Budući projekti - planovi, investicije i potrebe

[Влада]

"Kалемегдан парк апартманi" (сликано у јулу)

 

[Влада]

Каква дилема где поставити ове текстове, али ајде овде пошто се највише тичу будућности.
Ако неко има бољи предлог нека каже

Тема дана: Судбина београдских рушевина
Трагови бомбардовања тек се исцељују
Већина зграда је обновљена или је тај посао у току, али оне највредније су остале у раскораку између жеља и могућности, онога колико вреде и суме коју су купци спремни да плате

Добар пример успеле обнове: центар „Ушће”

Коначни почетак рашчишћавања рушевина некадашњег Маршалата на Дедињу и прошлонедељна продаја зграде Савезног МУП-а, уништених током бомбардовања Нато, подстакли су на сумирање резултата – шта је то после осам година обновљено и каква судбина очекује преостале рушевине широм Београда. Већина зграда је обновљена или је тај посао у току, али оне највредније су остале у раскораку између жеља и могућности, онога колико вреде и суме коју су купци спремни да плате, намере инвеститора да руше и апела јавности за њихову обнову. Због тога је град будућности југоисточне европе, како је Београд назвао „Фајненшел тајмс”, и даље у ранама. Порушене зграде сасвим сигурно ће још неко време бити атракција за стране туристе.

Зграду Маршалата у Булевару кнеза Александра Карађорђевића 91, са окућницом од четири хектара, купиле су Сједињене Америчке Државе за 15 милиона долара, после вишегодишњих преговора, иако је првобитно процењена на дупло већи износ. На тој изузетно вредној дедињској локацији, покрај Белог двора, Американци намеравају да подигну амбасаду и резиденцију, одмах после рашчишћавања локације.

Рушевине здања, које је некада користила Гардијска бригада и које је служило као Брозова резиденција и кабинет, према процени Милана Томића, директора Републичке дирекције за имовине, Војска ће уклонити за два месеца.

Медији су прошле године при потписивању уговора спекулисали да Американци неће платити договорени износ, јер им то омогућује уговор из 1952. године који су Јосип Броз Тито и Александар Ранковић потписали са тадашњом америчком владом. Према том документу, наша страна се обавезала да ће Американцима уступити простор за изградњу амбасаде.

– Договорено је да при потписивању уговора са републичком Владом плате 600.000 долара, што је и учињено, а остале рате би требало да уплаћују како буду улазили у посед. Нема никаквог разлога да тако не буде – отклања сумње директор Републичке дирекције за имовину.

Да решавање судбине бомбардованих зграда не иде тако глатко, можда најбоље потврђује пример продаје некадашњег Савезног МУП-а у Улици Кнеза Милоша. Ово здање од 22.600 квадрата је продато тек из четвртог пута за 29,1 милион евра. Почетни износ пре годину дана када је тендер објављен износио је 28.825.101 евра. Нови власник компанија „Тотал Холидеј” (једна у низу фирми које послују у оквиру „Плазе”, власништво израелског милионера Мотија Зисера) има амбицију да ту подигне луксузни хотел.

Израелска „Плаза” је наводно већ бацила око на преостале туристичке атракције у комшилуку, републички МУП и Генералштаб.

Они нису ни једини ни први који желе да улажу у урушена државна здања дуж улице Кнеза Милоша. За зграду за коју је архитекта Никола Добровић инспирацију нашао у кањону Сутјеске, влада огромно интересовање, посебно иностраних грађевинара, који би на углу Немањине и Кнеза Милоша да подигну ексклузивни хотел или пословни простор. Међутим, то још никоме није пошло за руком из више разлога. Док су једни најављивали њихово рушење и подизање хотелског комплекса, банке или пословног центра било је и оних који су залагали да рушевина такозваног новог Генералштаба остане нетакнута, као сведочанство протеклих времена, односно последњег бомбардовања Београда. Међутим, преовладало је мишљење да „Сутјеску” треба само обновити.

– Друштво архитеката је пре осам година изашло у јавност са ставом да бивши Генералштаб мора задржати аутентичан изглед из времена пре бомбардовања Нато. То здање има изузетну културно-историјску вредност и његова спољашност не би смела да буде промењена. То је сведочанство духа архитектуре после Другог светског рата и тадашњег актуелног светског стила у грађевинарству. Форма и материјал, од кога су ове две зграде направљене, управо су одлике модерне архитектуре тога времена. Дакле, наша идеја је да зграде задрже оригиналну спољашњу форму и да фасада буде враћена у првобитно стање. Неки нови инвеститор ентеријер може да прилагођава својим потребама – сматра архитекта професор Игор Марић, бивши председник Друштва архитеката.

Тек пре две године монументална композиција две каскадне форме раздвојене Немањином улицом, проглашене су за културно добро од изузетног значаја. Таквим чином су прекинуте све полемике око рушења „Сутјеске”.

Милан Томић, директор Републичке дирекције за имовине, каже да продаја Генералштаба за сада није у плану. Пре евентуалног тендера требало би да буде процењена њена тржишна вредност.

Мада је својевремено било речи да би Војска део комплекса од укупно 28.300 квадрата продала, а део задржала за себе. Тада је процењено да би за отуђену имовину добили око 40 милиона евра.

Сасвим је извесно да ће трагови бомбардовања ускоро бити исцељени на једној од зграда у кругу овог комплекса – здања старог Генералштаба у Улици кнеза Милоша 33. Уговором о размени добара између Министарства одбране и Скупштине града, градска влада се обавезала да уложи два милиона евра за обнову некада раскошне фасаде, а заузврат је већ добила војну зграду у Ресавској улици 40б, у коју ће се уселити Музеј града. Зграда старог Генералштаба подигнута 1928. године, према пројекту архитекте Виљема Баумгартена, која је својевремено проглашена за најлепшу београдску грађевину, има задивљујући ентеријер и уз то прилично је очуван. У прелепе ходнике и дворане није могао свако да уђе, па је широј јавности остала непозната лепота унутрашњости палате. Вредност ове војне зграде је огромна, а при недавном потписивању споразума о обнови фасаде у Скупштини града није било речи о продаји.

Последице бомбардовања Нато уклоњене су са палате у Немањиној 9, преко пута седишта Владе Србије, али обнова здања које је некада припадало Војсци, а крајем осамдесетих година прешло у руке републичке Владе још није завршено. Планирано је да после реновирања ту буду смештени Врховни суд Србије, Апелациони суд, Управни суд и Виши трговински суд.

