Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Имајмо на уму да је ХЕ Ђердап успорио Саву, а она рукавац између НБГ и МРО. Због тога треба тежити измуљавању корита у зони уређене обалоутврде зарад очувања пловности и биолошког минимума.
 
Зума, као што знамо, касније је на место тог муља додат доњи ниво шеталишта.
Zemljani rt na uscu 1, negde izmedju 1948. i 1969, cr.jpg


И опет се створио нанос муља од моста до ушћа.

Хоћемо ли сваки пут када се негде муљ наталожи због нечишћења речног корита на то место насипати камен и бетон и проширивати копно у корито реке?
 
Имајмо на уму да је ХЕ Ђердап успорио Саву, а она рукавац између НБГ и МРО. Због тога треба тежити измуљавању корита у зони уређене обалоутврде зарад очувања пловности и биолошког минимума.

Slažem se kad je pitanju sav ostali deo obe reke. Ionako tuda prolazi bar 99% vode. Međutim na ovom vrlo malom nataloženom delu sa slike (samo u okviru ljubičaste linije), dakle uz sam uzvodni ugao ušća, uspor zbog direktnog sudara dve vode pod uglom od 90 stepeni je previše veliki, pa upravo taj efekat dominira nad svim drugim. To ima za posledicu daleko veći tempo taloženja na baš tom prostoru. U daljem nizvodnom delu ušća ugao sudara voda je manji od 90 stepeni, pa je uspor zbog tog sudara manji. Tako da je povremeno izmuljavanje na drugim mestima korisno (jer tu efekti duže traju), ali baš ovde jednostavno ne može da da efekte koji iole duže traju. Tj onda bacamo pare. Jedini validan argument protiv takvog stava je ovaj o kome već dugo pričamo, tj da li bi kamenom obložena verzija prirodnog rta bitnije usporila vodu, toliko da počne proces kumulativnog nagomilavanja taloga (prirodni zemljani rt pre rata je bio u ravnoteži erozije i taloženja, tj nije se bitnije menjao). Međutim na istorijskim fotografijama kao što je ova gore vidimo da je prepreka toku reke tog oblika ovde oduvek postojla, pa zato meni ne izgleda bi promena bila značajna. Naravno, nova studija rečnog toka bi prethodno morala da da konačnu reč o tome.

mesanje-vode-dunavskog-rukavca-i-save-jpg.207219
 
Zuma
Istorijske fotografije te konstantno dovode u zabludu
Pokazuje tvoju tvrdoglavost fino ti covje kaze da sve to na starim fotkama ne odgovora realnosti
Plus uradjen je djerdap
To sve treba pocistiti iz korita sve što se natalozilo
 
Kako to misliš da fotografija ne odgovara realnosti?

Đerdapsko jezero postoji već 52 godine, pa se rukavac Dunava ipak nije zatvorio iako je svo vreme postojo isti taj rt.
 
Nije se zatvorio jer se radilo čišćenje tj redovno održavanje
Zatvorili bi se da nije bilo flotile pitaj njih
Nesto sto je nastalo neradom ne održavanjem ti bi da uzdignes u neku romantiku
 
Nesto sto je nastalo neradom ne održavanjem ti bi da uzdignes u neku romantiku
Ja sam razumeo da je to već uzdignuto na nivo romantike

Rekom vetar piri
i miris kanalizacije širi
dok ptice cvrkuću na šiblju

izniklom u nataloženom mulju
 
Poslednja izmena:
Nije se zatvorio jer se radilo čišćenje tj redovno održavanje
Zatvorili bi se da nije bilo flotile pitaj njih
Nesto sto je nastalo neradom ne održavanjem ti bi da uzdignes u neku romantiku

Kakvo se to redovno čišćenje radilo u rukavcu Dunava ili na rtu? Toga nije bilo. I to znam sigurno za rt jer znam koliko je tamo bilo debelo i staro drveće koje su nedavno posekli. Potrebno je puno decenija bez uklanjanja rta da bi takvo drveće izraslo. A što se tiče dela rukavca uzvodno od rta, ako je po vama istureni zemljani rt krivac za taloženje uzvodno od njega, onda bi valjda prvo uklonili taj rt, pa tako sebi uštedeli besmisleni posao da stalno čiste ceo rukavac, a jedino neće da očiste naslage na samom ušće zbog koga sve te uzvodne naslage tobože i nastaju? Plus što se zaista ne sećam da je negde spominjano bilo kakvo čišćenje tog rukavca, a kamoli redovno.
 
