Šta je novo?

Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju

E meni tu kod Kališa smeta to što je ograda previše blizu staze, večito imam blagi strag da je ne zakačim kada se mimoilazim sa nekim.
 
Preblizu je.

Nisam ni ja neki dr-mr biciklista, al' svakodnevno vozim kroz grad, među uskim ulicama/prolazima, trotoarima i kao neko ko misli da ima dobru kontrolu nad biciklom... nije svejedno mimoilaziti se sa drugim biciklistom jer ne znam kakav je on/ona biciklista. U smeru ka Beton hali i nije strašno, jer sa desne strane nemaš ogradu, već pešačku stazu, al' zato u smeru ka Nebojšinoj kuli, to je već priča za sebe. Dvoje sa downhill/širim kormanom da se mimoiđu, bez toga da korman štrči na pešačku stazu je mimoilaženje za koga je potrebna 100% koncentracija.
 
Dajte ljudi ako ima nekog pametnog u tom gradu i toj drzavi da se pozabavi ovom idejom. Kud ces bolje prakticne inicijative? Pa ne poseduje valjda zeleznica sve gde su sine? Valjda je to drzavno zemljiste? Pisati novom ministru za sport? To moze da ujedini brigu i uspeh i privrednog ministarstva i zdravstvenog i transportnog… Ma ne mora ni da se asfaltira ako se nema, pa ce ljudi sa rolerima vec negde drugde. Verujte mi da ovaj sljunak dovoljno hvata i da je bicikl stabilan na njemu. Moje su gume uske, bez krampona i nikakvo proklizavanje sa njima. Stariji ljudi zeljni aktvivnosti mogu i prosetati na duze staze.
Na ovoj deonici blizu Montreala ljudi iz Amerike tu dolaze na kraci "odmor". To je citava atrakcija. A posebno sto tako nesto dugacko i bezbedno nema u Evropi, mnogi bi se sjatili kod nas.
http://www.tripadvisor.ca/Attraction_Re ... uebec.html

Pa dobro koliko je dug taj deo cirine pruge do Obrenovca? Imate li podatak odakle ta pruga ide i kuda vijuga? Postoje li mape sa oznacenim i nikad vise upotrebljivanim prugama?
Ima li za Beograd neka mapa sa jos zapustenih tramvajskih i zeleznickih sinskih trasa? Ako je na njima i neki zapusteni tramvaj, oni mogu da se stave sa strane i upotrebe za mnoge servisne usluge ako bi se malo doterali (iznajmljivanje bicikla, popravke bicikla, restorancic, prodavnica, galerija….). Te dotrajale i ruinirane stanice se mogu preobratiti u neki turisticki centar, b&b…
 
Apropo staze od Beton Hale do srušene Vodene kapije:

kao da zaboravljate kako nam je bilo dok smo delili usku stazu sa pešacima? Ok, slažem se da nije idealno, ali zato treba voziti oprezno, nisu sve deonice za brzi sprint ili vožnju bez ruku, niti će uvek sve staze biti idealne.
Ovo kako su napravili je neki optimum, neko veće proširenje nije bilo moguće zbog drugog koloseka i nekog minimalnog odstojanja od ograde, koja nas sve (i bicikliste i pešake) štiti pre svega od vozova koji tuda prolaze nekoliko puta dnevno, zar ne?
 
Ima od ograde do voza metar i po-dva. Mogli su da črpnu još nekih 20-30cm, bilo bi mnogo komotnije i pre svega - bezbednije.

Voz iako izleti iz šina, ona ogradica mu neće ni prismrdeti i više je tu da štiti voz od biciklista, nego obrnuto.

U svakom slučaju, bolje jeste - primetno i tu nema dileme. ALI, nije odrađeno najbolje što se moglo odraditi.
 
Staza je blizu pruge i mislim da nije potrebno objašnjavati čemu služi ograda :)

Ali što se tiče rastojanja između preostalog koloseka, odnosno kompozicija i postavljene ograde, ne bih se baš složio.

Kod postavljanja ograde su morali da vode računa, osim o nama biciklistima, i o kompoziciji i to ne samo da li postoji dovoljan razmak između kompozicije koja se kreće prugom i ograde, već i o vanredim situacijama ("akcidentima", kako to novinari vole da zovu).
Šta ako kopozicija stane i potrebna je neka hitna intervencija, ne daj bože, a ograda je na minimalnom rastojanju od vagona sa recimo, opasnim tovarom, i mašine i ljudi ne mogu da priđu, da se normalno kreću i intervenišu? Zbog ograde biciklističke staze, a brzina intervencije je ključna?

Pazi, ja se slažem da, iz perspektive bezbednosti biciklista ovo nije sjajno - i ja vozim tuda i dobro pazim, znam kako su ljudi neoprezni i nespretni.
Ali ako se sudar biciklista uporedi sa ovim što sam malopre opisao - mislim da su prioriteti jasni.
I da, voleo bih kada bi Beograd i železnica mogli da funkcioišu i bez tog drugog koloseka.
 
I ovako niko osim ljudi ne može tu da priđe. Uzano je za bilo kakvu mašineriju ili vatrogasni kamion/auto. Svaka intervencija, ako do nje dođe će biti obavljena sa strane nasipa sa druge strane pruge, jer je mnogo komotnije za rad. Ujedno je i brzina intervencije mnogo veća sa strane nasipa (drum je odma' pored). Ti na onaj deo staze ne mož' proterati ništa veće od motocikla. Svaka dodatna crpna pumpa i slično je pola metra do 80cm u širinu.

Osim približenosti ograde iritira me što stvari vezane za biciklističku infrastrukturu očigledno rade neki ljudi koji su bicikl videli kod komšije u podrumu. Evo, sigurnost ograde, kad smo kod nje. Ona služi svrsi, to da. ALI, pametnjakovići koji su tu ogradu postavljali, nisu se zapitali da li može korman da zapne veoma lako za nju. Nikome to ne bi' poželeo, ali takav scenario će biciklistu i pri samo 20km/h izbaciti sa bicikla direktno licem na asfalt. Ako imaš i rogove koji su zapeli, računaj da ćeš poleteti sa bicikla.
Rešenje je prosto - dodatni plastični, skroz neprovidan (mož' i providan ako imaju) deo koji ide u visini kormana i koji ne dozvoljava ručkama kormana da se zakače za ogradu.

Naravno, svestan sam situacije u kojoj je bici. infrastruktura i da automobilski saobraćaj ima prioritet, al' bre, mogli ste bre makar posao da odradite kako valja (ti koji su radili). O ravnoći tog asfaltiranog dela, ali i ostalih bici. staza, mogu esej da napišem. K'o lopatama da utabavaju. Retko gde potrefe da staza ne bude k'o utaban offroad (deo pored Savamale npr). O onome na NBG-u što zovu ''bici. stazama'', neću ni da počinjem. Uskoro bi' da legnem, pa da se ne nerviram baš mnogo. :)
 
Naravno da je uzano za kamion ili dizalicu, ali taman za prenosivu pumpu, generator...gasni viljuškar, bobket... u svakom slučaju, za ne-daj-bože scenario - treba što više mesta.

Ja ovo gledam kao ustupak, poklon, a poklonu se u zube ne gleda. Znamo kava je staza bila ranije, i ja sam zahvalan.
Sve te mane koje koje navodiš - sve je to istina. Ali za idealnu stazu treba prostora, a taj prostor je pripada železnici i potreban je železnici.


Ja odve od početka pričam da su bici staze na NBG samo način da se uzmu pare za nepotrebne radove.
Projektanti ulica na NBG su pametno zamislili široke trotoare koji su bili ravni i nepohabani dok ovi intelektualni patuljci nisu počeli da ih raskopavaju i ponovo asfaltiraju "za bicikliste". Hvala, nije trebalo.
Dovoljno je bilo oboriti ivičnjake na raskrsnicama, a i to je potrebno ne samo zbog bicikala...
 
Sto se tice te ograde izmedju staze i pruge, meni, verovali ili ne, najvise smeta visina iste, jer zbog blage krivine ograda izgleda kao zid i ne vidite da li vam neko ne dolazi u susret. Naravno, ne jurcati stazama i sve je ok (nisam ni ja neki brzinac :) ali zaista ne vidim potrebu za visinom ograde od 2.5m ili koliko vec ima, niza ograda bi radila posao, a imali bi bolju preglednost sta se desava ispred (posto voznja bicikla u gradu podrazumeva da mislite za svakog ucesnka u saobracaju u vidnom polju i da budete spremni da reaugejete na nacin na koji najmanje ocekujete)
I samo da kratko dodam na Reljin poslednji pasus: ziva istina. Razvale ulicu, kopaju, ruse, buse, puknu pare i naprave k`o levom nogom. Narocito volim one delove gde ima ivicnjak, pa jos i `kanal` pride na stazi, a odmah pored na pesackom delu pefrektno spusten ivicnjak u asfaltu (mozda najboji primer je u Otona Zupancica, a ima ih jos). Takodje na bezbroj mesta ima nepotrebnih ukrstatnja i konflikata sa pesacima (negde su neizbezni, ali cesto ih ima vise nego sto bi moralo). Tu u prilog ide teza korisnika dzonihsv da o tome odlucuju ljudi koji su videli bicikl samo kod komsije.
 
Beograd: Bicikli za zaposlene u Ministarstvu energetike
Tanjug | 16. septembar 2013. 23:29 | Komentara: 0
Ispred zgrade Ministarstva energetike u utorak će biti postavljeno 20 bicikala koje će moći da koriste zaposleni u Ministarstvu za potrebe dnevnih zadataka, ali i za dolazak od kuće na posao
biciklovi0_620x0.jpg

BEOGRAD- Ispred zgrade Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine će biti postavljeno 20 novih bicikala koje će, besplatno moći da koriste zaposleni u Ministarstvu za potrebe dnevnih zadataka, ali i za dolazak od kuće na posao.


Rent-a-bajk sistem funkcioniše kao otvorena biblioteka - osoba uzima bicikl i vraća ga u dogovorenom roku, a realizuju ga UNDP Srbija, Grad Beograd i Ministarstvo, kao deo obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti u okviru projekta "Podrška održivom saobraćaju u gradu Beogradu", saopštio je UNDP.

Sistem besplatnog korišćenja bicikala za osoblje Ministarstva uspostavljen je prilikom prošlogodišnje Nedelje mobilnosti, a ima za cilj promociju alternativne mobilnosti i stimulisanje osoblja Ministarstva za korišćenje bicikala, ali i suzbijanje predrasuda da je u Beogradu teško voziti bicikl.

Evropska nedelja mobilnosti je godišnja kampanja održive urbane mobilnosti koja se od 16. do 22. septembra organizuje širom Evrope u cilju podsticanja lokalnih uprava da uvedu i promovišu mere održivog saobraćaja i ponude građanima alternative upotrebi automobila.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... energetike
 
http://www.b92.net/putovanja/moj_put.ph ... _id=754449

Moj put | utorak 17.09.2013.
Novobeogradski vremeplov na dva točka
| Piše: Mladen Savković, B92

Ne opterećujući brojnim istorijskim podacima, s namerom da pre svega osvetle situaciju u kojoj se zemlja nalazila, Marija i Aleksandra vode nas od jedne do druge tačke, sve vreme međusobno se nadmašujući dosetkama poput onih iz “Da li ste znali da…” rubrika.

