Šta je novo?

Blok 18 Novi Beograd

Joj, oko čega se vi svađate. Ta numeracija blokova je uobičajena u urbanizmu i nema veze sa novobeogradskim blokovima. Ko od vas npr. zna gde je Blok 1 na Dedinju ili Blok A/126 na Vračaru? A i jedan i drugi, verujte mi, postoje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401319#p401319:3t3ug7k9 je napisao(la):
spatiotecte » 17 Aug 2016 04:17 pm[/url]":3t3ug7k9]A Novi Beograd je kao neki biser arhitekture?
И урбанизма.
 
Spat shvatili smo da nepodnosis novi beograd kao i da zmiris na gluposti u bnv koji niko tvoje struke nebi proguto
 
NBG je objasnio urbanizam, bar što se mnogih nas žitelja i zaposlenih na njemu tiče. Objasnio je i brutalizam, ko voli :)
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401335#p401335:20iy73gc je napisao(la):
direktor » 17 Aug 2016 07:04 pm[/url]":20iy73gc]Spat shvatili smo da nepodnosis novi beograd kao i da zmiris na gluposti u bnv koji niko tvoje struke nebi proguto

Direktore, ja sam rekao sta mislim o BnV i to uglavnom nije pozitivno. Podrzavam najvise politicku volju da se grad spusti na reke.

Inace i mnogi od nas su odavno shvatili da onanisete na modernizam pored divne Secesije, Art Deco-a i Akademizma koji krase ovaj grad.
Ali protiv manjka ukusa je tesko izboriti se ovde.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401337#p401337:3shzu9lt je napisao(la):
spatiotecte » Wed Aug 17, 2016 8:35 pm[/url]":3shzu9lt]
..mnogi od nas su odavno shvatili da onanisete na modernizam pored divne Secesije, Art Deco-a i Akademizma koji krase ovaj grad.
Ali protiv manjka ukusa je tesko izboriti se ovde.

Ih spatio, ispade sad da ko preferira Miles Davisa u odnosu na Mozarta nema ukusa :) Ovo što si ti pobrojao je uglavnom kasni 19. i rani 20. vek, moderna je dominantna u 20. Evo ti si svetski čovek, bio si u Francuskoj koliko sam razumeo, da li tamo preovlađuje mišljenje da su na primer Centre Georges Pompidou ili Aquaboulevard ružne građevine?

Imamo mi na NBG i odlične predstavnike bauhausa (generalice), nije sve samo suva moderna i brutalizam.
 
Spat sto ljudi sto cudi svako ima pravo da voli nesto po svom izboru bez da ga drugi pokusava prevaspitati
Jednostavno ljudi vole nbg takav kakv je ti nemozes da ga smislis i mirna bosna
 
Ma nemam ja problem da neko voli nesto i to je pravo svakog od nas ali jednostavno se ovde na Beobuildu preteruje sa Novim Beogradom koji pojedinci predstavljaju kao najvece dostignuce srpsko-jugoslovenske arhitekture i urbanizma svih vremena.
A to jednostavno nije tacno.
 
Jel može stručno obrazloženje zašto nije tačno sa aspekta urbanizma? Koja su alternativna arhitektonska rešenja od sredine 20. veka bolja? Ne pitam reda radi nego me stvarno zanima.
 
Pa za pocetak je urbanizam tog arhitektonskog pravca prestao da se primenjuje svuda u svetu jos od 1975te jer se pokazao kao los.
 
OK, šta je bolje i zašto? Zanima me stav nauke koji ima neku objektivnu i proverljivu metriku, ukoliko tako nešto postoji.
 
Problem modernistickog urbanizma je sto je on prostorno totalitaran, dakle bez kompromisa, jednostavno ne zeli da se uklopi sa necim postojecim i smatra sebe iznad svih ostalih i prethodnih vida drustvenog i arhitektonskog uredjenja.
Drugim recima: TABULA RASA. Proslost ne postoji za njega.

