Pendolino":w194591d je napisao(la):Treći i četvrti kolosek na pruzi Prokop-Batajnica bi koštali kao izgradnja linije metroa od Vuka do Zemuna. :kafa:
Karlo del Ponte":1ctzrvmb je napisao(la):
Блеђим плавим линијама сам означио потенцијале нове колосеке у случају повећања капацитета. Ово је нацртано, онако, на брзину. Нисам ја добар цртач, али зато на форуму имамо мајсторе за то :kk:
Овде неко срља с`бројке :roll:Pendolino":ehuauws4 je napisao(la):Treći i četvrti kolosek na pruzi Prokop-Batajnica bi koštali kao izgradnja linije metroa od Vuka do Zemuna.
:kafa:
Karlo del Ponte":1kxbumpw je napisao(la):. Ако је тачно оно што Вучко тврди, да су стубови моста прилагођени да носе 4 колосека, онда знатно мање од тога.
Karlo del Ponte":2ogrfxnx je napisao(la):Зато сам и био сугерисао да се дода трећи колосек тамо где је то јефтино, и где би трошак тог колосека био мање од милион евра по километру. Тај колосек не би значио због капацитета колико због квалитета. А тих 20 пари возова на сат на двоколосечној прузи је могуће ако и само ако је у питању само једна категорија возова, са сличним динамичким карактеристикама.
vucko":1k115byo je napisao(la):U originalnom planu beogradskog zeleznickog cvora iz 1970tih koji gledah na sajtu urbanistickog zavoda stoji da je novi zeleznicki most planiran za tri faze.Izveden je u prvoj,druga predvidja jos 2 koloseka dok treca je naucna fantastika i necemo ni diskutovati o njoj.
Pendolino je napisao(la):Ako ćeš o "jaranima", jedini koji su bili bučni i koji su zaista nešto ostvarili za svoj kraj su ljudi iz Montenegro lobija.
Voleo bi da mi navedeš jedan jedini kraj ove naše (lepe a glupe) zemlje koji je nešto ozbiljno ućario od neke vlasti?
Koliko ljudi koristi auto-put može se videti na sajtu puteva Srbije, i to su vrlo ozbiljne brojke, koje su npr. daleko veće od onih u Hrvatskoj koja ima veću mrežu auto-puteva. Doduše, ima i mnogo bolje i brže pruge i vozove od nas.
E sad što su ovi na vlasti gadljivi na železnicu, iako i tu mogu vrlo lepo da se ugrade, nemam pojma...
Па, сигурно је да аутопут између Барселоне и Мадрида има знатно више корисника од онога између Лесковца и Печењевца, али су ипак Шпанци прво направили метро и у Мадриду и у Барселони, па после више деценија и аутопут између њих, и брзу пругу, јер, ипак, у милионским градовима има мноооого више путника, који имају изражену потребу за превозом барем пет пута у недељи, па су самим тим они некако природно и приоритет. И тако су сви у Европи радили, а само ми обрнуто... И даље радимо обрнуто.
Када је реч о дуплирању капацитета између Прокопа и Батајнице, ја бих ту радио овим редоследом:
1. Засебан колосек за прилаз Старом железничком мосту од Ж. ст. НБ;
2. Трећи колосек НБ - Тошин бунар, према Карловом предлогу;
3. Једноколосечна пруга Земун - Аеродром - Сурчин, за денивелисаном петљом у Земуну (плус електрификација пруге Сурчин - Бољевци, премештање МДДЖ моста "Бошко Перошевић" из Новог Сада на Саву и отварање пруге за Обреновац);
4. Дуплирање колосека на кружној прузи од Сурчина до Батајнице;
5. Све остало.
Тиме бисмо најскупљу фазу оставили за крај, док не потрошимо новац на друге (велике) приоритете у граду. На националном нивоу у међувремену завршити други колосек на прузи Ресник - Мала Крсна - Велика Плана (мада бих ја више волео преко Младеновца) и до Новог Сада; ако је могуће, свакако и од Сталаћа до Ниша.
Када је о Новом железничком мосту реч, тачно је ово за његово ширење, друмска веза Булевар Мира - Трећи булевар је била уцртана и у неким разрадама ГУП-а из 1972, а у супротном "слепи" Булевар мира не би био онолико широк код "Прокопа".
Готово сам, међутим, сигуран да нема проширења моста без доградње пилона - друмска конструкција можда, железничка тешко.
Cim nadjem postavicu link ovde.U pitanju je dokument od nekoliko stotina strana samo u tekstualnom formatu gde govore o zeleznickom cvoru.Kao sto rekoh iz 1970tih godina je.Pendolino":59al9o7w je napisao(la):Ti nije tesko da nam das tacnu referencu?
Ta pruga, na žalost, više ne postoji. Pruga je ostala do silosa na ulazu u Jakovo, kroz samo Jakovo i Boljevce ni traga od pruge. Na mnogim mestima nema čak ni očuvane trase.Пантограф":16q01b56 je napisao(la):плус електрификација пруге Сурчин - Бољевци
Ako mislis na postojecu Glavnu stanicu (1884 g.), zna se, arhitekta je Dragutin Dragisa MilutinovicПантограф":3ahrj4op je napisao(la):Иначе, само да приметим, архитекта Главне београдске железничке станице је - непознат...
Налази се на Савском тргу бр. 2. Пројекат за зграду Железничке станице у Београду радио је бечки архитекта фон Флатих, разраду пројекта Драгиша Милутиновић. Градња станице, непосредно везана за изградњу пруге Београд–Ниш 1884, започета је 1883. а завршена 1885. Једна од првих железничких станица у Србији и, свакако, најрепрезентативнија у време када је подигнута, представљала је значајно архитектонско остварење тадашње Србије, посебно по свом специфичном архитектонском програму. Замишљена и остварена као монументално здање веома развијене основе, грађена је по узору на станичне зграде великих европских градова. Обликована је у стилу неокласицизма, са наглашеним средишњим ризалитом главног улаза, пространим вестибилом и дугачким крилима са стране која се завршавају бочним двоспратним ризалитима. Део зграде који се продужава према Карађорђевој улици карактерише посебно обрађена фасада и улази према перонима. Осим архитектонских вредности које поседује као станични објекат урбаних европских карактеристика, зграда станице је и значајно сведочанство развоја железничког саобраћаја у Србији као и прогреса који је његово увођење значило у привредном, политичком и културном развоју Србије у XIX веку. Конзерваторски радови извођени су 1982. и 1986.