BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[Дошљак]

A, šta vi hoćete da kaže? . . manje zluradosti i hejtovanja.

Да господин Стојчић пуно прича а мало дела.

 

[Steva]

A, šta vi hoćete da kaže? . . manje zluradosti i hejtovanja.

Može on da priča šta hoće i kad hoće, ali nema potrebe prenositi njegove izjave pošto imaju nula kvaliteta i ne doprinosi apsolutno ničemu. Nismo ovde budale.

Neće Flirtovi nikada otići na BG:VOZ, niti je to u planu čak, ma koliko god da su "ludi" u Gumenjari za toliko baš nisu.
Gorbačovi će se penzionisati onog momenta kada "Fantom preduzeće" uzme/dobije vozna sredstava, do tog momenta SV daje u najam isključivo RVR garniture.
Za trenutne Flirtove postoje tehničke prepreke poput visine perona na pojedinim stajalištima, ali ne samo to, već i konfiguracijski problemi poput kapaciteta i broja vratiju na kolima.
Novi flirtovi dolaze u varijanti za međugradski saobraćaj, planirani su za proširenje usluge u Srbiji i popunjavanje trenutnih rupa nedostatka EMV-a, tako da ni nema prostora da završe na BG:VOZ-u.

Može sve kad se želi i hoće, dovoljna je intervencija iz državnog vrha da se izbegne blamaža oko prevoza.

 

[dragan]

Да господин Стојчић пуно прича а мало дела.

On je urbanista i zadužen za planove, a drugi su zaduženi za izgradnju i sprovodjenje planova.

Sada je rekao da će biti pruge od novog sajma do aerodroma, a bilo je pitanja da li će ta veza biti izgradjena za EXPO. Videćemo da li će to biti izgradjeno, ali ne može unapred da se optuži za laganje i sl.

 

[Дошљак]

Хајде онда нек се огласи неко задужен за реализацију. Већ 9-10 година се прича о железници за аеродром, националном стадиону и ЕХПО 2027.

 

[dragan]

Vesić je resorno zadužen za izgradnju, a ovo je rekao pre par meseci :

"Vesić je na sednici Skupštine Srbije rekao da se priprema projekat izgradnje gradske železnice koja će ići do centra Surčina i Aerodroma NT, i da je plan da gradska železnica ide i do centra Obrenovca."

Vesić: Gradska železnica će ići od centra Beograda do aerodroma

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić izjavio je danas da je projekat izgradnje brze pruge Beograd - Niš od značaja za celu zemlju.

www.danas.rs

 

[Pendolino]

Za BGvoz treba nam gradska garnitura.
Sa više vrata, sa više mesta za stajanje, sa adekvatnim sedištima.
Ali pre svega, sa vučno brzinskim karakteristikama za gradsku vožnju.
Dobro ubrzanje je ključno, Vmax 100 je dosta.

 

[Vox91]

Baš tako, pogotovu te buduće garniture za Aerodrom.. manje sedišta, a mnogo više mesta za kofere.. inače, Flirtovi su simpatični vozići, ali udobnost i nije neka, odgovarajuća taman za relacije do Pančeva. Sedišta su uska, na onim mestima gde nisu jedna naspram drugih baš i nema mesta za noge, dok u onim delovima gde su postavljena 2 naspram 2 ne znam kako sede 4 osobe, a da im se ne sudaraju kolena.. sreća pa na liniji do Pančeva (još uvek) nije tolika gužva.

 

[mvbg1]

Pogledajte prilog 165423

Jel bi ti to da kačiš na teretnu obilaznicu?

 

[spatiotecte]

Pa teoretski da, to sto je povezano trijanglama je iskljucivo iz operativnih razloga u slucaju potrebe. Svakako krak ka Obrenovcu mora da seče obilaznicu u nekom obliku.

 

[Greg]

A, šta vi hoćete da kaže? . . manje zluradosti i hejtovanja.

Hocu da kažem da su obećali prugu Beograd Budimpešta da bude gotova do 2018 pa evo jos nije gotova. Kasne tričavih 5 godina.

Vučić: Do 2018. brza pruga Beograd–Budimpešta

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Novom Sadu da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd–Budimpešta od 2018. godine.

www.rts.rs

 

[WLABmz]

Hocu da kažem da su obećali prugu Beograd Budimpešta da bude gotova do 2018 pa evo jos nije gotova. Kasne tričavih 5 godina.

