Šta je novo?
Od:
Filteri

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Flirt je bitno kraći od Gorbačova i manjeg je kapaciteta... Možda bi trebalo navavljati petodelne garniture...
 
А може ли Цмок да прође уопште кроз Врачарски тунел?
 
Boki123 je napisao(la):
Hear me out, produžiš stajalište ka tunelu.
Kliknite za proširenje...

Sadašnje stajalište je teška budževina na mestu gde su po projektu trebale da budu skretnice sa velikim radijusom za veću brzinu, a pravo stajalište po projektu, koje nikad nije izgrađeno, u rangu Vukovog spomenika je trebalo da bude malo dalje bliže Hramu.

Bolje izgraditi to prvobitno projektovano stajalište, a sadašne demontirati i ugraditi skretnice po prvobitnom projektu.
 
Jedan zanimljiv Stadler Flirt 3XL za Hannoverski S-Bahn.
ueberraschung-am-fruehen-nachmittag-ein-1284871.jpg
Izvor: https://www.bahnbilder.de/bild/deut...chung-am-fruehen-nachmittag-ein-transdev.html
 
railcolornews.com

[DE] First visual: FLIRT XL for S-Bahn Rhein-Ruhr [updated]

Our first visual on the brand new Flirt XL for the S-Bahn Rhein-Ruhr. The trains were ordered following a two-part rolling stock procurement, which Verkehrsverbundes Rhein-Ruhr (VRR) carried out in 2016.We thank Alexander Petzold and Frank Weimer for sharing their interesting pictures with us.
railcolornews.com railcolornews.com
 
www.rts.rs

Београђани избегавају БГ воз – шта је најслабија карика

Од два милиона путника, колико свакога дана користи јавни градски превоз, један одсто Београђана иде возом. Професор Саобраћајног факултета Бранислав Бошковић каже за РТС да су у употреби старе гарнитуре возова, уз свакодневно отказивање полазака. Да би се боље искористио БГ воз, мора много да...
www.rts.rs www.rts.rs

...nego da se vratimo temi
Kiss je preskup i apsolutno ga ne treba razmatrati.

dveipola je napisao(la):
BG voz ide preko 100 km/h na deonici od NBG do Batajnice, a i pruga za aerodrom se gradi za 120 km/h, tako da trebalo bi 120 km/h.
Kliknite za proširenje...
Od vučno brzinskih karaketeristika za gradski voz Vmax je manje bitna karakteristika. Bitnije je ubrzanje.
Ali za smanjenje vremena vožnje su daleko bitnije druge konstrukcione osobine.
Širina i broj vrata na vozilu.
Vreme otvaranja vrata.
Visina praga u odnosu na peron.
Preciznost zaustavljanja vozila u odnosu na obeleženo mesto.
Sve ovo smanjuje bavljenje voza na stajalištu.
To da li će da vozi 100km/h ili 120km/h je totalno nebitno u celoj priči, jer retko gde on uopšte i ima razmak između stanica toliki da razvije tu brzinu.
...jedino, ako je zbog opterećenja motora optinalnije da ne vozi maksimalnom brzinom.

Edit: ovo je fizika iz osnovne, a podaci o ubrzanju su dostupni.
U praksi, voz pređe oko 500m pruge do 100km/h, a skoro 750m do 120km/h
Za usporenje mu treba i više.
Tako da, ako su stanice na manje od 2km nema ni smisla ubrzavati na 120, ako je razmak manji od 4km dobijena razlika je tanemarljiva.
Optimizacija se radi na skraćenju bavljenja na stanicama.
 
Poslednja izmena:
Suštinski BGvozu su potrebna laka vozila radi boljeg ubrzanja/usporenja.
Dvospratne kompozicije imaju produženo vreme manipulacije putnicima na stanicama.
Jedini razlog zašto bi se išlo na dvospratne kompozicije je zbog kapaciteta pruge, tj ukoliko postoji toliko tražnje da moraju da se dodaju polasci, a za koje nema prostora na infrastrukturi.

Regionalni vozovi su druga priča, dakle linije do NS, Jagodine, Valjeva koje u budućnosti mogu biti izuzetno opterećene mogu da koriste KISS 160 jer nudi visok kapacitet
 
dveipola je napisao(la):
Sadašnje stajalište je teška budževina na mestu gde su po projektu trebale da budu skretnice sa velikim radijusom za veću brzinu, a pravo stajalište po projektu, koje nikad nije izgrađeno, u rangu Vukovog spomenika je trebalo da bude malo dalje bliže Hramu.

Bolje izgraditi to prvobitno projektovano stajalište, a sadašne demontirati i ugraditi skretnice po prvobitnom projektu.
Kliknite za proširenje...
Ne, to je vraćanje na koncepcijki promašaj, koji je sasvim slučajno ispravljen:
1) Petlja Autokomanda (Veterinarski fakultet) je daleko jača ključna lokacija za stanicu/stajalište od zavučenog dela Vračara.
2) Kada je u pitanju formiranje upravljivog sistema, ispred železničkog trougla, ako sa svih trana trougla nemaš višekolosečne stanice za čekanje na uključivanje u trougao, ili za izlazak iz trougla ne čekajući u tunelu i van stanica. Uopšte, za upravljivost tog trougla trebaju Karađorđev park s 4 koloseka i Prokop sa 6 koloseka.
3) Duboke stanice su iznuđena, a ne praktična rešenja. Pored skupoće većih i složenijih objekata, kod plićih stanica je kraće vreme prilaza.

Vezano za produženje stanice, potreban, ali nimalo jednostavan projekat. Obavezno bi moralo da se tada pravi više izlaza, zato što su one jedne stepenice preuske.
 
spatiotecte je napisao(la):
Novije stajaliste iz 2016te a uski peroni i uske i kratke nadstresnice.
Plus sve odvaljeno isarano, korov zarastao.
Kliknite za proširenje...

Iz nekog razloga isti tip staničnog perona sa sve pratećim mobilijarom je po projektu odrađen između Niša i Brestovca u ukrsnicama. Kod stajališta su stavljali samo one autobuske nadstrešnice. Taktilne staze su crvene boje što odskače u odnosu na ostale projekte, čak je i rasveta drugačijeg tipa.

1000065546.jpg

1000065548.jpg


Nema nažalost uniformisanosti službenih mesta, svaki projekat je priča za sebe, nažalost.
 
Jelancha je napisao(la):
Iz nekog razloga isti tip staničnog perona sa sve pratećim mobilijarom je po projektu odrađen između Niša i Brestovca u ukrsnicama. Kod stajališta su stavljali samo one autobuske nadstrešnice. Taktilne staze su crvene boje što odskače u odnosu na ostale projekte, čak je i rasveta drugačijeg tipa.

Pogledajte prilog 256668
Pogledajte prilog 256669

Nema nažalost uniformisanosti službenih mesta, svaki projekat je priča za sebe, nažalost.
Kliknite za proširenje...

Pitam se samo kako ce da uklope drugi kolosek sa tim novim stanicama kad se bude nastavio projekat brze pruge od Beograda do Soluna. Vrlo brzo ce doci na red projektovanje deonice Nis-granica sa Makedonijom. Ne kapiram bas ove stanice sa 3 koloseka, 2 koloseka za manipulaciju putnika i jedan centralni prolazni.
 
spatiotecte je napisao(la):
Pitam se samo kako ce da uklope drugi kolosek sa tim novim stanicama kad se bude nastavio projekat brze pruge od Beograda do Soluna. Vrlo brzo ce doci na red projektovanje deonice Nis-granica sa Makedonijom. Ne kapiram bas ove stanice sa 3 koloseka, 2 koloseka za manipulaciju putnika i jedan centralni prolazni.
Kliknite za proširenje...

Kada se obiđe trasa vidi se jasno da projektni zadatak za Niš - Brestovac nije gotovo uopšte ni uzimao u obzir drugi kolosek što mi govori da to neće biti barem narednih par decenija.. Ne samo po službenim mestima već i po drugim objektima, mostovima, pp prelazima itd..

Ovo sa 3 koloseka nije loša ideja iz ugla troškova, problem jeste ako se krene sa dvokolosečnom, u Belotincu će onda morati da razbijaju kompletno 2. Peron, sa liftom i izlazom iz podzemnog prolaza i to je onda loša stvar, doduše samo u Belotincu, Međurovo i Doljevac mogu da prime 2 prolazna + 2 ukrsna / sporedna.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh