zidar":2kl1r9e9 je napisao(la):
U medjuvremenu, proslo je 40 godina, i grad se promenio. Kako ne bi zvrjali prazni, tuneli su upotrebljeni za prigradsku zeleznicu Beovoz i napravljena je stanica Vukov Spomenik. Zatim je uvedena i gradska zeleznica BG:voz sa jakim taktom.
Управо то :kk: Потрошили смо милионе у инфраструктуру, коју уопште нисмо користили, а сада неко пише "како је то погрешно јер по пројекту то им није намена". Са малом напоменом да, са обзиром на позиције стајалишта Тошин бунар, Вуков споменик и слично, које су и у оригиналном пројекту, чвор је предвиђен и за регионалне возове.
zidar":2kl1r9e9 je napisao(la):
Pokazalo se da standardni zelеznicki saobracaj ciji je obim znatno opao moze da funkcionise bez novog cvora (prokop + tuneli) a da se cvor pokazao kao veoma efikasno resenje za gradsko/prigradsku zeleznicu ciji je potencijal veliki i ciji ce obim samo da raste.
Sad kada bg:voz/beovoz ciji promet raste koristi novi cvor, nema vise prostora u njemu i za standardnu zeleznicu.
Zato Prokop nece postati Zeleznicka Stanica osim ako se ne dupliraju tuneli i Novi Zeleznicki most ili ukinu BG:voz/Beovoz.
То што су путничке железнице тренутно на веома ниском нивоу, не значи да не постоји тражња за путничким услугама које железнички саобраћај може да пружи. То што је тренутно такт јачи од 15 минута неприхватљив, то не значи да се користи више од 50% капацитета двоколосечне пруге. А то што се железница показала као ефикасна за градско-приградски превоз је разлог више да се исти обавља и у једном и у другом чвору. И један и други чвор могу поделити улоге и у градском и у приградском саобраћају. Стандард од 15 минута је сасвим добар циљни стандард, са обзиром да је сврха брзих градско-приградских железница путовања од 10км и више, просечним брзинама 45-70km/h. Ипак треба разграничити:
метро је метро, а железница је железница са мешовитим саобраћајем. У складу са тим не треба дирати у улогу мешовитог саобраћаја. Капацитет и перформансе система се могу побољшати:
- Стандардизацијом висине пода возила и висине перона
- Већим бројем улазних врата, и релативним повећањем броја места за стајање
- Купловањем два воза по 100 метара у вршним сатима (стајалиште Карађорђев парк је једино које би ту захтевало већу инвестицију)
Чему онда централна станица? наравно треба да буде једна близу центра, а то је овде пре свега Вук. који, опет има само 2 колосека (зар то није премало?)
Ех, то би било врло симпатично, подземна станица Вук, или рецимо подземна станица Трг Републике. Али сада је прекасно за то. Таква је, рецимо, централна станица у Бриселу, и најпрометнија је у граду, иако није највећа. Разлог је што, практично ни једно превозно међуградско превозно средство не може да јој конкурише квалитетом превоза до те локације. Такву станицу хоће да праве у Братислави, а то је разлог више да чувамо позицију Београд Главне.
zidar":2kl1r9e9 je napisao(la):
spatiotecte":2kl1r9e9 je napisao(la):
Danas, 95% vozova u Srbiji ima kao krajnje odrediste Beograd (pogledajte Zidarevu kartu, a izvor te cifre je sajt railserbia). Sto znaci da ceoni tip stanice ipak odgovara danasnjoj situaciji.
... (предлог групе Имамо план)Tehnicke stanice u Topcideru i Zemunu.
To samo znaci da je saobracaj lose organizovan, posto ga organizuje preduzece Zeleznice Srbije. :bash:
Матеја Бељан":2kl1r9e9 je napisao(la):
Prokop bi mogao da bude glavni za prolazne regionalne i gradske vozove. Pre bih zaboravio Prokop nego deo starog čvora koji može mnogo da znači Beogradu i koji se uspešno uklapa u petlju Radnička i u Stari savski most!
Nijedan prolazni voz (regionalni, medjunarodni) ne mora da ide kroz Prokop, moze sasvim fino kroz Topcider. Cak i sa dizel vucom.
Рrokop kao stanica za bg:voz-Beovoz ima sve sto joj je potrebno, svako dodatno ulaganje je suvisno osim eventualno fudbalskog igralista za decu na ploci
Није тачно да 95% путничких возова у Србији има полазну или крајњу станицу Београд главну, али када су у питању брзи у домаћем и међународном саобраћају, то је 100% возова. Такође и готово сви који нису моторни возови. Разлог је близина садашње техничко-путничке станице, јер близина техничке станице полазној је веома важна.
Чак и када би све железнице довели у ред, опет би бар половина свих брзих, даљинских возова имала Београд као почетну или крајњу станицу. Токови путника су просто такви да ујутру долази мноштво људи из мањих градова због посла, сајмова итд, а који се поподне враћају. Викендом и празником имамо обрнути случај. Затим ноћни возови итд. Разлог је то што су градови већи од пола Београда у кругу од 400 километра. Због те неравномерности транспортног захтева, вероватно би се показало да је троколосечна, а не четвороколосечна пруга оптимална од Новог Београда према западу.
Ово са техничко-путничком станицом Топчидер је добра идеја :kk: Није далеко од садашње Београд главне, а користи се железничко земљиште. Такође, локомотиве из Макиша не иду кроз средиште новог чвора.
JohnnyLee":2kl1r9e9 je napisao(la):
за Прокоп не треба више од 5 колосека, по 2 пролазна за сваки правац и један терминални (као на НБГ што је направљено), а плоча да се скине и поставе стаклени кровови
Ово за улупавање "атомског склоништа" због стакленог крова :lool: иначе, добро запажање.
Тригранит, када је добио посао да заврши Прокоп, најпре је направио сопствене анализе. И, када је утврдио да може очекивати слаб промет путника (5000, а не 40.000), и да је и унапређење железнице, и метро нешто у шта се не може уздати, предложио да се уложи троструко мање, станица функционише са 6 колосека, а постојећи изграђени објекти искористе максимално, уз резерву за каснију доградњу. Наши су их деганжирали. Све подсећа на причу "царево ново одело". Најеграбуси онај ко каже да је цар го. Потпуно се слажем са предлогом Тригранита, једино што мислим да и приградске, и регионалне, и брзе треба расподелити у оба чвора.