Међутим, Кинеска амбасада у Новом Београду и после осам година од када је грешком погођена (при чему су настрадале три особе), још није обновљена. Иако је 2004. године Синиша Николић, тадашњи директор дирекције за грађевинско земљиште, након уклањања неексплодираних бомби најављивао продају целог простора заједно са зградом и истакао да се купци већ јављају са намером да ту подигну пословни центар, од тога још ништа није остварено. Кинеска амбасада је пресељена на Дедиње.
Маријана Авакумовић
[објављено: 20.08.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=38191

Тема дана: Судбина београдских рушевина
Потпуно обновљена здања

Трагови пројектила Нато видљиви су и данас на репрезентативним здањима: Генералштаб, МУП и РТС

Пословни центар „Ушће” је добар пример успеле обнове, иако ни ту није ишло баш лако. У време када је 2002. године конзорцијум „МПЦ груп”, за 10 милиона немачких марака купило урушену палату, у народу познату као зграда Це-Ка, прилично оштећену у време бомбардовања Нато, планирали су да је поруше и подигну нову. Стручна јавност је, међутим, отворила полемику да ли тако нешто треба учинити или је можда боље само је поправити. Као што је познато, превагнула је друга варијанта, иако је после бројних анализа установљено да са аспекта економичности нема разлике.

– С обзиром на то да је зграда у првобитном облику била солидно урађена и да после бомбардовања конструкција није толико оштећена водећи статичар на овим просторима професор Љубомир Влајић (који је добио признање за најбоље конструкторско остварење за период 2004-2005. године, управо за обнову конструкције ове зграде прим. аут) уверио нас је да је конструкција заиста добра па би било штета рушити је. Сучелили смо аргументе и одлучили да зграду обновимо. Јавност је такође упозоравала и на штетно зрачење. Ангажовали смо два аустријска и један домаћи институт који су отклонили и ту сумњу – подсећа Синиша Брашанац, члан Управног одбора „МПЦ пропертиса”.

Увек је лакше градити из почетка, али у тој обнови, примећује наш саговорник, има неке симболике, јер у време када је вишеспратница грађена била је весник модерне архитектуре и савременог начина градње.

Иако је грађена шездесетих година прошлог века, несумњиво је ремек-дело статике и геомеханике. Стручњаци су много пута до сада напомињали да је упркос земљотресима и бомбардовању „остала на ногама” захваљујући технологији која је примењивана приликом изградње. Зграда има „пливајуће” темеље, који су 1963. године први пут примењени на тадашњем новобеоградском мочварном тлу. Како је градњу будуће зграде ЦК надгледао Александар Ранковић лично, бележе хроничари, на материјалу се није штедело, а квалитет грађевине најбоље је потврђен приликом бомбардовања Нато. Оштећена детонацијама, зграда се клатила, али није пала, јер има носеће стубове између сваког прозора.

Ово архитектонски једноставно и функционално здање пројектовали су Михаило Јанковић, Душан Миленковић и Мирјана Марјановић, „а Александар Ранковић је тражио да солитер буде највиши у Југославији јер је ЦК СКЈ био изнад свих”, забележили су хроничари.

Сем анегдота и легенди, које се препричавају, унутрашњост палате „Ушће” нема ниједно обележје прошлих времена. Кабинети некадашњих високих партијских функционера претворени су у канцеларије.

Обновљена пословна палата, некадашњи симбол комунистичке моћи, у коме су припремани сви конгреси и пленуми тада владајуће партије, добиће ускоро зграду близнакињу, а између њих ће бити подигнут велики трговински центар. Пројекат овог комплекса, вредан око 230.000.000 евра „Фајненшел тајмс” је на овогодишњем сајму у Кану сврстао међу десет најбољих.

Трагови пројектила нису више видљиви на здању републичке Владе у Немањиној улици, ни на тада потпуно уништеној згради Државне безбедности, садашњем седишту БИА у Улици краљице Ане на Бањици. Обновљени су и Југопетролово складиште у Радничкој улици, касарна „Четврти јул” на Вождовцу, хотел „Југославија” и остружнички мост. Зграда РТС-а у којој је током бомбардовања настрадало шеснаест радника, само је делимично обновљена.

М. А.
[објављено: 20.08.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=38190

 

[Nenad]

Na adresama nekadašnjih industrijiskih pogona u centru niču stanovi i hoteli
„Presvlačenje“ propalih fabrika

Autor: S. Palić | 27.08.2007 - 11:08
„BIP“ u Skadarliji, „Beko“ na Dorćolu, „IKL“ na Paliluli ili „Partizanka“ kod Vuka...To su bivše adrese nekad poznatih beogradskih fabrika na čijim placevima niču luksuzni stanovi, hoteli i poslovno-stambeni kompleksi.
- Sa stanovišta uređenja grada, to je dobar i poželjan proces. Privatizacija tih preduzeća omogućila je da se industrijska proizvodnja izmesti iz centralnog gradskog tkiva. Korist će imati svi: i Grad, od ubiranja naknada za gradsko građevinsko zemljište, i građani, koji će da dobiju infrastrukturu, i investitori koji će da zarade - ocenio je za „Blic“ gradski arhitekta Đorđe Bobić, dodajući da nije logično da fabrička postrojenja budu u centru grada i da sličan proces uskoro čeka ceo potez od Marine Dorćol do Ade huje, odakle će biti izmeštena Luka Beograd, Žito mlin, Fabrika hartije i druga industrija.

„Oaza“ na temeljima „Partizanke“
Na temeljima fabrike čarapa „Ineks Partizanka“ u Ulici Ćirila i Metodija 8, u blizini Vukovog spomenika, nikao je 2005. godine luksuzan stambeni kompleks „Oaza“ gde kvadratni metar stana košta 2.400 evra. Gradnja je praćena čestim protestima bivših radnica „Partizanke“ koje smatraju da je njihova fabrika prodata jeftino, za 1,4 miliona tadašnjih nemačkih maraka.

