BEOVOZ - BG:VOZ - stanje i mogućnosti

[ranko999]

Jovinov plan podrazumevao je korišćenje starog čvora za gradsku železnicu, pri čemu bi se napravio tunel od Glavne železničke do Dunav stanice.

To je ideja od pre II svetskog rata koja je pocela da se realizuje za vreme Vermahta. Ako budes prolazio Gavrila Principa tamo mozes da vidis da je zapoceto kopanje tunela i iskopano nekih 50-60 m. Sad je autoperionica tu.

 

[Arnorian]

Jovinov plan podrazumevao je korišćenje starog čvora za gradsku železnicu, pri čemu bi se napravio tunel od Glavne železničke do Dunav stanice.

По том плану деоница Сајам-Панчевачки мост би била део регионалне железнице, међуградској је био намењен Београдски ж. чвор са Прокопом као центром.

 

[2012]

Tako je BGVoz je već dokazao svoju funkciju teškog(najtežeg Metroa) i po klasifikaciji.
Funkcija mu je povezuje predgrađa i udaljenije tačke regiona, mesta sa centrom.Putnici koji dolaze iz udaljenijih krajeva regiona Beograd i okruženja čak i nemoraju da presedaju na budući Metro, jer ih linje dovode duboko u centralno jezgro grada.
Nije tu ništa novo izmišljeno već sve veće Evropske prestolnice odavno imaju Regionalni Metro.
Najnoviji primer je London koji ga gradi baš na uzoru Pariskog RER a može se reći i BGVoza,ulažući enormna sredstva u novi čvor ispod Londona.
Stokholm također dovodi regionalni Metro u jezgro praveći stanicu po uzoru na Vukov spomenik,gde se preseda na gradski Metro..ima još novih primera Malme,Kopenhagen i sl.
Dakle treba da cenimo ono što već imamo,i da gledamo primere drugih gradova koji sada ulažu znatna sredstva u gradnju a to smo mi već izgradili.
Nama su potrebna znatno manja ulaganja u stanice rekonstrukciju postojećih iu gradnja novih,kupovina novih vozova i dodavanje koloseka od Btajnice do NBG.
Svakog ko sumnja u razvoj BGVoza, neka se redovno provoza u tok jedne nedelje i kada se bude uverio da ljudi često nemaju ni gde da stoje u špicevima,biće mu jasno.. :kafa:

 

[Siniša]

To je ideja od pre II svetskog rata koja je pocela da se realizuje za vreme Vermahta. Ako budes prolazio Gavrila Principa tamo mozes da vidis da je zapoceto kopanje tunela i iskopano nekih 50-60 m. Sad je autoperionica tu.

Taj početak tunela u Gavrila Principa je bio namenjen za Bazisni tunel iz GUP-a 1950 godine, kojim je bio predviđen tunel sa dve cevi za automobilski i eventualno tramvajski saobraćaj, a trebao je da izlazi negde u kod raskršća Cvijićeve i Đure Đakovića. Nije bio namenjen za železnicu.

 

[zidar]

Jovinov plan podrazumevao je korišćenje starog čvora za gradsku železnicu

Plan iz '74 predvidjao je 3 nezavisna sistema: Zeleznica, regionalni metro i metro

Zeleznica bi koristila tzv Beogradski zleznicki cvor (Novi Most, tuneli i Prokop), regionalni metro (4 linije) bi koristio nove tunele istok- zapad i sever-jug takoreci paralelne sa cvorom koji se ukrstaju u Savskom amfiteatru, metro bi imao 5 linija sa presedanjima na prethodna dva sistema.

Taj plan ni tada nije bio savrsen a u medjuvremenu je proslo 40 godina i mnogo toga se promenilo u Beogradu i svetu (nema vise SFRJ).
Vreme je da plan iz '74 prestane da biva tretiran kao svetinja i referenca i postane ono sto i jeste, jedan od crteza iz proslosti vezan za Beograd isto kao i Chambonov urbanisticki plan za koji nikome danas ne pada na pamet da ga primeni.

Vreme je da se trezveno sagleda danasnja situacija i buduce potrebe i shodno mogucnostima jedne male siromasne Srbijice napravi plan za razvoj sinskog saobracaja.

Kao sto rece @2012, vec imamo sasvim solidnu gradsku zeleznicu jer smo nasledili kolosalnu infrastrukturu namenjenu BGD cvoru, samo fale redovna ulaganja u vozni park, opremanje stanica i savremeniju signalizaciju ali to je sica naspram pravljenja nove infrastrukture ni iz cega. Aktiviranjem juznog kraka ka Rakovici pokriveni su svi pravci osim mucenog istoka.

