Šta je novo?

Biciklistička i trotinet infrastruktura (staze, trake, signalizacija) i saveti za bezbednu vožnju

Obrenovac sa sve led solarnom rasvjetom
dsc0000072.jpg
 
Umm, ne bih rekao, nije fizički odvojena od pešačke gde je za to bilo prostora i postoji prepreka koja nije dovoljno vidljiva (žuti stubić na sredini).
 
Obrenovac je valjda grad i sedište istoimene opštine. A po meni je dovoljno daleko i da ga smatram gradom odvojenim od BG-a (što i treba da bude).
 
Obrenovac definitivno nije grad, već deo Beograda (kao što ni Zemun ni ostale celine nisu gradovi)

No to i nije toliko bitno. Da li je ta staza u Obrenovcu funckionalna, tj koliko je dugačka, a najbolje bi bilo da neko pokaže lokaciju iste na nekoj mapi...
 
@dzonihsv

Da prekratim muke... :evil:

Da li je biciklisticka staza u gradu Obrenovcu povezana na neki nacin sa gradom Beogradom?
 
Zemun je fizički povezan sa ostalim delom grada Beograda, Obrenovac nije, pa poređenje nije validno. Ja Obrenovac smatram za grad, da li je to tačno ili ne, već će nam neko razjasniti.

Elem, znam za biciklističku stazu koja ide pored kanala iza hotela pri ulasku u Obrenovac (ima isto osvetljenje), ali ovim delom nisam prošao (dolazio sam sa druge strane). Inače, nije povezana sa BG-om nikakvom daljom stazom. Ako hoćeš do BG-a, ideš obrenovačkim drumom sa ostalim saobraćajem.
 
Suštinsko pitanje jeste da li je ova staza rekreativnog karaktera ili može da služi za prevoz od tačke a do tačke b?
 
staza je odlicna , d ali je u planu gradnja staza po surcinu , mislim d atreba povezati stazom surcin novi beograd
 
Могу рећи да је Критична маса протекла сјајно! Преко 100 учесника у сред зиме, а суграђани-пролазници никада нису били толико заинтересовани за саму Критичну масу, колико данас, од како учествујем на истој! Живели :vops: :gobb: :pob:
 
Jes, bila sjajna atmosfera :)

Isto, sajt nastavlja da se razvija, na stranicu Aktivnosti smo ubacili još stvari i ubuduće će se redovno ažurirati, pa bacite oko ;)
 
10/01/2013 - 16:19
BG KAO AMSTERDAM: Predlog za novu vrstu parkinga za bicikle

Uz predstavljanje liste prioritetnih mesta za postavljanje novih parkinga za bicikle, u tom udruženju navode da će zatražiti postavljanje parkinga ispred osnovnih, srednjih i visokih škola, fakulteta Univerziteta u Beogradu, studentskih domova i restorana, pošta, pijaca, stadiona, domova zdravlja...

dobrodosli-u-amsterdam-b.jpg


Udruženje “Ulice za bicikliste” saopštilo je danas da su do sada označena 82 mesta na kojima su potrebni parkinzi za bicikle i da se još razmatraju precizna mesta za još 15 lokacija.

Kako je navedeno, udruženje “Ulice za bicikliste” je pre mesec dana pokrenulo akciju prikupljanja predloga za mesta za postavljanje nove, bolje vrste parkinga za bicikle najavljene od Sekretarijata za saobraćaj Beograda.

Uz predstavljanje liste prioritetnih mesta za postavljanje novih parkinga za bicikle, u tom udruženju navode da će zatražiti postavljanje parkinga ispred osnovnih, srednjih i visokih škola, fakulteta Univerziteta u Beogradu, studentskih domova i restorana, pošti, pijaca, stadiona, domova zdravlja…

U tom udruženju ističu i da će tražiti i obezbeđivanje čuvanih parkinga za bicikle u okviru javnih garaža i parkirališta, Beogradske autobuske stanice i većih železničkih stanica.

(Telegraf.rs / Tanjug)
 
Bec je prepun biciklista i po snjegu i kisi sve super vunkcjionise sipki ya bajseve ima na svakom koraku u obliku cirilicnog sova p ili latinicno n malo i naravno javni bicikli sAMO GURAJTE
 
Београд
Нових бициклистичких стаза нема на хоризонту


Иако је планирано да Београд до 2021. године требало има 130 километара стаза за вожњу на педале, у току 2012. није изграђен ниједан нови метар.