Skadarlija čeka hotel
Posle niza propalih pokušaja da se proda kompleks BIP-a u Skadarliji, gde je naročito bilo sporono što je to nacionalizovana imovina industrijalca Bajlonija, plac od 1,5 hektara i 14.000 kvadrata u objektima prodat je prošle godine firmi „Star Immobilijare“ za 10,4 miliona evra. Novi vlasnik planira da zida hotel i moderan poslovno-tržni centar. Plac u Skadarliji polako se raskrčuje, ali gradnja još nije počela.

Izgoreli IKL
U novembru prošle godine, prilikom preseljenja mašina na novu lokaciju u Barajevo, izgoreo je pogon IKL-a u Ulici Knez Danolovoj 23-25. Plac je ubrzo prodat investitoru, prema nezvaničnim informacijama, za devet miliona evra. Takođe nezvanično, novi vlasnici planiraju da zidaju stambeno poslovni kompleks na placu veličine 1,42 hektara.

Bez „Beka“ na Kalemegdanu
Poslednja u nizu od fabrika u centru grada prodata je Beogradska konfekcija na Dorćolu u Bulevaru vojvode Bojovića 6-8. Grčka firma „Lamda divelopment“ platila je 55,8 miliona evra za plac od 4,33 hektara na najlepšem mestu u gradu. I oni planiraju da zidaju hotel i stanove.

Druga strana medalje
- Zatvaranje fabrika u centru grada veoma pozitivno utiče na životnu sredinu Beograda i doprinosi manjem zagađenju. Tamo, pak, gde se nastavlja proizvodnja, novi vlasnik dužan je da organizuje posao u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine -rekao je za „Blic“ Branislav Božović, gradski sekretar za ekologiju. On je dodao da u gradu ima zagađivača, poput Livnice u Rakovici, ali i mnogo drugih, naročito fabrika boja, za koje gradske vlasti i ne znaju tačno gde su. Zato je u toku izrada Katastra rizičnih industrija, kako bi zagađivači bili evidentirani i proveravani.
Izmeštanje industrijskih postrojenja iz centra grada, gašenje fabrika i proizvodnje ima i svoju drugu stranu. Hiljade radnika ostalo je bez posla, mnogi su oterani bez socijalnog programa, u godinama kad nisu ni za penziju ni za novi posao. Borbu za svoja prava i vlasništvo nad akcijama upropašćenih preduzeća i dalje vode radnici „Ineks Partizanke“, „Beka“, „IKL“ i drugi.

Rakovica čeka kupca
Milion kvadrata zemljišta i još pola miliona kvadrata u objektima, u posedu je preostala dva neprivatizovana giganta u Rakovičkom basenu, „IMR“ i „21. maj DMB“.
- Opština je, da bi pospešila privatizaciju, dala zemljište u miraz ovim fabrikama. Kad budu privatizovane, verovatno će doći do preimenovanja zemljišta u komercijalne svrhe - rekao je za „Blic“ predsednik opštine Rakovica Bojan Milić.

Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=11670

 

[dragan]

"CIP je inicirao da se uz učešće privatnog kapitala krene u završetak
stanice Novi Beograd kao zajedničkog terminala za autobuse i železnicu.

Izgradnja takvog terminala koristila bi i železnici i autobusima, a najviše putnicima.
Poslovnim prostorom, hotelima i drugim ugostiteljskim objektima na lokaciji kod
sadašnje buvlje pijace oplemenio bi se, pak, gradski prostor i stavio u funkciju
građanima u sklopu Beogradskog čvora." - Ekonomist

 

[Homer Jay]

^^^

Nadam se da ce ta inicijativa brze-bolje biti prihvacena! sadasnja BAS je blago receno raspad sistema, estesko ruglo, nefunkcionalna, itd. U Bgu ne postoji pristojna zeleznicka stanica i ideja o cetiri protocne uopste nije losa. I dodajmo jos i da je od svih prostora na Novm Bgu, koji nisu uz samu Savu, Buvljak trenutno jedan od najgrdnijih, pa bi mu prijalo jedno osvezenje u vidu jedne nove autobusko-zeleznicke stanice

 

[dragan]

Nadam se da ce ta inicijativa brze-bolje biti prihvacena!

CIP ima određeni ugled u gradu i njegova Inicijativa svkako ima određenu težinu.

Sigurno nisu pokrenuli stvar, pre nego su procenili da može biti i prihvaćena.
Uostalom, tako samo sebi obezbeđuju posao oko predloženog projekta.

Sad kad postoji zvanična "Inicijativa" ( to je neka redovna, uobičajna procedura )
mogu da se postavljaju i pitanja gradskim vlastima - 'šta je sa tom Inicijativom'?.

 

[Homer Jay]

Ono sto je dobro jeste i da su sami gradski celnici vise puta pominjali takvo resavanje te lokacije. Tako da nesumnjivo ta inicijativa ima podrsku iz fotelja, samo je pitanje finansianja projekta jos otvoreno, jer jasno je da grad nema trenutno novca da finansira (ceo) projekat.

Takodje, moramo imati u vidu da ulazimo u predizbornu godinu. Odnosno, da ce naredne godine 100% biti odrzani lokalni izbori, pa ocekujem da ce se malo pojacati tempo investicija jer su promene u gradu najbolja kampanja za izbore. Pogotovo, u ovoj situaciji kada je u Bgu na snazi gotovo dvopartijski sistem.

 

[Nenad]

Investicija izgradnje nove autobuske stanice nije nesto preterano velika. Ne mogu sada da kazem koliko bi tacno iznosila, ali za Grad Beograd je to jedno veliko nista. Drugo, deo projekta bi definitivno mogao da se finansira kroz neki protocni trzni centar (par radnjica i kafica - kao na aerodromu) koji bi se odmah dodelio partneru koji bi posle to sam exploatisao, itd...

 

[Ditrih]

Evo jos jedno pitanje za upucene....gde se moze naci projekat ''TRI LISTA DUVANA'' , na beobuildu postoje 2 verzije.........koja je prava, ili mozda je u pitanju neka nova varijanta te poslovne zgrade.....prosto je nemoguce saznati kako ce izgledati..... a investitor nema nikakvu tablu sa podacima i slikom objekta....zna li neko?? :/

 

[dragan]

Pitanje je da li zna i Investitor šta će da gradi.