Vučić: Do 2018. brza pruga Beograd–Budimpešta

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Novom Sadu da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd–Budimpešta od 2018. godine.

www.rts.rs

A ово је тек ушло анале - 2006. године је требало да крене генерални ремонт пруге Ниш - Димитровград. 17 година касније, још увек се чека:

https://www.ekapija.com/news/61174/...-zeleznickog-mosta-kod-stanicenja-kraj-pirota

 

[Jelancha]

BG:VOZ-ovi u službenom mestu Pančevački most.

412/416 089/90

412/416 061/085
Nažalost već se grafitira, vide se pokušaji skidanja, al bolje da nisu dirali ništa već kada je šteta načinjena, jer su sada grafiti negde zamrljani i izgledaju još užasnije..

 

[Boki123]

7. i 10. će se brojati putnici na liniji Beograd-Mladenovac, nadam se da će ovo uticati na odluku da se ova linija ukine s obzirom na izuzetno nisku popunjenost. Obrt garnitura usled malih brzina i loše infrastrukture je velik i te garniture su slabo iskorišćene zato. 2 gariture ceo dan prevoze mali broj putnika dok sa druge strane kuburimo sa kapacitetom na Batajnica-Ovča i na ostalim linijama.

 

[xijdk]

Pozdrav svima,
Već duže vreme razmišljam o razvoju šinskog i drugog prevoza u Beogradu i želim da podelim nekoliko svojih misli o tome u ovoj temi. Uskoro ću da uradim i dijagram linija po ovom konceptu. Stvarno cenim predloge i ispravke za poboljšanje ovog koncepta.

Beogradski Stadtbahn
Najvažniji komponent mog koncepta je da Beograd umesto metroa dobije Stadtbahn ili, ako tako želite, BG:TRAM ili jednostavno Beogradski brzi tramvaj. Metro trenutno nije povoljan za Beograd, a sa trenutnim planom linija nema mnogo smisla. Sa druge strane, Beograd već ima obimnu tramvajsku mrežu sa velikim brojem odvojenih koloseka, koja, nažalost, slabo se održava. Zbog toga, najbolje rešenje je postepeno nadograditi i proširiti tramvajsku mrežu kako bi se dobilo nešto srednje, odnosno Stadtbahn.

Ako ne znate, evo nekoliko informacija o Stadtbahn sistemima od ChatGPT:
Stadtbahn sistemi u Nemačkoj imaju dugu istoriju koja seže unazad do kraja 19. veka. Prvi sistem ovog tipa uspostavljen je u Hamburgu 1912. godine, a zatim se proširio na druge gradove poput Berlina, Minhena, Frankfurta i Štutgarta. Stadtbahn kombinuje elemente metroa i tramvaja, koristeći brze i modernizovane tramvaje koji funkcionišu u odvojenim trasama ili podzemnim tunelima u gradskim jezgrima, dok se na periferiji prelazi na tradicionalne tramvajske šine. Ovaj inovativni pristup javnom prevozu doprinosi efikasnosti i boljoj povezanosti gradova, čineći Stadtbahn sistemom ključnim delom nemačkog urbanog transporta.

Od svih tih gradova, najbolje poznajem Štutgart sa 2,7 miliona stanovnika u gradskom području. Sistem se razvija od 1961, a poslednja klasična tramvajska linija je integrisana u sistem 2011. godine. Ovo su koraci primenjeni za nadograđenje sistema:

1. Kolosek se menja na dupli (1435+1000mm).
2. Gradi se sistem tunela ispod centra grada, centralni deo sistema se oprema sistemom kontrola vozova (LZB tamo, za Beograd bolje ETCS).
3. Počinje se kupovina vozila sa 2 kabine, većim gabaritom, itd.
4. Platforme se podižu na visok nivo.
5. Postojeće linije, ako već nisu, odvoju se od automobilskog i drugog saobraćaja.
6. Nastavlja se razvoj savezne mreže, nove linije se grade samo sa standardnim kolosekom i punom izolacijom od drugog saobraćaja.
7. Nakon potpunog zamene starijih vozila, postepeno, pri rekonstrukciji ulica i tunela, ukida se dupli kolosek i menja se na standardni.

