BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
Ma, na Bež. Kosi im leti dalekovod iznad glava.. Doduše ne znam tamo gde su one velike zgrade, tamo bi mi bilo sumnjivo da obična struja ide preko bandera..
EBRD kreditira gradsku železnicu
10. avgust 2009. | 11:53 | Izvor: Beta
London -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) doneće 20. oktobra odluku o odobravanju kredita od 35 miliona evra za modernizaciju gradske železnice u Beogradu.
Kako se navodi na sajtu EBRD (www.ebrd.com), ukupna vrednost projekta procenjena je na 88,5 miliona evra. EBRD namerava da modernizaciju beogradske železnice finansira zajedno sa Evropskom investicionom bankom koja bi takođe trebalo da obezbedi kredit od 35 miliona evra.
Modernizacija beogradskog želežničkog saobraćaja, naveo je kreditor, uključiće i transformaciju operatera beogradske železnice “Beovoza“, u vlašništvu Železnice Srbije, u zajedničko preduzeće u većinskom vlasništvu Grada Beograda.
Železnice Srbije i Grad Beograd potpisali su u junu sporazum o unapređenju železničkog saobraćaja u Beogradu kojim je predviđeno da se za najviše šest godina u železnice u Beogradu uloži 109,9 miliona evra.
Tom prilikom je rečeno da će Beograd obezbediti oko 30 miliona evra za unapređenje železničke infrastrukture, dok će se oko 80 miliona evra za nabavku 20 elektro-vozova obezbediti iz međunarodnih kredita.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je u junu kazao da bi u roku od godinu dana železnicom trebalo da se povežu Batajnica i Pančevački most, preko stanice Prokop.
Đilas je najavio i da će u roku od četiri godine u okviru projekta železnicom biti povezani i Ripanj, Mladenovac i Lazarevac, uključujući i druga prigradska naselja poput Grocke, Sopota i Barajeva.
Da bi se te linije pustile u rad, biće potrebno izgraditi neke stanice, popraviti deonice na kojima vozovi zbog oštećenja idu sporo, opremiti pružne prelaze i povezati ili izgraditi kolosek na pojedinim mestima.
Kako je rečeno posle potpisivanja protokola u junu, Grad Beograd i Železnice Srbije planiraju da do jeseni osnuju preduzeće koje će izvoditi radove, a radovi bi trebalo da počnu do kraja godine.
10. avgust 2009. | 11:53 | Izvor: Beta
London -- Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) doneće 20. oktobra odluku o odobravanju kredita od 35 miliona evra za modernizaciju gradske železnice u Beogradu.
Kako se navodi na sajtu EBRD (www.ebrd.com), ukupna vrednost projekta procenjena je na 88,5 miliona evra. EBRD namerava da modernizaciju beogradske železnice finansira zajedno sa Evropskom investicionom bankom koja bi takođe trebalo da obezbedi kredit od 35 miliona evra.
Modernizacija beogradskog želežničkog saobraćaja, naveo je kreditor, uključiće i transformaciju operatera beogradske železnice “Beovoza“, u vlašništvu Železnice Srbije, u zajedničko preduzeće u većinskom vlasništvu Grada Beograda.
Železnice Srbije i Grad Beograd potpisali su u junu sporazum o unapređenju železničkog saobraćaja u Beogradu kojim je predviđeno da se za najviše šest godina u železnice u Beogradu uloži 109,9 miliona evra.
Tom prilikom je rečeno da će Beograd obezbediti oko 30 miliona evra za unapređenje železničke infrastrukture, dok će se oko 80 miliona evra za nabavku 20 elektro-vozova obezbediti iz međunarodnih kredita.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je u junu kazao da bi u roku od godinu dana železnicom trebalo da se povežu Batajnica i Pančevački most, preko stanice Prokop.
Đilas je najavio i da će u roku od četiri godine u okviru projekta železnicom biti povezani i Ripanj, Mladenovac i Lazarevac, uključujući i druga prigradska naselja poput Grocke, Sopota i Barajeva.
Da bi se te linije pustile u rad, biće potrebno izgraditi neke stanice, popraviti deonice na kojima vozovi zbog oštećenja idu sporo, opremiti pružne prelaze i povezati ili izgraditi kolosek na pojedinim mestima.
Kako je rečeno posle potpisivanja protokola u junu, Grad Beograd i Železnice Srbije planiraju da do jeseni osnuju preduzeće koje će izvoditi radove, a radovi bi trebalo da počnu do kraja godine.
ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
80 milki sa 20 to je 4 milke za voz. 4 vagona po jednu milku... Samo da ne kupe Desiro sa AC Traction sistemom koji proizvodi zvuk letećeg tanjira... Svi class 350 Desiro u Engleskoj se tako čuju i jako je iritantan zvuk. Mogu da kupe i jeftinije tj da uzmu od 6 vagona jer ne moraju biti toliko dugački, mogu od 16m...a ne moraju biti toliko ni široki-primer Berlin HK (jeste metro ali ako se stave pantografi može i za Beovoz). Samo da ne kupe neke rugobe nego da ih lepo dizajniraju, od naših vozova istočnog bloka mi se stvarno povraća od kojih su RVR najgori a oni rade na Beovozu. Imaju agresivna vrata (ruski fazon da se čovek poplaši, ko giljotina) i vrlo često dolazi do povreda. Aj da vidim to u Londonskom metrou (ili bilo kom commuter vozu, pa i overgroundu), pa odma bi nadležni dobili po nosu i morali bi da ugrađuju reduktore da se ublaži udar.
Ako bi se zadrzali RVR vozovi, oni bi ipak trebali da pretrpe znacajan remont, kao npr. da se napravi jos jedan ulaz na svakom vagonu,kao i po mogucnosti, pristup za invalide. Bilo bi najbolje kad bi svi stanicni peroni na BeoVoz linijama imali istu visinu, kao na Vukovom spomeniku i Zemunu i da na vozovima budu ulazi prepravljeni za tu visinu. Ovakvi kakvi jesu kada su bili nabavljeni bili su namenjeni za medjugradski saobracaj i kao takvi imaju manje ulaza po vagonu. Ako vec nece da usklade visine svih stanicnih perona, onda neka urade na vozovima pokretne stepenice na ulazima koje se spolja otvaraju. Mislim da to nije neki poseban problem, a i ne bi nesto puno kostalo.
ThinkAgain
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 23.07.2009.
- Poruke
- 208
- Pohvaljen
- 1
RVR-Retardirana Vozna Rugoba :laugh: Šalim se naravno: Rīgas Vagonbūves Rūpnīca :kk:
Ja ipak mislim da nikako nisu za rekonstrukciju jer ih je jednostavno pregazilo vreme u konstrukcijskom smislu a i namena pošto nisu namenjeni gradskom prevozu a po svemu sudeći oni žele da osnuju gradsku železnicu.
Za gradske linije vagon da ima 6 vrata (3 po strani, standardna s-bahn konfiguracija) a lokalni/prigradski neka ima 4 vrata tj 2 po strani.
Gradski longitudinalna a prigradski trasverzalno-longitudinalnu (kombinovanu) konfiguraciju. Gradski mora imati prolazne vagone a prigradski standardne sa vratima koja mogu biti otvorena ili zatvorena po potrebi.
Zna se valjda šta je gradska konfiguracija a šta prigradska a šta regionalna. Regionalni bi imali sva transverzalna sedišta i to 3+1 dok bi za NS (Regionalni metro) imao sve sedišta ali pored vrata bi imao malo više prostora u slučaju špica. Autobusi svi moraju biti poukidani a ostali bi samo oni međugradski i međumesni tamo gde voz ne ide odnosno gde nisu glavni koridori.
Ja ipak mislim da nikako nisu za rekonstrukciju jer ih je jednostavno pregazilo vreme u konstrukcijskom smislu a i namena pošto nisu namenjeni gradskom prevozu a po svemu sudeći oni žele da osnuju gradsku železnicu.
Za gradske linije vagon da ima 6 vrata (3 po strani, standardna s-bahn konfiguracija) a lokalni/prigradski neka ima 4 vrata tj 2 po strani.
Gradski longitudinalna a prigradski trasverzalno-longitudinalnu (kombinovanu) konfiguraciju. Gradski mora imati prolazne vagone a prigradski standardne sa vratima koja mogu biti otvorena ili zatvorena po potrebi.
Zna se valjda šta je gradska konfiguracija a šta prigradska a šta regionalna. Regionalni bi imali sva transverzalna sedišta i to 3+1 dok bi za NS (Regionalni metro) imao sve sedišta ali pored vrata bi imao malo više prostora u slučaju špica. Autobusi svi moraju biti poukidani a ostali bi samo oni međugradski i međumesni tamo gde voz ne ide odnosno gde nisu glavni koridori.