 

[Homer Jay]

@Ditrih

Odgovor na to pitanje moras potrziti u najmracnijim dubinama svetske mreze, postoji jedan forum i na tom forumu jedan covek koji sve zna, sve je video, a misli da zna i ono sto ne zna, taj covek nosi drevno ime naseg grada -Singidunum

Shalu na stranu, taj lik Singi, sa jednog drugog foruma, je navodno video pravi projekat (niko ne zna gde, kako, od koga i sl.) i podelio je informaciju sa ostalim dobrim ljudima. Uglavnom bice poslovni objekat, sa standardnom oblinom na cosku (s tim vec smaraju u Beogradu) i necim na vrhu sto je on opisao kao kisobran Kontam da je to povuceni sprat koji ima funkciju nekakvog vidikovca ili sl. Fasada ce, po njegovim recima, biti kombinacija stakla i kamena..... Uglavnom prosecan projekat, nijedan od onih sto imamo ovde na sajtu, ali nazalost licice vise na one losije...

 

[dragan]

.....citam nedavno izjave gdin. Bojana Stanojevica...da na N. Beogradu vise nema mesta za nove vece objekte......pa to je cista ludost........ispade jos da je izgradnja N.Beograda vec gotova i da je to to...Sasvim iskreno meni N.Beograd jos uvek deluje kao jedno veliko PREDGRADJE Beograda a nikako njegov NOVI CENTAR.....
Sem toga izbor arhitekture novih objekata oko hale ARENA je izrazito provincijalski osim GRAWE zgrade....sve ostalo je slicno kao na LABUDOVOM Brdu....uzmite na primer zgradu GRADJEVINAR preko puta B. Arene.... ili one male staklene objekte izmedju petlji.... pa ono je kao na Vidikovcu pored Ibarske magistrale.......pa citav 3-ci Bulevar je ceo takav........taj ceo potez se ........potpuno nenamenski ispunjava....sasvim sigurno da uskoro u tim centralinim delovima N.Beograda vise nece biti mesta za znacajne i reprezentativne objekte.....
Panorama N.Beograda je nazalost jos uvek u znaku oronulih.....cetvrtastih kutija... a novi objekti zbog svojih skromnih ali arhitektonski prihvatljivih gabarita .......se malo primecuju.....kakvi su im to uopste urbanisticki planovi za taj deo....?????????? :/
I sta je uopste sa citavim onim potezom uz SAVU.....gde je sad kartonsko naselje, pa izmedju Gazele i Brankovog.....pa izmedju Gazele i Zeleznickog mosta..........kakvi su uopste planovi za taj deo,, bas sam u dilemi...?????? :/

.......ispade jos da je izgradnja N.Beograda vec gotova i da je to to...

Samo u insertu iz GUP-a na mom avataru, može da se izgrade
milioni kvadrata za koje treba nekoliko milijardi evra.

.....mozda je gdin. Bobic ipak u pravu....beogradski CITY ce cekati neka bolja i bogatija vremena.....do tada....ostaje nam da posmatramo pojedinacne....izolovane primere....svetske arhitekture...
Izrael je 1989 bio na granici srednje i nerazvijene zemlje......sada 18 godina nakon,....Tel Aviv danas...imaju CITY ...joooopi
http://www.schlijper.nl/archive/2004/11/041118-tel-aviv-1.jpg

Ma nije jos gotovo . Gradice oni , ali sta ?
Ne bih se cudio kada bi poceli da grade zgradice slicne tc Staklenac sa Trga Republike.

Gradiće oni koji imaju investicioni kapital, a gradiće ono što mogu da prodaju.
Grad samo može preko Detalj..Urban.Planova da postavi uslove za gradnju.
Postoji više najavljenih i odobrenih projekata koji čekaju početak gradnje.

Pitanje je koliko još treba Beogradu poslovno - komercijalnog prostora/sadržaja.
Stambenog treba još mnogo, ali kad se sve dosada planirano i izgradi, neće ostati
još mnogo kupaca-korisnika i interesenata za još posl.-komerc. prostora.

Za 4-5god. će biti podmirene potrebe Beograda za takvom gradnjom, a
šta će se posle toga graditi, zavisiće od toga šta investitori mogu da prodaju.

 

[creme-nadlle]

Opet se vracam na pitanje: Ko je vazniji za razvoj Grada: investitor ili Gradska Vlada.
BTW, u vezi hotela Juga i kula, stavio sam sve sto znam. Kad saznam vise, stavicu na forum, ali to je to. Dali ce arhitetka da smanjuje visinu kula u skladu sa smanjenjem m2, verovatno, mora da smanji cenu investicije, ako vec nema proizvod koji mu vraca novac u ulaganju.

E, sad, Beograd je relativno neatraktivan grad jer ga ne prati ni razvoj poslova koji bi opravdao velike investicije u skupe poslovne objekte, niti ima pozitivan rast stanovnistva , koji bi pratio razvoj stambenih naselja.
Ako ste Gradska vlada u Hong Kongu ili Shangai-u, i dodje vam investitor sa zahtevom da zida, mozete da ga stavite u red i neka ceka.
U Beogradu, ako investitor dodje i kaze da hoce da zida VELIKO, Vlada ne bi trebalo da ga ostavi da ceka. Jer on ode u Bukurest, Budimpestu, Sofiju, gde bilo... Da tamo zaposli ljude i ostavi pare.
Kazu: Beograd treba da se razvija u skladu sa svojom ekonomskom moci i besmisleno je praviti zgrade kao u New Yorku. Pa samo je investitor strucan da to proceni. On zna zasto dize prostor i kako ce da ga finansijski oplodi. Ako hoce da zida 80 spratova, ulice 300 miliona evra u domace privredne tokove, to ti je kao da si ostvario izvoz, ako je stranac investitor. U zemlji sa spoljnitrgovinskim deficitom, to je spas!
Primer: skoro je investitor kupio plac na NB i platio ga Boga Oca, a dozvoljeno mu je da zida max 3 sprata. Kako mu se to isplati, pojma nemam.
Mislim da je Grad lose resio rasprodaju, ustvari raziznajmljivanje prostora na NBG, i da , iako se zaista dosta gradi, rezultat ce biti niz zgrada primerenijih Novom Sadu, Nisu ili Kragujevcu nego Beogradu.
Mislim da je trebalo pri tenderisanju prostora, ici kliznom skalom i prostor iznajmiti sa klauzulom o minimalnom broju kvadrata, a da zidanjem svakog sprata u visinu, investitoru naplatiti jos nesto, pa ako misli da mu treba 50-60 st, nek zida i gradu doplati jos nesto para.
Taj novac Grad bi mogao da koristi za neprofitabilne projekte, kao sto je sredjivanje Kosancica ili sredjivanje Kalemegdana, dizanje Dvora ispod kapele St Petke i sl.