Svi ovi koraci, osim 4 (to je bila istorijska greška), važe i za Beograd.

Prvi korak je jasan. Možda postoje neke prepreke po pitanju standardnog koloseka, ali mislim da to mora biti urađeno samo radi kompatibilnosti sistema. Svejedno, trebaćemo da kupimo veliku količinu novih tramvaja (o vozilima — nešto kasnije), a za standardni kolosek imamo više dobrih varijanti i već gotovih sistema.

Tuneli ispod centra
Prvo, mislim da je potrebno da postoje dva tunela ispod centra. Razlog za to je da će se većina linija premestiti u tunel radi boljeg povezivanja sa centrom (barem 10 linija nakon završetka projekta), a interval između njih u špicu treba da bude 10 minuta. Čak i sa ETCS sistemom, neće biti moguće obezbediti takav interval u jednom koloseku za jedan pravac. Takođe, takav raspored će dodatno smanjiti vreme putovanja do ulaza u tunel.

Evo kako ja vidim ovo rešenje (crvena - tuneli, zelena - nove pruge, a plava - već postojeće):

(Varijanta 4) Ovde ima dve podzemne stanice (Trg Republike i Pošta) i jedna nadzemna (Ekonomski fakultet). Na stanici Trg Republike postoje prelazi, tj. sve linije su povezane. Ako je jedan od koloseka zauzet, tramvaji čekaju na stanici.

Takođe, u procesu sam uradio nekoliko dodatnih varijanti, evo ih ovde:

(varijanta 1)

(varijanta 2)

(varijanta 3)

Ako imate još neke predloge za tunele, molim da podelite.

Vozila
Mislim da je CAF Urbos u drugačijoj konfiguraciji, sa 2 kabine, od 5 do 9 sekcija i za standardan kolosek dobar izbor za novi sistem. Samo ne znam da li je proširenje gabarita opravdano. Ako ima stručnjaka, molim vas da podelite svoje mišljenje.

Ovo je stokholmski CAF Urbos AXL (u Beogradu se trenutno koristi model 3). Ovaj model je dizajniran za sisteme brzog tramvaja sa visokim kapacitetom i brzinom. Mislim da je to najbolji izbor za sistem koji predlažem.

Svakako, proizvođač i model moraju biti određeni putem tendera sa stručnjacima u komisiji, uz uzimanje u obzir i cene.

Proširenje sistema
Na mapi sam označio kako ja vidim razvoj linija u i oko centra. Detaljnije će to biti vidljivo na dijagramu koji ću podeliti kasnije. Za tunele koristi se varijanta 3, ali kao što sam pisao, smatram da je varijanta 4 bolja:

Ovaj predlog uključuje još jedan nadvožnjak i tunel - Klinički centar - (nadvožnjak iznad autoputa) - (ulazak u tunel) - Beograd Centar (podzemna četverokolosečna stanica u postojećem prostoru za metro stanicu) - Topčiderska zvezda (podzemna) - (izlazak iz tunela) - (nadvožnjak iznad Vojvode Mišića) - Careva Ćuprija (na Požeškoj), sa krakom Beograd Centar - Stadion Partizan.

Ako imate neke predloge u vezi sa ovim ili drugim linijama, molim vas da ih šaljete.

Linije
Još uvek nisam planirao kako će se organizovati linije, to ću uraditi na dijagramu. Ali za neke sam siguran:

• Dvojka ostaje
• Zemun ŽS - Senjski trg - Ekonomski fakultet - Trg Republike - Despota Stefana - Karaburma - Mirijevo - Ustanička
• Petlovo Brdo - Vidikovac - Banovo Brdo - Beograd Centar - Trg Republike - Vukov Spomenik - Ustanička - Partizanska (ove dve linije zamenjuju trenutno planirane linije metroa)
• Obrenovac - Trg Republike - Grocka (nešto poput regionalne linije)

Za Beogradski Stadtbahn, ili brzi tramvaj, ovo je sve. Uskoro ću se u ovoj temi podeliti i s projektom za BG:VOZ, kao i dijagramom oba sistema.

 

[spatiotecte]

Tramvajem u 22 vek?