Treba to sto imamo iskoristiti do maksimuma i zaboraviti megalomanske price iz proslosti.

Dupliranjem pruge ka zapadu i jugu ta gradska zeleznica dobija lufta za razvoj za narednih 20 godina a standardna zeleznica prostor za normalno funkcionisanje uz odlicnu vezu jedne sa drugom.

Jos nam samo fali da dovedemo sine u sam centar grada kako bi olaksali teret automobilskog saobracaja.

Jedna metro linija Vuk-Terazije-Usce-Z. St. NBGD od tricavih 5,5km omogucava:
- vezu BG:voza i centra grada preko stanica Vuk i NBGD
- pouzdan prelazak preko reke
- vezu centra grada sa buducim glavnim zeleznicko/autobuskim cvorom Beograd-Zapad (NBGD)

Postojeci BG:voz + metro kontra-lûk koji ga zaokruzuje kroz centar cinice kicmu gradskog prevoza. Posle ako bude para metro moze polako da se siri (blokovi/aerodrom - Konjarnik-Medak) ali osnova sistema bice vec postavljena.

Bolje da se pare iz kredita za Prokop iskoriste za celokupni BG:voz/Beovoz sistem (stanice, signalizacija, vozni park) i neminovno sirenje stanice NBGD (prilicno jednostavno i jeftino, copy paste, betonska konstrukcija na stubovima kao i postojeca) nego za jednu sporednu stanicu kao sto je Prokop.

 

[Veliki Vracar]

Da ti ponovim, Prokop će biti glavna stanica zbog najvećeg broja putnika koji će ka njoj gravitirati, a ta ekvilibristika o specijalnoj metro liniji koja će dovoditi putnike iz ostalih delova grada na NBG pa da se odatle ponovo vraćaju vozom preko Save je u najmanju ruku neracionalna.
Cela priča se ovde vrti oko ideje nedovoljnog kapaciteta dvokolosečnih pruga na beogradskom čvoru. To naprosto nije tačno i neće biti za dugi niz godina. A ako se popunjenost reda vožnje dovede dotle da vozovi moraju prolaziti na svakih 5min. ne vidim zašto tada nebi Bg-voz postepeno ustupao svoje polaske tim silnim putničkim kompozicijama koji se očekuju, a putnici na tim relacijama jednostavno koristili i tu vrstu vozova u sistemu objedinjene naplate.
Međutim to je već daleka budućnost...

 

[Matt]

Inače BG:voz nije ni gradska ni prigradska železnica, nego nešto između. Resnik i Batajnica mogu da se de fakto uvrste u prigradska naselja, ali de jure oni su deo naselja Beograd i ne vode se nigde kao posebna mesta (osim kao MZ ili katastarska opština). To de jure nije bitno, Kaluđerica i Borča su po zakonu posebna naselja. Ali funkcionalna povezanost je takva da su Batajnica, Resnik, Borča DEO grada. Tu nema ni srednje škole, ni ozbiljnijeg doma zdravlja, kulturnog, komercijalnog ni drugih važnih sadržaja. I udaljenost od oko 20 kilometara od centra za grad ove velilčine nije tako velika. A čak i da ima spomenutih sadržaja mislim da bi ta veza ostala. Pogotovo što bi se onda stvarali, a za Beograd mislim da je to važno, periferni gradski centri, koji bi privlačili i stanovnike van teritorije BGD, a da se njima ne opterćuje strog centar.

Prigradska železnica bi obuhvatala naselja dalja od ovih koje sam spomenuo i to bi bile duže linije takta 30 odnosno 60 minuta.

 

[Matt]

Ne znam zašto mislite da bi ljudi morali da prelaze reku i da se vraćaju zbog glavne stanice. Pa i sada pola miliona ljudi prelazi reku po toj logici pa se vraća. Ali, nije to baš tako, svi brzi vozovi staju na NBG, kao što bi svi brzi koji polaze sa NBG ka centralnoj Srbiji stajali na Prokopu i u Rakovici. Retko ko govori o stanici NBG iz interesa da mu voz ide bliže, nego zbog mnogo jednostavnije infrastrukture. Pet koloseka je sasvim dovoljno. Koliko sam razumeo, Prokop je pravljen sa mnogo širim ambicijama, da tu polaze vozovi za 5 republika, dve prokrajine i ostatak Srbije, kao i sve veće gradove po Jugoslaviji. Srbija je, nažalost, toliko mala, da bi se uz dve brze linije takta pola sata pokrile sve njene potrebe. Ekspres Subotica - Niš, i Novi Sad - Prijepolje. Ostali gradovi imali bi kratke lokalne linije do glavnih pokrivenih koridora.