Gradski menadzer kaze da je pritisak investitora bio takav da su se za svaki blok na NBG investitori tukli, maltene...
Pa gde je onda taj grad gde se investiori tuku za placeve?

Prosle godine Besix i Partners Montois ( ili kako se vec zovu) , ako predpostavimo da su bili ozbiljni, hteli su da zidaju nesto zaista izuzetno. Gradski arhitetka je rekao, ne moze, pojesce sav prostor tolikom zgradurinom. Dakle, oteran je investitor.

A sad su napravili plan za blok 26 , koji jeste sjajan, ali deo oko arene ce , opet, pojesti samu arenu. No, gde su Vam sad investitori i za taj plan? Bojim se da ce morati da sa njima vode oralnu ljubav da bi ih privukli da zidaju tu u sledecih xyz godina.

Ili hotel Yuga i zatezanje oko 20.000 m2. Dobro, to nije malo, ali imali smisla naplatiti investitoru jos nesto i podici takvu fenomenalnu kulu na Dunavu?

Lose signale daju investitorima, bojim se... Imajte u vidu da investicije kod nas dolaze uglavnom, stizu samo iz regiona, Austrijanci, koji hoce jer im je zgodno, Grci jer misle da ce tako da obnove Vizantiju ( ovo ozbiljno... ja sam delom Grk i imam brojnu rodbinu dole, njima taj emotivni poriv nad nekom vrstom kontrole i spajanja Balkana ne izlazi iz glave, zato nas i Bugare smatraju kao glavnu ciljnu investicionu lokaciju) , Izraelci , koji vole da love i u mutnom uz nadu za vanserijskom zaradom...
Gde su investicije iz USA i Unije? Pa, nema ih bas... OK, kasnimo i zbog politike iz devedesetih itd, ali to znaci da moramo vise da stimulisemo takve investitore.
Bojim se da su ovi u Gradu tu skroz pobrkali loncice...Fakat je da se dosta gradi i da ce se jos izgraditi, ali utisak mi je da je to samo segment onoga sto je stvarno moglo da bude.

A stari deo grada? Zamislite da je neko sedamdesetih rekao nemoj da dizete Beogradjanku, totalno je vizuelno, stilski i arhitektonski antiteza okolne stilske celine i pojesce prostor... Pa sad zamislite , kako bi izgledala slika grada sa savskog amfiteatra ili dok prelazite Brankov most. Prilicno bedno, bez beogradjanke, zar ne. Takoreci, Kabuloliko... Ako je ovaj site steciste ljudi koji hoce da zive u lepom i mocnom velegradu, a da se pri tome ne sele iz Beograda, onda moramo da se slozimo da MORA DA SE ZIDA VISOKO. Ako promenim misljenje, osnovacu site beoselo.net

Sto vam sve ovo pisem? Pa, eto, da se malo razgovaramo. Da vas podsetim da je ovo gore malo veci problem nego kasnjenje zaobilaznice od Ostruznice do Bubnja ( osim, naravno, za ljude koji to grade a drzava im ne da lovu...)

 

[Homer Jay]

Cuo sam da su gradjani kada je trebalo da se gradi Gazela izasli na lokaciju da protesvuju.... Govrili su kako Beogradu ne treba ta grdosija od mosta i kako svi automobili koji postoje u gradu mogu da stanu na Brankov most.... Zamislite da su tada ti ljudi izgurali svoje!?

 

[Steva]

E, sad, Beograd je relativno neatraktivan grad jer ga ne prati ni razvoj poslova koji bi opravdao velike investicije u skupe poslovne objekte, niti ima pozitivan rast stanovnistva , koji bi pratio razvoj stambenih naselja.

BG je neatraktivan pošto je tek odskora ušao u trku, tako uvek kreće, prvo se pojave izraelski investitori koji su mnogo spremniji za rizik ali investiraju sigurno, posle dolaze malo veći da opipaju teren. Primer: Immoeast, koji je grdosija upravo opipava teren po BG-u, a njihov prvi projekat je onaj kompleks u Francuskoj. Posle toga će dolaziti ostali investitori bojažljivo, polako ali sigurno. Tranzicija.

Ako ste Gradska vlada u Hong Kongu ili Shangai-u, i dodje vam investitor sa zahtevom da zida, mozete da ga stavite u red i neka ceka.
U Beogradu, ako investitor dodje i kaze da hoce da zida VELIKO, Vlada ne bi trebalo da ga ostavi da ceka. Jer on ode u Bukurest, Budimpestu, Sofiju, gde bilo... Da tamo zaposli ljude i ostavi pare.

BG nije HK ilI Šangaj tako da nema potrebe porediti se sa njima Bukurešt, Pešta i Sofija su u EU gde je cirkulacija finansija i robe daaaleeeko veća, tako da su oni u prednosti što se toga tiče. Lepo se vidi na aerodromima, koji u novin EU zemljama beleže dvocifreni procentualni rast.

Kazu: Beograd treba da se razvija u skladu sa svojom ekonomskom moci i besmisleno je praviti zgrade kao u New Yorku. Pa samo je investitor strucan da to proceni. On zna zasto dize prostor i kako ce da ga finansijski oplodi. Ako hoce da zida 80 spratova, ulice 300 miliona evra u domace privredne tokove, to ti je kao da si ostvario izvoz, ako je stranac investitor. U zemlji sa spoljnitrgovinskim deficitom, to je spas!
Primer: skoro je investitor kupio plac na NB i platio ga Boga Oca, a dozvoljeno mu je da zida max 3 sprata. Kako mu se to isplati, pojma nemam.
Mislim da je Grad lose resio rasprodaju, ustvari raziznajmljivanje prostora na NBG, i da , iako se zaista dosta gradi, rezultat ce biti niz zgrada primerenijih Novom Sadu, Nisu ili Kragujevcu nego Beogradu.
Mislim da je trebalo pri tenderisanju prostora, ici kliznom skalom i prostor iznajmiti sa klauzulom o minimalnom broju kvadrata, a da zidanjem svakog sprata u visinu, investitoru naplatiti jos nesto, pa ako misli da mu treba 50-60 st, nek zida i gradu doplati jos nesto para

