Blok 18 Novi Beograd

[zidar]

@Milanche

U Parizu je uz Senu izgradjen kvart nalik prvonagradjenom resenju:

- Reprezentativna javna zdanja orijentisana ka reci sa pesackim esplanadama
- Ulice pod pravim uglom
- Zatvoreni blokovi spratnosti P+7/8/9
- Nekoliko visih objekata na obodima
- Pesacka pasarela preko reke

Slicno Beogradskoj situaciji upropastena je fantasticna prilika da se napravi cudo a sagradjen je mediokritet.

Taj kraj je najdosadniji u gradu, setrilna vetrometina gde je industrija prosto izbjuvala savremene materijale na bezlicne fasade. Posle nepunih deset godina sve vec izgleda propalo i zastarelo.

Sama nacionalna bibilioteka, koja je pokretac celog kraja, je olicje nakaradnog razmisljanja: knjige su smestene u staklene kule cije su fasade zatim morale unutra biti zatvorene drvenim panelima kako bi se knjige zastitile od svetlosti dok se citaonice nalaze u mracnom podrumu. Velika esplanada je takva vetrometina da su naknadno napravljeni zidovi da ljudi ne bi bili sa nje oduvani.

Siroke ulice pod pravim uglom su raj za brz automobilki saobracaj a za pesake nigde dijagonale a kamo li precice, sokaka ili javnog trga.

Jedino sto ce ceo kraj spasti je juzni deo lokacije gde je smesten univerzitet sa parkom.

Sve u svemu francuska elita arhitekture koja je ostala zaglavljena u 90im je isprojektovala najdosadniji masterplan ikada, podelila kolegama mogucnost da svako isprojektuje po jednu dosadnu zgradu i potvrdila da nema ni maste ni cojones da ista smisli a kamo li izvede.

A Beograd se izgleda cvrsto drzi istih nacela.



Pozdravlja nas Azija i kaze da navratimo ponekad:

Pudong, Sangaj

Songdo, Seul

Marina Bay, Singapur

 

[spatiotecte]

Meni je logicno da je Beograd pratio primer Pariza a ne Sangajov jer smo evropski grad a ne Azijski.

 

[Пантограф]

Зидар каже да је тај пример Париза - лош. Једино што логика форума теби поставља као задатак јесте да прокоментаришеш да ли је то тако, или није. А да нам пишеш да је логично да се следи неки пример, ма био и лош, нисмо заслужили, јер је ово, ипак, Б-Е-О-Г-Р-А-Д.

 

[Igor]

Cak i ovaj Pariski primer nije toliko drastican koliko se kod nas predvidja prvonagradjenim resenjem. Spatio zasto bi pratili Pariski primer kada se oni nadovezuju na slicnu spratnost i urbanisticko nasledje a nasa situacija trazi neki iskorak a ne korak nazad.

 

[spatiotecte]

Meni taj deo Pariza nije los, da je moglo bolje da se uradi, moglo je, ali za deo grada koji je gradjen od 1991 pa sve do danas meni je ono sto je zamisljeno skroz prihvatljivo resenje. Veoma dobro znam taj deo Pariza posto mi se fakultet tamo preselio 2005te pa sam skoro svaki dan tamo prolazio, u tom delu grada ima par uspesnih primera avangardne arhitekture a takodje ima i potpuno promasenih primera tako da utisak moze biti pomesan.

@ Igore, NBG iako blokovski zamisljen ima u globalu spratnosti objekata od P+6 a za solitere do P+16 .Koliko primecujem, prvo nagradjeno resenje je bas ponudilo takvu spratnost za zatvorene blokove i jos par solitera za koje predpostavljam da su oni ta vizuelna veza sa postojecim soliterima NBG-a.

 

[Delija]

Корен проблема тих досадних нових блокова по западној Европи је њихов снобизам и егоцентричност. То је резоновање: "Ми ћемо да градимо градске четврти исто као и пре 150 година а то ће наша препаметност, пресавременост и пребогатост да оплемени садрајима унутар наших досадних стаклено-лимених кутија".

А испод те шарене лаже стоји чињеница да малоумници не умеју ни библиотеку да испројектују. Па први и основни задатак који се мора испунити при пројектовању библиотека је управо заштита књига од утицаја сунца. Занимљиво је да су све најлепше и архитектонски најзначајније јавне библиотеке изграђене на врхунцу модернизма од стране Луј Кана, Нимајера и осталих.

Ко мисли да су овај почетак 21. века и западна Европа врхунац прогресивности човечанства живи у великој заблуди.

И наравно, онда ми имамо наше помодарске, медиокритетске архитекте који управо хоће да се угледају на ту површност и просечност западних градова 21. века. Архитектура и посебно урбанизам су одувек били јако везани за друштвено-политичке прилике у датој средини и ово победнчко решење гледам управо кроз ту призму непоштовања сопственог наслеђа и чежње за тућим шкартом.

 

[DusanBG]

Ja kao neko ko nije arhitekta ali sam živeo preko 30 godina na nbg imam dosta problema da razumem ovakav odnos Spatia prema NBG blokovima i insistiranje na pretvaranje NBG u nešto što nije.
Mislim sta vam je problem u arhitekturi starih velikih blokova? Mnogo više potreba podmreno nego a se radi o. naguranim zatvorenim blokovima. Gustina naseljenosfi kao i u slučaju zatvorenih blokova manje spratnosti, asa današnjom tehnologijom i metodama izgradnje daje još veću mogućnost korišćenja otvorenog bloka gde će par solitera pogurati broj stanovnika /zaposlenih a prostor neće trpeti. Blok 30 ovakav kakav je ili savski blokovi, da su precrtani markerom i podeljeni u zatvore blokove ne bi imali više stanovnika nego što imaju i sada (da ne razmatramo i mogućnost promene namene) a poželjno su mesto za život i pored lošeg stanja zgrada zbog našeg neređenog održavanja
Da li te plaše otvoreni prostori?
Mislim nije uporedimo, ali sam trenutno u Hamburg (i ovo kucam sa tdlefona) i vidim. Na nekoliko mesta kako nove stambene blokove ne prave sa zatvorenim blokovima. Nije uporedimo pošto svakako nisu ovako centralne lokacije, ali oni u stambenom bloku ne prave zatvorene zgrade gde god mogu koliko vidim. Sa druge strane Hafencity im je projekat sličan po značaju, ali se naslanja na mnogi drugačiji grad od onoga što mi imamo... Mada me ni njihov plan ne oduševljava(niti mora) , ali praćenje projekta da, e da mi ovo imamo:
http://www.hafencity.com/de/news/buildi ... e-usa.html

A mi o ovde praktično imamo prazan list papira, sa po dve slike sa obe strane i samo treba da kvalitetno pomozimo osnove.

 

[spatiotecte]

@DusanBG
Evo ti moja analiza Novobeogradskih blokova sa njihovim prednostima i manama.

O saobracajnicama:
Sto se tice glavnih saobracajnica koje cine granice svakog bloka, tu nemam sta lose reci, veoma su dobro koncipirane i cine voznju po celom NBG jako prohodnom. Profili 2x2 i 2x3 su obezbedili prohodnost za narednih 100 godina saobracaja i toje po mom glavni adut i najveca prednost NBG.
E sad sto se tice unutrasnjih saobracajnica tih blokova, tu moram biti mnogo kriticniji prema resenjima.
Prva stvar koja moze zasmetati vozacu koji nije iz NBG je da svaki blok vodi svoju politiku po pitanju tih servisnih saobracajnica i jako je tesko za nekog ko je iz drugog dela grada da se snadje u njima, jednostavno imaju neke kruzne putanje oko bloka ili se uvlace unutra nekim po meni cesto nelogicnim putem. prvo treba naci ulaze u te servisne saobracajnice, a kad si ih nasao onda ne znas gde ces zavrsiti. jednostavno te vode cesto tamo gde nisi hteo. Onda ide problem broja ulaza, to je tek posebna prica, jednostavno nisu uocljivi i moras lutati po bloku da nadjes adresu. To su iskustva koje sam ja imao a i iskustva koje sam cuo od ostalih ljudi. Tesko se vide brojevi i nije dovoljno uocljiva njihova pozicija u bloku.
Sasvim mi je razumnjivo da nekome ko tamo zivi bude smesno kad cuje ovakve price ali ljudima najrealnije nije lako da se snadju tamo.

O parking mestima i garazama sad:
Podzemne garaze postoje samo od nedavno, sto je po meni plus jer parkiranje u blokovima je meni jedan veliki minus organizacije blokova, iako deluje da ima mnogo mesta, u blokovima ipak zivi jako veliki broj ljudi i svedoci smo da vozaci jako cesto uzurpiraju zelene povrsine kolima. A svi ti automobili i sve te povrsine zauzete od strane automobila dodatno kvare utisak bloka koji je prvenstveno zamisljen kao zelena oaza.

O zelenim povrsinama:
jasno je da koncept otvorenog bloka je zeleo da od prirode i zelenila napravi centralnu komponentu i apsolutnu prednost u odnosu na bilo koje urbanisticko resenje. i to je u teoriji jako human koncept i veoma lepa zamisao.
Medjutim teorija se nije odrazila u potpunosti na terenu kad se vidi sta su postale te zelene povrsine.
Cesto covek stekne osecaj da se nalazi na livadi okruzenom objektima. Primarna ideja sveprisutnog zelenila zamisljena da podstakne prijatan osecaj se zbog neodrzavanja i uzurpacije pretvori u bas suprotni osecaj dzungle, nemarstva, uzurpacije prostora od strane automobila a tek zimi kad se sve to ukalja od automobilskih tockova, servisne saobracajnice postaju blatnjave i utisak stvarno bude jeziv.
Ima zelenila na preteku ali nije odrzavano i to zelenilo cesto nema sadrzaja, cesto to budu neki travnjaci presecani nekim betonskim stazama i to nekako deluje bez logike.
Dobra stvar u svemutome su igralista kojih ima dosta ali globalni utisak nije parkovsko uredjenje vec zapustene livade i to je ono sto mnogo kvari imidz blokova. ZAPUSTENOST koja se prvenstveno i vidi kroz siromasni urbani mobilijar ili jednostavno nepostojanje istog.

O arhitekkturi:
Da je NBG bio luksuzan u svoje vreme, pa siguro i jeste, to je predstavljeno kao remek delo i najmodernije sto je postojalo u to doba i to je definitivno istina.
Znao sam za blokove 21, 22, 23 i 28, 29 I 30 da su zasticeni blokovi i smatram da neki blokovi treba da ostanu netaknuti kao svedoci arhitekture svog doba.
Nesporno je takodje da su stanovi jako funkcionalni u tim zgradam i da prosecna kvadratura jednog NBG stana nudi vise prostora nego zitelju centra i to je sigurno jos jedna prednost tih zgrada.
E sad o lepoti istih, hmm, jako je tesko imati pravedni i objektivan pogled na njihovu estetiku i to bi zavisilo od mnogo parametra posto je lepota u oku posmatraca.
Ako se uzme u obzir ono sto se gradilo u ono vreme, sigurno je NBG jedan uspesniji primerak te gradnje u svetu ma da mislim da ljudi preteruju kad kazu da je to najbolji modernisticki grad na svetu jer ja u Parizu u toku studija nigde nisam ni u jednom udzbeniku video primer NBG (a citao sam mnogo knjiga o istoriji arhitekure) vec samo Braziliju ili Chandigar i tako jos neke gradove. Dakle misljenja sam da je ta prica malo naduvana ali ok nek bude i da je jedan od uspesnijih.
Sa druge strane, ako se uporede zgrade NBG sa celokupnom arhitetkurom u istoriji covecanstva iz svih vekova, meni je lepota tih zgrada na veoma nisoj lestvici u odnosu na sta je sve osmisljeno. I ako mozda futuristickog izgleda, te zgrade, ali ne samo ove novobeogradske nego sve one modernisticke u celom svetu ne mogu nikako da pariraju nekim drugim pravcim po ptanju lepote.
dakle ako uporedimo estetiku modernizma sa prozivodnjom stambenih zgrada iz prava Secesije, Akademizma, Art nouvo-a, romantizma ili bilo kog predratnog pravca, meni jednostavno te NBG zgrade ne mogu nikako da pridju tim ostalim pravcima po pitanju lepote, mozda bi jedino mogao da kazem da su lepse od tranzicione arhitekture ma da se desi i tu da se pojavi neki svetli primer.
A to ne pricam kao neki ostrasceni stanovnik predratne zgrade vec kao neko ko je u Francuskoj bas ziveo u takvoj jednoj modernistickoj zgradi a i vecina ljudi na zapadu je misljenja da takve zgrade jednostavno ne predstaljvaju neki estetski kanon i jako su cesti slucajevi da se one ruse kako bi se izgradile nove zgrade umeto njih posle 40-50 godina postojanja.
Misljenja sam da taj minimalizam fasada i nije losa stvar, pogotovu kad su neke kuce u pitanju, "less is more" itetkako moze biti opravdan motiv ali generalno kad su masovne stambene zgrade u pitanju, taj utisak ne dolazi do izrazaja.
Vise osecam ostrascenost stanovnika samih tih zgrada i navijanje novobeogradjana za taj neki lifestyle iz njima licnih i emotivnih razloga.
jednotavno ljudi su navikli na to okruzenje i njima su te zgrade drage, samim tim brane i njihovu arhitekturu.