Београдским бициклистима је на располагању 66 километара стаза у Новом Београду и Земуну, као траса од Дорћола до Аде Циганлије. Идејним пројектом бициклистичких коридора кроз Београд, предвиђено је да се до 2021. изгради мрежа бициклистичких стаза дуга 130 километара. Стазе би повезивале центар града са Дорћолом, Миријевом, Звездаром, Вождовцем и Бањицом, затим насељима Медаковић Један и Два, као и са Новим Београдом и Земуном.
Једна од најоптерећенијих београдских саобраћајница – Улица кнеза Милоша – такође би требало да добије своју бициклистичку стазу. Планом је предвиђена и стаза за љубитеље окретања педала од Булевара краља Александра до Мостарске петље. Бициклистичка стаза требало би да буде продужена ка Топчидерској звезди, као и према Београдском сајму, где ће се спојити са већ постојећом, која вијуга обалом Саве.
Овај план је за сада само пројекција лепих жеља: празна градска каса разлог је што у току 2012. није изграђен ни метар бициклистичких стаза, а грађевински захвати у том правцу нису планирани ни за 2013. годину. Отежавајућу околност за инвестирање у овај вид саобраћаја је и чињеница да је реч о замашним улагањима: опремање, тј. обележавање километра бициклистичке стазе кошта 167.000 динара.
Процена је да у сезони двоточкаше у главном граду вози око 15.000 суграђана. Највећи проблем им је, осим мањка стаза, низак ниво саобраћајне културе осталих учесника у промету.
Да би се домогао „оаза” на Савском и Земунском кеју, које се спајају на Бранковом мосту, где специјални лифт омогућава спуштање двоточкаша на десну савску обалу, престонички бициклиста који живи подаље од ових стаза мора да вози „раме уз раме” са колонама аутомобила, у којима су возачи који пречесто немају разумевање за поклонике кретања на педале.
Мирко Радованац, председник „Југо циклинг кампање”, тврди да се у градуништа не ради да би се бицикл интегрисао у саобраћајни систем. Генералним урбанистичким планом предвиђено је да се од 2020. године буде омогућено да око 2,5 одсто житеља престонице користибицикле, што је око 100.000 кретања по дану.
----------------------------------------------
На два точка ван града, уместо по граду

Студија о могућности изградње бициклистичких стаза у Београду, коју је наручио Секретаријат за саобраћај, а израдио Саобраћајни факултет, показала је да за бициклистичке стазе има места и на Звездари, Дорћолу и у центру града. Али, та студија у некој фиоци скупља прашину и чека економски боље дане. Према плану који је зацртала дирекција, до 2021. године требало би да буду изграђене само стазе које ће повезивати само излетишта око Београда и то на релацијама Београд – Обедска бара (дужине 108 км), Београд–Авала (73км) и Београд–Умка (22км).
----------------------------------------------
Кратка и скромна историја

1998.
Почела изградња прве бициклистичка стаза у Београду, од Дорћола до Аде Циганлије, дугачке 7,5 километара, која је завршена 2002. године

2005.
Главни град је добио бициклистички лифт на Бранковом мосту. Зимско радно време му је од 8 до 20 сати, а летње од 8 до 23 часа, а капацитет десет биикала

2008.
Завршена изградња бициклистичких стаза на Новом Београду, које се простиру између Блока 45, Ушћа и хотела „Југославија”

2011.
Обављена реконструкција дела бициклистичке стазе Дорћол –Ада Циганлија. Одсудну заслугу за реализацију имала је иницијатива младог градског активисте Филипа Вукше.

Д. Спаловић POLITIKA
објављено: 14.01.2013.
 
nikola011":xdlhrutv je napisao(la):
..............
Овај план је за сада само пројекција лепих жеља: празна градска каса разлог је што у току 2012. није изграђен ни метар бициклистичких стаза, а грађевински захвати у том правцу нису планирани ни за 2013. годину. Отежавајућу околност за инвестирање у овај вид саобраћаја је и чињеница да је реч о замашним улагањима: опремање, тј. обележавање километра бициклистичке стазе кошта 167.000 динара.
..................

???????????????????????????

Ko je ovde lud?
 
^ Vest iz Politike nije prvi put objavljena, u Blicu je takođe izašla pre nekoliko meseci. Takve priče podržavaju diskurs gradske uprave da je za obezbeđivanje biciklističkog prostora potrebno dodatno ualaganje, a u većini slučajeva nije.