„Beovoz“ će voziti na svakih 15 minuta
Autor: G. Svilar | Foto:M.ilić | 13.08.2009. - 09:00
Neodustajući od gradnje metroa, čelnici Grada Beograda zaključili su da za mnogo manje novca sistem gradske železnice može da se „postavi na noge“ i da rezultat. U prilog tome ide i najava Evropske banke za obnovu i razvoj da će odobriti kredit od 35 miliona evra za modernizaciju gradske železnice. Prvi korak je da se smanje intervali polazaka i da se obezbedi pouzdanost što je u ovom trenutku najveća mana „Beovoza“, kaže za „Blic“ Dragan Stanković, direktor Sektora za prevoz putnika „Železnica Srbije“.
- Najava mogućnosti da EBRD odobri kredit za ulaganje u gradsku železnicu olakšaće napore da zajedno sa Gradom unapredimo sistem i ponudimo putnicima kvalitetniju uslugu. „Beovoz“ je deo sistema „Železnica Srbije“ ali „Železnica“ sa svojim budžetom ne može sama da unapredi sistem.
Šta je trenutno najveća mana „Beovoza“?
- Mi smo dosta putnika izgubili zbog redukcije broja elektromotornih garnitura što porouzrokuje neredovnost ili ti najveću manu „Beovoza“. Kako da se putnik opredeli za neki vid prevoza ako mu ne garantujete da će određenog dana, u toliko i toliko sati, imati voz da ode na posao.
Kako će teći ulaganje u „Beovoz“ i kake rezultate očekujete?
- Sa Gradom smo se dogovorili da unapređenje ide u nekoliko faza. To podrazumeva ulaganje u infrastrukturu i u prevozna sredstva. Problem infrastrukture su male brzine vozova. Prosečna brzina je oko 40 kilometara na sat, i nezadovoljavajuća je za ono što bi mi želeli. Najveći problem je garantovati redovitost. Železnica je ponudila svojih devet postojećih garnitura, a Grad će finansirati njihovu opravku. Te garniture će u narednih četiri godine saobraćati u „Beovozu“. Za to vreme bi trebalo da se realizuje kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke od koga bi trebalo da se kupi 20 novih.
Šta podrazumeva ulaganje u infrastrukturu?
- Jedan deo vezan je za rekonstrukciju pruge i ulaganje novca za sređivanje stajališta, a drugi u opravku instalacija. U stanici „Beograd centar“, na primer, nedostaje jedno parče pruge koje je skinuto kad je građena nova stanica, i na tom delu je sada jednokolosečni saobraćaj koji predstavlja usko grlo. Grad sada investira u eliminaciju tog uskog grla izgradnjom drugog koloseka. Drugi deo ulaganja ide u eliminaciju laganih vožnji, odnosno popravku sitnijih oštećenja na kolosecima, da bi vozovi bili brži.
Zašto su trenutno vozovi spori?
- Ima dosta povika na nas u smislu zašto su vozovi spori. Spori su upravo u funkciji očuvanja bezbednosti putnika. I minimalna oštećenja koloseka povlače smanjenje brzine kretanja po oštećenom delu pruge, da se ne bi dešavalo to što se dešava na drumu. Nakon rekonstrukcije i popravki na kolosecima vozovi će se kretatri brže. Tvrdim da je i sada železnica ubedljivo najbezbedniji sistem.
Koliki će biti interval vozova?
- Od juna sledeće godine, kada budu završene rekonstrukcije infrastrukture i popravka devet garnitura, počeće da funkcioniše petnaestominutni takt. To znači da će na svakih 15 minuta saobraćati jedna garnitura. To je toliko značajan napredak da će se svi putnici iznenaditi.
Na kojim relacijama će vozovi saobraćati na svakih 15 minuta?
- U rubnim opštinama, na primer Mladenovcu ili u Umčarima, polasci će biti otprilike na svakih sat vremena, a u bližim delovima, poput linije Zemun - Pančevački most, vozovi će saobraćati na svakih 15 minuta.
Kada ćemo dobiti nove garniture?
- I da imate 100 miliona evra i da kupite nove garniture ne možete odmah da ih dobijete. Garniture se naručuju i čekaju. Teško da će moći da se pronađe isporučioc a da se ne sačeka bar godinu i po dana. U tih godinu i po ovih devet garnitura koje budu remontovane biće na usluzi putnicima.
Kakve će biti nove garniture „Beovoza“?
- Garniture koje se kupuju za „Beovoz“ biće prilagođene za gradsku železnicu. Po enterijeru, konstrukciji i ubrzanju one će se bitno razlikovati od garnitura za regionalni železnički saobraćaj koje voze za Suboticu, Niš ili Užice. U gradskoj železnici neće biti prvog i drugog razreda. Sedišta će biti drugačija, svakako manje udobna, jer je brža izmena putnika. Garniture za gradsku železnicu obično imaju više mesta za stajanje.
Da li će na stajalištima biti elektronske najave dolazaka vozova?
- O tome još nismo razgovarali. U postupku je definisanje tenderskih dokumentacija i pravnog dela priče. Kad se to završi razgovaraćemo o informisanju putnika ali i pronalaženjem modaliteta integrisanog sistema, odnosno kako ostvariti da jedna karta važi i u vozu i u autobusu. Već je dogovoreno da „Beovoz“ bude deo integrisanog tarifnog sistema.
Kako će “ Beovoz“ biti usklađen sa gradskim prevozom?
- Trudićemo se da nemamo paralelne vožnje sa gradskim prevozom. Ja se nadam da se neće desiti da u podne iz Mladenovca ima i autobus prigradskog prevoza i voz. Ako obezbedimo kvalitet a pre svega pouzdanost sistema, verujem da će putnici odabrati „Beovoz“. Primera radi, ako imaju iz Mladenovca autobus, kakav je sada, a ovde elektromotornu klimatizovanu garnituru koja pritom brže stiže do Beograda, verujem da putnici neće imati dilemu.
Da li se vozite „Beovozom“ i da li ste zadovoljni uslugom?
- Naravno da nisam zadovoljan. Nisam zadovoljan zato što putnici nisu zadovoljni. Intervali su najveći problem. Mi bi voleli da imamo još 15 garnitura, ali mi ih jednostavno nemamo. Ukupno u saobraćaju u celoj mreži imamo 11 ispravnih elektromotornih garnitura. Mi jednostavno nemamo vozna sredstva da ih ubacimo u „Beovoz“. A samo jedna opravka jedne garniture košta čak 50 miliona dinara.
Ne treba mešati metro i „Beovoz“
Da li „Beovoz“ može da funkcioniše kao metro?
Metro je metro, železnica je železnica. „Beovoz“ nikako ne može da bude metro. Narod stanicu Vukov spomenik često naziva metro stanicom. Međutim, stanica Vukov spomenik je podzemna samo zato što je takva konfiguracija terena. Ne treba očekivati da će Gradska železnica imati intervale od tri minuta, kao metro. To je tehnički nemoguće. Na delu pruge od Zemuna preko Novog Beograda i ka Pančevačkom mostu saobraća mnoštvo drugih vozova. Na toj relaciji prolazi i dosta teretnih i putničkih vozova. Na Vukovom spomeniku mogu da se naprave dva nivoa. Sadašnji nivo gde je železnička stanica i da se iskopa desetak metara niže jedan nivo kuda bi prolazio metro. To je moguće preplitanje, i tada bi Vukov spomenik postao metro stanica, a sada to svakako nije.
Izvor: blic.rs
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=106031
Autor: G. Svilar | Foto:M.ilić | 13.08.2009. - 09:00
Neodustajući od gradnje metroa, čelnici Grada Beograda zaključili su da za mnogo manje novca sistem gradske železnice može da se „postavi na noge“ i da rezultat. U prilog tome ide i najava Evropske banke za obnovu i razvoj da će odobriti kredit od 35 miliona evra za modernizaciju gradske železnice. Prvi korak je da se smanje intervali polazaka i da se obezbedi pouzdanost što je u ovom trenutku najveća mana „Beovoza“, kaže za „Blic“ Dragan Stanković, direktor Sektora za prevoz putnika „Železnica Srbije“.
- Najava mogućnosti da EBRD odobri kredit za ulaganje u gradsku železnicu olakšaće napore da zajedno sa Gradom unapredimo sistem i ponudimo putnicima kvalitetniju uslugu. „Beovoz“ je deo sistema „Železnica Srbije“ ali „Železnica“ sa svojim budžetom ne može sama da unapredi sistem.
Šta je trenutno najveća mana „Beovoza“?
- Mi smo dosta putnika izgubili zbog redukcije broja elektromotornih garnitura što porouzrokuje neredovnost ili ti najveću manu „Beovoza“. Kako da se putnik opredeli za neki vid prevoza ako mu ne garantujete da će određenog dana, u toliko i toliko sati, imati voz da ode na posao.
Kako će teći ulaganje u „Beovoz“ i kake rezultate očekujete?
- Sa Gradom smo se dogovorili da unapređenje ide u nekoliko faza. To podrazumeva ulaganje u infrastrukturu i u prevozna sredstva. Problem infrastrukture su male brzine vozova. Prosečna brzina je oko 40 kilometara na sat, i nezadovoljavajuća je za ono što bi mi želeli. Najveći problem je garantovati redovitost. Železnica je ponudila svojih devet postojećih garnitura, a Grad će finansirati njihovu opravku. Te garniture će u narednih četiri godine saobraćati u „Beovozu“. Za to vreme bi trebalo da se realizuje kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke od koga bi trebalo da se kupi 20 novih.
Šta podrazumeva ulaganje u infrastrukturu?
- Jedan deo vezan je za rekonstrukciju pruge i ulaganje novca za sređivanje stajališta, a drugi u opravku instalacija. U stanici „Beograd centar“, na primer, nedostaje jedno parče pruge koje je skinuto kad je građena nova stanica, i na tom delu je sada jednokolosečni saobraćaj koji predstavlja usko grlo. Grad sada investira u eliminaciju tog uskog grla izgradnjom drugog koloseka. Drugi deo ulaganja ide u eliminaciju laganih vožnji, odnosno popravku sitnijih oštećenja na kolosecima, da bi vozovi bili brži.
Zašto su trenutno vozovi spori?
- Ima dosta povika na nas u smislu zašto su vozovi spori. Spori su upravo u funkciji očuvanja bezbednosti putnika. I minimalna oštećenja koloseka povlače smanjenje brzine kretanja po oštećenom delu pruge, da se ne bi dešavalo to što se dešava na drumu. Nakon rekonstrukcije i popravki na kolosecima vozovi će se kretatri brže. Tvrdim da je i sada železnica ubedljivo najbezbedniji sistem.
Koliki će biti interval vozova?
- Od juna sledeće godine, kada budu završene rekonstrukcije infrastrukture i popravka devet garnitura, počeće da funkcioniše petnaestominutni takt. To znači da će na svakih 15 minuta saobraćati jedna garnitura. To je toliko značajan napredak da će se svi putnici iznenaditi.
Na kojim relacijama će vozovi saobraćati na svakih 15 minuta?
- U rubnim opštinama, na primer Mladenovcu ili u Umčarima, polasci će biti otprilike na svakih sat vremena, a u bližim delovima, poput linije Zemun - Pančevački most, vozovi će saobraćati na svakih 15 minuta.
Kada ćemo dobiti nove garniture?
- I da imate 100 miliona evra i da kupite nove garniture ne možete odmah da ih dobijete. Garniture se naručuju i čekaju. Teško da će moći da se pronađe isporučioc a da se ne sačeka bar godinu i po dana. U tih godinu i po ovih devet garnitura koje budu remontovane biće na usluzi putnicima.
Kakve će biti nove garniture „Beovoza“?
- Garniture koje se kupuju za „Beovoz“ biće prilagođene za gradsku železnicu. Po enterijeru, konstrukciji i ubrzanju one će se bitno razlikovati od garnitura za regionalni železnički saobraćaj koje voze za Suboticu, Niš ili Užice. U gradskoj železnici neće biti prvog i drugog razreda. Sedišta će biti drugačija, svakako manje udobna, jer je brža izmena putnika. Garniture za gradsku železnicu obično imaju više mesta za stajanje.
Da li će na stajalištima biti elektronske najave dolazaka vozova?
- O tome još nismo razgovarali. U postupku je definisanje tenderskih dokumentacija i pravnog dela priče. Kad se to završi razgovaraćemo o informisanju putnika ali i pronalaženjem modaliteta integrisanog sistema, odnosno kako ostvariti da jedna karta važi i u vozu i u autobusu. Već je dogovoreno da „Beovoz“ bude deo integrisanog tarifnog sistema.
Kako će “ Beovoz“ biti usklađen sa gradskim prevozom?
