Zuma, не брукај се више, по теби би значи Дунав тако стао на месту када бисмо га преградили?
Била равничарска река или планинска она има свој ток и уколико наиђе на препреку она не може да стане, већ је или пробије или прелије.
Када је предлагано преграђивање, оно би било и код горњег и доњег дела острва и преусмеравало би ток Дунава у главни ток, нема левог рукавца, има десни о коме говоримо и главни ток реке. Нико нормалан не би предлагао преграђивање само доњег дела, јер би направили поплаву.
У случају вишег водостаја и снажније струје би се свакако излила из рукавца и ту нема приче. По теби у случају вишег водостаја Дунав игнорише рукавац и наставља својим током, без испуњавања рукавца вишком воде? Браво..
Ја и рекох да ударци у брану не могу ништа.
Није "Чернија" него Черног. Јарослава Черног.
Ти не знаш ни шта су динамичке и статичке појаве у флуидима. Прочитао си на интернету појмове па лупаш њима као Максим по дивизији.
Sad mi je jasno da nisi razumeo čak ni šta sam napisao, a kamoli fiziku same pojave. Ovde bez crteža ne može ni da se krene. Ok, da pokušam ispočetka.
Pošli smo od toga da ti tvrdiš da bi i mali rt povećao vodostaj reke i izazvao plavljenje Ratnog ostrva. Ja sam rekao da se to ne bi desilo čak ni da se pregradi CEO desni rukavac Dunava. Na slici je i terminologija za pojedine delove reke. Dakle kad bi neko postavio betonsku branu na mesto crvene linije.
Rekao sam da bi vodostaj svuda u reci bio (skoro) isti, dakle i u tačkama A, B i C (razlika je za ovu priču zanemarljiva). Rekao sam da čak i to da bi vodostaj bio
isti takav bez obzira da li crvena brana postoji ili ne. Dakle ne bi bilo ni plavljenja Ratnog ostrva. Zbog čega je tako?
Tekuća voda ima dve komponente energije, dinamičku i statičku. Dinamička je ona koja postoji zbog energije kretanja vode. Statička (u ovom slučaju hidrostatička) je ona koja potiče od potencijalne energije, tj od energije položaja vode u gravitacionom polju Zemlje. Dakle ako bi spojili dve posude sa vodom, voda bi tekla u onom smeru koji je potreban da bi se nivoi vode izjednačili.
Kinetička energija vode bitno utiče na vodostaj samo kod brzih planinskih reka. Kad bi takva reka udarila u branu, onda bi se zaista deo kinetičke energije kretanja vode pretvorio u silu koja vodu može da prebaci preko brane. Međutim Dunav i Sava su mirne ravničarske reke, koje ne idu toliko brzo da bi kintička energije tog kreatanja moga biti dovoljna da njihovoj zaista ogromnoj masi vode na iole većoj površini poveća vodostaj. To se donekle dešava samo strogo lokalno, rečimo ne dalje od par metara od stuba mosta koji je unutar tekuće vode Dunava i Save, pa i to vrlo malo po vertikali (desetak centmetara). Međutim na daleko većim rastojanjima taj efekat je zanemarljiv.
Vodostaj Save i Dunava kod Beograda zbog toga zavisi samo od statičkih pojava, dakle od težnje vode da svuda bude na istoj visini. Zbog toga ne može da bude bitno različit vodostaj u tačkama A, B i C. Voda se u tački A ne može podići toliko iznad normalnog vodostaju koji je u tačkama B ili A, da bi mogla početi da plavi Ratno ostrvo ako u tački C takođe nije toliko visoka. A tu ne bi bila visoka pošto tu nema prepreke toku, pri čemu se veći priliv vode lako savlada povećanjem brzine protoka po levom rukavcu (a ne povišenjem vodostaja). Kad bi se značajnije povećao vodostaj u tački A (zbog brane), onda bi ogroma masa vode na višem nivou dobila takođe ogromni višak statičke enrgije i zato počela da se vraća nazad, ka Zemunu, budući da bi tada vodostaj u tački C bio manji od onog u A. Zato se to povećanje u A ne bi ni desilo. Ukratko, vodostaji su u svim Beogradskim tačkama Save u Dunava isti. Pregrađivanje rukavca na kraju ne bi u rukavcu povećalo vodostaj, prosto bi napravilo stajaće jezero sa istim vodostajem kao i sve druge vode sa kojima je povezano. Jer nivo voda teži da se izjednači svuda, a brzina reke je previše mala da to spreči.
Drugi način da se to objasni je ono što sam napisao ranije. Voda u desnom rukavcu je neopomična jer nema gde dalje da ode (sem ako se poveća vodostaj u A što je nemoguće iz opisanih razloga, tj odmah bi počela bi da se vraća nazad a kinetička energija zbog male brzina toka nije dovoljna da to neutrališe). Dunav koji dolaze do tačke C zbog toga i ne bi tekao u desni rukavac jer vode koja je već tamo nema gde da se pomeri da bi napravila mesto za novu vodu. Dakle dešava se ista stvar kao da se brana nalazi u tački D (kod Lida) a ne u tački A (na kraju rukavca). Sva voda koja dolazi bi zato odmah skretala u levi rukavac. Pošto je sada ima nešto više nego ranije (jer po desnom rukavcu ne prolazi ništa), onda bi samo išla brže po levom rukavcu.
Dakle, nivo vode bi kod crvene brane bio isti kao i bez nje, pa ni tada ne bi bilo nikakvog plavljenja. A pogotovo ne sa kratkim rtom koji uopšte ne pregrađuje rukavac.