Rekoh tranzicione muke, nije samo grad kriv, treba biti realan, ima zaista malo investitora koji imaju kapacitet da grade nešto veće, a i oni su strašno oprezni. Čak ni ograničenje nije 3 sprata nego tipa 6 ili 12 pa skoro niko ne koristi to iako bi mogli, to govori dosta o našim investitorima i njihovim kapacitetima. Nažalost grad ovde nema puno izbora, ili graditi ili ne.. zato imamo haos, doduše to se moglo rešiti uz malo veće investicije i izgradnju nekog jednostavnog poslovnog dela grada na obodu NBGD-a da bi lokacije u sredini ostale slobodne za buduće atraktivnije objekte. Kod nas jedino Delta i MPC imaju dovoljno snage da urade nešto veće, dok ne dodju drugi investitori. Investitor ACB-a je pošto je dovoljno opipao teren podneo zahtev da proširi ACB da doda još više objekata + 3 kule, lep i pozitivan primer.

Gradski menadzer kaze da je pritisak investitora bio takav da su se za svaki blok na NBG investitori tukli, maltene...
Pa gde je onda taj grad gde se investiori tuku za placeve?

I deca mogu da se tuku Hoću reći ovo je bila bitka malih-srednjih investitora a ne velikih.

Prosle godine Besix i Partners Montois ( ili kako se vec zovu) , ako predpostavimo da su bili ozbiljni, hteli su da zidaju nesto zaista izuzetno. Gradski arhitetka je rekao, ne moze, pojesce sav prostor tolikom zgradurinom. Dakle, oteran je investitor.

Ovaj put podržavam gradskog arhitektu, besix je dao neku ideju, ali da li je bio ozbiljan ili ne - nikada nećemo saznati. Recimo da je hteo da gradi na svoju ruku bez GUP-a za taj deo blokova, to onda liči malo na divlji zapad, taj blok bi imao onda kulu, parkić i ništa više, bez ikakve smislene celine. Kada je rekao da će pojesti taj prostor nisam mislio na kvadraturu, nego sadržajno, posle niko ne bi gradio više u tom bloku i okolo, zato je i raspisan konkurs koji ima ideju da ravnomerno i atraktivno urbanizuje ceo blok sa istom kvadraturom. Ako se vizija ostvari BG će dobiti skyline, što ne bi dobio usamljenom kulom.

A sad su napravili plan za blok 26 , koji jeste sjajan, ali deo oko arene ce , opet, pojesti samu arenu. No, gde su Vam sad investitori i za taj plan? Bojim se da ce morati da sa njima vode oralnu ljubav da bi ih privukli da zidaju tu u sledecih xyz godina.

Nisam razumeo kako misli da pojede samu arenu? Arena je sportski a ne poslovni objekat, imaš mali žilion primera kako se poslovni centri grade direktno uz arenu. Najeminentiji primer je novi vembli u čijoj će neposrednoj blizini nići pravi biznis grad:

Ili hotel Yuga i zatezanje oko 20.000 m2. Dobro, to nije malo, ali imali smisla naplatiti investitoru jos nesto i podici takvu fenomenalnu kulu na Dunavu?

Pa is a 60k kvadrata umesto 80k može da se podigne skoro ista kula sa manjim krilom, iste visine. Ušće ima 25k kvadrata, a šta je tek 60k Ali ako imaju prilike da grade 80k onda bi i trebalo, ja u ovom slučaju ne znam da li je grad skratio to ili investitor neće da se sramoti što neće moći sve da izgradi pa gura sve na grad?

Lose signale daju investitorima, bojim se... Imajte u vidu da investicije kod nas dolaze uglavnom, stizu samo iz regiona, Austrijanci, koji hoce jer im je zgodno, Grci jer misle da ce tako da obnove Vizantiju ( ovo ozbiljno... ja sam delom Grk i imam brojnu rodbinu dole, njima taj emotivni poriv nad nekom vrstom kontrole i spajanja Balkana ne izlazi iz glave, zato nas i Bugare smatraju kao glavnu ciljnu investicionu lokaciju) , Izraelci , koji vole da love i u mutnom uz nadu za vanserijskom zaradom...
Gde su investicije iz USA i Unije? Pa, nema ih bas... OK, kasnimo i zbog politike iz devedesetih itd, ali to znaci da moramo vise da stimulisemo takve investitore.

Već sam pomenuo, tranzicione muke, srbija je medju poslednjim zemljama u evropi koje su ušli u trku, još smo jako umorni od svega i treba da naučimo još dosta toga, ne radi se o lošim signalima nego je situacija takva kakva je.. mi smo prešli iz jednog groznog u gore stanje, pa ćemo preći iz goreg u loše.. dok ne dodjemo do jedne tačke kada predjemo iz lošeg u dobro... nama svima pa i gradu treba optimizma, ali zato i služi ovaj sajt, da ulije optimizam ali i da ukaže na greške kako se one ne bi ponovile u budućnosti

A stari deo grada? Zamislite da je neko sedamdesetih rekao nemoj da dizete Beogradjanku, totalno je vizuelno, stilski i arhitektonski antiteza okolne stilske celine i pojesce prostor... Pa sad zamislite , kako bi izgledala slika grada sa savskog amfiteatra ili dok prelazite Brankov most. Prilicno bedno, bez beogradjanke, zar ne. Takoreci, Kabuloliko... Ako je ovaj site steciste ljudi koji hoce da zive u lepom i mocnom velegradu, a da se pri tome ne sele iz Beograda, onda moramo da se slozimo da MORA DA SE ZIDA VISOKO. Ako promenim misljenje, osnovacu site beoselo.net

Kako znaš da se gradjani nisu bunili tada, bunili su se itekako na sve i svašta, ali jedna partija jedna čvrsta ruka koja sve provodi... ostatak priče znamo. Uostalom u Budimpešti je zabranjena gradnja svega iznad 7 sprata pa nemaju problem sa time i razvijaju se super. Kule su odličan add-on ali nisu krucijalan, ja ih lično volim i voleo bi da ih vidim u sav. amfiteatru i na NBGD-u, ali ako bi birao normalan "nizak" grad sa normalnom infrastrukturom kao pešta... ipak bi uzeo to..