- Trudićemo se da nemamo paralelne vožnje sa gradskim prevozom. Ja se nadam da se neće desiti da u podne iz Mladenovca ima i autobus prigradskog prevoza i voz. Ako obezbedimo kvalitet a pre svega pouzdanost sistema, verujem da će putnici odabrati „Beovoz“. Primera radi, ako imaju iz Mladenovca autobus, kakav je sada, a ovde elektromotornu klimatizovanu garnituru koja pritom brže stiže do Beograda, verujem da putnici neće imati dilemu.
Da li se vozite „Beovozom“ i da li ste zadovoljni uslugom?
- Naravno da nisam zadovoljan. Nisam zadovoljan zato što putnici nisu zadovoljni. Intervali su najveći problem. Mi bi voleli da imamo još 15 garnitura, ali mi ih jednostavno nemamo. Ukupno u saobraćaju u celoj mreži imamo 11 ispravnih elektromotornih garnitura. Mi jednostavno nemamo vozna sredstva da ih ubacimo u „Beovoz“. A samo jedna opravka jedne garniture košta čak 50 miliona dinara.
Ne treba mešati metro i „Beovoz“
Da li „Beovoz“ može da funkcioniše kao metro?
Metro je metro, železnica je železnica. „Beovoz“ nikako ne može da bude metro. Narod stanicu Vukov spomenik često naziva metro stanicom. Međutim, stanica Vukov spomenik je podzemna samo zato što je takva konfiguracija terena. Ne treba očekivati da će Gradska železnica imati intervale od tri minuta, kao metro. To je tehnički nemoguće. Na delu pruge od Zemuna preko Novog Beograda i ka Pančevačkom mostu saobraća mnoštvo drugih vozova. Na toj relaciji prolazi i dosta teretnih i putničkih vozova. Na Vukovom spomeniku mogu da se naprave dva nivoa. Sadašnji nivo gde je železnička stanica i da se iskopa desetak metara niže jedan nivo kuda bi prolazio metro. To je moguće preplitanje, i tada bi Vukov spomenik postao metro stanica, a sada to svakako nije.
Izvor: blic.rs
Link: http://www.blic.rs/beograd.php?id=106031
Лепо звучи ово да Беовоз има линије до Земуна на сваких 15 мин, али ми неке ствари нису логичне: имајући у виду да ће и даље користити исте колосеке као и теретни и путнички возови не знам како мисле да изведу да то функционише, у тексту изнад се говори о решавању уског грла али тамо где је тренутно могуће да се саобраћај одвија у једном смеру, док ће и даље цео систем бити једно велико уско грло; даље, чак и да се оствари зацртани ред вожње до Земуна не знам колико би се исплатило већини грађана Земуна да путују возом имајући у виду положај саме железничке станице и постојеће линије аутобуса; сигурно је да би се повећањем броја композиција већина грађана Батајнице преоријентисала на Беовоз али велики проблем представља и пружни прелаз код Батајнице тако да је и то сигурно велика препрека за свеукупно решење проблема. У сваком случају поздрављам сваку иницијативу која ће побољшати тренутно стање.
Autobusi za Mladenovac, pored toga što ih čak i u kasnim večernjim satima ima skoro na svakih pola sata deonicu do Autokomande saviju za svega 40-45 minuta, a na trasi imaju i jako malo stajališta, koja se efikasno mogu i preskakati u slučaju nemanja putnika. Pritom u njima nema konduktera i vozači naplaćuju karte na sporednim stanicama. Da, putnici neće imati dilemu.Siniša":3vzhz9w2 je napisao(la):
@ азбуки
Па пише да активности треба, између осталог, усмерити ка „...потпуном укидању старог железничког чвора у Савском амфитеатру и на Дорћолу...“ Откуд ти онда закључак да се ради о непотпуном измештању?
Што се мене тиче, када би се овај план реализовао у наредној деценији, био бих задовољан.
Па пише да активности треба, између осталог, усмерити ка „...потпуном укидању старог железничког чвора у Савском амфитеатру и на Дорћолу...“ Откуд ти онда закључак да се ради о непотпуном измештању?
Што се мене тиче, када би се овај план реализовао у наредној деценији, био бих задовољан.
Sizife, pročitaj poslednji pasus o ostavljanju četiri koloseka (koji bi bili denivelisani i slično), azbuki je verovatno mislio na to.
