Šta je novo?
Od:
Filteri

BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

Lupio za medalju most jeste skup i tunel ali ne toliko nesto oko 100 mil e do 150 mil kad se svi ugrade
 
Pendolino":w194591d je napisao(la):
Treći i četvrti kolosek na pruzi Prokop-Batajnica bi koštali kao izgradnja linije metroa od Vuka do Zemuna. :kafa:
Kliknite za proširenje...

погрешио си. коштао би око 4,7 милијарди $, и то да се нико не угради. са уграђивањем око 5,2
 
Karlo del Ponte":1ctzrvmb je napisao(la):
23ssp6d.png

Блеђим плавим линијама сам означио потенцијале нове колосеке у случају повећања капацитета. Ово је нацртано, онако, на брзину. Нисам ја добар цртач, али зато на форуму имамо мајсторе за то :kk:
Kliknite za proširenje...

Батајница (сиво је пасарела):
Batajnica-2.jpg


Раковица (доста времена ми је узела):
Rakovica-3.jpg


и један мали додатак - Аеродром (подземна станица):
Aerodrom.jpg


едит: била је грешка код Раковице, па сам исправио
 
Pendolino":ehuauws4 je napisao(la):
Treći i četvrti kolosek na pruzi Prokop-Batajnica bi koštali kao izgradnja linije metroa od Vuka do Zemuna.
:kafa:
Kliknite za proširenje...
Овде неко срља с`бројке :roll:

Двоколосечна пруга за брзине од 160км/с, електрификована и када нема озбиљних радова на доњем строју, са одговарајућим системом сигнализације и слично, кошта око 2-4 милиона евра по километру. Од Новог Београда до Батајнице, то је, дакле 18*2 или 18*4 што је 36-72 милиона евра. Мост "близанац" већ постојећем не би коштао више од 60 милиона евра. Ако је тачно оно што Вучко тврди, да су стубови моста прилагођени да носе 4 колосека, онда знатно мање од тога. Двоколосечни вијадукт, који би ишао од Ж.Ст. Нови Београд паралелно са насипом, затим изнад Николе Добровића, те скретање према Земуну (са остављеним одвајањем у правцу аеродрома, без изградње те деонице) би било око 5 километара двоколосечног вијадукта, са око 15 милиона евра за километар вијадукта то је око 75 милиона евра. Наравно, требало би набавити и возила за те повећане капацитете, али опет, за саму пругу долазимо дотле да инвестиција у пругу тешко да би прешла 200 милиона евра.

То не значи да је таква инвестиција оправдана, макар за наредних 10 година. Зато сам и био сугерисао да се дода трећи колосек тамо где је то јефтино, и где би трошак тог колосека био мање од милион евра по километру. Тај колосек не би значио због капацитета колико због квалитета. А тих 20 пари возова на сат на двоколосечној прузи је могуће ако и само ако је у питању само једна категорија возова, са сличним динамичким карактеристикама.
 
Karlo del Ponte":1kxbumpw je napisao(la):
. Ако је тачно оно што Вучко тврди, да су стубови моста прилагођени да носе 4 колосека, онда знатно мање од тога.
Kliknite za proširenje...

Moze li neko da potvrdi tu informaciju?
Uvek sam se pitao da li je moglo sa leve i desne strane da se doda konzolna konstrukcija koja bi primila 1 kolosek na svaku stranu.

Takodje betonski tunel na ulazu u Prokop sa strane Save je predvidjen za 4 koloseka te sam se uvek pitao da li su oni vec i tada razmisljali da dodaju nekad kasnije ta 2 koloseka na mostu.
 
U originalnom planu beogradskog zeleznickog cvora iz 1970tih koji gledah na sajtu urbanistickog zavoda stoji da je novi zeleznicki most planiran za tri faze.Izveden je u prvoj,druga predvidja jos 2 koloseka dok treca je naucna fantastika i necemo ni diskutovati o njoj.

Koliko mi ima i smila taj beontski tunel je i uradjen tako da se ne bi iznova radili radovi kada su budu kopali koloseci.Recimo kao sto kod gradnje na obilaznici ostavise temelje za drugi automobilski most na obilaznici.

Takodje u planu pise da pri izgradnji druge faze se moraju rusiti makar gornji spratovi zgrade koja je sa severne strane mosta u Bulevaru Vojvode Misica jer je preblizu zeleznickom vijaduktu/mostu.Stoga ako treba jos jedan kolosek onda bi se on gradio sa juzne strane da bi se to izbeglo.
 
