Koju vezu to ima sa gradevinskom infrastrukturom cvora. U pitanju je menedzment usluga na zeleznickoj infrastrukturi. Ko se seca prvih godina Beovoza moze da svedoci da je pocetak bio obecavajuci.
Те неке 1995. је основни део система приведен крају са централном станицом Вуков Споменик, а располагали смо са великим релативно свежим парком 412/416. Систем "спаја три краја" је скоро сваке године добијао по још неку станицу или стајалиште, а прву већу саботажу је добио лупањем пара у Прокоп у најпогрешнијем могућем историјском тренутку.
1) СПС је први са Живорадом Максимовићем и Милорадом Минићем минирао институцијалну структуру железнице, и створио систем за пљачке, злоупотребе и лов у мутном. Од те деинституцијализације се до дана данашњег нисмо опоравили,
2) Други тежак ударац је нанесен већ 1997. градњом Прокопа у погрешном историјском тренутку, и то доста скупог решења! Од отварања Вука до затварања двоколосечности од Крњаче до Прокопа је прошло само 2 године!
3) Успех Беовоза је тада у великој мери био последица распада свих других система превоза, па су људи пешачили по 45 минута до истог, стизали сат времена раније на посао, само зато што је то било релативно сигурна варијанта! Ни тада нису куповани нови возови, једино што су железнице робусне и не распадају се тако брзо.
Posle 2000ih slom, narocito sa nesrecnom reformom BG:voza koji je tadasnji gradonacelnik Djilas najavio kao revoluciju, ukljucenjem u jedinstveni tarifni sistem itd.
Ненада Богдановића не треба бркати са Ђиласом. Богдановић је био мрзитељ железнице, од којег су једино напредни ултрамрзитељи били гори и то далеко.
Са друге стране, Ђилас је први пут у историји направио приградске железнице са од града потпуно затвореном и техничком и финансијском конструкцијом. Такође, први који је направио толико добар уговор да се потпуно и правилно одржавала тачност, учесталост и редовно одржавање пруге. Још, мени је страно и страшно да неко јединствен/интегрисан тарифни систем сматра лошим за превоз који треба да буде кичма, и то за разлику од 1989.-1998. са финасијском гаранцијом града да железица неће бити у губитку ако испуњава строге обавезе.
Na kraju se ispostavilo da su 8 kompozicija obsluzivali jedan preostali pravac: Batajnica - Pancevacki most.
Град је закупио 9 композиција, али то су биле композиције које су черупане за делове или годинама чекале ревизију (периодични оправак).
То је било 9/27 композиција, колико је тада било максимално могуће оспособити за саобраћај, и уопште нису одузимане од Беовоза. Ја сам сам тада био јако против тог концепта, залагао се да се на двоколосечним правцима уведе интервал пола сата, на једноколосечним сат, да се систем не завршава на граници Београдског округа, али много већу штету ту је направила републичка него градска власт, посебно #$%*/&%$ из генералштаба Четврте армије у Немањиној 6. У тренутку почетка БГ:ВОЗ су имале по једну композицију ангажовану за Панчево, Инђију, Пожаревац, Младеновац и Ваљево, и могли су да са Инђијском направе Инђија - Железничка станица Београд на 2 сата, а преостале 4 организују све кроз Вуков споменик. Али, цитираћу речи једне особе из Генералштаба, "воз на сваких 15 минута на двоколосечној прузи, то је јако пуно возова". Односно, бојали су се да тамо где иде на 15 минута додају више возова него што морају. Око 4 воза на сат на двоколосечној птузи је смејурија, и тек негде од 8 и више пари возова се захтева неко озбиљније диспечерско управљање, а мање само ако су веће разлике у брзинама. У том тренутку нигде у Београдском округу нисте имали брзину већу од 100км/с, тако да те разлике брзина нема.
Ali zato je u istom periodu izgraden most preko Save za 1 miljardu. Bg:voz dobio novi logotip, nijednu novu kompoziciju nisu uveli sve do polovine 2020ih.
Много људи је са разлогом критиковало нека скупа и непрактична решења самог моста. Али било је тек пола милијарде, урађено је у року и до краја, и човека који не схвата да је тада највећим проблем града била веза две обале, само могу да питам: Где ти живиш? На Марсу? У духу решавања везе те две обале је и било форсирање БГ:ВОЗ на 15 минута. Везано за куповину, само луд би у том тренутку ставио приоритет на куповину, када пола парка 412/416 тупо стоји и чека ревизију (периодични средњи оправак). То је истовремено власт која је имала највећу набавку трамваја и тролејбуса у последњих 33 године.
Далеко од најбољег штоби многи очекивали, али Ђиласова група је ипак победник у трци богаља у односу на све пре и касније.
1998/1999 Beovoz je imao prosecni takt od 33 minuta. 2009 45 do 90 minuta. 2007 Beovoz su koristili 4,5 mio putnika, 2008 3,25 mio. Za jednu godinu izgubljeni 30% putnika. 2009 je bilo prvi put najavljen da je usaglasen kredit od 100 mio EUR za nabavku novih 20tak garnitura. Odustalo se od kupovine. 2009 grad Beograd je predvideo 13 mio EUR za unapredivanje sistema.
То да је икада био такав такт није тачно. Био је типа удвојен такт за Панчево две линије на 70 минута од Карађорђевог парка ка Панчеву, на 35 минута, исто ка Батајници неке тамо 1996. али не за једну линију.
Везано за 2009. то је једна од најужаснијих кризних година. Студентске задруге апсолутно ништа нису нудиле, на градилиштима такође пусто, јако опао теретни саобраћај... Наравно да се тада одустаје од неких од набавки. То унапређење од 13 милиона евра је дало одличан резултат. После 13 година је враћена потпуна двоколосечност, и број исправих 412/416 је доживео свој максимум.
Sto nije imalo nikakav efekt. 2010 najavili kupovino 4 novih kompozicija i posle 2010 6 novih. Nista od toga se nije desilo. Ali je kriva infrastruktura. Krivi su nadlezni koji su odlucili finansiranje i unapredivanje usluga. Nije ni Djilas ni posle njega ko sposoban bio u skupstini grada da nesto promeni. Govorimo o 15 godina gde nismo imali ni sankcije ni rata. Vise je napreden Beovoz od 1992 do 1999 nego od 2009 do 2024.
Покушаваш да омаловажиш напредак 2009-2012. који је био озбиљан, макар тамо где се град умешао. А заборављаш дебело уназађење резањем парка, укидањем половину функционалне целине Београдског железничког чвора, изостављање побошања ка Батајници, или бар одржавање пређашњег нивоа након стотина милиона инвестирања у железницу, спрдачина са возовима за Панчево од пре годину дана (ни цео дан, ни викендом, ни до централног дела чвора, ни јефтино). Осим смањења мреже пруга, возног парка, геноцида над кадровима, јако су повећани рокови ревизије (са 700.000 на 1.000.000км). Пола Европе бесрамно одржава неке од својих старих возова преко 40 година, само је у Србији кроз привремену уштеду предвиђено то потпуно раубовање 412/416.
Ако нам успе да се у мају 2024. ослободимо секташке издајничке хоботнице са власти макар у граду, неће бити тако једноставно санирати штету. Баш зато нам и треба велико уозбиљавање опозиције, и окупљање стручних и квалитетних људи за разне области.