Ovo moze biti dobar koncept za širenje tramvajske mreže svakako ali ne i zamena za metro koji je prekopotreban Beogradu.

 

[Bender Rodriguez]

Lepi predlozi, samo što bi se ovo gradilo duže nego Prokop a koštalo više nego Željava i Slatina zajedno.

 

[xijdk]

Tramvajem u 22 vek?

Ovo moze biti dobar koncept za širenje tramvajske mreže svakako ali ne i zamena za metro koji je prekopotreban Beogradu.

Svi moraju shvatiti da metro ne bi rešio sve transportne probleme grada. Njegova potrebnost je precenjena. Prema postojećim procenama, dve prve linije bi prevozile oko 300.000 putnika dnevno. To je kao tri najpopularnije autobuske linije. S druge strane, brzi tramvaj ima mogućnost da bolje poveže različite delove grada. Zašto Frankfurt, sa 2,3 miliona stanovnika u urbanom području, i Štutgart, sa 2,8 miliona stanovnika, mogu da nemaju metro (i su odbili projekte pre 50 godina), a Beograd ne može? Ako je metro pitanje samo statusa grada, može se brzi tramvaj nazvati i metroom, kao u polovini španskih gradova.

P.S. @Igor mislim da bi bilo bolje da premestite moju poruku u temu o tramvajima, a ne o BG:VOZ-u

 

[xijdk]

Lepi predlozi, samo što bi se ovo gradilo duže nego Prokop a koštalo više nego Željava i Slatina zajedno.

Stvarno ima problema i sa rokom i sa cenom gradnje. Svakako bi bilo jeftinije nego povezati sve ove delove grada metroom (potrebno bi bilo minimum 5 linija). Procenjujem da bi sam projekat koštao između 4 i 5 biliona evra, što je moguće za 15-20 godina (za kraći rok fizički nije moguće izgraditi nešto takvog obima). A da bismo rešili sve beskonačne rokove, infrastrukturni projekti moraju biti definisani od strane stručnjaka, a ne političkih programa. Trenutno je to stvarno nezamislivo.

 

[WLABmz]

7. i 10. će se brojati putnici na liniji Beograd-Mladenovac, nadam se da će ovo uticati na odluku da se ova linija ukine s obzirom na izuzetno nisku popunjenost. Obrt garnitura usled malih brzina i loše infrastrukture je velik i te garniture su slabo iskorišćene zato. 2 gariture ceo dan prevoze mali broj putnika dok sa druge strane kuburimo sa kapacitetom na Batajnica-Ovča i na ostalim linijama.

Сад кад обjаве неки митинг у Београду 7. и 10. на који ће се из Младеновца ићи организовано БГ возом

 

[Kesha]

Lepi predlozi, samo što bi se ovo gradilo duže nego Prokop a koštalo više nego Željava i Slatina zajedno.

Vrlo verovatno Tipa, pitanje dal bi dočekali kraj jednog takvog, za naše uslove nezamislivog projekta. No, ideje jesu dobre, a trud je svakako za pohvalu. Činjenica je, bez obzira na koštanje, da je obuhvat grada daleko veći. Ima rešenja i van metroa, a u tome i jeste poenta. Problem je što ovde nema podobnih kadrova za takve projekte, a o parama i vremenu se tek naširoko može pričati.

 

[Djole Pevcanin]

Јел ради ЖС Вуков споменик?

 

[vucko]

Radi, Infrastruktura nije uspel da dobije građevinsku dozvolu za radove. Inače imamo i posebnu temu o ovoj stanici

Železnička stanica Vukov Spomenik

http://www.politika.rs/scc/clanak/36705 ... oci-i-lift Убудуће више зеленила, водоскоци и лифт У плану је преуређење простора површине 9.300 квадрата који је оивичен Рузвелтовом, Краљице Марије и Булеваром краља Александра. – Подземни пролази требало би да добију платформе за кретање особа са...

forum.beobuild.rs

 

[xijdk]

Pre nekoliko dana sam objavio koncept Beogradskog Stadtbahna, ili brzog tramvaja, i sada želim da podelim svoje mišljenje i o drugoj komponenti sistema brzog šinskog prevoza - železnici.

