstrukcija staklenika Botaničke bašte je tako propala da svakodnevno iz nje ispadaju stakla i ugrožavaju botaničare i posetioce. Staklenik je zatvoren iz bezbednosnih razloga za pojedinačne posete, a grupne posete se povremeno dozvoljavaju, uz pratnju vodiča i maksimalne mere bezbednosti.
Staklenik je podignut 1892. godine i tada je predstavljao jednu od najbogatijih staklenih bašti u ovom delu Evrope. Ovde se nalazi i herbarijum sa vrstama koje je još Pančić donosio i kojih više nema u prirodnim staništima.
-Mora da se napravi potpuno novi staklenik, na istom mestu i iste veličine i za to nam je neophodno 120 miliona dinara. Biljke sa ovakvim staklenikom ne mogu da dočekaju zimu, a o bezbednosti da i ne govorim- kaže za „Blic“ profesor Petar Marin, upravnik Instituta za botaniku i Botaničke bašte.
Nedostatak finansijera
Profesor kaže da novcem od prodaje ulaznica pokrivaju samo minimalne troškove poput održavanja biljaka, nabavke najosnovnije opreme, tako da nisu u mogućnosti da sami finansiraju rekonstrukciju. Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine poslednjih osam godina uplaćuje samo po nekoliko stotina hiljada dinara godišnje za manje projekte.
Ni spolja „Jevremovac“ ne deluje primamljivo, a pogotovo ne kao obrazovna institucija i objekat svetskog značaja. Cela ograda i kapija tek treba da budu obnovljeni. Rekonstrukcija je počela pre 17 godina, a kraj nije na vidiku. Od radova je do sada završen toplovod koji je koštao oko 450 hiljada evra i koji je finansirao Grad. Gradski Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, je 2003. finansirao povezivanje bašte na sistem daljinskog grejanja, a pre dve godine je uvedeno dekorativno osvetljenje otvorenog dela.
Botaničari koji o bašti brinu nedavno su, uz pomoć stranih donacija, završili dva nova vrta. Za Japanski vrt na 20 ari utrošeno je oko 200.000 eura, a završen je 2004. godine zahvaljujući japanskoj donaciji. Realizovan je i projekt “Sistematske parcele – Dicotyledones”. Njegova izgradnja je koštala 30.000 eura i novac je obezbedila EFG banka.
Planovi botaničara
Botaničari rade tri projekta: za obnovu kapije, staklenika i uređenje staza, klupa i kišne kanalizacije. Vrednost projekta je oko 2,5 miliona eura. Biološki fakultet planira da konkuriše za sredstva u Nacionalnom investicionom planu za 2008. godinu, kako bi obezbedili novac za rekonstrukciju.
Traže se finansijeri za izgradnju sistema za zalivanje za šta je potrebno 2,3 miliona dinara. U planu je Garden kafe za koji se, kako kažu, nadaju da će biti napravljen u proleće sledeće godine. Petar Marin nam je rekao da sada imaju dozvolu za rekonstrukciju zgrade, a da bi kompletna obnova bila završena potrebno je oko 10-12 miliona dinara.
Poklon Milana Obrenovića
Na molbu srpskog prirodnjaka Josifa Pančića, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je 1874. odlučilo da osnuje Botaničku baštu. 1889. godine kralj Milan Obrenović poklonio je imanje, koje je nasledio od svog dede Jevrema, uz molbu da se zove Jevremovac. Botanička bašta je proglašena za spomenik prirode pre 12 godina, a ove godine i za spomenik kulture.
Neprocenjiva biblioteka
U „Jevremovcu“ je jedna od najstarijih i najbogatijih biblioteka na Balkanu. Broji 10.000 dela od kojih su neka čak i iz 16. i 17. veka i predstavljaju neprocenjivu baštinu.
Anketa: Da li Botanička bašta može da predstavlja Beograd?
Ksenija Janković, ekonomista
Ona mi se sviđa onakva kakva jeste. To je sasvim dovoljno.
Volela bih da ne naplaćuju ulaz.
Zoran Kostić, saobraćajni inženjer
Trebalo bi da ima više cveća i zelenila. Ubaciti još po koju česmu, i svakako ne puštati pse lutalice.
Rastka Ravilić, penzioner
Ne pamtim kad sam zadnji put bila u Botaničkoj bašti. Stvarno ne znam šta bi po tom pitanju trebalo uraditi.
Aleksandar Bajkin, kuvar
Trebalo bi obratiti više pažnje na higjenu, a Grad bi trebalo da finansira sve projekte. Jeste skupo, ali je neophodno.
Vukosava Mirković, penzioner
Ja sam starosedelac Beograda, ali je nikada nisam posetila. Zanimaju me samo reke, jer me smiruju.
Nebojša Kandić, vlasnik hostela
Treba napraviti prostor za izložbu gljiva i restoran u kome bi se služile, kao i baštu sa domaćim vrstama čajeva.
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=12037
