P.S.
I za kraj, počinjem da se udubljujem u pitanje kako li smo svi mi (i ja i starije komšije, i generalno svi na biciklima u Beogradu) 90ih, 2000ih pa i 2010ih živeli i biciklirali duž te deonice od Trga Republike do Kalamegdana bez te magične staze da sve reši i sredi. Još su tada, do 2004, Vasina, St Trg i Uzun Mirkova bili prepuni trolejbusa, Ruskih zijača, tenkova na gumama, koji su okretali u Rajićevoj. A sam St Trg je bio otvoren za sav saobraćaj a Uzun Mirkova dvosmerna negde do 2010. čini mi se. I eto, za 30 godina života tu, ne sećam se da sam ikad video, čuo ili pročitao da je bilo ikakvih nesreća sa biciklistima. A biciklista je bilo, jer se išlo na Kalemegdan i ka keju. Štaviše, ne sećam se da li bih znao da nabrojim čak pet saobraćajnih nesreća koje su se desile na potezu od Trga do Kalemegdana.
Jedna je bila davno, davno kad se
u kasne noćne sate jedan po kiši zaleteo duž Uzun Mirkove, izgubio kontrolu pa pokosio par stubića. Bez povreda. Druga je bila pre par godina kada se
isto u kasnu noć neki, reko bih pripiti, zaleteo niz Uzun Mirkovu pa kod Kralja Petra izgubio kontrolu i isčupao jedan semafor. Čini mi se isto bez povreda.
I treća, najveća koju pamtim, ali koju nisam video nego samo čitao i čuo o njoj (jer sam bio van zemlje), je bilo ranih 2000ih kada su neki pijani likovi u ranu zoru ušli u jednu od brojnih Zijača na okretnici u Rajićevoj, spustili kočnice, zaleteli se u zgradu u Uzun Mirkovoj sa ogromnim izlogom i srećom, zakačili stub zgrade te se zaustavili (umesto da su prošli kroz ceo lokal). O čemu i dan danas svedoči
otpala kamena ploča i oštećenje iznad na stubu.
I to je to. Pokušavam da se setim da li je uopšte bilo još nekih saobraćanih nesreća bilo koje vrste, ali se ne prisećam. A kamoli da su uključivale bicikliste.
Lično sam za sve te godine imao samo jednu rizičnu situaciju, u koju sam sam sebe doveo, ali na vreme prepoznao, i odregovao tako da druga strana (taksista, uredno pozicioniran u svojoj traci) nije ni primetila. Možda zato što sam vaspitan i učen da u saobraćaju nisam sam, da postoji neka hijerarhija koja se mora ispoštovati. Kao i to da se od čoveka zahteva da bude fleksibilan i uviđavan. T
e da ako imaš pešačku zonetinu koja obuhvata 30 blokova, i pored nje glavnu arteriju za ceo centar grada, da je malo nenormalno da voziš nakaradno smandrljanom biciklističkom stazom uz ivičnjak i očekuješ da nikad ne naiđeš na: taksije koji čekaju mušteriju, dostavni kombi, autobus koji prima putnike, automobil koji dovozi decu do vrtića...
Ali avaj, sada su na snazi neka druga vaspitanja i drugi razumi i logike, a i druge prakse (kantica farbe i crtkaj si po gradu kako ti se digne). Pa samim tim dolazi i do sve češćih konflikata mišljenja i interesa. Al dobro... ko hoće da se zamlaćuje s time, slobodno. Ja sam samo rekao da postoji i drugi put, drugi način da se sve to rešava i funkcioniše.