Strategija Grada za brobu protiv zagađenja
Nema čistog vazduha bez „zelene energije“
E. B. | 09. 04. 2010. - 00:02h | Foto: M. Ilić | Komentara: 0
Puštanje u rad Beogradske železnice i sve veći broj stanova priključenih na daljinski sistem grejanja samo su neki od koraka koje Grad Beograd preuzima u „borbi“ protiv emisije štetnih gasova u glavnom gradu. U perspektivi, gradske vlasti će raditi i na poboljšanju energetske efikasnosti, čiji je cilj značajna ušteda i sredstava i energije, a rad na ovom obimnom poslu trebalo bi da počne najkasnije početkom sledeće godine.
Kao odgovor na klimatske promene, veliki broj gradova u svetu već je doneo jasne strategije čiji je cilj, između ostalog, smanjenje emisije štetnih gasova, ali ujedno i povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije.
-
Svi ti gradovi se oslanjaju na najnovija tehnička dostignuća. Oni razvijaju javni prevoz na električni ili na pogon biogasom, sisteme proizvodnje i isporuke energije kako bi njen prenos bio što efikasniji, a rade i na razvijaju novih, obnovljivih izvora energije vetra, biomase, energije zemlje. Velika pažnja poklanja se i energetskoj rekonstrukciji zgrada –
kaže gradski arhitekta Dejan Vasović.
Prema njegovim rečima, i Grad Beograd će pokušati nešto slično da uradi.
- Trenutno se ozbiljno radi na projektu „Beogradske železnice“ koja će najpre biti značajna zbog toga što bi trebalo da pomogne u rešavanju saobraćajnih problema. Sa druge strane, to je potpuno čist transport koji ne emituje ugljen-dioksid i očekujemo da će se na taj način smanjiti i emisija štetnih gasova, naročito u centru grada – kaže Vasović.
U prilog smanjenu zagađenja vazduha u prestonici, ali i poboljšanju energetske efikasnosti, ide i to se oko 50 odsto stanova greje preko daljinskog sistema grejanja, a gašenje kotlarnica se već godinama sprovodi.
- To je jedan od boljih rezultata u Evropi, jer vrlo malo gradova ima veći procenat. Upravo to nam omogućava da možemo na najefikasniji način da isporučujemo neophodnu energiju i građanima i drugim potrošačima, a ujedno imamo i velike mogućnosti za uštedu i efikasnost. U nekim drugim gradovima, poput Njujorka, taj procenat je tek oko 20 odsto i oni žele da ga povećaju – kaže Vasović istakavši da najpre mora da se ulaže u smanjenje potrošnje (štednja), jer te mere najmanje koštaju, a donese najveću korist.www.blic rs.
Čoveče sje*******ali smo N.Y