Blok 18 Novi Beograd

[KartmenBG]

Novi Beograd nikako ne moze da se poredi sa Parizom i Evropskim gradovima jer je Novi Beograd osmisljen kao Futuristicna Eutopija poput Brazilije

ovo sto hoce da urade je kao da nasadis Centar Pariza ovde .

Poslacu ovde svoj improvizovani predlog za ovaj deo grada

 

[spatiotecte]

Pa on i jeste zamiljen kao na slikama brazilije sto si prikazao ali ko danas gradi ovakce stvari?

 

[Igor]

Brazilija je "ekstreman" primer koji ne bi mogao u danasnje vreme kapitalizma da bude isplativ koncept, pogotovo ne na zemljistu koje zahteva eksproprijaciju uglavnom legalnih stambenih objekata.

 

[KartmenBG]

Evo mene amatera koji zamislja ovo zemljiste kako bi trebalo da izgleda nekako mislim da bi ovo bio kao tresnja na kolacu Novom Beogradu kao nesto sto bi odgovaralo Novom Beogradu

Belo su nove saobracajnice, Zeleno su parkovi , Sive su Zgrade , bilo za studentariju bilo Administrativno srediste drzave naravno tu mogu gde je zelenilo da budu mini jezerca, rekreacija, parkovi raznih namena ali ovo zemljiste da bude namenjeno samo ovom , dakle izmedju gazele i Novog zeleznickog mosta moze da se gradi i nalazi sta god sto bi snabdevalo ovaj kraj koji treba da ostane ekskluzivan za ove 4 potkovicaste zgrade. cak i Bulevari prolaze ovim trasama po ivicama i sredini grba,

 

[Пантограф]

@Спасиотект

Нико не гради као у Бразилији пре пола века, нити ко каже да треба. Нити било ко идеализује модернизам. Нити Нови Београд. Читај мало пажљивије. Иначе, ја са железницом и пантографима имам везе преко хобија, а не по формалном образовању, као уосталом и са урбанизмом, или са архитектуром, па ћу ти пренети нека своја запажања о томе што пишеш.

Потпуна је неистина да стране архитекте не занима Нови Београд, напротив. Био сам присутан на међународном скупу у Сава центру, негде 2002. године, када сам из уста човека задуженог за урбану обнову Источног Берлина, од главног урбанисте Букурешта итд. чуо да је Нови Београд најуспелији модернистички град - на свету. Да је посебно добра архитектура његових зграда - у поређењу са архитектуром модернистичких зграда на Западу (и на Истоку). И да је, такорећи, највредније што Београд има. Да, ми смо дотад најмање три деценије као папагаји причали да је НБ ружан, па смо онда почели да схватамо како смо ипак мало превише кењали.

Такође, и стране туристе занима НБ, јер је онај Холанђанин из Хага по имену Ралф редовно водио бициклистичке туре по њему - искључиво за странце (рекао ми је - зато што половина Срба не зна да вози бајс, а и зато што је странцима НБ занимљивији него вама). И живео од тога. Не знам да ли још живи ту и од тога.

За предратне модерне зграде си у праву; оне су посебно атрактивне Французима, пошто не могу да схвате како је могуће да стамбена архитектура њихове метрополе, Париза, може да буде толико сиромашна, у поређењу са неким Београдом. Свог кућног пријатеља из Тулуза сам водио у обилазак града, да слика такве грађевине. Одлепио је. Али, и Нови Београд је оставио одличан утисак. Поређења са ободним послератним насељима Париза, или са данашњим чајнатауном око Плас д`Итали, потпуно су неумесна: Нови Београд је за то све - 16. арондисман.


Иначе:
Модернизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Модерна)

Тако је код нас.

 

[Дошљак]

spatiotecte » Уто Јун 28, 2016 7:06 pm[/url]":2fdeidzt]NBG je toliko nebitan i neinteresantan stranim turistima a tek stranim arhitektama...

A veliko bogatsvo Beograda cine njegove Art Deco zgrade iz 30ih kojih ima preko 1000 u nasem gradu. Sto Beograd svrstava u top 10 metropola po bogatstvu nasledstva iz doba Moderne. (koju ne treba nikako mesati sa modernizmom)

Tуристима су све занимљиве наше старе оронуле ишаране графитима, надограђене, са ПВЦ столаријом и клима уређајима зграде.

Картмен, без увреде али штит са 4 оцила је мало кичерица ала 90ете.

Овај предлог који је изашао у новинама је крајње поражавајући, и искрено сада сам да се сачува насеље Сајмиште пре него да овим пројектом упропасте овај блок.

Ту је требало направити нешто попут Air port city-ja само са много вишим зградама уз Газелу и према Сава центру, и монументалну оперу ка старом сајмишту и оставити коридоз за метро у оси булевара Зорана Ђинђића.

 

[KartmenBG]

Turisti koji dolaze iz zapadne Su i vise nego interesntan Novi Beograd , gde mogu da vide komunisticko ludilo i nije uopste kicerica povezujes 90-te sa nasim grbom koji je i 90tih i 80tih i 70 tih bio ovakav, a i ne znam gde je to 90 ovako bilo gradjeno s obzirom na divlju gradnju i haos u drzavi, prema tome nemoj lupati gluposti , to sto ti je nas grub kicerica za tebe je i drzava kricerica

 

[Дошљак]

Западне Su (Soveit union)? Комунистичко лудило?

 

[KartmenBG]

Ne vec Braziliju u Srcu Evrope , eto a sad odstupi

 

[Пантограф]

Ти који у Новом Београду виде пре свега "комунистичко лудило", то су неуки људи.

 

[Дошљак]

НБГ није ни близу лудила, он сам за себе сасвим фино функционише у односу на многе друге БГ општине.

Хмм грб баш није био такав 80их, 70их, имао је оно класје около, петокраку на врху, зупчаник на дну и није имао крст на штиту већ само оцила. А нисам мислио да је грб сам по себи кичерица (далеко од тога), већ да би био кич да се раде улице које би из ваздуха имале облик грба мало китњасти фазон. А наша држава нажалост јесте кичерица.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 28 Jun 2016 08:41 pm[/url]":239y0aj0]@Спасиотект

Нико не гради као у Бразилији пре пола века, нити ко каже да треба. Нити било ко идеализује модернизам. Нити Нови Београд. Читај мало пажљивије. Иначе, ја са железницом и пантографима имам везе преко хобија, а не по формалном образовању, као уосталом и са урбанизмом, или са архитектуром, па ћу ти пренети нека своја запажања о томе што пишеш.

Потпуна је неистина да стране архитекте не занима Нови Београд, напротив. Био сам присутан на међународном скупу у Сава центру, негде 2002. године, када сам из уста човека задуженог за урбану обнову Источног Берлина, од главног урбанисте Букурешта итд. чуо да је Нови Београд најуспелији модернистички град - на свету. Да је посебно добра архитектура његових зграда - у поређењу са архитектуром модернистичких зграда на Западу (и на Истоку). И да је, такорећи, највредније што Београд има. Да, ми смо дотад најмање три деценије као папагаји причали да је НБ ружан, па смо онда почели да схватамо како смо ипак мало превише кењали.

Такође, и стране туристе занима НБ, јер је онај Холанђанин из Хага по имену Ралф редовно водио бициклистичке туре по њему - искључиво за странце (рекао ми је - зато што половина Срба не зна да вози бајс, а и зато што је странцима НБ занимљивији него вама). И живео од тога. Не знам да ли још живи ту и од тога.

За предратне модерне зграде си у праву; оне су посебно атрактивне Французима, пошто не могу да схвате како је могуће да стамбена архитектура њихове метрополе, Париза, може да буде толико сиромашна, у поређењу са неким Београдом. Свог кућног пријатеља из Тулуза сам водио у обилазак града, да слика такве грађевине. Одлепио је. Али, и Нови Београд је оставио одличан утисак. Поређења са ободним послератним насељима Париза, или са данашњим чајнатауном око Плас д`Итали, потпуно су неумесна: Нови Београд је за то све - 16. арондисман.


Иначе:
Модернизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Модерна)

Тако је код нас.

Beograd ima zaista vise Art deco zgrada od Pariza iako to malo ljudi zna. Kad bi se okrecile sve te fasade, otkrili bi potpuno drugi Beograd, mozda jednog dana nadam se.

Ja ne sporim da je Beogradski posleratni urbanizam jedan od uspesnijih primera TE VRSTE urbanizma u svetu ali taj utisak je umanjen cinjenicom da se taj model gradnje pokazao kao pogresan posle 3 decenija samim tim smatram da to dosta obezvredjuje to dostignuce.

Druga stvar koja je meni problematicna je sto mi smo tek od nedavno svesni da Beograd zapravo ima 2 stara gradska Jezgra, Centar starog Beograda i Zemun koji su koncipirani u skladu sa praksom tih vremena a Novi Beograd kao komponenta koja je zamisljena da spoji da 2 stara jezgra je izgradjena bez ikakvog osecaja za te 2 istorijske celine za koje je zapravo trebala da bude najvaznija karika iliti konacan spoj 2 naselja koja su tezila da postanu Veliki Beograd.