Sigurno si cuo za Le Corbusier-a, najpoznatiji modernista svih vremena, dakle arhitekta svetskog kalibra.
E pa taj covek je najozbiljnije i bez stida predlozio, ni manje ni vise, nego da se srusi ceo centar Pariza da bi umesto toga izgradio 22 solitercine i jos kojekakve zgradurine slicne onim sto postoje na Novom Beogradu.

le-corbusier.jpg


Ville%20Radieuse%20Plan.jpg


Zanimljivo zar ne? :twisted: :wink:
 
Pa na nbg su imali praznu plocu izuzev sajmista i naselja sajmiste sela bezanija i zemuna sve su to bili livade pjesak bare njive mocvare
 
Ocekivao sam ovakav odgovor Direktore.

Ali taj prazan prostor se zapravo nalazi izmedju 2 istorijske celine Zemuna i Beograda i urbanizam Novog Beograda koji je trebao da bude povezivajuci element uopste nije uzimao u obzir urbane forme ta 2 postojeca entiteta.
 
Uh, pa jeste zanimljivo, čak i skandalozno ako je to stvarno tačno. Pariz i NBG se ipak razlikuju malo, Pariz je postojao 2000 godina pre Le Corbusiera, i ima svoju čuvenu osu La Defense - Etoile - Place de la Concorde još od Napoleona koliko se sećam, koja je na ovom planu "malo" ugrožena. Takođe taj deo grada ima (tj imao je pre 15 god kad sam poslednji put bio tamo) neodoljivi šarm koji je u stvari sam duh Pariza. Da rezimiramo, ima nasleđe milenijuma i generacija koje treba čuvati i negovati.

S druge strane, NBG je bio do posle WWII samo nesrećno Sajmište, nešto nasutog zemljišta oko njega, i stara Bežanija. Ostatak je bila močvara uglavnom, iliti TABULA RASA. Idealno mesto za Le Corbusierov pristup :D

Još uvek mi nisi odgovorio šta bi bila alternativa. Evo ja ću ti reći šta se meni na NBG konkretno sviđa, ovako taksativno, a ti mi reci gde grešim i zbog čega.

Široke ulice, mnogo prostora između zgrada (koncept otvorenog bloka - ovo sam naučio ovde na forumu), velike otvorene površine (travnjaci, igrališta, parkovi), uglavnom dovoljno prostora za parking, skoro svaki blok ima Maxi, školu i vrtić, ravno je i idealno za tramvajsku mrežu, Genex, generalice, SC, Interkontinental, SIV, Fontana, televizorke, FDU, Stari Mercator, Hotel Jugoslavija, zgrade pored Save u bloku 70, Savski kej sa NBG strane.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401346#p401346:3hd4nmr1 je napisao(la):
gile » 17 Aug 2016 09:30 pm[/url]":3hd4nmr1]OK, šta je bolje i zašto? Zanima me stav nauke koji ima neku objektivnu i proverljivu metriku, ukoliko tako nešto postoji.

Izdvojicu za tebe 2 odredbe iz Atinske Povelje koje su na neki nacin stav nauke iz tog doba (1931 kad je CIAM ratifikovala Atinsku povelju) i koje pokazuju odnos modernizma sa arhitekturom iz proslosti:

- већина градова данас нуди слику хаоса и градови неиспуњавају своје функције да испоњавају потрбе биолошке, психолошке за своје становнике

- употрба историјских грађевинских стилова приликом изградње има неблаготворне последице

A ovo sto sam ti ispricao je tacno naravno.

tumblr_myyafe7Q0s1rkugj2o1_500.jpg
 
Sto se tice alternative, nakon sto je propala Atinska povelja, jos niko nije nasao pravi recept ali se razmisljalo u tom pravcu i neki urbanisti su probali da nude resenja i adaptacije NBG kako bi ceo grad cinio jednu skladnu urbanisticku celinu i da se na taj nacin stvori kontinuitet u urbanom tkivu Beograda.

k8a.jpg


k8b.jpg
 
OK, hvala na informacijama. Planovi su nejasni, voleo bih da ih vidim u malo boljoj rezoluciji. Pokušaću da nađem celu Atinsku povelju, samo ove dve tačke me, iskreno, zbunjuju.