Зума, као што знамо, касније је на место тог муља додат доњи ниво шеталишта.
Pogledajte prilog 209113

И опет се створио нанос муља од моста до ушћа.

Хоћемо ли сваки пут када се негде муљ наталожи због нечишћења речног корита на то место насипати камен и бетон и проширивати копно у корито реке?

Da, samo što donji nivo ne izgleda tačno tako kako si ga nacrtao nego ovako (žuta linija ti je previše dugačka u desno):

Zemljani rt na uscu 1, negde izmedju 1948. i 1969, cr, sa donjim nivoom.jpg


A to znači da je neko nekada shvatio baš ovo što sada pišem. Da nema smisla stalnim izmuljavanjem boriti se protiv prirodne tendencije da Savska obala bude baš tu, pa je dodao donji nivo keja sa ivicom koja je blizu svog prirodnog položaja. I zato su sada naslage duž Save prosečno manje širine. A pitanje je da li bi sada i takve postojale da nije bilo splavova. Međutim ovaj posao dodavanja donjeg nivoa nije dovršen i na samom ušću. Fali nastavak u desno, tj sam rt, koji si ti samo naznačio ovom dugačkom linijom ali koji ustvari ne postoji kao jednako tako uređeni donji nivo keja. Sad je taj donji nivo trebalo nastaviti u desno, u obliku manjeg rta, pa onda da savije u levo, tako da donekle ulazi u Dunav. Tada bi dobili tačno ovo što sam predložo. SVUDA bi napravili obaloutvrdu po liniji prirodno stabilnih rečnih naslaga. Ukratko, gradnjom donjeg nivoa do linije naslaga u koritu Save su potvrdili ovo što pričam, samo što su onda sa gradnjom donjeg nivoa zastali pre ušća i izostavili obalu Dunava kod samog ušća. Sam špic nije završen.
 
Poslednja izmena:
Ако лепо видим на овој слици, Мало ратно острво је спојено са копном због нижег водостаја Дунава. Сада је хидролошка ситуација драстично другачија. Тај тзв. рт је углавном био под водом, али се временом наталожио муљ због сплавова. Ја сам за продубљивање, плићаци са муљом су често погодно станиште за ларве комараца. Таквих проблема има и са друге стране, од Водене капије низводно ка 25. мају где има плићака са наносима муља где се исто формирају баре са комарцима.
 
Ако лепо видим на овој слици, Мало ратно острво је спојено са копном због нижег водостаја Дунава. Сада је хидролошка ситуација драстично другачија. Тај тзв. рт је углавном био под водом, али се временом наталожио муљ због сплавова. Ја сам за продубљивање, плићаци са муљом су често погодно станиште за ларве комараца. Таквих проблема има и са друге стране, од Водене капије низводно ка 25. мају где има плићака са наносима муља где се исто формирају баре са комарцима.
Danas sam bio na VRO. Posetio i plažu. Deo gde je pontonski most maltene odmah počinje dubina. Sa suprotne strane koja gleda na III Beograd, postoji kanap sa bovama dokle može bezbedno da se ide. Video sam čoveka koji je to preskočio i sigurno jedno 50 dalje bio udaljen, a voda mu do kolena. U prilog dubini ka Zemunskoj strani još jedandetalj. Dok smo prelazili pontonski most, kuče koje je gazda pustio da ide bez povodca, skočilo u Dunav da se igra sa patkama. Kada je skočilo, kuče skontalo da nije baš plitka voda i pokušalo da se popne natrag na most, ali bezuspešno. Na svu sreću, gazda je to odmah primetio, dotrčao i izvadio ga.​
 
Imam par novih informacija sa ušća. Deo sam čuo, a deo rekonstruisao na osnovu toga i onoga što smo videli da se radi, pa ne garantujem da je sve tačno. Međutim izgleda da su događaji išli otprilike ovako.

Kad je Šapić rekao da će premestiti splavove sa Save, oni kojima je zapalo da to ostvare su izgleda razumeli da je granica ovog "projekta" ograničene obalom Save, a da oni sa Dunavom nemaju ništa. Dunavska obala je po njima "pripala" splavarima, a Savska građanima, pa su tako i odradili posao. Tako je sama tačka spajanja Dunava i Sava ostala nedefinisane pripadnosti (mada samo teorijski, ne i praktično). Zbog toga je JEDINO što je Grad platio i odradio seča drveća i vađenje njegovog korenja. Grad nema nikakve veze sa izmuljavanjem na ušću. Splavarima su rekli da moraju da se do određenog roka sami isele sa Save, a zatim sami usele na Dunavsku lokaciju koju su dobili (u prevodu da sve sami organizuju i plate). Izgleda da je jedini postojeći plan kako to izvesti onaj raspored splavova koji sam kačio. Međutim onda su vlasnici tri poslednja splava shvatili da je to po tom planu nemoguće izvesti, jer je njegov autor pretpostavio da će sav nanos biti uklonjen. Onda vlasnik poslednjeg splava nije imao drugog izbora nego da sam angažuje i sam plati firmu da odnese nanos sa mesta koje je dobio. Zato je oblik izmuljanog nanosa imao tako čudan oblik ćiriličnog slova Г. Onda je platio da se izvađeno raspe po okolini i grubo poravna. Zatim je kupio još nekog sivog lomljenog kamena, doneo to ovde, i zatim nasuo na ušće tako da bude još više, i da se pritom poravnaju rupe. Vlasnici dva susedna splava su takođe sami platili čišćenje obale od nagomilanog đubreta i raznih konstrukcija "Stare kolibe" (kućice za patke, pse, razne ostave, itd), kao i izmuljavanje nanosa na svojim lokacijama. I sada sami smišljaju kako da taj prostor urede.

Tako je na kraju ispalo da je privatnicima praktično poklonjen deo ušća (i voda i zemlja). Sve dok plaćaju zakup, mogu da ih koriste. Jer ne znam kako bi drugačje mogla da se interpretira činjenica da su vlasnici splavova sve sami platili i da su zatim svako po svom nahođenju uredili deo ušća (bar ovo do sada). Pa ko će drugi onda da ga koristi ako ne oni? Najlepše je što imam osećaj da većini osoba u gradskim vlastima nije ni pala na pamet mogućnost da je ušće Save u Dunav možda neko posebno mesto koje bi možda zahtevalo poseban tretman (mada pojedincima koji znaju šta je za njih korisno bez sumnje jeste). Nego su po inerciji nastavili dosadašnju tradiciju tretiranja prostora ispred splavova u Dunavskom rukavcu. Sve dok plaća zakup, vlasnik u inundacionom pojasu reke radi šta hoće (iako je to zakonom zabranjeno), pošto je to njegovo "komercijalno dvorište na obali". Vlasti se prave da ne vide šta se tu radi, i svi su srećni. Tako su istu praksu samo nastavili i ovde, pa onda naravno i rt na ušću u praksi pripada onome čiji je splav tu privezan.

Doduše, ovde i dalje postoji nejasnoća da li će se deo rta više ka Savi, desno od linije obalutvrde, tretirati drugačije, kao javno a ne privatno dobro, pa to ostaje da vidimo.
 
Kad bi TREBALO da se priča o onome što se sada događa, a ne valja? Kad bude kasno za promenu?
 
A koja je uloga Komunalne koja je bila i posle čega su rušeni šipovi?

Rekli im da ne smeju na sam rt jer on pripada delom Savi?

Ja nešto sumnjam da su sam rt zamislili za jarbol.
 
,, ... Ja nešto sumnjam da su sam rt zamislili za jarbol....,,

👍

Još po neko shvata nakaznost krmače na vodi i to na glavnom centralnom Bg rtu
Dobro je ima još pameti u Bgdu ❤️
 
A koja je uloga Komunalne koja je bila i posle čega su rušeni šipovi?

Rekli im da ne smeju na sam rt jer on pripada delom Savi?

Ja nešto sumnjam da su sam rt zamislili za jarbol.

I meni izgleda da je rt "viđen" za jarbol kad im jednom postane jasno kakve ogromne potencijale ima. Vidi se i sa Gornjeg i sa Donjeg grada tvrđave, sa bukvalno SVIH vidikovaca. I još ima svoje korisne funkcije na samoj levoj obali.

A za komunalnu ne znam. Uopšte mi nije jasno šta oni rade. Inače, uknonili su dodatnu skalameriju na vodi. Da li zbog komunalne ili im je zgodnije da je prave drugde, teško je reći.

img_0467-jpg.208928


To su sad stavili iza Konjskog ostrva

IMG_0693.JPG
 
Za promenu - čega? Pitanje je mere i suvislosti, a ne potrebe, dragi kolega.

Procena "mere i suvislosti" je i subjektivna i relativna. Relativna zato što zavisi od toga koliko od koliku vrednost pridaješ ušću. Sve obale su napadnute i uskoro će se pretvoriti u ruglo. Đubre obojeno jarkim bojama. Pa hajde da bar ušće dve reke spasimo dok se to još može. Jer je cena pokušaja samo raznovrsnost sadržaja jedne forumske teme i vrlo problematična "usluga" većini da se mentalno ne napreže više od obično. Da li je to skupo?
 
Procena "mere i suvislosti" je i subjektivna i relativna. Relativna zato što zavisi od toga koliko od koliku vrednost pridaješ ušću.
Galopirajuća inflacija tvog načina 'tretiranja' teme (problema), to jest prepoznatljiv stil beskonačnog ponavljanja (po meni) jalovih mudrovanja, te odsustvo bilo kakvih konkretnih predloga za delovanje, jeste ono na šta se odnosi moja opaska o "meri i suvislosti". Ovim ispravljam tu nedorečenost.

Reč 'potreba' koju sam izrekao, ukazuje na suštinu kojoj sam privržen - na potrebu za delovanjem! Verujem da se tu temeljno razmimoilazimo, jerbo beskonačna kenjaža slova, po meni, nije način i put promene - bilo čega. Eventualno, samo pojas za spasavanje tvog samoljublja. Koje se davi, tu na Ušću.

Relativna zato što zavisi od toga koliko od koliku vrednost pridaješ ušću. Sve obale su napadnute i uskoro će se pretvoriti u ruglo. Đubre obojeno jarkim bojama.
Tri rečenice koje podupiru prethodno izrečeno. Kome je namenjen ovaj poučak o relativnosti, plus jeftin kvazimoralnim privezak, šatro relativizovanje (mog) emotivnog stava prema Ušću (!) - jer ne vidim: da su sve obale napadnute... đubre jarkih boja... Superpatetika!

Pa hajde da bar ušće dve reke spasimo dok se to još može.
Pa hajde! Znam da je frka biti konkretan i otvoren u javnosti (da ne čuje BIA!) - slobodno mi baci u PP osnovne podatke: koliko vas ima, kakav je plan, strategija, itd. Gorim od želje da te uverim koliku vrednost pridajem Ušću, kao i svim obalama beogradskim i inim. Nemojte me zaobići, pliz! Akcija - sada!

Jer je cena pokušaja samo raznovrsnost sadržaja jedne forumske teme i vrlo problematična "usluga" većini da se mentalno ne napreže više od obično. Da li je to skupo?
Molim te za razjašnjenje ovog dela teksta.
 
Divne li poruke. Sve što je ovde bitno znati njenom o autoru "razjašnjeno" u svega par rečenica. Definitivno svima štedi puno vremena.
 
Ovo je dobra tačka gledišta da se vidi da donji nivo obalutvrde na ušću nije bio završen. Njen, ravno kao nožem isečeni kraj ka Dunavu, sa tek ovlažno nabacanim i slabo povezanim kamenjem, očigledno nije bio predviđen da bude trajno rešenje ušća, tj u ovom slučaju onog njegovog dela ka Dunavskim vodama.