Modernizacija železnice i BG:VOZa
Gradnja
Prvo, moj koncept uzima u obzir sve planirane brze pruge iz Beograda: za Beč, Ljubljanu, Solun i Bukurešt, kao i veliku modernizaciju ostalih pruga — Beograd - Bar (za brzinu od 120-160 km/h, dupliranje koloseka?), Beograd - Smederevo (120 km/h, dogradnja zaokreta ka Smederevu, povratak putničkog prevoza), Beograd - Zrenjanin (120 km/h, povratak putničkog prevoza) i teretne obilaznice (2 koloseka, završetak do Pančeva i izgradnja intermodalnog terminala).

Za Beogradski železnički čvor imam nekoliko projekata:

Pruge Tošin Bunar – Aerodrom – Batajnica i Zemun – Aerodrom – Nacionalni stadion – Obrenovac

(plavom bojom — Zemun - Aerodrom - Nacionalni stadion - Obrenovac, crvenom — Tošin Bunar - Aerodrom - Batajnica)
Ideja je da se regionalni i daljinski saobraćaj kompletno izmeste na crvenu prugu. Za to se gradi i podzemna četverokolosečna stanica Aerodrom Nikola Tesla, gde putnici mogu da presedaju na EC, EN, IC, REx i Re u svim pravcima od Beograda. U ovakvom planu Beograd Centar, Novi Beograd i sam Aerodrom funkcionišu praktično samo kao prolazne stanice, a vozovi prolaze od jednog do drugog kraja zemlje ili od jednog do drugog stranog grada.
Za potrebe BG:Voza gradi se posebna plava pruga, koja prolazi ispod ili iznad crvene na Aerodromu.
Obe pruge su dvokolosečne. Plava se gradi za 140 km/h (maksimalna brzina BG:VOZ-a i većine gradskih železnica), a crvena za 160 km/h do Aerodroma i 200 km/h posle.
Hvala za ideju ovog predloga za @Boki123. Tu je bila i stanica Aerodrom T3, ali nisam nigde pronašao informacije o novom terminalu. Zbog toga nisam nacrtao taj krak na mapi, ali se nalazi na dijagramu linija. Mislim da će novi terminal svakako biti potreban kada će cela Srbija i zemlje regiona biti povezane sa aerodromom brzim prugama.
Ovo je najskuplji projekat od mojih predloga, ocenio bih ga na 3 milijarde EUR (1,2 za plavu prugu do Nacionalnog stadiona, 0,8 od njega do Obrenovca i 1 za crvenu), i prvo bih izgradio plavu, pa zatim crvenu liniju.
IC/EC/EN/REx/Re vozom, vreme putovanja od stanice Beograd Centar do Aerodroma biće oko 8 minuta, a BG:VOZ-om iz centra Beograda oko 25 minuta. Naravno, IC/EC/EN vozovi će biti skuplji, ali Re i REx na teritoriji grada trebaju da budu uključeni u tarifni sistem, tj. ovakvo brzo putovanje će biti povoljno za sve.

Pruga Vukov Spomenik – Karaburma
Ova pruga se gradi u postojećim tunelima. Takođe će se izgraditi stanica na Karaburmi. Budžet je oko 200 miliona.

Dupliranje koloseka
Dupliranje koloseka mora da se uradi na prugama:
• Tošin bunar – Novi Beograd – Beograd Centar. Dva koloseka će se koristiti za BG:VOZ, a dva za ostale vozove. Posle Tošinog bunara, regionalni i daljinski vozovi se odvajaju i idu direktno za Aerodrom. Koštaće oko 500 miliona EUR zbog izgradnje novog paralelnog mosta iznad Save.
• Beograd Centar – Resnik. Kao i kod prošle, dva koloseka će koristiti za BG:VOZ, a dva za sve ostale vozove. Koštaće oko 800 miliona zbog tunela, ali biće izuzetno potrebna posle izgradnje brze pruge za Niš.

Pod pitanjem ostaje pruga od Beograd Centra za Pančevo. Posle gradnje brze pruge za Bukurešt biće potrebna. Ali, zbog dubokog i veoma komplikovanog tunela Vračar, kao i proširenja Pančevačkog mosta (možda, za račun kolovoza posle njegovog zatvaranja), budžet biće ne manje od 2 milijarde. To je stvarno preskupo, ali drugog rešenja u dugom roku nema.