Edit: Našao sam, ne prevod već original. Ono na Vikipediji nije dobro. Atinska povelja je koliko vidim više filozofija nego nauka, neke stvari su passe mada su većina još uvek sjajne, naročito one oko osunčanosti prostora.

Sporna tačka oko upotrebe istorijskih stilova je: L'emploi de styles du passé, sous prétexte d'esthétique, dans les constructions neuves érigées dans les zones historiques, a des conséquences néfastes. Le maintien de tels usages ou l'introduction de telles initiatives ne sera toléré sous aucune forme.
Na srpskom: Upotreba stilova iz istorije, pod izgovorom estetskog aspekta, na NOVIM zgradama podignutim u istorijskim zonama je štetna. Uvođenje ili insistiranje na takvoj paksi neće biti tolerisani ni u kakvom obliku.

E sad, šta to znači nova zgrada u istorijskom kvartu? Ima mesta na livadi da se pravi nova, ili je srušena stara pa se zida nova? Vozuelno treba da se uklopi u okruženje, funkcionalno mora da bude ista ili bolja. Meni se čini da se ova tačka odnosi na vizuelnu komponentu, i ovakav isključivi stav mi se ne sviđa. Sve ostalo iz povelje mi se sviđa :)
 
Nemam ove planove u boljoj rezoluciji nazalost.

Sto se tice atinske povelje, izdvojio sam ove 2 odredbe koje imaju veze sa odnosnom modernizma i postojecom arhitekturom.
Inace evo ti i ostale odredbe:

-већина градова данас нуди слику хаоса и градови неиспуњавају своје функције да испоњавају потрбе биолошке, психолошке за своје становнике
-колапс у ери машина изазвао би метеж у понашању... Њихово понашање у стамбеним зонама, предузећима. У ужасној механичкој брзини би настала концентрација градског становништва и брутални развој без историских веза...
-диманзионисање свих средина урбанистичког уређења не може се одвијати у другом већ само љодском мерилу
значај приватног ће бити подређен значају друштвеном
-детаљни нацрти који следе одредбе градских урбаниста могу да зауставе надолазак саобраћајних прекршаја
претходне наредбе су биле важеће све док није почело долазити до сталних проблема између пешака и другим саобраћајем. Били су конципиране широке улице који су обезбедили прегледе на значајне културне споменике и зграде
-регулациона линија неких тредиционалних стамбених зграда неосигурава довољну осунчаност појединиг стамбених јединица
мора бити осигурано минимално осунчавање појединих станова
-зграде треба да буду очуване у својим целинама
-код распада историјских споменика мора се уложити максималан труд да се нађе одређена адекватна замена
-употрба историјских грађевинских стилова приликом изградње има неблаготворне последице
-додржавање ових чињеница неће толерисати никакове историјске сличне чињенице
-основе значаја урбанизма су његове четири основне функције, стамбена, радна, рекреација и саобраћај – као функције зонирања
-регионално планирање свих стамбених структура додељених у четири функције су подређене узајамној комплексности
-нове врсте морају садржати школице, школе, друштвене центре, центре слободног врмена и то тако да су унутрашње спојене са становањем
-урбанизам је тродиманзионалан не дводимензионалан. У простору може настајати елеменат који одређује велићину саобраћаја као и рекреацију и јасно је да ту мора да постоје слободне површине
-зграда мора да има довољно слободног простора да би задовољила услов слободе
-укрштање саобраћајних праваца мора бити регулисано
-улице се разликују према њиховим одређењима- стамбене, пролазне, главне
-пешак мора да има могућност за употребљавање и другиг осим аутомобилских траса



Inace ako te zanima strucna literatura i analiza Novog beograda preporucio bih ti knjigu "Iskustva Proslosti" od autora Milosa Perovica koja se upravo bavi tom tematikom i koja cak nudi neka resenja preuredjenja Novog Beograda.
 
Sve te povelje, pravci i ostalo mi je kao umetnost. Nekome se sviđa, nekome ne, a stručnjaci diskutuju o tome i slažu se oko nečega, oko nečega ne, a mi ostali koji nismo umetnici (arhitekte) gledamo potpuno drugačije na sve to.

Ono što je čest slučaj je da Novobeograđani obožavaju Novi Beograd, a Nenovobeograđani isti preziru. Jedine preobražaje sam susreo kod Nenovobeograđana koji su počeli da žive na NBGD, dok obrnuto nisam sreo.

Iz toga zaključujem da praksa pokazuje je NBG koncept (zovite ga kako god) vrlo održiv i vrlo pogodan za život.

E da, jedina nezadovoljstva Novobeograđana se javljaju kod skoro svih objekata (mislim na zgrade, ne na ulice) izgrađenih od 90-ih koja su nikla tamo gde izvorno nije planirano da nikne tako nešto.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401363#p401363:vn5qb02s je napisao(la):
spatiotecte » Thu Aug 18, 2016 12:46 am[/url]":vn5qb02s]Nemam ove planove u boljoj rezoluciji nazalost.

Inace ako te zanima strucna literatura i analiza Novog beograda preporucio bih ti knjigu "Iskustva Proslosti" od autora Milosa Perovica koja se upravo bavi tom tematikom i koja cak nudi neka resenja preuredjenja Novog Beograda.

E super, hvala puno!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401364#p401364:34ejy3cr je napisao(la):
astrodule » Thu Aug 18, 2016 12:48 am[/url]":34ejy3cr]

Ono što je čest slučaj je da Novobeograđani obožavaju Novi Beograd, a Nenovobeograđani isti preziru. Jedine preobražaje sam susreo kod Nenovobeograđana koji su počeli da žive na NBGD, dok obrnuto nisam sreo.
Iz toga zaključujem da praksa pokazuje je NBG koncept (zovite ga kako god) vrlo održiv i vrlo pogodan za život.

Tačno. Moja draga je sa Dorćola prešla na NBG, prvih 6 meseci nije mogla da se navikne na toliku količinu otvorenog prostora, sada je ljuti fan NBG. NBG je vrlo praktičan i po meri čoveka. Ne svi delovi, ali većina još uvek jeste.

[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=401364#p401364:34ejy3cr je napisao(la):
astrodule » Thu Aug 18, 2016 12:48 am[/url]":34ejy3cr]
E da, jedina nezadovoljstva Novobeograđana se javljaju kod skoro svih objekata (mislim na zgrade, ne na ulice) izgrađenih od 90-ih koja su nikla tamo gde izvorno nije planirano da nikne tako nešto.

Apsolutno tačno, aksioma, mora plus.
 
Нови Београд је сам за себе функционално сасвим задовољавајући. Ја искрено неки други концепт на месту њега не могу да замислим. Можда је само прелаз у Земун могао мало елегантније да се уради код краја булевара Михајла Пупина, али ту је грешка начињена 90их са изградњом оних кућерака-радњи, а ту је већ општина Земун. И наравно, новоградња која одудара од оригиналног концепта и девастирајућа је како по околину тако и сама по себе.
 
Inace nije samo Novi Beograd Modernizam, slicno razmiljanje se upraznjavalo i na centar grada gde smatram da je modernizam mnogo urusio postojeci urbanizam.

@Gile,
Spominjao si nove zgrade uradjene po Atinskoj povelji u okruzenju starih pa evo ti primera kako to moze da izgleda u praksi kad se negira ono sto te okruzuje.

Sta se desilo u glavi arhitekte koji je projektovao ovu zgradu sto strci, ne postuje ulicni front i koja se uopste ne uklapa sa ostalim predratnim?



Ovo je samo nastavak novog beograda u starom beogradu.

Dakle koncept novog Beograda se ipak prosirio tamo gde nije trebao i naneo je trajnu stetu istorijskom centru pod izgovorom da je on zastareo i nefunkcionalan.
A takvih primera ima jos puno.
 
Vrh