 

[orion]

Ma шта се мислило о Прокопу мислим да више нема дилеме да ће то бити главна станица. Рекао бих да је решење ово што су писали кркан и врачар односно комбинација убрзања протока и интегрисан тарифни систем градске и међуградске железнице с тим да ми интегрисани тарифни систем и не делује као нека далека будућност, посебно што се неке линије потпуно преклапају. Да би се овако нешто постигло било би потребно и оградити станице, са једне стране због ефикасне наплате а са друге због безбедности да путници не чекају воз на перонима. Овако је у Москви, приградска железница дели станице са међуградском али путнике пусте на перон тек кад се воз најави наравно уз одговарајућу карту.

 

[direktor]

Dajte ljudi spustite se malo na zemlju .Pozitivna stvar sa stanice Nbg ogradili su prilaz samoj stanicnoj zgradi i smanjili porstor za divlje prodavce .Danas je prostor oko stanice izgledao nevjerovatno cisto i pusto 5 min sam se pitao zasto je to tako skontah buvljak neradi ponedjeljkom :laugh:

 

[spatiotecte]

Maksimalni kapacitet jedne dvokolosecne pruge je 160 vozova dnevno.

Danas samo sa ovom jednom linijom BG voza koja ima takt od 15 min, imamo 110 vozova dnevno.

Gde je prostor za ostale vozove i ostale linije BG Voza i Beovoza koje se budu dodavale vremenom kad se budu nabavile garniture.

Jedino resenje je dupliranje pruga i prelazak na cetvorokolosecne pruge na ulaznim koridorima.

 

[Rile]

Maksimalni kapacitet jedne dvokolosecne pruge je 160 vozova dnevno.

Ne znam kako si došao do ovog podatka? Svojevremeno sam pisao o propusnoj moći pruge..

...Prvi i najbitniji svakako je ''Propusna moć pruge''. Šta je, zapravo, Propusna moć pruge ? Ona se definiše kao broj pari vozova dvokolosečne pruge ( N ) koji prođu prugom od stanice A prma susednoj stanici B u vremenskom intervalu od 24 sata. Nju određuje onaj deo pruga u kojem je vreme zadržavanja u jednoj stanici i vreme vožnje do druge stanice najveće iz bilo kog razloga a zavisi od SS uređaja i pružnih postrojenja kojima je pruga opremljena. Matematički to bi izgledalo ovako:
N=24h/T = 1440min/tz+tv = 1440min/1min+9min = 144 gde je
tz - najduže vreme bavljenja voza u stanici ( u svakoj je bavljenje 1 min )
tv - najduže vozno vreme između dveju stanica ( u našem slučaju Zemun - Novi Beograd )
Dakle u idealnim uslovima, teoretski, između Zemuna i Novog Beograda mogli bismo da imamo 288 vozova po oba koloseka. Sada ih imamo između 200 i 210 što znači da bi tu teoretski moglo da se ubaci još oko 70 vozova. Ali sada treba uzeti u obzir prvo pružna postrojenja koje sam pomenuo.
Kada voz dođe u st Batajnica on se prima na jedan od tri koloseka namenjena u te svrhe. Minimalno vreme da mašinovođa okrene komande na garnituri je 15 minuta i ako otpravnik vozova priimi još dva voza na ostala dva koloseka vreme od 15 minuta možemo podeliti na 3 jer realno ni jedan od ta tri voza ne čeka na one druge, Dakle dobijamo da je tz = 5 minuta koje sada treba zameniti u gornjem obrascu i to sada izgleda ovako:
N = 24h/T = 1440min/5min+9min = 102.8 što je približno 103 pari vozova.
Dakle 206 vozova u uslovima kakve imamo na zapadnom kraku , a mi imamo između 200 i 210.

 

[spatiotecte]

Neko je pomenuo 160 vozova dnevno na sajtu railserbia, mozda je to bilo pre remonta...

Sve u svemu, hvala Rile na matematicki proracun propusne moci ove nase dvokolosecne zapadne pruge. :kk: +1
Kazes da je trenutna propusna moc 210 vozova a mi ih imamo 206, sto znaci da smo tu na ivici.