Милим да би изградња колосека са само једне стране моста била изузетно статички проблематична, ако не и немогућа. Или оба, или ништа.
 
Karlo del Ponte":2ogrfxnx je napisao(la):
Зато сам и био сугерисао да се дода трећи колосек тамо где је то јефтино, и где би трошак тог колосека био мање од милион евра по километру. Тај колосек не би значио због капацитета колико због квалитета. А тих 20 пари возова на сат на двоколосечној прузи је могуће ако и само ако је у питању само једна категорија возова, са сличним динамичким карактеристикама.
Kliknite za proširenje...

Treći kolosek je dobra fora od NBG do Toše, jer može da služi kao dobar bekap postojećem sistemu u slučaju ispada, a vrlo je jeftino za izvođenje.
E sad ako zaista postoji mogućnost da stubovi nose jo po dva koloseka, sve je rešeno, ako ne... novi most sigurno nije 60M€ nego mnogo više-

Ja ne pričam o APB već o savremenom sistemu koji ima očitavanje direktono u samoj kabini (ERTMS, planirano je udgrađivanje u pruge Koridora i BG čvora)
 
vucko":1k115byo je napisao(la):
U originalnom planu beogradskog zeleznickog cvora iz 1970tih koji gledah na sajtu urbanistickog zavoda stoji da je novi zeleznicki most planiran za tri faze.Izveden je u prvoj,druga predvidja jos 2 koloseka dok treca je naucna fantastika i necemo ni diskutovati o njoj.
Kliknite za proširenje...

@Vucko,
Sta je bilo planirano u toj trecoj SF fazi?
 
Po 2 trake po smeru za automobilski saobracaj da bi spojili Jurija gagarina i Bulevar Aleksandra Karadjordjevica.Dakle lokacija na NBG bi bila slicna novom mostu preko Ade.I izgradnjom tog mosta je ova ideja za automobilski deo izbrisana zauvek.Mada je i ovako zvucala tesko jer ko zna sta bi trebali mostu da rade da nakaleme 4 koloseka +4 saobracajne trake.
 
Pendolino je napisao(la):
Ako ćeš o "jaranima", jedini koji su bili bučni i koji su zaista nešto ostvarili za svoj kraj su ljudi iz Montenegro lobija.
Voleo bi da mi navedeš jedan jedini kraj ove naše (lepe a glupe) zemlje koji je nešto ozbiljno ućario od neke vlasti?
Koliko ljudi koristi auto-put može se videti na sajtu puteva Srbije, i to su vrlo ozbiljne brojke, koje su npr. daleko veće od onih u Hrvatskoj koja ima veću mrežu auto-puteva. Doduše, ima i mnogo bolje i brže pruge i vozove od nas.
E sad što su ovi na vlasti gadljivi na železnicu, iako i tu mogu vrlo lepo da se ugrade, nemam pojma...
:oops:


Па, сигурно је да аутопут између Барселоне и Мадрида има знатно више корисника од онога између Лесковца и Печењевца, али су ипак Шпанци прво направили метро и у Мадриду и у Барселони, па после више деценија и аутопут између њих, и брзу пругу, јер, ипак, у милионским градовима има мноооого више путника, који имају изражену потребу за превозом барем пет пута у недељи, па су самим тим они некако природно и приоритет. И тако су сви у Европи радили, а само ми обрнуто... И даље радимо обрнуто.

Када је реч о дуплирању капацитета између Прокопа и Батајнице, ја бих ту радио овим редоследом:
1. Засебан колосек за прилаз Старом железничком мосту од Ж. ст. НБ;
2. Трећи колосек НБ - Тошин бунар, према Карловом предлогу;
3. Једноколосечна пруга Земун - Аеродром - Сурчин, за денивелисаном петљом у Земуну (плус електрификација пруге Сурчин - Бољевци, премештање МДДЖ моста "Бошко Перошевић" из Новог Сада на Саву и отварање пруге за Обреновац);
4. Дуплирање колосека на кружној прузи од Сурчина до Батајнице;
5. Све остало.

Тиме бисмо најскупљу фазу оставили за крај, док не потрошимо новац на друге (велике) приоритете у граду. На националном нивоу у међувремену завршити други колосек на прузи Ресник - Мала Крсна - Велика Плана (мада бих ја више волео преко Младеновца) и до Новог Сада; ако је могуће, свакако и од Сталаћа до Ниша.

