^^^Treća faza trenutno nema smisla ali za drugu se može reći da pored relacija Mika Alas-Dunavska (dovesti trole do obale) i Ada-Blok 70, u nedostatlku permanentne veze u vidu mosta ili tunela predstavlja logično mesto za primenu trajekta a ne hidrobusa. Neopravdano je ignorisanje Krnjače (Mike Alasa) jer tu već postoji ozbiljna potreba za prečicom, odnosno rasterećenjem Pančevačkog Mosta i šireg centra. Problem jeste nerazvijena drumska infrastruktura jer bi u slučaju asfaltiranja (ne i proširenja ulice) u najboljem slučaju bilo moguće uvođenje minibus linije do Metroa ili Krnjače sa svraćanjem u Metro radi pokrivanja presedačkih stajališta u oba smera na Zrenjaninskom putu.
Само би онда морали да рашчисте сплавове.
Naravno, a takav potez bi vratio obalu građanima. To ruglo nek presele dalje od keja.
Meni je komicno kako naprdnjaci ne odustaju od ove zamisli iako je nekoliko prethodnih iteracija ove ideje proslo tj. skoncalo zalosno do nikako.
Ja mislim da rečni vid javnog gradskog prevoza nikad i nije shvatan ozbiljno. Ako linije dobro ne povežeš sa obližnjim lokacijama pešačkim vezama i javnim prevozom (osim najkraćih staza na većim uzbrdicama i eskalatorom, liftom ili alternativnim vidovima prevoza poput uspinjače ili žičare do ostalih vidova javnog prevoza ukoliko isti nisu u blizini), ta nepovezanost sprečila bi potencijalne korisnike da ih koriste na kratkim relacijama (prosečna vožnja jedna-dve stanice), dok bi za prespore dugačke vožnje bili zainteresovani samo turisti u letnjoj sezoni. Na taj način ti praktrično pretvaraš sistem u turističku atrakciju, što u drugim gradovima nije slučaj (koristi se svakodnevno kao i bilo koji podsistem JGP). Osim toga, kada linija prati jednu obalu obesmišljava se uloga rečnog prevoza kao prečice bez kruženja preko udaljenih mostova iako bi baš na taj način spori hidrobusi u beogradskim uslovima bili najracionalnije iskorišćeni. Sa druge strane ignorišemo prednost brzih hidrobusa/trajekata do prigradskih mesta. Imamo reke, čak i uređene obale pogodne za pristaništa pontonskog tipa ali previše se oslanjamo na autobus koji može biti samo jedna karika u lancu javnog prevoza, baš kao i rečni transport - hidrobus i trajekt.
Rekoše da će takt sa po 5 hidrobusa po liniji biti na 20 minuta, međutim do tada se u prvoj fazi može očekivati najmanje na pola sata. S tim u vezi, za očekivati je da na pojedinim kratkim relacijama u letnjoj sezoni bude mnogo više putnika, posebno biciklista.
Ka Banovom brdu do kojeg ne postoji autobus problem je vožnja uzbrdo, pa sumnjam da bi minibus bio dovoljan za prevoz bicikala. Možda ne bi bilo loše da leti vozi autobus sa ugrađenim nosačima za bicikle. Spoljni nosači nisu preporučljivi kod nas zbog zadržavanja na stajalištima.
Inače što se tipologije mreže tiče, ovo njihovo rešenje mnogo manje ide cik-cak u odnosu na
budimpeštansko. Svaki grad ima neke svoje potrebe, ali mislim da je takva tipologija mreže primenjiva i u Beogradu.
Kod beton hale je prilaz Kalemegdanu.
Mislim da su najbolja opcija i Beton hala, i kod Muzeja savremene umetnosti
Beton hala hvata Kališ, ali maši grad. Kod nje već imaš tramvajsko stajalište, a planirana je i žičara koja bi hvatala i MSU, dok kod Fruškogorske udaljene 300m uzvodno nije ništa (stajalište južno od mosta ka Hercegovačkoj, sve je nepovezano), iako gravitira Zelenom i Topličinom Vencu. Tu može neki natkriveni eskalator ili uspinjača do Pop Lukine jer postojeći bici lift nije adekvatan (niti je staza na mostu dovoljno široka za veći obim pešačkog saobraćaja).