Dogradnja stanica
Na nekim prugama će biti dograđene stanice, to su Dedinje i Košutnjak između Beograd Centra i Rakovice, kao i Makiš i Cerak Vinogradi na pruzi za ranžirnu stanicu. Takođe, Karađorđev park mora da se proširi za 4 koloseka da vozovi ne bi stajali čekajući slobodnog koloseka. To koštaće oko 150 miliona ukupno. Sve te stanice će se koristiti samo za BG:VOZ.

ETCS
Ne znam koliko je to potrebno, ali mislim da instalacija ETCS-a će doprineti saobraćaju vozova na čvoru. Sve nove pruge moraju se graditi s njim, a instalacija na starijim prugama nije baš skupa. Evropska komisija navodi da to košta od 30 do 300 hiljada evra po kilometru, odnosno za Beogradski čvor izdvojićemo oko 20-30 miliona. Radovi traju oko mesec dana za svaki kolosek.

Linije
Za železnicu, već sam napravio dijagram linija. Ovde nema imena stanica, ali mislim da je sve razumljivo. Sivom su označeni regionalni i daljinski vozovi, a drugim bojama BG:VOZ.

Ja sam produžio BG:VOZ do Pančeva, ali skratio linije na jugu do Resnika. Mislim da na Niškoj i Barskoj pruzi nije potreban visokofrekventni prevoz, već samo regionalni vozovi. Isto važi i za Staru Pazovu i severozapadni pravac.

Sve linije će saobraćati svakih 15 minuta u vršnom času i svakih 30 minuta u ostalim vremenima.

Novi vozovi
Mislim da bi nešto poput gradske verzije Flirta bilo najbolje. Voz bi trebao da ima 2 ili čak 3 vrata po svakom kolima, ukupno 4 kola po vozu, brzinu do 140 km/h i dobru akseleraciju. U vršnom satu će biti u upotrebi duple kompozicije. Evo primera:

(prvi — Luksemburg, drugi — Cirih)



Za železnicu i BG:VOZ ovo je sve. Molim vas da podelite vaše mišljenje o ovom konceptu i projektima. Uskoro ću napraviti kombinovani dijagram sa brzim tramvajem i podeliti ovde.

 

[Boki123]

Pre nekoliko dana sam objavio koncept Beogradskog Stadtbahna, ili brzog tramvaja, i sada želim da podelim svoje mišljenje i o drugoj komponenti sistema brzog šinskog prevoza - železnici.

Modernizacija železnice i BG:VOZa
Gradnja
Prvo, moj koncept uzima u obzir sve planirane brze pruge iz Beograda: za Beč, Ljubljanu, Solun i Bukurešt, kao i veliku modernizaciju ostalih pruga — Beograd - Bar (za brzinu od 120-160 km/h, dupliranje koloseka?), Beograd - Smederevo (120 km/h, dogradnja zaokreta ka Smederevu, povratak putničkog prevoza), Beograd - Zrenjanin (120 km/h, povratak putničkog prevoza) i teretne obilaznice (2 koloseka, završetak do Pančeva i izgradnja intermodalnog terminala).

Za Beogradski železnički čvor imam nekoliko projekata:

