Pa lepo kažeš Regionalni Metro koji funkcioniše punim kapacitetom pored međunarodnih polazaka,kud ćeš bolji dokaz, a danas u planu grada ovako skraćena verzija će funkcionisati što se grada tiče još bolje,da se razumemo negiranje kapaciteta i potencijala čvora u full završenom izadanju nije opcija,a iskorišćavanje dodatni razvoj nije fikcija,pa još tada su predviđene još tri podzemne stanice kao i linja Rakovica -Dorćol-Karaburma,te ne razumem negiranje projektovanog kapaciteta Gradske železnice,sem kao negiranje evidentnog..
i još nešto postavio si projekat Beogradskog Metroa sa Regionalnim po planu iz 76' a ne Beogradskog Železničkog Čvora jeste slično ali nije isto jer je odluka tada pala a Pešić započeo ovaj drugi plan ,koji ima drugačiji projekat i funkciju,mislim da je to ono što te buni,pa zato savetujem da pogledaš na you tube"Beogradski železnički čvor"
Evo nekih izvoda...
Železnički saobraćaj
Beogradski železnički čvor u kojem se ukršta sedam magistralnih pruga sa međunarodnim saobraćajem raspolaže značajnim kapacitetima. Robni rad se obavlja u okviru 15 stanica, koje raspolažu sa 85 manipulativnih i industrijskih koloseka dužine 52 km. Savremena ranžirna stanica "Makiš" sa centralizovanim i automatskim upravljanjem i kontrolom saobraćaja ima kapacitet od 600 vagona na 24 časa.
U sklopu železničkog čvora funkcioniše i kontejnerski terminal za međunarodni saobraćaj. U ovom putničko-železničkom čvoru, predviđena je izgradnja 120.000 m2 poslovnog prostora, od čega je deo izgrađen u sklopu najsavremenijeg podzemnog stajališta "Vukov spomenik".
Deo beogradskog železničkog čvora su i 4 linije prigradske železnice, sa oko 5.6 miliona prevezenih putnika godišnje.Kada se 1970-ih godina, za vreme mandata gradonačelnika Branka Pešića, počelo sa izgradnjom Beogradskog železničkog čvora, predviđeno je izmeštanje Glavne železničke stanice sa današnje pozicije čeone stanice na Savskom trgu u prolaznu stanicu u Prokopu, na glavnom železničkom koridoru. Izmeštanjem koloseka iz Savskog amfiteatra oslobodilo bi se 80 hektara ekskluzivnog građevinskog zemljišta uz reku Savu, procenjene vrednosti preko 5 milijardi evra, a da bi izgradnja u ovom prostoru generisala i do 20 milijardi evra.[1][2]
Planovi za novu glavnu železničku stanicu predvideli su propusnu moć od deset hiljada putnika po času. Projekat nove železničke stanice bio je bez uzora u tadašnjoj arhitekturi i izazvao velike podele u javnosti. Savet za urbanizam Beograda je 1971. doneo konačno projektno rešenje, nakon sedam i po sati većanja.[2]
Na čelu tima koji je uradio projekat stanice bio je profesor Mihailo Maletin[3]. Projekat je završen 1974., izgradnja je započela 8. oktobra 1977, sa planiranim rokom izgradnje od 18 meseci, pri čemu bi prvi voz kroz stanicu prošao na Dan rada, 1. maja 1979. Projekat su finansirali, po jednu trećinu cene, SR Srbija, grad Beograd, i železnice.
