Šta je novo?

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Razmisljam,gde bi je ti tada izgradio s obzirom da je bilo porstora koliko hoces. Boldovano,danas je to mnogo vise izrazeno.
Писао сам о томе неколико страна раније.
Локацију и тип станице одредила је траса пруге.
За 19. век и технологију грађења најоптималније решење било је да пруга у град уђе и из града изађе долином Топчидерске реке.
Тако је и урађено, пруга прелази Саву преко старог железничког моста и прати Топчидерску реку у правцу ка југу.
Стара ЖС у то време могла је бити изграђена само ту где је и изграђена и то као чеона станица.
Или то или да се на воз иде у Топчидер.
 
Poslednja izmena:
Velika je greška i iluzija da je beograd glavna kao čeona stanica morala biti zamenjena prolaznom kad se uzme u obzir da sada izgradnjom Prokopa i dovršetkom NBG 95% medjugradskih vozova završava u Beograd. I u buduće sigurno preko 70% vozova će terminirati u Beograd.
U tom pogledu Glavna je mogla da ostane i da ima funkciju i pored Prokopa i NBG, nije bilo potrebe da se ukloni.
 
То је и раније био проблем, који су планирали решити..

Screenshot (4470).png

Screenshot (4471) - Copy.png

Screenshot (4471).png


Реконструкцијом пруге према Нишу ће се линије, надам се, продужити.
 
Poslednja izmena:
Velika je greška i iluzija da je beograd glavna kao čeona stanica morala biti zamenjena prolaznom kad se uzme u obzir da sada izgradnjom Prokopa i dovršetkom NBG 95% medjugradskih vozova završava u Beograd. I u buduće sigurno preko 70% vozova će terminirati u Beograd.
U tom pogledu Glavna je mogla da ostane i da ima funkciju i pored Prokopa i NBG, nije bilo potrebe da se ukloni.
Mislim da kako vreme prolazi i kako se privredna aktivnost grada pomera van centra (NBG, Prokop, Autokomanda, Pančevački most), vremenom će novi čvor imati veći efekat. Da li je trebalo stari čvor ostaviti da trebalo je, ali par koloseka za prigradske vozove i tjt.
 
Што се тиче железнице, уређивали су и боље него остали.
 
Није ми то видљиво ни голим оком, нити замисливо - пошто сам користио железницу и код "осталих".
 
И ја сам, зато и кажем, уређивали. Да су успели да заврше све о чему смо писали било би сасвим ОК.
 
За Пожаревац је, макар за минималну варијанту, ситуација доста простија. За сада ту нема великих насеља попут Младеновца, Лазаревца, тако да неколико добро планираних полазака Београд-Пожаревац решава ствар у првој фази. Грубо:
ПожаревацБеоградБеоградПожаревац
4:306:303:005:00
5:307:308:0010:00
10:3012:3011:0013:00
13:3015:3014:0016:00
16:3018:3016:0018:00
18:3020:3019:0021:00
21:3023:3021:0023:00
Везано за "воз са градском маркицом", у првој фази са може дозволити да са месечном картом за воз месечна за ГСП буде по некој симболичној цени, али морате контроли показати обе, уколико је месечна унутар Београдског округа. Неки озбиљнији пројекти су у "много ако" димензији или све или ништа. Овако некако:
под 0, промена закона тако да се ППППН, просторни план подручја посебне намене, може искористити за градњу индустријских зона за преко 200 хектара. Како зона пруге има и аутопут, перспектива индустријског парка је не само између Бубањ Потока и Врчина, него и рецимо, Умчари или Мали Пожаревац. Откупити земљу и формирати индустријску зону.
под 1, Делимично други колосек са "пеглањем" трасе, деонице Бели Поток-Врчин за почетак са перспективом потпуно двоколосечне пруге.
под 2, Тријангла код Мале Крсне за непосредни прилазак Смедереву.
под 3, Укључити већи број гарнитура, формирати циљне стандарде: рецимо интервал 2 сата за Пожаревац и Смедерево, са појачањем на сваких сат у вршним сатима радним даном, за време манифестација и слично. Тарифна интеграција, при чему су возови за Смедерево и Пожаревац убрзани. То значи да до Врчина и Умчара већ постоје неки баш приградски возови, и приградски и регионални возови омогућују некакву обједињену услугу.

Наравно да то подразумева да у централом делу чвора имамо северно од Раковице 2 колосека на Дедињски тунел и 2 ка центру Београда преко Топчидера и Сајма.

У Холандији и "Спринтер", и "Интерсити" и "Стоптрејн" су у истом тарифном систему у затвореном систему наплате (очитаваш карту и на уласку у систем и на изласку из система). Главна станица има 4 поласка интерсити на сат и 4 спринтер, а међустанице по 4 спринтер на двоколосечној прузи (на пример, негде може бити више, негде мање). Све се то плаћа са чип кард ("бус плус") на националном нивоу. Систем није директно примењив за нас, али јесте у идеји и концепцији у коју би био укључен само Београд + Панчево и Пазове.

Систем би се заснивао на следећем:
1) Физички затворен систем наплате, који ограђеним станицама са контролисаним улазом и излазом покрива преко 90% путника. Зашто не 100%? Ако немамо то у Лесковцу Колубарском са проређеним редом вожње, баш ће се неко ломити да одатле преседа за Лазаревац. Можда по неко колима.
2) На улазу (улазима) станица мора да буде човек/обезбеђење/редар. Није у питању само прескакање турникета и вандализам него и решавање питања код којих је дошао путник из Јагодине у Младеновац са возном картом Јагодина-Младеновац у формату који апарати не препознају, или са таквом картом путник иде из Младеновца за Јагодину. 3) У систем су укључени само регио и БГ:ВОЗ. Интерсити са резервацијом седишта, за њега путници могу да поменутом лицу покажу карту, или да карта има бар код, или кјуар код који апарати могу да очитају. Како да Србијавоз наплати превоз градско-приградских путника? Један од метода је да кондуктер очитава карте, и да Србијавоз за сваку очитану карту добије уговорену своту новца. Други метод су периодична контролна бројања путника у присуству и представнике Дирекције за јавни превоз и Србијавоза. Трећи метод је везан за аутоматско бројање путника на уласку и изласку у возове... односно, уз организациону подршку са стране Града, Србијавозу тај систем може бити исплатив. Зато што је много путника који или избегавају регио, или се у истом шверцују пар станица, Србијавозу ни пребијене паре.
4) Усклађени ред вожње. Већ сам у старим постовима спомињао. На примеру Лазаревца би било:
БГ:ВОЗ Лазаревац:
Стајалишта: Нови Београд-Галерија-Сајам-Раковица-Ресник-Бела река-Ненадовац-Барајево укрсница-Барајево центар-Божидаревац-Велики Борак-Лесковац колубарски-Степојевац-Велики Црљени-Завод-Лазаревац: 4:20, 6:20, 8:20, 10:20, 12:20, 14:20, (15:10), 16:20,(17:10), 18:20, 20:20, 22:20. (само радним даном).
Регио за Ваљево и Ужице: Нови Београд-Галерија-Сајам-Раковица-Барајево центар-Степојевац-Лазаревац-Лајковац итд.:
5:30, 7:30, 9:30, 11:30, 13:30, 15:30, 17:30, 19:30, 21:30.
Тако главни приградски терминали и преседачке тачке имају интервал сат времена са умереним оптерећењем једноколосечне пруге за мешовит саобраћај. Код двоколосечних правимо бољи интервал слеђења.

Питање је само (не)писмености локалне самоуправе за нешто што није тешко ни проблематично са стране техничких наука.
Da li je nekome poznato da je po planovima pre 90tih bila u planu izgradnja tunela kojim bi se povezala BG - MK i BG- VP između M.Požarevca i Ralje kako bi se izbegla ulaganja u prugu od M.Požarevca do Jajinaca.
 
Да, планирано је било до пре неку годину да се "преспоје" две пруге и да нова главна траса буде Ресник-Клење-Мали Пожаревац-Велика Плана.

Мени ипак драго што ће бити ова варијанта преко Младеновца.
 
Da li je nekome poznato da je po planovima pre 90tih bila u planu izgradnja tunela kojim bi se povezala BG - MK i BG- VP između M.Požarevca i Ralje kako bi se izbegla ulaganja u prugu od M.Požarevca do Jajinaca.
Ta pruga je bila u prostornom planu, i itekako ima smisla na republičkom nivou.
1) Maksimalno se koristi ravničarska krasa od Malog Požarevca do Velike Plane, gde se bez tunela, većih, useka, nasipa, mostova. može napraviti pruga za velike brzine i dogradnja drugog koloseka.
2) Kako su u Šumadiji dosta porozne laporaste stene, mnogo klizišta, nestabilnih terena, ovde se tunelski prolazi kroz "ostrvo" od čvršćih vulkanskih stena. Između Ralje i Đurinaca je slab teren sa podzemnim pećinama, Ripanjski tunel je dosta problematičan...
3) Ublažiti brdske performanse na ravničarske, jako važno za teretne vozove.

Nije to izbegavanje, čak je jako korisno i za Mladenovački i za Požarevački pravac. Čak se dobija više nego sa ovim naprednim trange-frange diznilendom:
BG:VOZ-300: Beograd-Sajam-Rakovica-Jajinci-Beli Potok-Industrijski park Bubanj potok-Zuce-Vrčin-Kasapovac-Lipe-Mala Ivanča-Brestovi-Mali Požarevac. Na svakih 30 minuta do Vrčina, na 60 do Malog Požarevca.
BG:VOZ-400: Beograd-Sajam-Rakovica-Ripanj-Klenje-Ripanj tunel-Parcani-Ralja-Sopot/Đurinci-Vlaško Polje-Mladenovac-Kovačevac-Rabrovac-Kusadak-Ratare-Glibovac-Smederevska Palanka-Mala Plana-Velika Plana. Na svakih 30 minuta do Mladenovca, na svakih 60 minuta do Velike Plane (Regio-VP).
BGVOZ-2: Pančevo Vojlovica-Pančevo Strelište-Pančevo Varoš-Pančevo glavna-Ovča-Dunavski venac srednjoškolski centar-Dunavski venac biznis centar-Krnjača most-Pamčevački most-Vukov spomenik-Karađorđev park-Rakovica-Kijevo-Resnik-Pinosava-Ripanj kolonija-Ripanj-Klenje. Na svakih 30 minuta do Ripnja.
Regio-SD: Beograd-Sajam-Rakovica-Ripanj-Mali Požarevac-Dražanj-Umčari-Živkovac-Vodanj-Kolari-Ralja Smederevcka-Branovo-Radinac-Godomin-Želvoz-Smederevo. Na svakih 60/120 minuta do Smedereva.
Regio-PŽ: Beograd-Sajam-Rakovica-Ripanj-Mali Požarevac-Dražanj-Umčari-Živkovac-Vodanj-Kolari-Ralja Smederevcka - Mala Krsna - Ljubičevski most - Požarevac. Na svakih 60/120 minuta do Požarevca.
Dugolinijiski iz Beograd ka Nišu i Kragujevcu 2 para vozova na sat.

Uz to, većina teretnih vozova ide preko dvokoloselne pruge. To je 10 putničkih vozova na sat, pri čemu se mogu formirati snopovi (uzastopni polasci) u svrhu lakšeg/boljeg regulisanja. Sa naprednom varijantom ulaganja samo u Mladenovački pravac se dobija mnogo manje, čak i ako se primene vrlo prosta rešenja sa kojima u malim mestima ostaju stajališta. Pruga preko Krsne će biti potrebna za teretne vozove da ne raubuju prugu za 200km/h preko Mladenovca, još manje mesta za putničke vozove.

Napredna varijanta podrazumeva nepostojanje pruge Beograd-Sajam-Topčider-Rakovica, čime postoje nemoguće imati tako gustu mrežu ni po linijama, ni po učestalosti polazaka.
 
Да, планирано је било до пре неку годину да се "преспоје" две пруге и да нова главна траса буде Ресник-Клење-Мали Пожаревац-Велика Плана.

Мени ипак драго што ће бити ова варијанта преко Младеновца.

Логично је, јер би се првом варијантом одсекли и Младеновац и Смедеревска Паланка.
 
Tu bi stanica i ostala da je Beograd bio nemački ili švajcarski (ili engleski, francuski) grad.

Posle Drugog svetskog rata, kada su železnički čvorovi širom Evrope bili porušeni, pružila se prilika da se uklone iz gradskih centara - ali se to nije desilo.
Ne, nego su i Nemci planirali da uklone stanice sa povrsine, bilo je planove za Minhen (München 21), Stuttgart (Stuttgart 21) i Frankfurt (Frankfurt 21). Od MInhena se odutsalo, Stutgart se realizuje (zavrsetak 2028), od ideje Frankfurta 21 se razvijala podzemni Fernbahnhof, koji je usao u Bundesverkehrswegeplan 2030 sa realizacijom do 2040. Treba napomenuti da su u svim promatranjima ostale privremene lokacije. Beograd naravno nije imao prirodniju lokaciju od Savskog trga, ali nije sasvim odgovarala nekim urbanistickim parametrima. Mozda najvise detrimentalno je bilo ogranicavanje prema NBG zbog savskog korita a i teretne delatnosti stanice. Novi i stari cvor bi svakako imali sinenergije u okolnostima vecekog obima u zeleznickom transportu. Pogotovo ako je bilo jako frekventiranog prigradskog saobracaja, sto nije cinjenica i sto u najvise cvorova u DB pravi ogromne probleme (Minhen, Frankfurt, Stuttgart, Keln na primer).
U dodatku planovi Fernbahntunnel Frankfurt koji ce ici ispod grada poput tunela do Berlin HBF i Stutgart HBF. Podzemni Fernbahnhof ce iskljucivo koristiti ICE sa 4 koloseka. Tunel je planiran u dimenzijama od 10 km, najduzi podzemni tunel u mrezi DB u jednom gradu.
karte-fernbahntunnel-frankfurt-100~_t-1691148891357_v-16to9__retina.jpg
 
Poslednja izmena:
Е, па, могли смо и ми сад да укопавамо, да смо у међувремену, као Немци (и сви остали, јер не постоји ниједан једини град разваљен и неизграђен као Београд, ни у источној ни у западној Европи) направили све остало. Рецимо, да нисмо правили "ганц-ној" железнички чвор, могли смо за те паре да саградимо метро (тако су остали радили, а ми бирали сопствени пут у самоуправљање и несврставање и померали станицу из Баре Венеције у Прокоп - ето нам га сад Гангулин кружни ток са две боје на семафору, мож` да заиграмо ужичко око њега).

И, наравно, Немци ништа не укидају, него надграђују наслеђено. Па, богме, сви тако.
 
Da ali su se njihove stanice i drugacije odrzavale i modernizovale. Minhenski HBF je cetvrti na toj lokaciji (malo je pomeran u 19 veku). Ove glavne stanice u sistemu DB su svi monumentalne, stanica Beograd je zauzimala samo ogromnu povrsini sto je i bila najveca kritika. Frankfurt je zavrsen 1888 i 1924 je prosiren za dve hale sa ukupno 25 koloseka za daljinsku i 4 za gradsku zeleznicu. Ovakve stanice niko i ne pomera vise sto treba raditi novi cvor. Izum Beograda je novi cvor koji nikad nije dobio odgovarajuce interesovanje grada i drzava. Mozda izuzev u vremenu stare Jugoslavije i nekog perioda postsocializma.
 
Poslednja izmena:
Od 33 minuta kratko priča o pruzi do Expo i aerodrom, i kaže da će to biti gotovo do 1. Decembra 2026, i da će stanica Aerodrom biti negde ispod
 
Velika je greška i iluzija da je beograd glavna kao čeona stanica morala biti zamenjena prolaznom kad se uzme u obzir da sada izgradnjom Prokopa i dovršetkom NBG 95% medjugradskih vozova završava u Beograd. I u buduće sigurno preko 70% vozova će terminirati u Beograd.
U tom pogledu Glavna je mogla da ostane i da ima funkciju i pored Prokopa i NBG, nije bilo potrebe da se ukloni.
Морала је или бити замењена или постати пролазна јер крак према Банату и веза са Банатом у време када је стари чвор пројектован није ни постојала нити била планирана.
Та веза настала је касније. Прво као индустријска пруга, веза са индустријом која се развила на Вилиним водама а касније и као веза са Панчевом и Банатом.
Да, линије крећу и завршавају у БГ али не у главној ЖС већ у ТПС.
Возови који улазе у град од Ресника терминирају у ТПС Земун а возови који улазе у град од Батајнице би у ствари требало да стају и у Раковици и терминирају у Кијеву или Макишу.
Поента је да се што већем броју људи омогући да до што више делова града могу да дођу возом.
Не иду сви путници на Теразије.
Поента је да у центар не мораш да долазиш уколико то није неопходно.
Пошто улице у центру не могу више да се шире без да се сруши пола града једино решење је да се што је могуће више саобраћаја из центра измести.
 
Poslednja izmena:
^^Kad vec pomenu vezu ka Banatu,ne znam da li mislimo na isto,postojao je jedno vreme kolosek koji je isao polukruzno,pa si mogao da izadjes iz stanice na tu stranu bez manevrisanja. Kasnije je to ukinuto.
 
Ништа...

Када ми дођемо на власт раселићемо пар хиљада људи, вратити стару ЖС и стару земунску пругу а БНВ сравнити са земљом.
Градићемо нове нове тунеле, естакаде и насипе а у тунелима новог чвора гајићемо халуциногене печурке како би све то могао да финансира једнорог из ћупа са златницима након што се дугом спусти на Трг Републике.
 
Е, па, могли смо и ми сад да укопавамо, да смо у међувремену, као Немци (и сви остали, јер не постоји ниједан једини град разваљен и неизграђен као Београд, ни у источној ни у западној Европи) направили све остало. Рецимо, да нисмо правили "ганц-ној" железнички чвор, могли смо за те паре да саградимо метро (тако су остали радили, а ми бирали сопствени пут у самоуправљање и несврставање и померали станицу из Баре Венеције у Прокоп - ето нам га сад Гангулин кружни ток са две боје на семафору, мож` да заиграмо ужичко око њега).

И, наравно, Немци ништа не укидају, него надграђују наслеђено. Па, богме, сви тако.

Не би нам кружни токови преко Саве ни били потребни да уместо децентрализације државе, односно снажења локалних самоуправа, Београд није нагруваван становништвом из целе Југославије, а нарочито српских делова, да није јурен статус некаквог балканског Њујорка.
Да није толико улагано од стране државе искључиво у станоградњу, нарочито у гигантска сателитска насеља, од Новог Београда и Бежанијске косе, преко Ч. падине, Жаркова, Јулиног брда, Церака, Видиковца, Петловог и Лабудовог брда, Миљаковца, Канаревог брда, Бањице, Јерковића, Медаковића, Шумица, Коњарника, Карабурме, Миријева, Вишњичке бање, до Котежа и Борче, и горе Сутјеске и насеља Сава Ковачевић, те Нове Галенике у Земуну и да управо зато није било средстава за градњу одговарајуће инфраструктуре, нормалних саобраћајница и метроа и приградског метроа.
Била је качена емисија у којој су говорили партијски и градски руководиоци можда крајем седамдесетих, у коме је навођен проценат буџета који иде на стамбену изградњу и да је и то недовољно због огромног прилива становника.
 
Не би нам кружни токови преко Саве ни били потребни да уместо децентрализације државе, односно снажења локалних самоуправа, Београд није нагруваван становништвом из целе Југославије, а нарочито српских делова, да није јурен статус некаквог балканског Њујорка.
Да није толико улагано од стране државе искључиво у станоградњу, нарочито у гигантска сателитска насеља, од Новог Београда и Бежанијске косе, преко Ч. падине, Жаркова, Јулиног брда, Церака, Видиковца, Петловог и Лабудовог брда, Миљаковца, Канаревог брда, Бањице, Јерковића, Медаковића, Шумица, Коњарника, Карабурме, Миријева, Вишњичке бање, до Котежа и Борче, и горе Сутјеске и насеља Сава Ковачевић, те Нове Галенике у Земуну и да управо зато није било средстава за градњу одговарајуће инфраструктуре, нормалних саобраћајница и метроа и приградског метроа.
Била је качена емисија у којој су говорили партијски и градски руководиоци можда крајем седамдесетих, у коме је навођен проценат буџета који иде на стамбену изградњу и да је и то недовољно због огромног прилива становника.
U potpunosti se slazem
 
Vrh