Blok 18 Novi Beograd

[Пантограф]

spatiotecte » 28 Jun 2016 04:11 pm[/url]":1wt4trzp]

Пантограф » 28 Jun 2016 04:08 pm[/url]":1wt4trzp]Није, него је на Новом Београду и треба да чини складну целину првенствено са њим. Од старог дела града је одвојен међународним водотоком, реком Савом. Баш као и ове зграде у Бечу.

Невероватан је ниво тврдоглавости који уносиш у расправу.

Kakve veze ima sad sava i to sto je medjunarodni tok? Pa ni NBG ne cini skladnu celinu sa Zemunom ciji bi trebao da bude prirodni nastavak.

I zasto me odmah etiketiras da sam tvrdoglav, branim samo svoj stav.
Uostalom ono sto se gradi i ono o cemu pricam se poklapa, shvatite vec jednom da se nece vise nikad graditi otvoreni blokovi i zgrade kao iz doba NBG urbanizma. Meni nije jasno da vi to ne mozete da uocite.

Чекај, ово је надреално. Новобеоградски Блок 18 је у непосредном контакту са околним блоковима Новог Београда и, аналогно бечком случају чије слике си сам постовао, треба првенствено да испоштује урбану матрицу свог окружења. Тачка.

Наравно да неће бити идентичан блоковима из 1966.

 

[spatiotecte]

Ta matrica NBG se nece ispostovati zato sto je ona proizvod eksperimentalnog urbanizma doba modernizma koji se primenjivao od 1945te do 1975te.

Citiracu deo svoj posta od 20og juna (dakle pre rezultata konkursa za blok 18) vezan za kakav tip arhitekture ce biti primenjen u Savskom amfiteatru i samo mogu da konstatujem da se to sto sam napisao poklapa sa ovim pobednickim resenjem koje je inace u skladu sa urbanizmom koji se primenjuje u svetu.

spatiotecte » 20 Jun 2016 04:49 pm[/url]":19iq58ha]Ja sam za izgradnju P+6 objekata u Savskom Amfiteatru da bi bilo u kontinuitetu sa ostatkom grada, sa izuzetkom jedne kule koja bi bila reper tog epicentra i mozda po jos po 3 ili 4 kule manje visine.

Kada pricam o kontinuitetu sa ostatkom grada, prevashodno mislim da matricu starog grada i Zemuna koja cini glavnu matricu beograda i odredila je pravce razvoja celog grada.

Dakle morate da prihvatite da NBG matrica vremenom mutira i poprimice aspekte gustog urbanog tkiva kako se budu gradile nove zgrade, jednostavno ce urbanizam zatvorenih i polu zatvorenih blokova zameniti otvorene blokove i dobice se urbani kontinuitet od Zvezdare do Zemuna sto ce ciniti urbanu celinu P+6 objekata dugacku 10 km.
Blokovi 400x400 ce biti rasparcani u manje blokove slicne sirine kao blokove koje imamo u centru.
I tako ce NBG urbanizam nestati vremenom kao sto je nestao turski urbanizam, ali za to ce biti potrebno mozda 100 godina i vise.

 

[Mair]

Ti @spatio nisi razumeo urbanizam Novog Beograda. Otuda i ovaj tvoj poslednji tekst u tvom postu kao neki revanšizam prema urbanizmu.

 

[spatiotecte]

Mair » 28 Jun 2016 04:43 pm[/url]":hva01x4r]Ti @spatio nisi razumeo urbanizam Novog Beograda. Otuda i ovaj tvoj poslednji tekst u tvom postu kao neki revanšizam prema urbanizumu.

Ja ni ne zelim da ga razumem posto nisam pristalica istog i to nije nikakav revansizam. Ja samo izlazem cinjenice koje se trenutno desavaju.

Danas jednostavno niko ni ne uzima u obzir taj urbanizam pri planiranju objekata na NBG, investitori, grad, urbanisti i arhitekti se vise ne osvrcu na njegove principe.
Kao sto se niko ne osvrce vise na urbanizam iz 19og veka, male prizemne kucice su zamenili visespratnicama i to je normalan redosled u jednom gradu.

Grad je entitet poput jednog zivog organizma, koji se konstantno menja i koji ne moze da bude zaglavljen u nekom razdoblju.
Postojao je urbanizam pre NBG, tako ce i postojati druga vrsta urbanizma posle njega. Danas smo samo svedoci mutacije njegovog sadrzaja i njegovog oblika.
NBG je urbano tkivo koje se iz jednog sistema prostorne organizacije reciklira u drugo.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 28 Jun 2016 04:28 pm[/url]":1jmwpm5m]
Dakle morate da prihvatite da NBG matrica vremenom mutira i poprimice aspekte gustog urbanog tkiva kako se budu gradile nove zgrade, jednostavno ce urbanizam zatvorenih i polu zatvorenih blokova zameniti otvorene blokove i dobice se urbani kontinuitet od Zvezdare do Zemuna sto ce ciniti urbanu celinu P+6 objekata dugacku 10 km.
Blokovi 400x400 ce biti rasparcani u manje blokove slicne sirine kao blokove koje imamo u centru.