Odmah da priznam, bicikl sam poslednji put vozio negde oko 2003. godine. Ukoliko izuzmemo jednu novobeogradsku vožnju, sticajem okolnosti, pre dve, tri godine, posle koje mi je kao uspomena ostao ožiljak na desnoj podlaktici. (Nije bila moja greška!) Tako da, kada sam odlučio da se sa kustoskinjama Muzeja istorije Jugoslavije upustim u obilazak Novog Beograda na dva točka, nisam bio siguran da li ću uopšte znati kako se pokreću ta dva točka. Jeste da kažu da je voženje bicikla nešto što se ne zaboravlja, ali ipak…

Tog sunčanog podneva kej kod hotela Jugoslavija očekivano je bio pun malih i velikih, bicikala i rolera, vlasnika i ljubimaca. Dolazeći na mesto sastanka nisam mogao da ne primetim vremešne parove koji bez problem voze svoje sportske bicikle, zaključujući da to ni za mene ne bi trebalo da predstavlja veliki problem.

Kako se ispostavilo po dolasku na mesto gde “mi bez bicikala” dobijamo svoja prevozna sredstva, nisam jedini sa istim problemom. Saradnice MIJ-a koje su takođe prisustvovale vožnji kroz novobeogradsku istoriju uveravale su me kako ni one već duže vreme nisu vozile bicikl. Skoro pa od osnovne, kažu. Znatno ohrabreniji, uzeli smo volane u ruke i otisli su u Bajskulturu.

Pod sloganom “Dva kruga kroz istoriju Novog Beograda”, Bajskultura je biciklistička ruta namenjena Beograđanima i njihovim gostima, koja kroz dva sata, od Ušća do Studentskog grada, dočarava nastanak Novog Beograda.

Kako kaže Aleksandra Momčilović – Jovanović, jedna od kustoskinja koje predvode grupu, postojalo je mnogo razloga zašto je baš Novi Beograd dobio tu čast da bude otkriven u okviru Bajskulture. Jedan od najzanimljivijih svakako je to što, bar shodno onome čime se bavi MIJ, taj deo grada predstavlja svojevrsni muzej na otvorenom, veliku površinu sa eksponatima koji prevazilaze muzejske okvire, i uz to savršenu za vožnju bicikala.

Prva tačka prilikom ovog obilaska jeste Brankov most, mesto gde se okupljaju oni koji su došli na svojim biciklima, i mi ostali kojima je bicikl obezbeđen prilikom prijavljivanja. Nakon kratkog upoznavanja i razmenjivanja Bajskulturinih poklona, stigao je trenutak za vremeplov. Bez velike pompe i najava, sasvim neposredno i neformalno, pomenuta Aleksandra i njena koleginica Marija Đorgović uvukle su nas u priču o Novom Beogradu, u bajku o izgradnji budućeg centra moći tadašnje zemlje u obnovi, o raskidu sa prošlim i gledanju u buduće dane…

Ne opterećujući brojnim istorijskim podacima, s namerom da pre svega osvetle situaciju u kojoj se zemlja nalazila, Marija i Aleksandra vode nas od jedne do druge tačke, sve vreme nadmašujući jedna drugu dosetkama poput onih iz “Da li ste znali da…” rubrika. Zato i ne čudi što je prilikom prolaska ispod Brankovog mosta deo nas gledao glavom uprtom na gore, proveravajući da li se zaista između dve suprotne trake mosta vidi komad neba.

Već kod sledeće “stanice”, Starog sajmišta, otkriva se nekoliko različitih lica Novog Beograda i njegove istorije. Takođe, otkriva se i još jedna važna tema u novobeogradskoj istoriji – radne akcije i njihovi nosioci. Kako bi objasnila suludi točak istorija, Marija kao primer navodi jednog od svojih sagovornika koji je na Sajmište prvi put stigao kao pritvorenik u logoru, da bi nedugo potom tu bio smešten kao jedan od omladinaca koji treba da izgrade ceo grad levo od Save.

Bicikli nas dalje vode do bivše zgrade CK, današnjeg poslovnog centra “Ušće” i spomen ploče nedaleko od nje, dok se nešto kasnije smeštamo u debelu hladovinu, ostavljajući za nama nepreglednu zgradu današnje Palate Srbije. Sledeća stanica pored koje smo prostrujali bila je hotel “Jugoslavija”, nakon čega smo stigli u nadaleko čuvene paviljone, prve stambene objekte koji su nikli s ove strane Save i Dunava

Uz priče o ključnim objektima izgrađenim na Novom Beogradu, njihovoj nameni i revolucionarnoj izgradi, provlače se i brojni mitovi poput onog da li je hotel “Jugoslavija” zaista potonuo više nego što je trebalo, aktualizuju se večite debate o tome koliko su radne akcije bile dobrovoljne… U svakoj od tih tema uz Mariju i Aleksandru neko od učesnika ture dobacuje svoj podatak, prepričava svoje uspomene na te zgrade, pokušavajući da od beživotni objekta napravi svedočanstvo jednog vremena.

Poslednje dve tačke na mapi Bajskulture su Studentski dom i Ulica Omladinskih brigada, ali je “dnevni meni” potpuno prilagodljiv željama onih koji su odlučili da se odvaže na ovu biciklističku avanturu, kažu kustoskinje MIJ-a. A tih avanturista nekada je troje, nekada i petnaestak, a nekada i mala kiša pokoleba sve prijavljene pa od obilaska ne bude ništa.

Ovogodišnja Bajskultura svoje poslednje krugove vrteće svoje točkove svake subote do kraja oktobra, a zainteresovani mogu da se prijave na zvaničnom sajtu projekta, bez obzira na to da li imaju svoj bicikl ili im je potrebna pomoć MIJ-a.

Ta pomoć zaista dobro dođe, čak i kada vam lanac sa bicikla spadne usred vožnje. Dva puta. Ali rekli su da nije moja krivica, bicikl je bio takav…

I link:

http://bajskultura.blogspot.com/search? ... -results=2



A i meni je palo na pamet da bi obilazak "starog" dela NBG :) sa vodičem bio lepa tura. Ima i šta da se pokaže i da se ispriča.
 
VLASOTINCE – Opština Vlasotince dobila je danas presu za baliranje sekundarnih sirovina, a 10 romskih porodica trocikle za prikupljanje ove vrste otpada.

Projekat podrške sakupljačima sekundarnih sirovina na teritoriji Vlasotinca i Leskovca sprovode udruženja Porečje iz Vučja i Osmeh iz Vlasotinca, uz finansijsku podršku ambasade kraljevine Norveške
. :kk:

http://jugmedia.info/2013/09/13/trocikl ... -sirovina/

Zasto ovako se ne radi i u Beogradu ?
meni bi bilo drago da na biciklistickoj stazi vidim tricikl koj je na njoj
posla radi, a ne samo rekreacije.
Osim toga tako cemo se osloboditi onih prepravljenih ..motokultivatora,,
koj ometaju sav saobracaj gde da se nadju.
Zasto ne bismo staze podelili i sa njima :)
 
ODRŽIVI TRANSPORT U URBANIM SREDINAMA

https://www.facebook.com/events/5053860 ... pe=regular

Udruženje ljubitelja železnice ima radionicu na temu: "Održiva transportna rešenja za Treči Beograd". u petak 20.9. u 20h.

Eko Fest je festival filma, diskusija, izložbi i radionica koji se jednom godišnje organizuje od strane Zelene omladine Srbije, već petu godinu zaredom. Eko fest će biti održan u Klubu Green House, Dr.Dragoslava Popovića 22 od 19. do 21. septembra.

Festival je orijentisan na određenu temu kako bi odgovorio na određena pitanja i podigao svest o poblemu. Nakon nuklearne energije, poljoprivrede, genetski modifikovanih organizama, upravljanja otpadom i reciklaže, ovogodišnja tema je Održivi transport u urbanim sredinama sa ciljem podizanja svesti o ovom problemu i analize trenutne situacije, kako u zakonodavstvu tako i u praksi. Festival se održava za vreme Evropske nedelje mobilnosti koja je ove godine od 16. do 22.septembra.

Festival će kroz filmove predstaviti publici sam pojam i vrste održivog transporta, zatim ekološke, socijalne i ekonomske dobiti od usmeravanja ka ovakvoim vidovima transporta, kao i dobre prakse iz celog sveta. Nakon svakog filma biće održana diskusija kako bi se posetioci uključili u nalaženje rešenja.

Festival će biti otvoren uvodnim predavanjem o održivom transportu. U okviru festivala biće održana i panel diskusija sa govornicima/ama koji rade u ovoj oblasti na različite načine. Izložbom će biti predstavljeni različitit vidovi održivog transporta, a na radionicama će posetioci moći da nauče kako da poprave svoj bicikl, da saznaju šta je to carsharing, bliže se upoznaju sa funkcionisanjem železnice, ali i da saznaju koje su to mane našeg javnog prevoza i kako ga ,,preživeti''.

Zaključci diskusija biće korišćeni za dalji rad Zelene omladine Srbije u oblasti održivog transporta.

Ulaz na sve događaje u okviru festivala je besplatan.
Sajt: http://www.zelenaomladina.org/ekofest
FB stranica: http://www.facebook.com/zos.ekofest

Program festivala:

Četvrtak, 19. septembar

17:00 Otvaranje festivala i izložbe
17:30-19:00 Uvodno predavanje o održivom transportu
19:00-21:00 ,,We are the traffic'', 60min;
filmovi o kriticnoj masi, Ulice za bicikliste

Petak, 20. septembar

17:00-19:00 diskusija: GSP - javno ili privatno?
19:00-20:00 ,,Cycling for everyone - Duch ctcling embassy'', 7min
,,How the Duch gottheir cycling infrastructure'', 7min
,,Ghent - a cycling city'', 6min
,,Cities in focus: Istanbul'', 5min
,,Sustainable transport systems'', 7min
20:00-21:00 radionica: Odrziva transportna resenja za
,,Treci Beograd'' (leva obala Dunava
u okviru opstine Palilula)

Subota, 21. septembar

13:00-15:00 radionica: Popravi svoj bicikl
15:00-16:00 radionica: Carsharing
16:00-17:00 radionica: Kako preziveti gsp?
17:00-19:00 ,,Occupy all streets'', 10min
,,Na beogradskim tockovima'', 5min
19:00-21:00 ,,Fish bowl'' diskusija: Šta dalje?
21:00 zatvaranje festivala


Kontаkt osobe:

Kаtаrinа Pаvlović
+381 62 80 17 029
katarina.pavlovic@zelenaomladina.org

Boris Inđić
+381 65 925 05 05
boris.indjic@zelenaomladina.org
 
Završeno je asfaltiranje nedostajućeg dela pešačko-biciklističke staze ispod uzlazno-silaznih rampi i prilazne mostovske konstrukcije mostu na Adi u Bulevaru Jurija Gagarina i kako stvari stoje već je omogućeno korišćenje iste.
 
blagoje":192v17xy je napisao(la):
Završeno je asfaltiranje nedostajućeg dela pešačko-biciklističke staze ispod uzlazno-silaznih rampi i prilazne mostovske konstrukcije mostu na Adi u Bulevaru Jurija Gagarina i kako stvari stoje već je omogućeno korišćenje iste.

Ovo je lepa vest.
Za zaokruživanje mreže staza po NBG bi trebalo spojiti ovu tačku sa šetalištem i stazom pored Save, tamo negde kod Gazele.
Pošto je Gazela rekonstruisana i uklonjeno "nehigijensko naselje" ne vidim fizičku prepreku da se napravi staza pored ulivne rampe na Gazelu iz Vladimira Popovića.
 