Sto vam sve ovo pisem? Pa, eto, da se malo razgovaramo. Da vas podsetim da je ovo gore malo veci problem nego kasnjenje zaobilaznice od Ostruznice do Bubnja ( osim, naravno, za ljude koji to grade a drzava im ne da lovu...)

drago mi je bilo da razmenimo mišljenja, poz!

 

[creme-nadlle]

Stevo, jel ti radis u Skupstini Grada? Sto ne rece odma? Mogu da navratim u tvoju kancelariju kad idem tamo.
Samo u vezi Arene. Pojesce je jer se nece ni videti od okolnih gradjevina. Ne mislim na zgrade u Bl 26, nego one bas oko Arene. Mada, jaka stvar, to je najmanje za brigu. Kad dajes primer Wembley-a, imaj u vidu da je objekat 3 x veci i visi od Arene i okruzen je 5-spratnicama. Arena ce se iz setacke perspektive videti samo od strane SIV-a i autoputa. Po meni, bolje oko nje ne praviti nista vec samo u Bl 26. PO planu.

 

[Steva]

Stevo, jel ti radis u Skupstini Grada? Sto ne rece odma? Mogu da navratim u tvoju kancelariju kad idem tamo.
Samo u vezi Arene. Pojesce je jer se nece ni videti od okolnih gradjevina. Ne mislim na zgrade u Bl 26, nego one bas oko Arene. Mada, jaka stvar, to je najmanje za brigu. Kad dajes primer Wembley-a, imaj u vidu da je objekat 3 x veci i visi od Arene i okruzen je 5-spratnicama. Arena ce se iz setacke perspektive videti samo od strane SIV-a i autoputa. Po meni, bolje oko nje ne praviti nista vec samo u Bl 26. PO planu.

Uh ja i skupština grada - nikada Jednostavno govorim ono što sam sam iskusio, saznao, kako iz ekonomskih magazina, tako iz mojih izvora (i iz grada i od investitora). Samo sam pokušao da budem realan.
Uostalom ni ti objekti oko Vemblija nisu toliko niski, možda sam uzeo pogrešnu fotku, fotka sa ulične perspektive skroz pokriva Vembli i vidi se samo krov i onaj luk, Vrlo slično će da bude i oko arene (osim one dve više zgrade koje su ipak toliko diskretno postavljene da se arena i dalje najvećim delom vide.
Ja imam dosta toga protiv rada grada, ali treba znati gde kritikovati a ne svaljivati svu krivicu na grad.

 

[Milance]

^^Slazem se sa poslednjom recenicom. Ne mozemo svaljivati bas sve na grad. Za mnogo toga su krivi i sami investitori koje apsolutno neinteresuje kako ce nesto da izgleda tj. kako ce Beograd na kraju da izgleda vec samo gledaju svoj dzep.

 

[bigvlada]

u redu, koliko sam shvatio, u sledećih pet godina će verovatno biti završeni svi projekti u blokovima (sem možda bloka 26) i imaćemo niz zgrada koje su hmm, neinteresantne. Verovatno je i Menhetn tako izgledao pre 100 godina. Prvo se ceo prostor popunjava zgradama a tek kasnije se one ruše i zamenjuju nečim boljim. Interesuje me kakav je postupak kada investitor želi da kupi stambenu ili poslovnu zgradu koja je već u upotrebi. Da li je dovoljno da otkupi sve stanove u zgradi, vrati novac zakupcima poslovnog prostora itd.. Konkrento, koliko bi koštalo da neko kupi npr. ceo blok zgrada? Kolika je prosečna količina novca koju treba uložiti (npr. 115%, 120% vrednоsti zgrade) da se objekat kupi, potom sruši i napravi nešto novo? Ima li neko informaciju kako se ti odnosi kreću napolju? Ja želim ekvivalente burž dubaia, sirsa i petronasa na nbgd-u u sledećih pedeset godina

 

[Bloq72]

Ogranichenje od 3 sprata koje se spominjalo vazi valjda za ono gradjevinsko zemljishte u bloku 58(kod toplane),a vala ni meni nije jasno zashto je tu ogranichena spratnost tako niska?Shta tu ima da se ukomponuje/zaklanja pa da se vodi rachuna o spratnosti?Preko puta ce biti Bellevile,znachi zgrade 8,9 ili 10 i vishe spratova....mislim,bezveze.U redu ako investitor ne zeli da gradi vishe gradjevine,ali zashto u statru ogranichavat i to na samo 3 sprata?Bilo bi mi donekle logichno reci"nishta ispod 3 sprata"ali i taj minimum za tu lokaciju je meni premali,ali ovako...
Isto tako mislim da su priche o tome da ce mesta na NBG nestati kad se sve planirano izgradi besmislica.Ko zivi na NBG zna da to jednostavno nije tachno.Naravno,teshko da ce biti mesta za neke grandiozne projekte,ali njih na Novom Beogradu,ruku na srce,ni dosada nije bilo.Za ovo shto se do sada gradilo bice josh podosta mesta.

 

[Homer Jay]

Glavni adut Novog Beograda je zemljiste izmedju Gazele i Brankovog mosta... Tu nema sporenja, zajedno sa Blokovima 20 i 21 taj deo ce ciniti srce poslovnog dela grada... blok 26 ce vise biti elitno "istureno odeljenje", kao sto to trenutno postaje Airport city... Na NBG-u ima dosta prostora, ali ne treba sve na silu popunjavati trospratnicama, jer ta prostornost, prozracnost, i svetlost su glavni aduti Novog Beograda, i bez obzira sto mi se mnogi smeju kada to kazem, ali mislim da je zivot preko mosta mnogo kvalitetniji.... Zasran je Treci Bulevar, ali nadam se da ce Grad biti mnogo ambiciozniji kada je u pitanju zemljiste duz autoputa....

Svejedno mislim da ce novi poslovni "distrikti" BG-a biti - Blok 26 + 25, Blok 20 i 21 + Blok 18, Mostar, Autokomanda, Dunav..... mnogo pre Savskog amfiteatra na desnoj obali...