Takodje na railserbia je neko rekao da nikad do sada nismo imali toliko saobracaja na relaciji NBG-Zemun od kad je pusten BG-Voz pa cak ni u srecnim vremenima krajem 80tih.

 

[Matt]

Mislim da vozovi mogu da idu j edan za drugim na 2 - 3 minuta. Znam da je otpravnica u Zemun polju rekla da kad prođe jedan za 3 min može drugi. E sad, da bi oni mogli ceo dan da idu tako na 3 minuta potreban je verovatno bolji sistem upravljanja, besprekorne skretnice, rampe itd...

 

[Veliki Vracar]

Jedino resenje je dupliranje pruga i prelazak na cetvorokolosecne pruge na ulaznim koridorima.

Naravno da ne, nego eventualno povećanje polazaka putničkih vozova vršiti umesto polazaka BG-voza jer idu istom trasom i putnici ih mogu koristiti i par stanica u lokalu.

 

[zidar]

Jedino resenje je dupliranje pruga i prelazak na cetvorokolosecne pruge na ulaznim koridorima.

Naravno da ne, nego eventualno povećanje polazaka putničkih vozova vršiti umesto polazaka BG-voza jer idu istom trasom i putnici ih mogu koristiti i par stanica u lokalu.

Putnici na relaciji Budimpesta-Istanbul ili Subotica-Nis pa cak Novi Sad-Beograd imaju drugacije potrebe od onih na relaciji Batajnica-Vuk i zato se u principu koriste drugacije garniture za medjugradske i prigradske vozove to jest odnos mesta za sedenje i stajanje se menja.
Nije umesno da putnici iz prigradskih naselja dolaze u konflikt za prostor sa putnicima na medjugradskim relacijama kao sto se to danas desava zbog nedostatka vozova ka Sremskim opstinama.
Uz to potrebni taktovi su znatno drugaciji, takt 1h na relaciji Beograd-Novi Sad je prihvatljiv, na relaciji Zemun-Vuk nije.

Gradska zeleznica je nuznost i BG:voz je to samo potvrdio.


Iz Prokopa izlaze po 2 koloseka za sva tri pravca i to ne moze da se poveca osim dupliranjem Novog Zeleznickog mosta ili Dedinjsko/Banatskog tunela sto finansijski tesko moze doci u obzir.

Cak i kada bi se vozovi uz savrseno otpravljanje i najsavremeniju signalizaciju sledili na svaka 3 minuta na ulasku/izlasku iz stanice, sa dve linije gradske zeleznice (npr Krnjaca-Batajnica i Resnik-Zemun) sa taktom 10 min ostaje lufta za samo 6 pari vozova na sat.
A sad kada bi se takt gradske zeleznice podigao na 6 min, sto ce vrlo uskoro biti preko potrebno, jedva bi i to mglo da prodje kroz Prokop.
Gde je tu prostor za ostatak zeleznickog saobracaja? Ukidanje BG:voza?
Cela ova teorija zasniva se na savrsenom sistemu pa opet nema mesta za sve.
Ja ne znam ni jednu zeleznicku stanicu u Evropi u gradu velicine Beograda koja opsluzuje i gradsku i standardnu zeleznicu a ima samo dva koloseka na ulazu.

Ako hocemo da zadrzimo funkcionalnu gradsku zeleznicu Prokop ne moze biti glavna Beogradska zeleznicka stanica bez dupliranja tunela i mosta.
Priznacete da je lakse i jeftinije prosiriti NBGD i duplirati Sremsku i juznu prugu sa sve tunelom za Zemun i rekonstruisanim starim mostom nego ponovo kopati kroz Beogradski greben.

Prokop vs NBGD

Prokop: pristup sa 2 saobracajnice - autoput i bul. Mira
NBGD: pristup sa 5 saobracajnica - Gagarina, 3. Bulevar, Antifa borbe, Djordja Stanojevica, UMP-most na Adi :kk:

Prokop: 2 koloseka na svakom ulazu bez mogucnosti sirenja
NBGD: 2 koloseka na svakom ulazu uz mogucnost sirenja na 4 ili cak 6 :kk:

Prokop: nedovrsena stanica sa 4 koloseka, mogucih 8
NBGD: nedovrsena stanica sa 5 koloseka, mogucih 10+ :kk:

Prokop: 2,2 km do Terazija :kk:
NBGD: 3,6 km do Terazija

Prokop: polozaj u kotlini Jatagan male bez slobodnog gradjevinskog zemljista u okolini, jedino potencijalno zemljiste BIP i Hajd Park
NBGD: polozaj u centru Novobeogradske ravnice sa hektarima praznog zemljista sa svih strana a narocito ka Savi :kk:

Prokop vs NBGD: 1-4

NBGD wins on points

 

[spatiotecte]

Tako je Zidar, jednostavno treba shvatiti da je Prokop na losem mestu bez mogucnosti da mu se protok prosiri.