Takođe su izneli nekoliko laži, a to je da budžetom nije predviđena izgradnja staza (spominje se izgradnja saobraćajnica i trotoara, ulaganja u signalizaciju, što može biti i biciklistička staza i infratruktura) i još neke stvari koje me sada mrzi da elaboriram ponovo, jer sam Politiki poslao pismo o svemu tome i nadam se da će prekinuti sa takvim sranjima već jednom, ne samo oni.
 
Најважније би било поставити паркинге за бицикла код жел. станица. По центру града је изузетно опасно возити бицикл, и изузетно је неодговорно популарисање вожње бицикла по центру, не мислим при томе на ове акције које су у реду јер их ја схватам као популаризација вожње бицикла, већ приче званичника како је то ето еколошки па треба да буде вид алтернативног превоза, треба али никако не у центру града. Изнад свега битно је водити рачуна о безбедности бициклиста, свако поређење БГ и Беча па и БГ и НС по питању вожње бицикла је беспредметно. Фокусирати се на изградњу нових стаза и омогућити да бисиклисти могу да користе јавни превоз, пре свега БГвоз да би могли да дођо од једног до другог острва које има стазе.

Мени је одвратно кад чујем да зе стазе не граде зато што километар стазе кошта као километар тунела, да се стазе не одржавају јер ето нису технички примљене па не постоје у "систему", али зато су ту приче о одрживом превозу популаризацији овога или онога.
 
orion":2fyo25aq je napisao(la):
Најважније би било поставити паркинге за бицикла код жел. станица. По центру града је изузетно опасно возити бицикл, и изузетно је неодговорно популарисање вожње бицикла по центру, не мислим при томе на ове акције које су у реду јер их ја схватам као популаризација вожње бицикла, већ приче званичника како је то ето еколошки па треба да буде вид алтернативног превоза, треба али никако не у центру града.
По закону о саобраћају, бицикл је далеко ближи саобраћају на џади, него на тротоару. Политички појам "алтернативни транспорт" је појам из САД, јер појам "Јавни превоз" се повезује са антикомунистичком паранојом. Да би одржавали аутомобислку политику, они воде ратове и далеко од тога да имају рационалан транспортни систем. Врло је неефикасан, и транспортни систем заснован на аутомобилу вуче 15-20% дохотка, и поред веома високих плата у финансијски најбогатијој држави света. Транспортни систем у градовима Европе где аутомобилски превоз има најнижи приоритет у односу на бициклистички и јавни превоз приликом доделе градског простора, транспорт путника носи само 5% дохотка, а да не говоримо о томе колико је такав транспортни систем ефикаснији.

Дакле, одузимање простора аутомобилском друмском саобраћају ради бициклистичког и јавног превоза има огромну економску оправданост.

Уз све то постоји и социјална, регионална, енергетска, оправданост, и све то иде у прилог одузимања аутомобилског простора ради бициклистичког саобраћаја.
orion":2fyo25aq je napisao(la):
Изнад свега битно је водити рачуна о безбедности бициклиста, свако поређење БГ и Беча па и БГ и НС по питању вожње бицикла је беспредметно. Фокусирати се на изградњу нових стаза и омогућити да бисиклисти могу да користе јавни превоз, пре свега БГвоз да би могли да дођо од једног до другог острва које има стазе.
По закону о саобраћају, бицикл је далеко ближи саобраћају на џади, него на тротоару. Изузетак су бициклистичке стазе, као обезбеђен простор тамо где их има. Велики проблем је и када зимска служба тако глупо организована да занемарује чишћење простора резервисаног за бициклистички саобраћај и простора резервисаног за пешачки саобраћај, па и једни и други користе ивицу џаде. Ако говоримо о ризичним категоријама, бити путник или возач путничког аутомобила је најчешћи узрок смрти младих од 18-30 година.
orion":2fyo25aq je napisao(la):
Мени је одвратно кад чујем да зе стазе не граде зато што километар стазе кошта као километар тунела, да се стазе не одржавају јер ето нису технички примљене па не постоје у "систему", али зато су ту приче о одрживом превозу популаризацији овога или онога.
Молим вас, не обазирите се на глупости објављене у новинама, и лупетања о ценама бициклистичке инфраструктуре. Негде је довољно буре фарбе за километар стазе, а негде треба направити бициклистичку пасарелу од 100 метара цене скоро пола милиона евра. Свако ко иоле зна нешто о техничким наукама зна да километар издвојене бициклистичке инфраструктуре може јако да варира!
 
Vrh