Када је о Новом железничком мосту реч, тачно је ово за његово ширење, друмска веза Булевар Мира - Трећи булевар је била уцртана и у неким разрадама ГУП-а из 1972, а у супротном "слепи" Булевар мира не би био онолико широк код "Прокопа".
Готово сам, међутим, сигуран да нема проширења моста без доградње пилона - друмска конструкција можда, железничка тешко.
Kliknite za proširenje...
 
Volim kad kroz diskusiju dolazimo do resenja :)
Sto se mosta tice, pitanje je koliko se razlikuje ono sto je izvedeno '74 u odnosu na plan.

Ja bi u svakom slucaju izbacio svaki putnicki saobracaj iz SA
tako da bi bilo kakvi veci radovi na mostu morali da budu zavrseni pre tog preseljenja.
 
када се избаци пруга из СА, требало би оставити пар колосека ближе реци са путничким вагонима и од њих направити нешто овако (два колосека, са по 4, 5 вагона) :
aurora-express-bed-and-breakfast.jpg


иначе, у питању је хотел Аурора Експрес у граду Фербенкс на Аљасци
 
Pendolino":59al9o7w je napisao(la):
Ti nije tesko da nam das tacnu referencu?
Kliknite za proširenje...
Cim nadjem postavicu link ovde.U pitanju je dokument od nekoliko stotina strana samo u tekstualnom formatu gde govore o zeleznickom cvoru.Kao sto rekoh iz 1970tih godina je.
 
Пантограф":16q01b56 je napisao(la):
плус електрификација пруге Сурчин - Бољевци
Kliknite za proširenje...
Ta pruga, na žalost, više ne postoji. Pruga je ostala do silosa na ulazu u Jakovo, kroz samo Jakovo i Boljevce ni traga od pruge. Na mnogim mestima nema čak ni očuvane trase.
 
Знам за то разбојништво; али, мораћемо да обновимо, јер је то најлакши пут да железницом повежемо Обреновац са Београдом.
 
Stf ce to bolje ja da vas samo malo zaintrigiram veliki su mi fajlovi za dodaj .rs

11-01-2012-083153pm.jpg

11-01-2012-083235pm.jpg
 
Иначе, само да приметим, архитекта Главне београдске железничке станице је - непознат...
 
Миланче, хвала ти, ово је за мене откриће! Један члан Академије архитектуре Србије, уз то и историчар архитектуре овдашње, рекао ми је прошле године да је име пројектанта непознато. Али, ето, "Википедија" зна боље...
 
Налази се на Савском тргу бр. 2. Пројекат за зграду Железничке станице у Београду радио је бечки архитекта фон Флатих, разраду пројекта Драгиша Милутиновић. Градња станице, непосредно везана за изградњу пруге Београд–Ниш 1884, започета је 1883. а завршена 1885. Једна од првих железничких станица у Србији и, свакако, најрепрезентативнија у време када је подигнута, представљала је значајно архитектонско остварење тадашње Србије, посебно по свом специфичном архитектонском програму. Замишљена и остварена као монументално здање веома развијене основе, грађена је по узору на станичне зграде великих европских градова. Обликована је у стилу неокласицизма, са наглашеним средишњим ризалитом главног улаза, пространим вестибилом и дугачким крилима са стране која се завршавају бочним двоспратним ризалитима. Део зграде који се продужава према Карађорђевој улици карактерише посебно обрађена фасада и улази према перонима. Осим архитектонских вредности које поседује као станични објекат урбаних европских карактеристика, зграда станице је и значајно сведочанство развоја железничког саобраћаја у Србији као и прогреса који је његово увођење значило у привредном, политичком и културном развоју Србије у XIX веку. Конзерваторски радови извођени су 1982. и 1986.
Kliknite za proširenje...

http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... ostcount=7
 
Pozdrav.
Za mene je fascinantna tema produženje BG: voza do Rakovice i Resnika. Koliko se sećam, Bg voz je počeo da saobraća u septembru 2010. i tada je rečeno da će u narede 2-3 godine pokrivati ceo Beograd, spominjao se čak i Lazarevac. U možda martu sledeće godine je uvedeno produženje do Batajnice i najavljeno dalje produženje. Od tada je prošlo godina i osam meseci, što nije mali period.
Dokle se stiglo? Da li se još uvek čeka kredit? Da li je početo sa rekonstrukcijom pruge i remontom vozova? Može li se u sledećij par godina očekivati ovo nesrećno produženje?
Vaša mišljenja?
 
Koliko znam za sada se ne remontuju vozovi. Potrebno je i da se remontuje ta pruga... Rakovica će pričeklati 2 - 3 godine u najboljem slučaju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh