Nezadovoljstvo pančevačkih studenata zbog poskupljenja autobuskih karata do Beograda, ponovo je u žižu interesovanja javnosti vratilo ideju da se uspostavi direktna železnička linija između Beograda i Pančeva, koja bi funkcionisala putem “BG voza”, odnosno železnice pod ingerencijom uprave glavnog grada Srbije.
Privatni prevoznik Pantrasport, koji saobraća između Pančeva i Beograda, promenio je svoj cenovnik pa se mesečna studentska karta, koja je dosad koštala 2.400 dinara, sada naplaćuje 5.500 dinara, a studentska obična povratna karta, koja je koštala 300 dinara, sada košta 400 dinara.
Taj prevoznik saopštio je da je od 25. oktobra došlo do povećanja cena karata zbog toga što je grad Pančevo “prekinuo regresiranje studentskih i đačkih karata na toj međumesnoj liniji”. Gradska uprava je to pak demantovala uz tvrdnju da izdvaja sredstva za subvencionisanje karata za 290 studenata.
U javnosti se mogu čuti komentari da bi problem studenata iz Pančeva koji dolaze u Beograd mogao biti rešen produženjem linije “BG voza”, jer bi tako mogli da se do svojih fakulteta prevoze znatno jeftinije, ali da se to ne dešava “kako bi se omogućio monoploski položaj autobuskih prevoznika i linijskih taksi vozila”.
Za takve “čaršijske” tvrdnje nema dokaza, ali ono što je tačno je da direktne železničke veze, odnosno mogućnosti jeftinog prevoza između Beograda i Pančeva nema već desetak godina, a da nadležni ne daju jasan odgovor zbog čega je to tako.
Naime, sve do 2010. godine postojala je linija između Beograda do Pančeva koja je kroz sistem “Beovoza” funkcionisala kao prigradska linija pod ingerecijom Železnice Srbije. U međuvremenu je došlo do ukidanja “Beovoza” zbog nerentabilnosti ali i rekonstrukcije beogradskog Pančevačkog mosta (kada je reč o toj liniji) i između glavnog grada Srbije i Pančeva od tada nema direktne železničke linije.
Dok je postojao “Beovoz” veza sa Beogradom formirana je na relaciji Pančevački most – Pančevo.
U međuvremenu, 2010. godine je pokrenuta beogradska gradska železnica “BG voz”, pod ingerencijom Skupštine grada Beograda, koja saobraća do Ovče.
To znači da Pančevci železnicom mogu da dođu do Beograda tako što dođu do Ovče odakle presedanjem na BG voz mogu da dođu do centra Beograda. To znatno komplikuje situaciju i odvraća veliki broj putnika od korišćenja železnice.
U aprilu 2016. godine Siniša Mali, tadašnji gradonačelnik Beograda, najavio je mogućnost da se linija BG voza produži do Pančeva, što bi faktčki značilo vraćanje nekadašnje liniji “Beovoza” ali se to ipak nije dogodilo ni šest godina kasnije.
Stručna javnost smatra da je to greška kao i da ne postoje ni ekonomski ni pravni razlozi da se nešto tako ne desi jer bi bilo izuzetno korisno kako za rasterećenje drumskog transporta i tako i za zaštitu životne sredine.
Moguća isplativost putovanja vozom Beograd – Pančevo, po rečima arhitekte Mahmuda Bušatlije, ne bi bila samo u prodaji karata.
Voz do Pančeva bi smanjio gužve na putevima, a samim tim i zagađenost vazduha.
„Moramo da naučimo da razmišljamo o troškovima, ali i da nije bitno samo da voz postoji, već i kako se održava. Trebalo bi kroz cenu karte stimulisati građane da koriste voz. Isplativije bi bilo ići vozom nego automobilom i plaćati gorivo. Ali bitno je da ti vozovi budu dobri, da vreme koje neko provede u putu u vozu može da iskoristi za neki svoj posao, da vožnja bude udobna“, naglašava Bušatlija.
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže da bi se svako trebalo u većoj meri vratiti železnici. Po njegovim rečima to bi „zemljištu donelo veću vrednost“.
– Trebalo bi obnoviti železnički saobraćaj, i za putnike i za transport – navodi naš sagovornik.
S obzirom na to da je 2017. godine pruga Beograd – Pančevo u potpunosti rekonstruisana protivno je svakoj logici da ne postoji direktna veza železnicom između Beograda i Pančeva i kako „Beovoza“ više nema, ne postoji nijedan razlog da „BG voz“ ne saobraća do Pančeva, smatra i advokat Branko Pavlović.
– U pravnom smislu ne postoje bilo kakve prepreke da beogradska gradska železnica ima liniju do drugog grada, poput Pančeva. Jednostavno, sve se to rešava dogovorom dve gradske uprave. Čak i kada Pančevo iz nekog razloga ne bi želelo finansijski da učestvuje u tom projektu, rukovodstvu Beograda bi se isplatilo i to da sve samo finansira. Troškovi bi se pokrili iz karte koju bi plaćali putnici kojih bi sigurno bilo, a smanjilo bi se zagađenje životne okoline i gužve na Pančevačkom mostu – zaključuje naš sagovornik.
www.danas.rs
rs.n1info.com
www.k-013.com
nova.rs
