Beograd
Voz pod Vukom vozi varošane
Ako se ne računa period posle otvaranja pre gotovo šesnaest godina, kada se u dubine železničke stanice išlo kao na hodočašće, podzemni peroni su poslednjih meseci prometniji nego ikad
U toku 24 časa na peronima „ispod Vuka” staje 113 kompozicija, a njima se dnevno preveze do 12.000 putnika (Foto D. Jevremović)
Od 1. septembra prošle godine, kada su kompozicije „BG voza” prvi put krenule šinama, promet na železničkoj stanici „Vukov spomenik” je učetvorostručen. Time je podzemni terminal postao najfrekventnija tačka u sistemu ovog vida gradskog prevoza.
Lidija Drobnjak, šef stanice, precizira da u toku 24 časa na peronima „ispod Vuka” staje 113 kompozicija (99 pripada „BG vozu”, a ostale „Beovozu”). Njima se dnevno preveze do 12.000 putnika.
U vreme otvaranja stanice (7. jula 1995. godine) predviđalo se da će peroni kolosalne podzemne železničke stanice dnevno opsluživati oko 20.000 putnika. Dakle, cilj je u ovom trenutku natpolovično ostvaren, doduše posle 16 godina. Ona druga vizija, da je „Vuk” prethodnica projekta „Brze pruge Srbije”, koji je „proricao” da će naši vozovi juriti 200 kilometara na sat – još je beznadežno daleko od ostvarenja. Ipak, gradska železnica je dovoljno brza da konkuriše drumskom prevozu, naročito dok traje obnova „Gazele”. A da ne pominjemo koliko su je blagosiljali žitelji leve obale Dunava, kada su nezadovoljni poljoprivrednici „posejali” barikade na saobraćajnicama koje iz Pančeva vode ka Beogradu, pa je pruga bila jedini izlaz u svet.
– Od Batajnice do „Vukovog spomenika”, „BG voz” stiže za 34 minuta, a „Beovoz” koji krene iz Rakovice tu je za 12 minuta – ilustruje prednosti šina Lidija Drobnjak. A šta tek da kažu Novobeograđani, kojima pruga omogućava da do Vuka stignu za osam minuta...
Uprkos činjenici da se na ovim prostorima navike sporo menjaju, na stanici „Vukov spomenik” ne gube nadu da će podzemne etaže u ne tako dalekoj budućnosti vrveti od užurbanog gradskog sveta. Ako ne pre, a ono kada se tu budu uselile i linije metroa.
Tako bi lagano u zaborav i medijske arhive potonule sve debate i osporavanja koja od kamena temeljca do danas prate ovu najdublju železničku stanicu u Evropi, usidrenu 39 metara ispod zemlje.
Na račun „Železnica Srbije” adresirani su i prigovori zbog zapuštenog tržnog centra, uglavnom poznatog po pi-si i plejstejšn igraonicama, ali ovaj deo stanice, kako kaže Lidija Drobnjak, ne spada u nadležnost tog preduzeća. Pod ingerencijom „Železnica Srbije” je samo 11 lokala u delu zvanom pešačka galerija, u koju se stiže kroz četiri ulaza. Odatle se jednim centralnim ili preko dva bočna stepeništa stiže na „vestibil”, kako se „na železničkom jeziku” zove deo sa pratećim sadržajima: blagajnom, restoranom, ambulantom, policijskom stanicom, toaletima... Sa ovog nivoa, 66 metara dugačko pokretno stepenište za 90 sekundi putnika spušta na perone. Tih 360 pokretnih stepenika (uzlazna, silazna i rezervna traka) upravo su i najveća atrakcija stanice, zbog koje su, prvih meseci po otvaranju, desetine hiljada Beograđana i gostiju prestonice zalazile ispod Vukovog spomenika. Muzičke zvezde devedesetih, koje su iole držale do sebe, baš tu su snimale svoje spotove.
Osim galerije, vestibila i perona, postoji i nivo u koji ne zalaze putnici. To je etaža u kojoj su smešteni tehnički sistemi i radnici koji ih održavaju, kao i radionice i magacini.
----------------------------------------------------------
Nad zemljom sankcije, u zemlji stanica
Kamen temeljac železničke stanice Vukov spomenik položen je maja 1989. Udarni radovi trajali su od 1992. do 1995. Projekat je uradio Saobraćajni institut „CIP”, a izgradnju je vodio „Energoprojekt”. Izgradnja je realizovana u uslovima međunarodnih sankcija i teške ekonomske krize. Objekat je 7. jula 1995. otvorio predsednik Slobodan Milošević, a svečanosti pod spomenikom Vuku Karadžiću prisustvovao je kompletan državni, politički i privredni vrh zemlje. Za praćenje događaja bilo je akreditovano 400 domaćih i inostranih medijskih ekipa.
Dimitrije Bukvić
objavljeno: 16.06.2011.
Izvor
olitika.rs