 

[DusanBG]

Ja se svakako slažem i da je organizacija unutrašnjih saobraćajnica haotična i da je održavanje, kao što rekoh, na "našem" nivou i da su brojevi razbacani skoro nasumično, ali sve to vidim kao sporedne momente koji ne smanjuju generalno dobra rešenja.
Ali ovo je razlozno i skroz ok, svako svoj pogled. Sada me mogu više, oslepeh od telefona

 

[spatiotecte]

DusanBG » 04 Jul 2016 09:08 pm[/url]":1x0wsif4]
Mislim nije uporedimo, ali sam trenutno u Hamburg (i ovo kucam sa tdlefona) i vidim. Na nekoliko mesta kako nove stambene blokove ne prave sa zatvorenim blokovima. Nije uporedimo pošto svakako nisu ovako centralne lokacije, ali oni u stambenom bloku ne prave zatvorene zgrade gde god mogu koliko vidim.

Upravo sam video slike projekta Hafencity u Hamburgu i mislim da si ga lose protumacio. Zapravo se on vecinom sastoji od zatvorenih i poluzatvorenih blokova.

 

[DusanBG]

Pa ja nisam ni rekao da je on otvoreni blokovi, šta više da je naslonjen urbanizam na susedne blokove koji su skroz zatvoreni. I da a mi se ni ne sviđa, nekako je sterilan ovaj deo što je gotov.
Generalna obzervacija se odnosi na druge krajeve i pojedinačne izgradnje. Nisam video uokviren 100% zatvorrn blomk za sada.

 

[spatiotecte]

Aha mislio sam da se tvoja konstatacija odnosila na Hafencity.

 

[zidar]

spatiotecte » 04 Jul 2016 02:51 pm[/url]":1xjzn7iz]Meni je logicno da je Beograd pratio primer Pariza a ne Sangajov jer smo evropski grad a ne Azijski.

Ja ne zelim da Beograd prati neciji primer, ja zelim da Beograd bude avangarda, zelim da se drugi ugledaju na Beograd.

 

[spatiotecte]

Jednu su zelje, drugo su mogucnosti.
Do tada bi Beograd trebao da se ugleda na neke pozitivne primere iz Evrope pa onda kad ih doraste nek bude avangarda.

Malim koracima do velikih ciljeva!
Ziveli bi u iluzijama kad bi verovali da mozemo da preokrenemo situaciju za 180 stepeni odjenom.

 

[Igor]

Spatio, malim koracima ali unazad

 

[direktor]

O saobracajnicama postojale su nekad table po blokovima sa rasporedom i strelicama ima jos izbljedelih ostataja u bloku 19
O parkinzima tacno da ih nema dovoljno racunat je sramno mali broj p mhesta u odnosu na stanove doduse cak i dosta starih blokova ima garaze
O zelenim povrsinama generalno su neodrzavane i one u nadleznosti zelenila dosta zapusteno
Dok dobar dio zelenila u blokovima nije u nadleznosti zelenila ili je 5 ili niza kategorija odrzavanja
Znaci generalno tebi smeta zapustenost ofucanost i neodrzavanje i stvara kod tebe jednu negativnu sliku i vecu nego sto ona stvarno jeste .
Ima par primjera zgrada i u blokovima koje se fantasticno odrzavaju ukljucujuci i okolinu itd
Jos da se i komsije udrze iz solitera pored tablistalo bi

 

[Giorano Angelo]

Зарад опште информације свих форумаша, постоје књиге и публикације на страним језицима у којима се говори о Новом Београду. Пре неколико година у Венецији сам се сусрео са једном на италијанском језику...

 

[Express]

^^^Postepeno pretvaranje Novog Beograda u zatvorske ćelije.

I. -izvorno stanje novobeogradskih blokova;

II. -prelazni stadijum (povećanje stepena zauzetosti čime se proždire slobodan prostor za zelenilo i društvene aktivnosti);

III. -poodmakla metastaza kancera koji se nekontrolisano širi (pretvaranje nekada zelenog grada u savremenu verziju Kauluna iz 1970).

Inače prosečna spratnost blokova 61, 62, 63 i 64 ne prelazi 9 spratova (72. i Marić Ajnštajn je 7) tako da soliteri služe kako bi se izbegla istočnoevropska "divota" u vidu nepreglednih monotonih P+10, P+11 siorotinjskih platenbau lamela (divna Budimpešta, Prag, Krakov pa i istočni Berlin).

Isti slučaj je i kod blokova 21, 23, 28, 30 i ostalih.

 

[Express]

Express » 07 Jul 2016 05:47 pm[/url]":34loou0i]

Inače prosečna spratnost blokova 61, 62, 63 i 64 ne prelazi 9 spratova

Ispravka. Prosečna spratnost šezdesetih blokova je 11,05 (na 2886 spratova 261 objekat ne računajući kasnije "infill projekte" po obodima blokova).

Dakle poenta je ista - soliterima je izbegnuta monotonija koja je prisutna u većem delu istočne Evrope.

 

[spatiotecte]

Primeri iz Francuske:

Drustvo iz kraja:

Pozdravlja nas Vincent iz "Mrznje" :wink:

 

[DusanBG]

Hvala Express na lepom poređenu i podacima o broju stanova u ova 4 bloka i to bez ovih budževina koje su posle dodate. Baš sam se pitao koliko tu ukupno ima stanova. Mada moram priznati da sam mislio i da je više.

Taj aspekt sam više puta pomenuo na ovom forumu, kako je soliterima, obično u uglovima blokova povećana gustina uz ipak dovoljno slobodnih površina. Što je i poenta, obzirom da ovi blokovi i nisu suvi centar grada koji zahteva gustu zauzetost.

Što se tiče budževina, moram reći da je ipak i u originalnoj zamisli bilo predviđeno da se bar u blokovima 64 i 63 jug dograde dodatni objekti u nekom budućem vremenu i kada su rađeni.

Prvi "novi" objekti u 63 jug su zapravo izgrađeni na osnovama zgrada koje su postavljene još pre 90ih, ali izgradnja nije daleko odmakla. Sećam se kao klinac dok smo išli u školu da su se videle osnove ovih objekata. A iza pucao pogleda na panonska jedra u nedogled

U nekom momentu je onda krenula izgradnja i dobili smo onu krdžu koja sada zauzima ovu sjajnu lokaciju prekoputa piramide koja je sigurno mogla biti mnogo lepšte osmišljena, pa sve i sa objetima koji bi pravili front na Jurija Gagarina i Gandijevu. Sada je sramota, unazadili su izgled "sivih" blokova ovim što je napravljeno.

