Мислим да је Матеја Бељан у праву. Много је боље да се саобраћај убрза па макар морало да се преседа. Усклађивањем реда вожње може да се изведе да време чекања буде минимално. Наравно, треба средити и станице и остале пратеће услове. Ако је јасно да дугожељени метро не може да стаје на сваком ћошку и да иде до свачије куће, него да подразумева преседање, онда такав принцип мора да важи и за воз. Када долазим бусом из Панчева до моста, а идем на Славију, неупоредиво ми је лакше да уђем у бг:воз до К. парка, па трамвајем или бусом две станице до Славије, него да уђем у 33/48 и да се клацкам уз гледање у пасуљ да ли је негде застој. Има још доста сличних примера. Уосталом, ни у Београду се не очекује да ће без преседања моћи да се стигне са једне на било коју другу тачку у граду. И у другим земљама сам се возио до последње станице метроа, а тамо видео окретнице бусева. Јасно је да је много лакше када не мора да се преседа, посебно старијим особама, али мислим да сви морамо да се одрекнемо дела комодитета да бисмо добили нешто друго. Бирам да преседам, ако ће то значити скраћење времена путовања и мање гужве у возилима. Не желим ни да се сетим путовања на факс 97-98, када сам схватио да више времена проводим у превозу и станицама него на факсу. Уз чувену најаву на станицама: ''Беовоз касни 10, 20, 40, 60... минута'', а онда: ''Беовоз изузетно не саобраћа.'' Онда сам одустао од таквог воза и изабрао стоп.
Истина је да у Панчеву воз не одговара становницима центра, а да је погодан за становнике рубних градских насеља. Сређен саобраћај беовозом би био значајан, јер би смањио притисак на аутобус, а многима би олакшао путовање. Опет, укидање аутобуског превоза ми је толико смешно да не желим ни да коментаришем. Понављам да би продужавање бг:воза до Крњаче, уз станицу на петљи панчевачког моста са Банатске стране, растеретило мост и од дела саобраћаја који долази са наше стране.
Не треба бити ни опчињен беовозом, с друге стране. 90-тих је он био јако популаран због бувљака, на који су организоване чак и туристичке туре из удаљенијих крајева Србије. Поред тога, што многи заборављају, цена карте у беовозу је била вишеструко нижа од аутобуске. Када су оне изједначене, много тога се променило и у самом беовозу.
Још једна ствар: Негде до краја 80-тих, маркица за ГСП је важила и за АТП, тј. до Панчева. Онда су се нешто поџапали, ћале ми је преносио да је међу возачима АТП-а кружила прича да је ГСП остао дужан АТП-у неке велике паре и пар аутобуса. Шта је истина, Бог зна. Писао сам већ да ме фасцинира да сам имао прилику да се возим италијанским возовима у делу јужне Француске, или да се градски саобраћај у Стразбуру протеже и на град у Немачкој, а да ми не можемо да организујемо јединствени превоз и тарифе између два суседна града. Ваљда је то она наша стара потреба да дижемо тарабе у односу на суседно племе или село. Зато нам и идеја повезивања БГ-а и НС-а возом на сваких пола сата - сат делује као научна фантастика.