 

[Rile]

@Матеја
Dobro ti je rekla ta otpravnica, minimalni interval sleđenja vozova na prugama sa APB iznosi 3 min kao na slici dole i to samo po sebi nije problem. Kada bi naši gradski vozovi išli u krug, poput tramvaja dvojke, mogli bismo da ih imamo na svakih 5 minuta.

@zidar
Jedno pitanje:
Šta za tebe predstavlja termin Glavna železnička stanica u saobraćajnom smislu ? Kako bi ti to definisao ?

 

[BadMan]

Danas sam bio na skupu povodom budućeg uređenja područja "Savamale", i bio je gradski arhitekta Vasović. U jednom delu je samo napomenuo kako eto bg voz radi super, i da postoji mogućnost da se pruga oko Kalemegdana ne iseli, već da tuda ide jedna njegova linija preko Dunav Stanice do Pančevca.

Sad, nisam ga najbolje razumeo, pošto ne pratim toliko tu temu i samo je to usputno pomenuo, ali zvučalo mi je zanimljivo.
U svakom slučaju, rekoh da podelim sa vama.

 

[lento]

Pruga oko Kalemegdana nije elektrifikovana. :bash:

 

[jlaki]

Ma kupiće nove vozove sa autonomijom, no frx

 

[Matt]

Pruga oko Kalemegdana može da se iskoristi samo za turistički tramvaj. Bljak vozovi-grdosije tuda!

 

[Matt]

@Матеја
Dobro ti je rekla ta otpravnica, minimalni interval sleđenja vozova na prugama sa APB iznosi 3 min kao na slici dole i to samo po sebi nije problem. Kada bi naši gradski vozovi išli u krug, poput tramvaja dvojke, mogli bismo da ih imamo na svakih 5 minuta.

OK, novi most na dunavu kod Batajnice i kružna linija: Batajnica - Beograd - Borča - Padinjak - Batajnica :laugh:

 

[Mareeram]

Inače BG:voz nije ni gradska ni prigradska železnica, nego nešto između. Resnik i Batajnica mogu da se de fakto uvrste u prigradska naselja, ali de jure oni su deo naselja Beograd i ne vode se nigde kao posebna mesta (osim kao MZ ili katastarska opština). To de jure nije bitno, Kaluđerica i Borča su po zakonu posebna naselja. Ali funkcionalna povezanost je takva da su Batajnica, Resnik, Borča DEO grada. Tu nema ni srednje škole, ni ozbiljnijeg doma zdravlja, kulturnog, komercijalnog ni drugih važnih sadržaja. I udaljenost od oko 20 kilometara od centra za grad ove velilčine nije tako velika. A čak i da ima spomenutih sadržaja mislim da bi ta veza ostala. Pogotovo što bi se onda stvarali, a za Beograd mislim da je to važno, periferni gradski centri, koji bi privlačili i stanovnike van teritorije BGD, a da se njima ne opterćuje strog centar.

Prigradska železnica bi obuhvatala naselja dalja od ovih koje sam spomenuo i to bi bile duže linije takta 30 odnosno 60 minuta.

Ovo mi se bash dopada kao predlog i voleo bih da zazivi! Danas sam ponovo video valjevski beovoz u 16:09 kod Vuka (ovoga puta tachno u minut), nije bio KRCAT kao u petak, ali je bio popunjen totalno shto se mesta za sedenje tiche, znachi isplativa je linija i trebala bi ici vishe puta dnevno..tako da se uklapa u ovo shto sam citirao!
Mladenovachki je doshao dva minuta pre reda voznje i chekao je na stanici da krene lol..nikad do sada nisam video to sa beovozom, sa BG vozom jesam, ali beovozom ne :laugh: ..tako da ipak se moze..

 

[Matt]

@Rile i @mvbg1 Da li biste bili raspoloženi za susret sa forumašima, tj. nama zainteresovanim za železnicu, po uzoru na Beobuild okup? Može čak i u formi nekog mini internog predavanja, a ja na sebe mogu da preuzmem deo organizacije