Pozdrav svima,
Već duže vreme razmišljam o razvoju šinskog i drugog prevoza u Beogradu i želim da podelim nekoliko svojih misli o tome u ovoj temi. Uskoro ću da uradim i dijagram linija po ovom konceptu. Stvarno cenim predloge i ispravke za poboljšanje ovog koncepta.
Beogradski Stadtbahn
Najvažniji komponent mog koncepta je da Beograd umesto metroa dobije Stadtbahn ili, ako tako želite, BG:TRAM ili jednostavno Beogradski brzi tramvaj. Metro trenutno nije povoljan za Beograd, a sa trenutnim planom linija nema mnogo smisla. Sa druge strane, Beograd već ima obimnu tramvajsku mrežu sa velikim brojem odvojenih koloseka, koja, nažalost, slabo se održava. Zbog toga, najbolje rešenje je postepeno nadograditi i proširiti tramvajsku mrežu kako bi se dobilo nešto srednje, odnosno Stadtbahn.
Ako ne znate, evo nekoliko informacija o Stadtbahn sistemima od ChatGPT:
Stadtbahn sistemi u Nemačkoj imaju dugu istoriju koja seže unazad do kraja 19. veka. Prvi sistem ovog tipa uspostavljen je u Hamburgu 1912. godine, a zatim se proširio na druge gradove poput Berlina, Minhena, Frankfurta i Štutgarta. Stadtbahn kombinuje elemente metroa i tramvaja, koristeći brze i modernizovane tramvaje koji funkcionišu u odvojenim trasama ili podzemnim tunelima u gradskim jezgrima, dok se na periferiji prelazi na tradicionalne tramvajske šine. Ovaj inovativni pristup javnom prevozu doprinosi efikasnosti i boljoj povezanosti gradova, čineći Stadtbahn sistemom ključnim delom nemačkog urbanog transporta.
Od svih tih gradova, najbolje poznajem Štutgart sa 2,7 miliona stanovnika u gradskom području. Sistem se razvija od 1961, a poslednja klasična tramvajska linija je integrisana u sistem 2011. godine. Ovo su koraci primenjeni za nadograđenje sistema:
- Kolosek se menja na dupli (1435+1000mm).
- Gradi se sistem tunela ispod centra grada, centralni deo sistema se oprema sistemom kontrola vozova (LZB tamo, za Beograd bolje ETCS).
- Počinje se kupovina vozila sa 2 kabine, većim gabaritom, itd.
- Platforme se podižu na visok nivo.
- Postojeće linije, ako već nisu, odvoju se od automobilskog i drugog saobraćaja.
- Nastavlja se razvoj savezne mreže, nove linije se grade samo sa standardnim kolosekom i punom izolacijom od drugog saobraćaja.
- Nakon potpunog zamene starijih vozila, postepeno, pri rekonstrukciji ulica i tunela, ukida se dupli kolosek i menja se na standardni.
Svi ovi koraci, osim 4 (to je bila istorijska greška), važe i za Beograd.
Prvi korak je jasan. Možda postoje neke prepreke po pitanju standardnog koloseka, ali mislim da to mora biti urađeno samo radi kompatibilnosti sistema. Svejedno, trebaćemo da kupimo veliku količinu novih tramvaja (o vozilima — nešto kasnije), a za standardni kolosek imamo više dobrih varijanti i već gotovih sistema.
Tuneli ispod centra
Prvo, mislim da je potrebno da postoje dva tunela ispod centra. Razlog za to je da će se većina linija premestiti u tunel radi boljeg povezivanja sa centrom (barem 10 linija nakon završetka projekta), a interval između njih u špicu treba da bude 10 minuta. Čak i sa ETCS sistemom, neće biti moguće obezbediti takav interval u jednom koloseku za jedan pravac. Takođe, takav raspored će dodatno smanjiti vreme putovanja do ulaza u tunel.
Evo kako ja vidim ovo rešenje (crvena - tuneli, zelena - nove pruge, a plava - već postojeće):
Pogledajte prilog 166015
(Varijanta 4) Ovde ima dve podzemne stanice (Trg Republike i Pošta) i jedna nadzemna (Ekonomski fakultet). Na stanici Trg Republike postoje prelazi, tj. sve linije su povezane. Ako je jedan od koloseka zauzet, tramvaji čekaju na stanici.
Takođe, u procesu sam uradio nekoliko dodatnih varijanti, evo ih ovde:
Pogledajte prilog 166016
(varijanta 1)
Pogledajte prilog 166013
(varijanta 2)
Pogledajte prilog 166014
(varijanta 3)
Ako imate još neke predloge za tunele, molim da podelite.
Vozila
Mislim da je CAF Urbos u drugačijoj konfiguraciji, sa 2 kabine, od 5 do 9 sekcija i za standardan kolosek dobar izbor za novi sistem. Samo ne znam da li je proširenje gabarita opravdano. Ako ima stručnjaka, molim vas da podelite svoje mišljenje.
Ovo je stokholmski CAF Urbos AXL (u Beogradu se trenutno koristi model 3). Ovaj model je dizajniran za sisteme brzog tramvaja sa visokim kapacitetom i brzinom. Mislim da je to najbolji izbor za sistem koji predlažem.
Pogledajte prilog 166017
Pogledajte prilog 166018
Pogledajte prilog 166019
Svakako, proizvođač i model moraju biti određeni putem tendera sa stručnjacima u komisiji, uz uzimanje u obzir i cene.
Proširenje sistema
Na mapi sam označio kako ja vidim razvoj linija u i oko centra. Detaljnije će to biti vidljivo na dijagramu koji ću podeliti kasnije. Za tunele koristi se varijanta 3, ali kao što sam pisao, smatram da je varijanta 4 bolja:
Pogledajte prilog 166012
Ovaj predlog uključuje još jedan nadvožnjak i tunel - Klinički centar - (nadvožnjak iznad autoputa) - (ulazak u tunel) - Beograd Centar (podzemna četverokolosečna stanica u postojećem prostoru za metro stanicu) - Topčiderska zvezda (podzemna) - (izlazak iz tunela) - (nadvožnjak iznad Vojvode Mišića) - Careva Ćuprija (na Požeškoj), sa krakom Beograd Centar - Stadion Partizan.
Ako imate neke predloge u vezi sa ovim ili drugim linijama, molim vas da ih šaljete.
Linije
Još uvek nisam planirao kako će se organizovati linije, to ću uraditi na dijagramu. Ali za neke sam siguran:
- Dvojka ostaje
- Zemun ŽS - Senjski trg - Ekonomski fakultet - Trg Republike - Despota Stefana - Karaburma - Mirijevo - Ustanička
- Petlovo Brdo - Vidikovac - Banovo Brdo - Beograd Centar - Trg Republike - Vukov Spomenik - Ustanička - Partizanska (ove dve linije zamenjuju trenutno planirane linije metroa)
- Obrenovac - Trg Republike - Grocka (nešto poput regionalne linije)
Za Beogradski Stadtbahn, ili brzi tramvaj, ovo je sve. Uskoro ću se u ovoj temi podeliti i s projektom za BG:VOZ, kao i dijagramom oba sistema.