Treba ukloniti sa postojeće staze i one auto placeve ili šta li su već.
 
Tu su placevi za polovna vozila, vulkanzeri, autoperionice...
Da je nekog reda, nikada ne bi ni mogli da zauzmu trotoar.
Sve je to izgrađeno u vreme kada je Jurija Gagarina bila usko grlo. Kada su konačno probili nasip i srušili čelični železnički nadvožnjak zbog proširenja ulice, napravili su i pristojan trotoar koji je povezao Jurija Gagarina i Vladimira Popovića.
Taj zauzeti trotoar se sa suprotne strane završava pre ulazne rampe na Gazelu, kod onog semafora.
Tako da sve do sada to zauzeće, iako divlje, i nije smetalo, osim svojom ružnoćom :)

E pa, ako mogu da se iz centra premeštaju pumpe za gorivo, onda mogu i ovakve delatnosti sa uzurpiranih trotoara.
Jesle praktično imati vulkanizera na svakom kilometru, kada ti zatreba, ali je mnogo ružno.

Ovim povezivanjem Vladimira Popovića i šetališta bi se otvorio biciklistički koridor od savskih blokova do tramvajskog (ups. "Zarićevog") i Brankovog mosta.
Za početak bi bilo korisno imati samo stazu ispod same Gazele, da se spoje dva trotoara u Vladimira Popovića. Veze koje se time ostvaruju i skraćenje vremena vožnje (za praktične namene, ne za rekreativnu vožnju) su više nego očigledni.
 
Relja, koliko metara po tvojoj proceni treba da se spoji šetalište ispod Gazele sa Vladimira Popovića?
Koliko vidim, od odvajanja rampe ga Gazeli (da računamo da je dotle moglo trotoarom da se dođe) pa do Brodarske ulice ima oko 500m.
A od Bradarske je ako se ne varam prilikom rekonstrukcije Gazele napravljena neka staza do šetališta?
 
Pa tako nekako, oko 500 metara od semafora u Vladimira Popovića do nekog budućeg prelaza kod Gazele, uključujući u to i trotoar u Brodarskoj ispod same Gazele.
Nisam skoro prolazio, ne znam za neku novu stazu (mada ima stazica kroz park, jedno što su izvičnjaci visoki, ali sa dobrim razlogom).
Već sam počeo da razmišljam o uličnom osvetljenju, bezbednosti noću i sl, kada mi pade na pamet - a zašto se ne bi napravila cela ulica od Vladimira Popovića do Brodarske, i u okviru nje i trotoari, staze...? Sve bi bilo mnogo bezbednije, a potreba za uređenom vezom postoji...
 
Relja moze li da pane koja slika kad budes tuda prolazio i neka karta da obiljezis na bingu spornu dionicu
 
Bilo bi lepo kada bi se spojilo od bloka 70a preko brodogradilista, ex Karton Sitija do postojece staze ali polako za jedno 20 godina bice...
 
Evo Direktore

dhkk.jpg


Plavo su postojeće staze duž Save i Jurija Gagarina
Zeleno je trotoar koji su zaposele perionice, vulkanizeri, auto placevi...
Žuto je deo koji bi smo voleli da se izgradi na prostoru bivšeg karton sitija
Crveno je parče za koje baš i nismo sigurni da postoji :) ali u samo parku postoje uređene staze koje su trenutno zapuštene. Park je zaštićen od vozila niskom ogradom i povišeim ivičnjakom, pa mora da se siđe sa bicikla.

A ovo je uzurpirani trotoar i biciklistička staza gledano iz suprotnog ugla

hqz3.jpg


Sve ovo nama treba, i ove firme treba da rade, ali ne ovde i ne na ovom trotoaru.
 
Vrh