Sve vreme ljudi na forumu dizu glas kako treba da se ispostuje tipologija Novog beograda a taj isti Novi beograd prvi nije ispostovao Zemun i Stari deo beograda koji su u njegovom direktnom okruzenju..

Zar nije mogla da se uradi neki kompromis u tom modernom urbanizmu da blokovi budu recimo kao paviljoni koji tu i tamo ipak imaju taj neki "gradksi smek" u odnosu na solitere i razne duguljaste zgrade koje su osmiljene bez ikakvog osecanja za ono sto postoji sa njihove leve i desne strane.
Ne mogu da prihvatim da vidim betonske solitercine u Zemunu 300 metara od Art Nouveau niza zgrada, meni jo to potpuno bezosecajno od strane modernih planera da su sebi dozvolili takve propuste.

Za moderniste, godina 0 je pocela 1945te i to im zameram.

 

[relja]

Дошљак » 28 Jun 2016 08:45 pm[/url]":3235w36y]...
Tуристима су све занимљиве наше старе оронуле ишаране графитима, надограђене, са ПВЦ столаријом и клима уређајима зграде.

Ne znam za turiste, ali meni, stanoviku NBG od rođenja, laiku kojem je internet otvorio oči, je jasno zašto bi se arhitkte iz inostranstva oduševljavale ostvarenjem domaćih kolega.

NBG je mogao da bude i jedno jednolično naselje sa identičnim soliterima ili lamelama.
Ali nije.
Vodilo se računa o raznovrsnosti, upravo da ne bude jednolično - kao i u "pravim" komunsitičkim gradovima, ali i kao i u radničkim naseljima u kapitalističkim zemljama.

Ima ona jevrejska izreka: da bog da imao, pa nemao.. ili prevedno na ovaj primer NBG: ne znaš šta imaš dok to ne izgubiš.

Ja sam počeo da cenim rad urbanista i arhitekata Novog Beograda tek kada sam video rezultate tranzicije i nestanka svih mehanizama kontrole, eksplozije samovolje, kako investitora, tako i stanara.

Treba stati ispred neke zgrade, posmatrati je i videti zašto to nije obična kutija, nego eto ima prozore celom širinom baš te fasade, razmisliti zašto fasada nije farbani beton nego je obložena sitnim keramičkim pločicama ili je prošarana kao teraco, zašto su terase baš tavke i natom mestu, koliko bujnog zelenila je 1950-i neke neki čovek zamislio na mestu puste prašnjave poljane....

 

[Igor]

Lepo receno Relja a sada bi neko da nam u nastavku svega toga predvidi zatvorene blokove. Eto prilike za pravi gated community o kome je Zuma pricao.

 

[Galeks]

Tuznim godinama u Beogradu nema kraja. Otisla je struka u tri lepe.... Vec se pitam koja je poenta ovog i slicnih foruma nazalost, kad mi izgleda da pricamo u prazno.

 

[Дошљак]

Реља, нисам мислио на НБГ већ на старе зграде и куће по Дорћолу, Сава мали, Сењаку, Неимару, Врачару, Звездари, Палилули и центру града које су предивне, али нажалост у већини девастиране, или неодржавањем, или вандализмом или надоградњама и "реновирањима".

А НБГ је далеко од једноличног (изузев пар блокова у низу, 44-45, и 61-62-63-64, мада су и они на свој начин занимљиви и лепи) и на њему има гомила сјајних решења, по мени пре свега та ширина која је мени још од детињства усадила осећај величине Београда као и слободе, затим гомила зеленила и ти неки детаљи као већ наведене ситне пличице (увек се нервирам што на мојој згради тераса изнад има фасаду са тим плочицама а моја испругани бетон), колонаде, склад линија...

На НБГ је по мом мишљењу мањкавост што је у неким блоковима простор силован новоградњом која потпуно одудара од првобитног концепта која је углавном и изграђена у том стилу затворених блокова који се предлажу планом за блок 18 као и што постоје те неке "рупе", пусти и полупусти блокови између лепо осмишљених целина.

 

[Igor]

Srecom pa se ovo nece realizovati tj na dugackom je stapu ali steta je da se planska dokumenta rade i donose po losim konkursnim resenjima.

 

[spatiotecte]

Reljo,
Meni kao stanovniku jedne predratne zgrade Dorcola u kojoj provodim nekoliko meseci svake godine od 1988 a u kojoj sada i zivim neces nikad moci da dokazes da je tvoj NBG bogat i da predstavlja neko arhiteksontko-urbanisticko vrhunsko dostignuce.

Jednostavno svako uporedjenje sa onim sto se gradilo pre rata je smesno i neumesno.
Bogati su raskosni ulazi tih predratnih zgrada oblozeni mermerom u raznim bojama, monumentalna stepenista koja se prostiru od hromiranih impozantnih vrata sa raznovrsnim dezenima koje odisu kvalitetom i koji i dalje sijaju 80 godina posle njihove izgradnje do liftova koji su u to vreme bili tehnoloska dostignuca. Ulazak u predratnu zgradu je za neke primerke uporedivo ulazkom u palatu, svecanost i skladnost proporcija oduzima dah svakom ko iole ima osecaj za prostor i za estetiku.
Fasade su bogato opremljene, freske i ornamentika odisu razvojem srpskog drustva u tim zlatnim predratnim godinama. Balkoni, reljefni dekorativni elementi i sva propratna dekoracija su tu da stvore jedinstveni utisak da se covek oseca kao kralj u njihovom okruzenju.

A tek rukohvati! Uradjeni kao na kruseru, horizontale koje se lagano penju i koji su propraceni mozaicima u raznim bojama na podu. Masivna vrata uradjena od punog drveta sa duboreskim radovima svaki stan cine monumentalnim i stvaraju osecaj strahopostovanja da vi ulazite u odaje gospodskog sveta. Predratni stan je nesto vise od stana, to je salonac, svom stanovniku nudi visinu plafona 3 metara, nudi drvene prozore visoke i do 2 metara, odise raskosnom kulturom i blagostanjem.


Zato je svaka zgrada na Novom beogradu obicna kutija za bilo koju predratnu zgradu.

 

[relja]

Neću, niti ću pokušavati da tebe, niti bilo koga drugog, ubedim u pođređenje sa takvom ocenom.

Drugo vreme, drugi investitor, velika razlika u veličini investitora, drugi projektni zadatak.
Ne mogu se porediti blokovi za masovno stanovanje sa zgradama za izdavanje pojedinačnih privatnih investitora za bogate stanare, pa se spuštati na nivo detalja tipa kvake, špijunke, vrata od lifta.

A između se desio tektonski poremećaj kakav je bio II svetski rat.

I jedno i drugo ima svoje kvalitete, i u tome je bogatsvo kulturnog nasleđa Beograda.

 

[astrodule]

A zašto bi poredio neuporedivo (Novi Beograd i predratni Dorćol)?!?!?

 

[Дошљак]

Уистину нису за поређење. И једно и друго имају своје предности, али и своје мане. Сам архитектонски стил из периода пре 2. светског рата је бајковит, док је НБГ чист футуризам. И мени се и један и други свиђају на свој начин. Мана НБГа је што се по саобраћајно лоше уклопио са старим делом Београда преко Саве, и са Земуном. А старом делу града по мом мишљењу фали ширине и зеленила, и наравно саобраћај. А проблеме заједничке за цео Београд може да реши само метро.

А сад мало осврт на овај пројекат за блок 18. Сматрам да је јако погубно градити велику густину објеката на овој локацији пре свега због метроа. И плашим се да би архитектура ових затворених блокчића у блоку 18 била јефтина као већина новоградње код нас.

 

[Delija]

Рани модернизам Београда 30их година је био у своје време подједнако футуристички колико и урбано решење НБГ-а након рата.

 

[spatiotecte]

Zeleo sam samo da vratim stvari na svoje mesto a to je da novobeogradka arhitektura mora pokleknuti pred neoborivom snagom Beogradkog Art Deco-a i Art Nouveau-a.

 

[Igor]

Arhitektonski mozda ali mi govorimo o NBG urbanizmu u slucaju bloka 18.

Edit: Ovo prvonagradjeno resenje bolje da su uraditi samo u skecapu da su izvukli gabarite nego da su radili nazovi kopi pejst arhitekturu pre bih razumeo da se neko igrao a ne da je kao ozbiljno mislio.

 

[relja]

spatiotecte » 28 Jun 2016 10:25 pm[/url]":74frq01m]Zeleo sam samo da vratim stvari na svoje mesto a to je da novobeogradka arhitektura mora pokleknuti pred neoborivom snagom Beogradkog Art Deco-a i Art Nouveau-a.

Izražavanje koji priliči šablonskim naslovima B92 i Blica, a ne nekome ko je završio fakultet i bavi se kreativnim poslom


I počistite te vaše gospodske ulice od psećeg izmeta