Да бих адекватно прокоментарисао ово, треба ми смајли који се крсти левом и десном руком, а такав тренутно немам на лагеру.

Ипак: :bash:

 

[spatiotecte]

Mozes da se krstis koliko hoces, mozes da prihvatis to sto ti objasnjavam ili ne, ali NBG se menja, i sve ce manje liciti na NBG iz tvog detinjstva.

 

[Пантограф]

Ти, бре, резонујеш на нивоу Калуђерице...

 

[spatiotecte]

Opet vredjanje...
Ako si primetio ja ne spustam diskusiju na licni nivo, elem,
Ja samo hocu da ti objasnim da ne moze NBG da ostane grad heroj, uspeh svih nasih naroda i narodnosti, brutalizma, solitera, stambenih blokova, itd...

U medjuvremenu je stigao kapitalizam, potrosacko drustvo, globalizacija, firme su tu otvorila svoja predstavnistva, grade se stakleni objekti sa atrijumima, objekti dobijaju podzemne garaze, i sve te socioloske promene uticu na razvoj tog istog Novog beograda koji se menja i pretvara se u nesto drugo. A to da li se to nekom svidja ili ne, to je vec druga stvar.

A sve te promene zahtevaju izmenu urbanizma koji nije bio zamisljen izvorno za tako nesto.

 

[Пантограф]

Да, мењаће се Нови Београд, просецаће нове улице између солитера и попуњавати травњаке зградама, шта ли? Је л реално да један архитекта то пише?

 

[spatiotecte]

Potpuno je realno, postoji cak i knjiga jednog arhitekte koji je zamislio ceo novi Beograd gde je rasparcao postojece blokove u mnogo manje blokove tako sto je provukao nove ulice. Dao sam tu knjigu Zexlandu. Upravo ono o cemu ti pricam. I gle cuda jos je planirao zatvorene blokove i ta knjiga je napisana krajem 80ih.

Tako da ja nikad ne pricam na pamet kad iznosim neki stav vec se osvrcem na nesto postojece.

 

[Пантограф]

Дипл. инж. арх. Алтинко Калуђеровић.

Е, да знаш, ништа од тога; јер, тада се неће подићи жута патка, него птеродактили!

 

[Mair]

Izvinjavam se ako vam prekidam raspravu, ali ako ste već raspoloženi da pišete o Novom Beogradu imamo temu za to: http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=21&t=86&start=725#p391038

Ipak da se s koncentrišemo na blok 18 na Novom Beogradu u ovoj temi.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 28 Jun 2016 05:28 pm[/url]":2rqf47ef]Е, да знаш, ништа од тога; јер, тада се неће подићи жута патка, него птеродактили!

Kakve veze sad ima ovo? Osecam mnogo frustracije i besa u ovoj izjavi.

 

[spatiotecte]

Mair » 28 Jun 2016 05:28 pm[/url]":2kzbx9io]Izvinjavam se ako vam prekidam raspravu, ali ako ste već raspoloženi da pišete o Novom Beogradu imamo temu za to: http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?f=21&t=86&start=725#p391038

Ipak da se s koncentrišemo na blok 18 na Novom Beogradu u ovoj temi.

Ja se potpuno slazem da se vratimo na temu, samo sam hteo da objasnim zasto je resenje konkursa upravo ovo sto smo videli i da tu nema nista sto bi trebalo da nas zaprepasti.

 

[Пантограф]

Какав бес, неверица...

 

[spatiotecte]

Pa spominjes pterodaktile ukoliko se neko usudi da menja urbanizam Novog Beograda.

 

[Пантограф]

Тај који би кренуо да парцелише по Блоку 2 или 28, по моделу "Земун 1997", заслужио би да га поједе птеродактил. Или тираносаурус рекс из Свилајнца. Али би га, надам се, пре тога појели Новобеограђани. Разбојници су то (Павиљони, Фонтана, блокови...).

 

[spatiotecte]

Pa dobro...
Meni je zanimljivo da sa tobom Pantografe imam najvise rasprava o urbanizmu vec dugi niz godina na forumu gde ti hoces meni da objasnis neke stvari iz moje struke kojom se bavim ceo zivot.
Ja sa tobom nikad ne bi ulazio u raspravu da li treba da se obavi tiristorizacija ili ne na odredjenim serijama eletro lokomotive Severina kako bi se povecala propusna moc magistralnih pruga.

