Darko75":1opzjvie je napisao(la):
Auuuu,pa ovde mnogi izgleda još žive u komunizmu,a struja zato što je domaća je dzabe,jel?do kada? Ulaganja,odrzavanje,verovatno je i to dzabe zato što je ,,domaće" A tek poređenje sa zemljama koje imaju moćnu industriju koju mi nemamo,ali ko još gleda sitnice...ali zato imamo kao i oni voz na 15min. jednom rečju neodrživo! Da li bar jedan industrijski gigant radi na trasi BG voza,kao što je bio Zmaj ili npr. IMR pa da prevozi radnike koji stvarno prave višak vrednosti,ne,prevozi administraciju i radnike na buvljaku... A kao što rekoh ovde svi gledaju u državu,država da uradi ovo,država da da ovo,pa ljudi,dobrodošli u tržišnu utakmicu,ako nisi rentabilan na duži period si gotov.
Чак и државе које никада нису биле у комунизму имају макроекономију, енергетску стратегију, системе субвенција, концепт социјалног превоза за децу, ђаке и старе, просторне проблеме у великим градовима, еколошке трошкове, трошкове мртвих и повређених на друмовима итд.
Ако говоримо о оперативним трошковима, они су и до два пута нижи него за аутобусе, у условима рационалног пословања. Инвестициони трошкови су далеко већи, али је трајност инфраструктуре и возила велика. Пракса је показала да брзе железнице убедљиво највише путника истерају из по друштво најнерационалнијег аутомобила.
Са обзиром да смо имали и инфраструктуру, и возила, остварили смо у последњих 10-так година огромне губитке неодржавањем возила и инфраструктуре, дезинтеграцијом Беовоза, и недостатком саобраћајно-развојне стратегије.
Дати заједнички новац у јавни железнички и саобраћај (и бициклистички, и аутобуски за краће вожње) је уштеда кроз инвестције:
-1-
Смањење здравствених трошкова, што лечење пре свега плућних и психичких болести, што лечење повређених у саобраћајним незгодама.
-2-
Саобраћајне незгоде су најчешћи узрок смрти младих, и једни од 4 највећа узрока смрти према статистикама Уједињених нација. У Србији се процењује да мртви у саобраћају представљају 2% националног дохотка Србије.
-3-
Увоз енергената је највећа ставка увоза Србије. Балансирање економије можемо постићи енормним повећањем извоза, туризма и послова у иностранству, а са друге стране смањивањем увоза, са мање наших туриста у иностранству и намештањем послова нашим предузећима.
-4-
Просторни проблеми у центрима великих градова, се најчешће не могу решити аутомобилом и аутобусом. Да не идем у детаље, растерећење градских центара кроз добру повезаност са новим зонама се постижу огромни ефекти, који имају и макроекономску димензију.
-5-
Еколошки трошкови се код нас јако ретко рачунају, али на западу и далеком истоку се итекако рачунају.
-6-
Социјални превоз је део социјалног система, у који се ионако иовако мора улагати. Социјална економија је врло важан део друштва, али то је мањи део ефеката железница.
-7-
Уштеда времена у транспорту.
То је нека основа за економски модел, која још није ни потпуна. Сличан економски модел са прави и за метро.
Тренутно је град Београд у огромном губитку, јер од 48 путничких станица и стајалишта у Београдском округу користи само 9 са једном линијом. Само једна линија је интегрисана и има потпуну финансијско-техничку конструкцију и директне вожње, као основу квалитета услуге. Сем Београдског округа, имамо у метрополитену Пазове и Панчево, зоне са мноштво радних места, које су дезинтегрисане у садашњем систему, што такође има свој трошак.
E sad, pošto iz direkcije za javni prevoz nisu štedeli hvale ,neka zasuču rukave i dajte projekte stanica i rekonstrukciju postojećih,ujednačavnje platformi,pokrivanje tj.gradnja stanice NBG i kupovinu novih vozova,naravno uz dogovor sa železnicama."BGvoz jedino sredstvo za mas transport koje funkcioniše i u vanrednom stanju"..to bi bila najbolja reklama koju treba da nalepe na bilborde.. 
