vranac":2sin05qj je napisao(la):
Матеја Бељан":2sin05qj je napisao(la):
Pa, najbolje bi bilo da BG voz tada ima takt od 20 minuta i spratne garniture. Beovoz bi mogao da koristi stari čvor, što bi uz dupliranu prugu Batajnica- NBG bilo izvodljivo. Infrastruktura postoji, petlja Radnička joj je prilagođena, tako da sam protivnik zatvaranja stare Železničke stanice. Dva koloseka neće smetati razvoju tog dela grada, neka ih ukopaju ili podignu na stubove.
Mihajlo Maletin koji je projektovao stanicu Prokop smatra da je njeno koriscenje za 3 vrste saobracaja nemoguce:
"SMISAO PROKOPA
I PROKOP, koji se decenijama planira, vremenom je, tvrdi profesor Maletin, izgubio svoju ideju. Problem je, smatra on, u tome što su mu dodavani i saobraćaj i stanice.
- Prokop je bio putnički deo međugradskog železničkog čvora - objašnjava naš sagovornik. - Dodata mu je prigradska železnica, a onda su urbanisti rekli da može i gradska. Nigde u svetu ne mogu da se obavljaju tri funkcije istovremeno. To je nemoguće. U novom GUP i dalje je pruga oko Kalemegdana. Nećemo je skloniti ni za 20 godina. Tu su nastali nesporazumi. Više se ne zna ni ko je kada šta promenio, a najveći krivci su "bezimene komisije". "
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:197404-Nasa-vizija-nije-bila-san
И Јовин и Малетин и та екипа су стварно остали у свом времену, поред тога што су направили такве планерске грешке, да то могу схватити и железничари средњошколци. Да су макар и железничаре средњошколце консултовали, заобишавши железничке инжењере, мању би глупост направили. Са друге стране, водили су се, и данас се воде неком сулудом комбинацијом амаеричких и совјетских принципа планирања из 60-тих и 70-тих.
САД су од 50-те до 65-те јако развијен систем путничких железница, са велелепним станицама у центрима градова потпуно уништили, и остало је само нешто приградских железница у неколико градова североистоке САД, и неколико трансконтиненталних возова за оне који се плаше авиона. Данас се доста променио однос према железницама, али напредује се веома споро.
Совјети су са друге стране предузимали мегаломанске пројекте, не разматрајући да би за исте паре могли направити два-три мање мегаломанска пројекта. Зато су многи метро системи чекали, и данас чекају по неколико деценија да добију неку функционалну дужину. Не кажем да сам против метро-а, али против оног који се гради без добре финасијке конструкције и економске анализе, да.
Шта конкретно замерам Прокопу:
- Са средине перона не може се видети почетак и крај воза, по негде ни улазни и излазни сигнали. Станице у кривини су принудна решења на обронцима планина, а и тада на њима не стају дуги путнички возови, и имају понављаче сигнала.
- Ако је већ планиран толико мали обим саобраћаја, да су довољна само по два колосека према Кијеву и Земуну, а чак Четири станице за брзе возове, онда би и у самом Прокопу било довољно 6 колосека, јер не би било рационално да се било који воз задржи више од 5-10 минута.
- Направљено је решење са којим је свака доградња прескупа, било додатних колосека према западу, југу или истоку, било било каквог прилаза аутомобилима и јавном превозу. Изузетак је једино метро, који је скуп па је скуп.
- Смислили су кретенски недвожњак по сред улаза. Свуда се води рачуна о угледности железничких терминала, и самих железница, када се планирају огромне станице, и испред станица се праве огромни тргови и отворени простори, тако да цео објекат представља "храм саобраћаја", обележје града, које се панорамски може обухватити из различитих углова.