 

[Igor]

Опис и задатак конкурса
Задатак конкурса је израда идејног урбанистичко-архитектонског решења за Блок 18 у Новом Београду, са свим елементима који се захтевају програмом овог Конкурса. Конкурсно решење подразумева, пре свега, формирање новог амбијента које кореспондира са окружењем и представља ново тежиште у простору. Предложена пројектантска и програмска решења осим што морају бити примерена значају просторне позиције локације у контекст централне зоне Београда, споне староградске и новобеоградске обале реке Саве утемељена на вредновању постојећих историјских, природних, културолошких и функционалних значења овог простора, морају задовољити и
критеријуме засноване на економској вредности локације као најбоље понуде за новобеоградски центар.

Jasno je da ovo i ovakva resenja nemaju veze niti sa osnovnom idejom konkursa niti sa realnoscu i potrebama na terenu. Ovaj koncept je pogresan na toliko nivoa da je to neverovatno.

 

[spatiotecte]

Pogresan je koncept ljudima koji smatraju da treba da se nastavi uredjenje NBG po njegovoj originalnoj prostornoj organizaciji zamisljenom 1945te.

Zaista sam fasciniran koliko je modernisticki urbanizam idealizovan od strane velikog broja ljudi na forumu kao neverovatno dostignuce prostornog planiranja na nasim prostorima.

 

[Igor]

 

[Igor]

Ja sam prvi koji ne idealizuje modernisticki pristup ali ovo je jednostavno korak nazad a ne napred. Ovaj koncept zatvorenog bloka je nehuman i prevazidjen. Spatio zamisli sebe kao arhitektu koji ima otvoren prostor bez nekih znacajnih ogranicenja i uradis plan koji je do te mere prevazidjen i u neskladu sa okruzenjem.

 

[spatiotecte]

Igore, ne mogu da razumem da smatras kao i jos dosta forumasa da ortogonalna matrica sa zatvorenim ili poluzatvorenim blokovima predstavlja prevazidjen oblik organizacije prostora. To je jednostavno oblik koji postoji toliko dugo i koji je verovatno najrasprostraniji na ovoj planeti i pokazao se kao najracionalnije resenje tako da je on jednostavno van vremena, on ne moze nikad da bude zastareo za razliku od eksperimenta koji je predstavljao NBG urbanizam.

Neskladnost sa okruzenjem se ne moze uzeti kao argument jer po tom principu svi novi objekti na vracaru zvezdari paliluli bi trebali da budu prizemni.
I sto li mora da postoji skladnost sa okruzenjem? Po cemu bi to okruzenje imalo primat nad drugim? I svedoci smo da danasnja novogradnja na novom Beogradu ne postuje okruzenje. Zasto? Zato sto ta organizacija blokova 400x400 se pokazala kao pogresna i obustavljena je svuda u svetu. Sto bi mi nastavili da gradimo po nekom principu koji se pokazao losim?

Ako je projektni zadatak da se zamisli nastavak urbanizacije SA kao buduci centar grada onda je normalno da gustina bude velika, normalno je da se zamisle objekti uz ulicu koji ce imati u njihovom prizemlju lokale a na spratovima stambene sadrzaje.

Beograd je toliko zaostao u odnosu na sve druge evropske gradove da on i dalje u 2016oj godini oblikuje svoj centar grada posto se jos nije spustio do njega. Zato taj buduci novi centar grada treba da lici na centar neke velike prestonice i ta matrica je upravo ona koja postoji u svim evropskim metropolama.
Otvoris Google earth, pogledas centar beca, Praga, Pariza, berlina i bude ti jasno o cemu pricam.

I ne mogu da razumem stav da je koncept zatvorenog bloka nehuman. Da li ste nekad ziveli ili bili u poseti nekom ko zivi u centru grada da bi ste stekli takvo misljenje?

 

[Delija]

Оно што јесте тренд у свету су појединачни објекти који формирају мала затворена или полузатворена дворишта док блокови суштински остају отворени и заправо су већи него Новобеоградски где су сабирне саобраћајнице и на већим растојањима од новобеоградских 400м. Но, тешко је све то упоредити јер је НБГ хвала богу јединствен. Исто тако, и тамо где европљани граде затворене блокове спратност је често мања од П+6, барем у иоле бољим, скупљим квартовима.

Велико богатство Београда је то што нема монотону планску урбану матрицу захваљујући пре свега Новом Београду и то је оно што истиче сваки страни архитекта који посети БГ. И ја заиста не знам за савремени европски кварт у строгом центру града, на истакнутој обали поред реке који би требао да буде културни, туристички и економски центар а да је сачињен из обичних П+6 затворених блокова.

 

[spatiotecte]

NBG je toliko nebitan i neinteresantan stranim turistima a tek stranim arhitektama...

A veliko bogatsvo Beograda cine njegove Art Deco zgrade iz 30ih kojih ima preko 1000 u nasem gradu. Sto Beograd svrstava u top 10 metropola po bogatstvu nasledstva iz doba Moderne. (koju ne treba nikako mesati sa modernizmom)