IMG_0701.JPG


Pošto su vlasnisci splavova očistili početak rukavca, sada se može viditi i kako izgleda gornji, lučni deo obaloutvrde na samom spoju Savskog i Dunavskog rečnog korita. Nezavršeni kraj donjeg nivoa ka Dunavu je očigledno trebalo ne neki trajniji način produžiti i spojiti sa konačnom verzijom gornjeg nivoa obalutvrde. Ovde je komplikacija u tome je što je rukavac bitno plići od Savskog korita, pa u njemu ne mogu da stanu dva nivoa obaloutvrde već samo jedan. Zato je dva nivoa u Savi na neki trajniji i elegantniji način trebalo produžiti i spojiti sa jednim nivoom u Dunavu. To nikada nije urađeno pa je stvar ostala kao na gornjoj slici. Međutim to je nešto što sada možemo i verovatno moramo uraditi. Pa je to još jedan motiv i korist od konačnog rešenja spoja dve obaloutvrde na samom ušću Save u Dunav.

IMG_0712.JPG


IMG_0716.JPG
 
Poslednja izmena:
Naleteo sam na dve zaista dobre fotografije iz vremena pravljenja obaloutvrde na levoj obali Save. One konačno objašnjavaju pitanje dugotrajne stabilnosti pozicije rečnih "nanosa". Svi smo imali pogrešnu početnu pretpostavku.

Kakva "stabilnost" i zašto je to bitno? Gledajući niz starih slika ušća lako se vidi da tačka prvog susreta voda Save i Dunava na slikama uvek ima sličan, relativno oštar završetak. Zato sam predložio da se sada ravno odsečeni donji nivo obaloutvrde konačno uredi tako što se malo produži, tako da ima isti taj oblik obale kao na slikama. Argument protiv toga je bio da je to rečni nanos, da bi se pomeranjem obaloutvrde dublje u reku samo pomerilo mesto gde se nagomilavaju rečni nanosi, pa bi ih onda opet imali, samo dublje u rečnom toku. Kontra argument na tu primedbu je bio da se pozicija ivice nanosa nije previše pomerila u odnosu na stanje pre rata, pa mora biti da je to neka prirodna i stabilna linija do koje se talože rečni nanosi, zbog čega smemo da produžimo donji nivo obaloutvrde tako da ima oblik rta, bez bojazni da će se onda i nanosi pomeriti za isto toliko. Kao na slikama. Međutim ZAŠTO je linija leve obale toliko dugo stabilna? Pogledajte kako je pravljen sadašnji gornji nivo obaloutvrde:

Gradnja obaloutvrde na levoj obali Save, 76727_141364175912120_1687680_n.jpg


A ovde se vidi sve, čitavo ušće, baš u trenutku nasipanja dela gornjeg nivoa koji zalazi u Dunavski rukavac. Slika je snimljena negde između 1948. i 1956. godine.

1948.-1956 Tvrdjava i gradnja nasipa na levoj obali Save, cr.jpg


Ono što ovde najviše upada u oči je da je tlo isto i levo i desno od nasipa. Ista tekstura, ista boja, isti nivo tla. Dakle, desno od nasipa NIJE rečni nanos, to je deo origininalnog tla budućeg Novog Beograda! Ovo je ključ svega. Nije reka nasula talog desno od linije obaloutvrde, nego je obaloutvrda napravljena tako da bude uvučena u odnosu na pravu, stabilnu obalu Save. Prosto smo obrnuli referencu. Ne meri se pozicija obale u odnosu na poziciju obaloutvrde, nego pozicija obaloutvrde u odnosu na originalnu obalu, pošto je ovde obaloutvrda ta koja je nova i koja je uvučena u kopno, a NE linija obale. Obala reke je uvek bila približno tu gde je na slici jer to nije naknadno naneti rečni talog. Tj nije tlo formirano u drugo vreme ili na način različit od formiranja tla čitavog ostatka platoa budućeg Novog Beograda. Zato je ivica "nanosa" (koji dakle nisu NAKNADNI nanosi nego originalni deo reče delte Save) stabilna, i zato smemo da je fiksiramo izduženom obaloutvrdom i na samom ušću. Kao što je uostalom već urađeno gradnjom donjeg nivoa u Savi uzvodno od ušća. "Rt" je ustvari poslednji ostatak originalnog nivoa tla pre nasipanja Novog Beograda. Kasnije su naravno splavovi i kanalizacija naneli i dodatni talog, ali ne računajući taj deo materjala na vrhu, OVO na slici je prirodno stanja ušća. Pa vidite koliko je to daleko od gornjeg nivoa obaloutvrde, za koju danas tačno znamo gde je.
 
Poslednja izmena:
Vrh