Beogradske reke i priobalja

[astrodule]

 

[Dice]

Сад Земунци немају поглед на Дунав.

 

[astrodule]

Tek ovako iz drona se shvati koliko tu postoji objekata.

 

[Zuma]

Da iz ovog videa izdvojim nekoliko dobrih pogleda na samo ušće, pre svega na oblik napravljene obaloutvrde i na rečno dno izvan nje. Obratite pažnju na "S" krivinu donjeg nivoa obaloutvrde na prvoj slici, gde se ona na kraju krivi ka matici Save, kao i na njen ravno i naglo odesečeni deo ka Dunavu, bez očekivane zaobljene forme koje bi se očekivala na ušću, a koja se vidi višem nivou. Pravi uglovi koji se završavaju u geometrijski maloj tački, dakle ovako ▔▔┗━━━┓ (iznad i levo je rukavac Dunava, desno je Sava), nisu nešto što se očekuje da sme da bude oblik obaloutvrde koja usmerava reku. Takođe, oblici višeg i nižeg nivoa obaloutvrde nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Tako ispada da donji nivo nije završen, tj da nije bilo predviđeno da to bude njegova konačna forma. Trebalo je da se ili nastavi ili nekako preradi. Jedna od mogućnosti je da je donji nivo obaloutvrde rađen onda kad su planirali da će se čitav rukavac Dunava pretvoriti u jezero, pa je ideja bila da će se obaloutvrda odavde ravno nastaviti sve do Ratnog ostrva. Pa je recimo zato ravno i pod pravim uglom samo privremeno prekinuta na ovom mestu. Crtež tog jezera imate u studiji koju je poslao Vožd. Tajming izgleda da grubo odgovara takvom objašnjenju, mada bi ipak trebalo otkriti tačan datum gradnje donjeg nivoa. Međutim i bez obzira da li je takva pretpostavka tačna, jasno je bar to da je oblik donjeg nivoa zamišljen kao privremeno rešenje. Tako da je sada na nama da ga završimo.

Zaobljena forma originalnog, gornjeg nivoa obaloutvrde, naravno bez oštrih uglova. Usput, ovde vidite trasu dovedenih instalacija za vodu i struju, i mesto gde je obaloutvrda prosečena da bi se oni sproveli do splava.

Preostali deo rta koji nije iskopan kao deo ka splavu.

 

[Zuma]

Evo tog plana. Dakle, možda je naknadno rađeni, donji nivo obaloutvrde bio projektovan kao deo okvira čitave zone rekreacionog jezera i Ratnog ostrva iz tadašnjeg plana za ušće. Otuda "S" krivina u desno na samom njenom kraju (gledano nizvodno niz Savu) iako bi se na ušću dve žive, tekuće reke, očekivala baš suprtotna krivina, tj na levo zaobljeni, levkasti ulaz jedne reke u drugu. Pa ispada da projektantima obaloutvrde nije bilo na umu ušće dve tekuće reke, nego deo kompleksa jezera. Znači, obaloutvrda, ovakva kakva je ostala, nije završena.

 

[vranac]

Zašto se ovaj deo Sajmišta prema reci ne ozeleni?

 

[Delija]

Evo tog plana. Dakle, možda je naknadno rađeni, donji nivo obaloutvrde bio projektovan kao deo okvira čitave zone rekreacionog jezera i Ratnog ostrva iz tadašnjeg plana za ušće. Otuda "S" krivina u desno na samom njenom kraju (gledano nizvodno niz Savu) iako bi se na ušću dve žive, tekuće reke, očekivala baš suprtotna krivina, tj na levo zaobljeni, levkasti ulaz jedne reke u drugu. Pa ispada da projektantima obaloutvrde nije bilo na umu ušće dve tekuće reke, nego deo kompleksa jezera. Znači, obaloutvrda, ovakva kakva je ostala, nije završena.

Pogledajte prilog 209719

Лева, дунавска обалоутврда јесте пројектована по овоме са слике али су убрзо одустали баш због хидродинамичких али и политичких разлога јер је то тада планирано у склопу пројекта хотела Југославија који је замишљен у почетку као партијски хотел па је било идеолошки незгодно у потоњим годинама рецесије "продати" народу тако нешто са све "партијским језером".

Извор ових информација - Пројектант обалоутврде Браанислав Јовин

Према томе, твоја изјава да је обалоутврда незавршена је чиста демагогија јер је обалоутврда завршена по измењеном пројекту.

 

[astrodule]

Zašto se ovaj deo Sajmišta prema reci ne ozeleni?

Pogledajte prilog 209725

Zato što je za mnoge vlasti u ovom Gradu teško osmisle da postave par pumpi u Savu / Dunav i razvuku prskalice

 

[vranac]

Нека посаде дрвеће, само испред споменика нека остане слободан простор.

 

[vranac]

ВРО овакво какво је сада је једна од најлепших ствари у географији Београда. Мењати ту било шта би било равно злочину.

 

[Zuma]

Лева, дунавска обалоутврда јесте пројектована по овоме са слике али су убрзо одустали баш због хидродинамичких али и политичких разлога јер је то тада планирано у склопу пројекта хотела Југославија који је замишљен у почетку као партијски хотел па је било идеолошки незгодно у потоњим годинама рецесије "продати" народу тако нешто са све "партијским језером".

Извор ових информација - Пројектант обалоутврде Браанислав Јовин

Према томе, твоја изјава да је обалоутврда незавршена је чиста демагогија јер је обалоутврда завршена по измењеном пројекту.

- Lepo se vidi da donji nivo obaloutvrde i dalje tačno sledi oblik obaloutvrde sa projekta jezera.
- Zatim linija obaloutvrde na gornjem nivou skreće u levo, a na donjem na desno.
- Zatim je čitav, ka ušću proširen donji nivo obaloutvrde, ravno odsečen, sa savršenim i oštrim uglom od 90 stepeni ka Savi, što se nikada ne radi.
- Zatim je kvalitet kamene obloge obaloutvrde drastično različit. Uporedi kvalitet gornje kamene obloge

i donje. Ova donja kao da je nogama rađena. Samo je na pesk nabacano bezoblično kamenje i vrlo ovlašno obloženo lošim malterom. Nije verovatno da je TO bilo zamišljeno da bude konačno stanje, da vode Dunava i zimski led udaraju u ovako loše urađenu obaloutrdu kad se jednom odnese mulj i naslage.

Možda je Jovin mislio na to da se odustalo od jezera, a pitanje je da li je eksplicitno pomenuo da je onda prerađen i projekat donjeg nivoa obaloutvrde i da je zatim baš OVO njeno poželjno konačno stanje. Ako imaš neke dokumente koji bi to razjasnili, bilo bi lepo da ih vidimo. Takođe vremena. Kad se od jezera odustalo, a kad je urađen donji nivo? Ja sam odmah rekao da je ovo moje samo prepostavka, pa nisam ni tvrdio da je sigurno tačna, ali je ipak bazirana na jasnim i relativno ubedljivim indicijama. Nasuprot tvoje reči o usmenoj informaciji čiju tačnu formulaciju i ne znamo.

 

[Delija]

У то шта је теби у глави и шта су теби јасне индиције и тумачења не улазим.

Пре ћу да верујем аутору обалоутврде него твојим менталним акробацијама.

Притом, ово је Јовин рекао 2013е године на једном предавању и присутни су били поред мене још Вучко, Директор, мислим Игор и још неколико сада мање активних форумаша па ће и они потврдити.

 

[Zuma]

Ponavljam, ŠTA je tačno rekao? Kao što si i sam prethodno napisao, jedno su tvoje interpretacije a nešto drugo je šta je on mislio i rekao.

 

[Дошљак]

Која штета што хотел-сплав Компас није на шпицу уместо ових помодарских коцки.

 

[Duleja]

Divne li poruke. Sve što je ovde bitno znati njenom o autoru "razjašnjeno" u svega par rečenica. Definitivno svima štedi puno vremena.

Da nisi možda očekivao aplauze za tvoje pisanije? Zreo si odavno, ono što će meni da štedi puno vremena je to, da ideš kod čiče na 'ignore', ajd' u zdravlju da se ne vidimo!

 

[Zuma]

Ne, samo običnu pristojnost. Zahvaljujem na ignoru, to zaista štedi vreme i živce, i meni i svima drugima.

 

[Zuma]

Generalni urbanistički plan Beograda iz 1950. godine.

Усвојио га је Народни одбор града Београда 20. октобра 1950. године.
Руководилац израде плана:
директор Урбанистичког завода ИОНО-а Милош Сомборски и помоћници Ђорђе Шуица и Јосиф Најман

Ovde je vidikovac na ušću bukvalno vizuelni i estetski centar čitavog Beograda. Imamo bulevar koji se nastavlja na raskošno uređenu pešačku zonu (sa trakama na tlu koje se ka ušću sužavaju, za usmeravanje pogleda), da bi vas ona polako pripremila da kao vrhunac doživljaja najzad izađete na samo ušće Save u Dunav. Koje je takođe pešački plato očišćen od svega što smeta. Gde postoji kružni vidik sa uglom neometenog pogleda na vodu, tvrđavu i zelenilo većim od tri četvrtine kruga. Sve ovo iz današnje perspektive naravno jeste utopistički i nerealno, ali mislim da je poučno shvatiti koji su značaj oni davali ušću. A koji značaj ono ima SADA. Sa "splavom". Samo urbanističko rešenje nije bitno, ali razlika u nameri, u vrednosnom sistemu i percepciji prostora jeste. Kontrast je i surov i tužan.