Inače, GUP grada Beograda je jedna mnogo smešna knjižica od nekoliko stotina strana gde je napisano sve i svašta, ali dobrom delom se ne spominju nikakvi rokovi, redosled događaja i slično, smešno, smešno, smešno.
Inače, GUP grada Beograda je jedna mnogo smešna knjižica od nekoliko stotina strana gde je napisano sve i svašta, ali dobrom delom se ne spominju nikakvi rokovi, redosled događaja i slično, smešno, smešno, smešno.
У праву сте. Ја сам читао само оно што је под тачкама, а последњи пасус ми је промакао. Такво решење би можда имало смисла једино уколико би ти колосеци били завучени под земљу. Све надземно би и даље спречавало нормалан приступ Сави.
što sta zapeli više sa tim da se izmesti glavna stanica. ja bih samo izmestio one pomoćne koloseke, a ostavio svih 10 u funkciji, kao što imaju mnoge železničke stanice u mnogo većim gradovima
London (slika):
[ul]London Euston - 18 koloseka
London King's Cross - 11 koloseka
London St Pancras International - 15 koloseka[/ul]
Pariz (slika):
[ul]Paris Gare du Nord - 40 koloseka[/ul]
Frankfurt na Majni (slika):
[ul]Frankfurt (Main) Hbf - 33 koloseka
Frankfurt Süd - 9 koloseka[/ul]
London (slika):
[ul]London Euston - 18 koloseka
London King's Cross - 11 koloseka
London St Pancras International - 15 koloseka[/ul]
Pariz (slika):
[ul]Paris Gare du Nord - 40 koloseka[/ul]
Frankfurt na Majni (slika):
[ul]Frankfurt (Main) Hbf - 33 koloseka
Frankfurt Süd - 9 koloseka[/ul]
Glavna ZS Beograd svojim pristupnim kolosecima odseca Savski amfiteatar od ostatka grada. Savski amfiteatar ima ogroman potencijal i ovako nesto bi ga "osakatilo" i donelo bi mnogo vecu stetu nego korist. Zadrzavanje ZS "u funkciji gradskog i prigradskog transporta putnika" nema smisla. Ta stanica je tu projektovana za neko drugo vreme koje je odavno proslo. Imamo dve nove, moderne ZS. (Uostalom ova je ceona... da ne objasnjavam). Savski amfiteatar treba pokriti novim saobracajnim idejama, a od danasnje ZS treba napraviti muzej ili nesto slicno.JohnnyLee":1t8i4ayv je napisao(la):
Opcija sa spustanjem koloseka u zemlju bi bilo delimicno prihvatljiva sto se tice SA, ali, to bi bilo jedno polovicno i bezviziono
resenje. To bi bila samo posledica nesposobnosti nasih funkcionera da preuzmu odgovornost i posteno urade nesto kako treba.Staru zeleznicu treba ukloniti iz celog SA, kao i sa cele obale od SA do Pancevca. Ja se nadam da ce biti vizije da se ukloni i stari zeleznicki most (mozda da se premesti negde), pogledajte samo kako taj most efikasno obezsmisljava veliki prostor na obalama.
najlakše je napraviti nadvožnjake iznad pruge u SA. glavna stvar je iseliti sve one koloseke koji ne služe ničemu i iscrtati putnu infrastrukturu. ne treba ni seliti prugu oko Kalemegdana, ona isto može da se koristi za gradsku železnicu
Ako se proceni da postoji potreba za zadržavanjem koloseka i stanice na sadašnjem mestu mogli bismo da se ugledamo na Štutgart koji ima interesantan plan za ukopavanje koloseka glavne železničke stanice:
http://en.wikipedia.org/wiki/Stuttgart_21
http://www.das-neue-herz-europas.de/default.aspx
http://en.wikipedia.org/wiki/Stuttgart_21
http://www.das-neue-herz-europas.de/default.aspx
taj plan je definitivno odbijen. posle vise decenija, gradjani stutgarta vecinom su galasali za to tada marginazovanu partiju iz jednog jedinog razloga - zato sto se ta paritja zalagala za obustavu tog projekta.
ma ne treba ništa ukopavati. samo napraviš jednu paralelnu ulicu Savskoj sa druge strane železničke stanice i završio si posao. imaš lepo prostora za izgradnju SA i ostavljaš glavnu stanicu tu gde je bila. malo je renoviraš i postane veoma lepa i reprezentativna zgrada