Тачно. Неодрживи социјални инжењеринг од којег се никада нећемо опоравити. Трагично је да немамо ни једну студију или књигу на ту тему. Али зато имамо гомилу написаних бајки титостичких професора са БУ кји величају тај процес.
А тек кад зађете у детаље тог процеса види се да се ти људи нису бавили развојем друштва и града него пре свега идеологијом и креирањем лажне слике о успесима титоизма и самоуправљања.
Давно сам писао овде о сведочењу Јовина о томе како је партија једним потезом запечатила судбину града и њених грађана одбијајући да уопште и покуша урбану реконструкцију тада ободних дивљих насеља на потезу Звездара-Душановац-Вождовац и решила да се та сиротиња просто прескочи и граде велика насеља самоуправљачке утопије на појасу иза њих. Али су зато у сред економског расула државе крајем 70их имали пара да поруше пола Доњег Дорћола не би ли мало проредили "буржујску" демографију центра града.
Само треба бити опрезан у смислу да ниподаштавањем Титоиста случајно их не ставиш испод оних који су их наследили. Данас се на ЈЖ гледа као на нешто величанствено, а у ствари, иако изнад Слобовоза, Демовоза, или још горе Паризеровоза изгледају величанствено.
Како ту живим, некако мало више сам изучио Белорусију као представника "источног лагера". Београд има једно 30% инфраструктуре Минска, и то није само метро, већ и друм, тролејбуси, прилазе му одавно 4 двоколосечне делимично троколосечне пруге, све спојене обилазном пругом, сва индустрија везана за железницу (у Београду тек по нешто). Само за метро су излупали квадратуру приближно половину Насеља Степа Степановић, да не говоримо о друмској мрежи. Једино је трамваја мање, а чиме заостаје и за просеком Варшавског пакта. Уместо једног мегаграда, са 4 велика као у Србији, има 15 великих градова, од којих пола има бар тролејбус или трамвај. Количина и путника и робе превазилази СФРЈ из најбољих година. Распад СССР су дочекали са у односу на СФРЈ доста образованијим становништвом, много развијенијим системом опште медицине, дечјим вртићима који су много више од "оставити некоме дете док је родитељ на послу", доста разноврснијим системом од државе организованог смештаја у односу на СФРЈ. У већини случајева то нису најбољи примери на свету, али за разлику од Балкана, примери који припадају европској цивилизацији. Мислим да је Чешка ту један од бољих примера друштва где се здрава интелектуално-друштвена база одржава без обзира на промене политичког система.
СФРЈ је планерску произвољност довела до не једног, него до система апсурда, од којих су гори само напрдни апсурди. Код градске железнице:
ПАА (ПОЛИТИЧКИ И АРХИТЕКТОНСКИ АНТИТАЛЕНТИ): "железница је оков, железница је омча око врата, терај то што даље"
ГЧА (ГЕНЕРАЛШТАБ ЧЕТВРТЕ АРМИЈЕ): "Другарице и другови, већ сада су пруге преоптерећене у Београду. А на нивоу железница целе државе, услед јефтине нафте и нагле моторизације, дешавају се велике пословне промене. Док друмове финансирате из буџета без наплате друмарине, другу инфраструктуру, пругу, сматрате да ће се одржавати сама од себе. Ми смо принуђени да док чекамо нове ципеле не поправимо старе, и идемо боси."
ПАА: Ми смо спремни да у великој мери покријемо оно и само оно где одреди ЦК Партије. А то је укључивање Црне горе на мрежу, и пруге са којима се транспорт уклања из зона где га не желимо.
ГЧА (размишља па одговори): Ми имамо велике губитке, и заузима нам велики простор по граду то што имамо 3 ранжирне станице, Доњи град, Земун и Топчидер. Још теретни и путнички иду кроз град заједно.
ПАА: Нама је најважније да нам склоните окове. Ово за Земун, супер. одлично, таман нам треба да направимо још 50.000 станова празна пољана. Таман посла да следимо примере трулих капиталиста, или СССР Стаљина, којем је Тито рекао историјско не! Замисли, саобраћај у два нивоа! Па то је одмах 5.000 станова мање. Може само на ивици онога што сада планирамо. За Топчидер нас заболе, Доњи град Дорћол, занимљиво. Јако лепо место за најбоље другове. Добро, ево вам за обилазну пругу и ранжирну. Али шта ћемо са оковима? Ево вам Прокоп.
ГЧА: Али како мислите са тунелчинама тим? Нама је и сада 65% парна вуча. Већ нам се смеју из Варшавског пакта. Још, и ово по 2 колосека је премало за било шта озбиљније. А нико нормалан није укинуо станицу у центру.
ЈОВИН: Тај ваш Прокоп је вукопустахија. Ако ништа паметно не можете да саградите, оставите станицу у центру.
ПАА: Таман посла! Шта нас брига за Варшавски пакт. За онога ко још једном га помене, послаћемо га на дуго летовање на Голи оток, море, сунце, спорт. Друже Јовин, докле мислите да нас држите у оковима?
ЈОВИН: Другови, ја вам нудим систем најсавременијих најмодернијих решења, све подземно. Метро подземни. Железница подземна на истом месту.
ПАА: До џаџа, свиђа ми се како размишљате, Југославија ће бити најевропскија европска земља. Али једнозначно хоћемо да градимо Прокоп. Шта ако нас страни плаћеници нападну, треба нам читав систем дубоких тунелчина, и то тачно где вам ЦК партије покаже. Дајте ми карту и лењир! Ево овде! Не питам шта кошта.
ГЧА: Али велики део мреже је са парном вучом, уским колосеком. Чак је и много пруга нормалог колосека у очајном стању. Да ли у овом моменту улагати у тунелчину?
ПАА: Само пут је јавно добро, па макар и земљани. Ако имаш проблема са одржавањем, затварај то. Тим људима ће тамо остати земљани пут и обећање да ће једног дана добити асвалт. Ако им се то не свиђа, ево градимо стотине хиљада станова у Београду, нећемо их оставити на цедилу.
По нешто су реченице преписане из архива, по нешто је уметничка обрада за Театар апсурда. Последично, чак и Загреб, други кромпир из истог котла има доста озбиљније приградске железнице. 