Pruge Tošin Bunar – Aerodrom – Batajnica i Zemun – Aerodrom – Nacionalni stadion – Obrenovac
Pogledajte prilog 166591
(plavom bojom — Zemun - Aerodrom - Nacionalni stadion - Obrenovac, crvenom — Tošin Bunar - Aerodrom - Batajnica)
Ideja je da se regionalni i daljinski saobraćaj kompletno izmeste na crvenu prugu. Za to se gradi i podzemna četverokolosečna stanica Aerodrom Nikola Tesla, gde putnici mogu da presedaju na EC, EN, IC, REx i Re u svim pravcima od Beograda. U ovakvom planu Beograd Centar, Novi Beograd i sam Aerodrom funkcionišu praktično samo kao prolazne stanice, a vozovi prolaze od jednog do drugog kraja zemlje ili od jednog do drugog stranog grada.
Za potrebe BG:Voza gradi se posebna plava pruga, koja prolazi ispod ili iznad crvene na Aerodromu.
Obe pruge su dvokolosečne. Plava se gradi za 140 km/h (maksimalna brzina BG:VOZ-a i većine gradskih železnica), a crvena za 160 km/h do Aerodroma i 200 km/h posle.
Hvala za ideju ovog predloga za @Boki123. Tu je bila i stanica Aerodrom T3, ali nisam nigde pronašao informacije o novom terminalu. Zbog toga nisam nacrtao taj krak na mapi, ali se nalazi na dijagramu linija. Mislim da će novi terminal svakako biti potreban kada će cela Srbija i zemlje regiona biti povezane sa aerodromom brzim prugama.
Ovo je najskuplji projekat od mojih predloga, ocenio bih ga na 3 milijarde EUR (1,2 za plavu prugu do Nacionalnog stadiona, 0,8 od njega do Obrenovca i 1 za crvenu), i prvo bih izgradio plavu, pa zatim crvenu liniju.
IC/EC/EN/REx/Re vozom, vreme putovanja od stanice Beograd Centar do Aerodroma biće oko 8 minuta, a BG:VOZ-om iz centra Beograda oko 25 minuta. Naravno, IC/EC/EN vozovi će biti skuplji, ali Re i REx na teritoriji grada trebaju da budu uključeni u tarifni sistem, tj. ovakvo brzo putovanje će biti povoljno za sve.

Pruga Vukov Spomenik – Karaburma
Ova pruga se gradi u postojećim tunelima. Takođe će se izgraditi stanica na Karaburmi. Budžet je oko 200 miliona.

Dupliranje koloseka
Dupliranje koloseka mora da se uradi na prugama:
• Tošin bunar – Novi Beograd – Beograd Centar. Dva koloseka će se koristiti za BG:VOZ, a dva za ostale vozove. Posle Tošinog bunara, regionalni i daljinski vozovi se odvajaju i idu direktno za Aerodrom. Koštaće oko 500 miliona EUR zbog izgradnje novog paralelnog mosta iznad Save.
• Beograd Centar – Resnik. Kao i kod prošle, dva koloseka će koristiti za BG:VOZ, a dva za sve ostale vozove. Koštaće oko 800 miliona zbog tunela, ali biće izuzetno potrebna posle izgradnje brze pruge za Niš.

Pod pitanjem ostaje pruga od Beograd Centra za Pančevo. Posle gradnje brze pruge za Bukurešt biće potrebna. Ali, zbog dubokog i veoma komplikovanog tunela Vračar, kao i proširenja Pančevačkog mosta (možda, za račun kolovoza posle njegovog zatvaranja), budžet biće ne manje od 2 milijarde. To je stvarno preskupo, ali drugog rešenja u dugom roku nema.

Dogradnja stanica
Na nekim prugama će biti dograđene stanice, to su Dedinje i Košutnjak između Beograd Centra i Rakovice, kao i Makiš i Cerak Vinogradi na pruzi za ranžirnu stanicu. Takođe, Karađorđev park mora da se proširi za 4 koloseka da vozovi ne bi stajali čekajući slobodnog koloseka. To koštaće oko 150 miliona ukupno. Sve te stanice će se koristiti samo za BG:VOZ.

ETCS
Ne znam koliko je to potrebno, ali mislim da instalacija ETCS-a će doprineti saobraćaju vozova na čvoru. Sve nove pruge moraju se graditi s njim, a instalacija na starijim prugama nije baš skupa. Evropska komisija navodi da to košta od 30 do 300 hiljada evra po kilometru, odnosno za Beogradski čvor izdvojićemo oko 20-30 miliona. Radovi traju oko mesec dana za svaki kolosek.

Linije
Za železnicu, već sam napravio dijagram linija. Ovde nema imena stanica, ali mislim da je sve razumljivo. Sivom su označeni regionalni i daljinski vozovi, a drugim bojama BG:VOZ.
Pogledajte prilog 166599
Ja sam produžio BG:VOZ do Pančeva, ali skratio linije na jugu do Resnika. Mislim da na Niškoj i Barskoj pruzi nije potreban visokofrekventni prevoz, već samo regionalni vozovi. Isto važi i za Staru Pazovu i severozapadni pravac.

Sve linije će saobraćati svakih 15 minuta u vršnom času i svakih 30 minuta u ostalim vremenima.

Novi vozovi
Mislim da bi nešto poput gradske verzije Flirta bilo najbolje. Voz bi trebao da ima 2 ili čak 3 vrata po svakom kolima, ukupno 4 kola po vozu, brzinu do 140 km/h i dobru akseleraciju. U vršnom satu će biti u upotrebi duple kompozicije. Evo primera:
Pogledajte prilog 166600Pogledajte prilog 166601
(prvi — Luksemburg, drugi — Cirih)



Za železnicu i BG:VOZ ovo je sve. Molim vas da podelite vaše mišljenje o ovom konceptu i projektima. Uskoro ću napraviti kombinovani dijagram sa brzim tramvajem i podeliti ovde.

Lepi su stvarno predlozi, ali bih napomenuo neke stvari:
1) Pruga za velike brzine do Bukurešta je izuzetno nerealna, ne nalazi se na glavnim tokovima putnika niti robe i nije opravdano graditi prugu za velike brzine. Očekivano je da će elektrifikacija, modernizacija i eventualno dupliranje koloseka na (Beograd)-Pančevo-Vršac-Temišvar zadovoljiti sve potrebe koje mogu da se jave u dugom vremenskom periodu

2) Beograd-Bar će se malo menjati, ostaje za brzine do 100 km/h, a najizglednije je da će u narednim decenijama doći do dupliranja koloseka do Valjeva. Takođe bih predložio dugoročno izgradnju pruge Obrenovac - Lajkovac - Gornji Milanovac - Čačak (u početku samo Obrenovac - Lajkovac) čime bi se skratilo vreme putovanja sa barske pruge do Beograda i omogućila veza sa Aerodromom, kao i sa Novim Sadom sa presedanjem na istom ili čak i direktnim polascima par puta na dan ako bude bilo potrebe (Panonija npr.)

3) Smederevo je izuzetno komplikovano za organizovanje putničkog saobraćaja, ali je dugoročno moguće izgraditi most kod Smedereva i izgraditi prugu na ravnici kroz Banat sve do Pančeva, time bi se za nekih sat vremena stizalo iz Beograda do Smedereva preko Pančeva, a ova pruga bi imala još veći značaj za teretni saobraćaj koji bi lako stizao do Banata i Pančeva, pa pančevačkom železničkom obilaznicom dalje ka Subotici.

4) Stanica na Aerodromu mora biti na jednom mestu iza za "crvenu" i za "plavu" liniju kako bi se omogućila integracija, najpovoljnije je izgraditi ovu stanicu ispod novog terminala (600 metara od sadašnjeg). Plava linija bi kretala od Zemun polja, planirana je da prođe dosta blizu Dobanovačke petlje tamo gde će se raditi nova petlja za Aerodrom i onda zavrće ka Aerodromu. Takođe mora da prođe Surčin više ka Beogradu nego što je nacrtano (ima tačno ostavljen prostor gde je njiva)

5) Alternativa za dupliranje Beograd Centar - Rakovica može biti izgradnja nove dvokolosečne pruge Rasputnica G - Sajam - Novi Beograd koja bi dodala kapacitet, a omogućila dodatno povezivanje BGvoza sa gradom i metroom. Rakovica - Resnik nam je druga najslabija karika u čvoru (posle dedinjskog tunela), to će morati da bude četvorokolosečno i ima prostora sa sadašnjom geometrijom koloseka (za brže mora novo)

6) Stanice Dedinje i Cerak vinogradi su jako teške za izgradnju i izuzetno puno bi koštalo. Upitna isplativost.

7) Treba da se ispita isplativost ukidanja BGvoza južno od Resnika. Ja smatram da je potrebno da ostane usluga, pa bar bila sa manjom frekvencijom, jer je potrebno poriti mala stajališta koja se tu nalaze. RE vozovi bi bili dosta usporeni ukoliko bi stajali na svakom od njih (kao što danas RE vozovi idu polu-ekspresno do Lazarevca). BG voz do Mladenovca i Valjeva je opravdan po meni

8) Izbor vozila ostaviti na ispitivanjima potreba putnika. Možda razdvojiti čiste gradske i prigradske linije?

 

[Jelancha]

BG:VOZ-ovi u Resniku.

Viđaćemo sve češće ove signalne oznake duž pruga u BG Čvoru kako stvari stoje.