Ako je suviše off-a može Igor prebaci par ovih postova u Novi Beograd...

 

[DusanBG]

spatiotecte

Nije arhitektura to što najviše utiče na krajnje "društvo" u kraju (možda čak i najmanje). Na kraju krajeva, centri većine gradova su se pretvorili u najgore delove gradova sredinom prošle godine, pa je tek poslednjih par godina ponovo postalo cool živeti tu. A nisu bili u formi soc blokova.

Misliš da je NBG takav?

 

[spatiotecte]

Znam da nije NBG kao predgradje Pariza niti da ima takvu populaciju, daleko od toga.
Mi nemamo imigraciju tog tipa u Beogradu ali dobro, ima i nekih slicnosti, kao parkici narkici kojih ima i u Parizu i na NBG-u.

 

[Express]

DusanBG » 08 Jul 2016 03:20 pm[/url]":1pm3unsw]Hvala Express na lepom poređenu i podacima o broju stanova u ova 4 bloka i to bez ovih budževina koje su posle dodate. Baš sam se pitao koliko tu ukupno ima stanova. Mada moram priznati da sam mislio i da je više.

Taj aspekt sam više puta pomenuo na ovom forumu, kako je soliterima, obično u uglovima blokova povećana gustina uz ipak dovoljno slobodnih površina. Što je i poenta, obzirom da ovi blokovi i nisu suvi centar grada koji zahteva gustu zauzetost.

Što se tiče budževina, moram reći da je ipak i u originalnoj zamisli bilo predviđeno da se bar u blokovima 64 i 63 jug dograde dodatni objekti u nekom budućem vremenu i kada su rađeni.

Prvi "novi" objekti u 63 jug su zapravo izgrađeni na osnovama zgrada koje su postavljene još pre 90ih, ali izgradnja nije daleko odmakla. Sećam se kao klinac dok smo išli u školu da su se videle osnove ovih objekata. A iza pucao pogleda na panonska jedra u nedogled

U nekom momentu je onda krenula izgradnja i dobili smo onu krdžu koja sada zauzima ovu sjajnu lokaciju prekoputa piramide koja je sigurno mogla biti mnogo lepšte osmišljena, pa sve i sa objetima koji bi pravili front na Jurija Gagarina i Gandijevu. Sada je sramota, unazadili su izgled "sivih" blokova ovim što je napravljeno.

Ako je suviše off-a može Igor prebaci par ovih postova u Novi Beograd...

Ne bi bilo loše ovo premestiti u temu "Razvoj novobeogradskih blokova".

Isečci iz časopisa "Arhitektura Urbanizam 74-77":

Pogledajte prilog 2

^^^Urbanističko rešenje blokova 61 i 62.

Pogledajte prilog 1

^^^Osnova sprata "panonskih jedrenjaka".



^^^Kratak opis.

spatiotecte » 08 Jul 2016 03:29 pm[/url]":1pm3unsw]Znam da nije NBG kao predgradje Pariza niti da ima takvu populaciju, daleko od toga.
Mi nemamo imigraciju tog tipa u Beogradu ali dobro, ima i nekih slicnosti, kao parkici narkici kojih ima i u Parizu i na NBG-u.

Istina.

Parkovi zahtevaju održavanje.

Ukoliko nema dobrog osvetljenja dolazi do silovanja a okupljaju se i narkosi.

U pitanju je "urban decay" i to nije slučaj samo u blokovima već u svim otvorenim blokovima sa velikim zapuštenim zelenim površinama. Za to nisu krivi stanari nego grad jer to je u nadležnosti "zelenila".

Pored toga parkovi omogućavaju interakciju između ljudi - kako dobru tako i lošu pa to podstiče osnivanje "bandi". Baš kao i škole.

 

[Stomatolog]

U Belville-u nema 'bandi', zelene površine su uređene zahvaljujući stanarima koji nisu čekali na milost 'zelenila'...