 

[Ditrih]

Glavni adut Novog Beograda je zemljiste izmedju Gazele i Brankovog mosta... Tu nema sporenja, zajedno sa Blokovima 20 i 21 taj deo ce ciniti srce poslovnog dela grada... blok 26 ce vise biti elitno "istureno odeljenje", kao sto to trenutno postaje Airport city... Na NBG-u ima dosta prostora, ali ne treba sve na silu popunjavati trospratnicama, jer ta prostornost, prozracnost, i svetlost su glavni aduti Novog Beograda, i bez obzira sto mi se mnogi smeju kada to kazem, ali mislim da je zivot preko mosta mnogo kvalitetniji.... Zasran je Treci Bulevar, ali nadam se da ce Grad biti mnogo ambiciozniji kada je u pitanju zemljiste duz autoputa....

Svejedno mislim da ce novi poslovni "distrikti" BG-a biti - Blok 26 + 25, Blok 20 i 21 + Blok 18, Mostar, Autokomanda, Dunav..... mnogo pre Savskog amfiteatra na desnoj obali...

......apsolutno ......buducnost pravog NB...kakvog ga svi ovde vidimo je u delu izmedju Gazele i Brankovog mosta ....sa Genex-ovim i Deltinim blokom + Hayat....uz samu reku.....sve ostalo su ......izolovani '' produzeci''.....sem toga na NB treba dati potpunu slobodu u spratnosti......jer nema logike ogranicavati je na pojedine zone...primer. Treci Bulevar.......jer NB je i nastao na tom ''postulatu''....visoke, niske zgrade.....sve izmesano ,,,,, i smesno je sad tu uvoditi neke planove .....gde je do 3 sprata ....a gde do 8.....uz to NB je potpuno geografski ravan......i prosto bi bilo monotono praviti tako ujednacen grad.....Pesta je po mom misljenju totalno dosadan grad......ali nesporno grad predivne arhitekture.....medjutim NB nije Pesta....i gradski celnici treba da slede urbanisticka nacela na kojima je nastao.... ....to je njegov sarm......za stari beograd je vec potpuno drugacija prica......

 

[dragan]

...Zasran je Treci Bulevar, ali nadam se da ce Grad biti mnogo ambiciozniji
kada je u pitanju zemljiste duz autoputa....

Svejedno mislim da ce novi poslovni "distrikti" BG-a biti - Blok 26 + 25, Blok 20 i 21 + Blok 18,
Mostar, Autokomanda, Dunav..... mnogo pre Savskog amfiteatra na desnoj obali...

Treći bul. (do pruge) je planiran za 'Komercijalu zonu' ... a za drugo i nije.
Ko bi voleo da sluša vozove .... dok spava ?
U njemu se vrlo intenzivno gradi i za 2-3god. će biti još jedan poslovni deo N.Bgd.
Napraviću jednu foto-reportažu da se vidi trenutno stanje u njemu..... uskoro.
Svi oni koji misle da bi tu, pored pruge, došli Investitori da grade neke kule
grdno se varaju, jer ih nema ni na mnogo boljim lokacijama, nap. bl.25,26...i 65.

Zapadno pored pruge biće slična gradnja kao i istočno, sa druge strane.
Ali, sa te strane ima dosta lokacija za buduću 'elitnu' izgradnju .. udaljenu od pruge.
Naravno, prvenstveno bl.65 koji je uz UMP,jer je u njemu već poodmakla gradnja.
Pored njega je bl.64 za koji je opština N.Bgd. već podnela 'Inicijativu' radi
promene namene tih parcela u posl.-stam. i izmeštanje fabrika.
Tako da će se tu dobiti još jedan veliki prostor za investicionu gradnju.
Isto bi trebalo tražiti i za bl.66 ( garaža GSP-a ) i promeniti nemenu u GUP-u.
U bl. 67 znamo šta se gradi, ali u blokovima 42 i 43 još ne znamo tačno, osim za UMP.

Ako i kada se izgradi želj.stan. N.Bgd. i pored nje autobuska stanica, svi ovi
blokovi 'preko pruge' sačinjavaće još jedan veliki ' distrikt ' na N-Bgd. za koji
će trebati novi investitori sa stotinama mliliona evra .... ako ne i malo više.

 

[dziggy]

Pa nema veze, jednog dana ako bude bilo potrebe, imamo treci beograd za kule

 

[Homer Jay]

S jedne str ta prica sa prugom pije vodu, ali opet stoji pitanje kako pruga ne smeta Holiday Innu, ili GTC-u (na cak dve lokacije u toj ulici)... komercijalna zona ok, ali nije bas trebalo da sve bude do tri sprata.... Pomenuvsi GTC, iako nam Avenija 19 izgleda sasvim solidno, to je ipak bio najlosiji projekat od pet koji su usli u uzi izbor na konkursu...

Ali i nije bas tolika steta sto se tu nista vece nije dogodilo... Boze zdravlja i da tamo vidimo zeleznicku i autobusku stanicu, pa ce sa ovih nekoliko objekata to ciniti jedan sasvim solidan "necentralni" gradski Bulevar

Prvi bum ce biti Blokovi 20 i 21 obzirom da Sava city fino napreduje, da Delta uskoro pocinje da gradi svoj perverzni kompleks (luksuzni hotel, fensi shopping centar i poslovna kula), ako tome dodamo jos i to da ce se izgradnjom Usce centra Blok 16 opasno "pribliziti" Bloku 20, pa jos oslobadjanje nekoliko parcela spajanjem Milana Popovica sa Bulevarom Nikole Tesle, i nadam se koncano resenje sudbine zgrade RAD-a, taj deo grada ce zaista oziveti.... a, da i najavljene rekonstrukcije ex-interconta i Sava centra , pa i LRT koji ce prolaziti tuda

Drugi bum ocekujem na Autokomandi, prvenstveno zahvaljujuci Delti i njenim mega projektima na toj lokaciji - Delta planet sa dve poslovne kule, Apartmanski kompleks kod Zvezdinog stadiona... Pa dodajmo jos i Korpov hotel iza zvezdinog stadiona, pa i same stadione koji mozda nece doziveti toliku transformaciju kao sto su bjeka ili dzaja najvaljivali, ali hteli, ne hteli, klubovi ce zbog UEFA-e morati da investiraju u infrastrukturu, i ne zaboravimo UMP

Treci bum ocekujem kod Mostara, to mesto ce procvetati izgradnjom Prokopa gde ce odmah nastati povecano interesovanje za okolno zemljiste, zaitm izmestanje BIP-a, kao i izgradnja dva atraktivna kompleksa - Starog mlina i Plaza centra (ex MUP)