 

[direktor]

I sto to nije sprovedeno taj plan iz 1950 ...
Zuma na žalost BJ nije više medju nama ali svaki put kad sam se sreo sa njim pokušao sam da saznam neku novu informaciju o nečemu na u sta je bio uključen
Bilo je tu i pregršt anegdota svaka nova vlast je početku poletna pa i ta 1950 pa i ona 2000 pa su krenuli da prave podhodnik kod sajma reko im BJ imate tu koletorsku cev ne može ma sta ti znaš zato postoje pone stepenice u podhodniku

 

[Jelancha]

Ovo desno je danas preoteto od splavova..

 

[Zuma]

Лева, дунавска обалоутврда јесте пројектована по овоме са слике али су убрзо одустали баш због хидродинамичких али и политичких разлога јер је то тада планирано у склопу пројекта хотела Југославија који је замишљен у почетку као партијски хотел па је било идеолошки незгодно у потоњим годинама рецесије "продати" народу тако нешто са све "партијским језером".

Извор ових информација - Пројектант обалоутврде Браанислав Јовин

Према томе, твоја изјава да је обалоутврда незавршена је чиста демагогија јер је обалоутврда завршена по измењеном пројекту.

Лева, дунавска обалоутврда јесте пројектована по овоме са слике али су убрзо одустали баш због хидродинамичких али и политичких разлога јер је то тада планирано у склопу пројекта хотела Југославија који је замишљен у почетку као партијски хотел па је било идеолошки незгодно у потоњим годинама рецесије "продати" народу тако нешто са све "партијским језером".

Извор ових информација - Пројектант обалоутврде Браанислав Јовин

Према томе, твоја изјава да је обалоутврда незавршена је чиста демагогија јер је обалоутврда завршена по измењеном пројекту.

Našao sam dokaze da ove tvrdnje o projektu donje obaloutvrde teško mogu da budu tačne. Ne sumnjam da je Jovin pričao o odustajanju od ideje jezera i razlozima za to, i da je to tačno, ali je pitanje kako je osmišljen i na kraju izveden projekat same obaloutvrde nešto savim drugo. Ne znam šta je tačno rekao baš O TOME rekao, ako je išta o obaloutvrdi rekao, ali mi vidimo šta je na kraju napravljeno, pa to govori i samo za sebe. A zatim ovde postoji ozbiljan problem tajminga događaja. Prilažem novinske članke.

Donji nivo obaloutvrde je započet jula 1961. godine. Tada je bila važeća ideja pretvaranja Dunavskog rukavca u jezero (verovatno od pedeset i neke godine, prvi članak). U poslednjem pasosu se i eksplicitno kaže da predstoji gradnja jezera. U drugom članku, iz 1967. godine i dalje je važeći projekat jezera, ali se već piše o protivljenju NEKIH arhitekata. Navodi se tekst Nikole Dobrovića iz 1966, i fatalistički zaključak autora članka: "Tako je rat Urbanističkog društva za Ratno ostrvo - izgubljen". Nije samo politika bila problem. Zatim se navode reči direktora Urbanističkog zavoda koji je za jezero. Kaže se da revizija važećeg GUP-a (sa jezerom) tek predstoji. A zatim je tek 1972. izašao prvi GUP gde je ideja jezera konačno odbačena.

Ne vidim kako je projekat obaloutvrde iz 1961. mogao da NE BUDE po važećem GUP-u, onom sa jezerom, kad je najmanje šest godina, a verovatno tek deset godina kasnije, ideja jezera formalno odbačena?

Možda je Jovin bio protiv toga od početka, ali svi planovi koji idu u realizaciju se odobravaju i morali su biti u skladu sa GUP-om. Tako ispada da je tačno ono što sam rekao. Imamo i onaj spisak indicija koji sam naveo, a i činjenicu da je donji nivo napravljen u samom početku perioda kad je ideja jezera bila važaća. Tako otpada i cela Voždova priča kako su stručnjaci iz instituta Černi pažljivo optimizovali oblik donjeg nivoa obaloutvrde ušća, pa zato mora da bude baš ovakav. Nisu, jer su tada na osnovu važećih planova mogli da prave samo obaloutvrdu koja se kasnije može bez većih promena nastaviti na kopnenu vezu ka Ratnom ostrvu, a nisu pravili trajnu verziju ušća dve tekuće reke. A pored toga citirana zbirka radova instituta Jaroslav Černi je izašla 1963. godina, dok je obaloutvrda napravljena još 1961. Pitanje je doduše kad je koja studija iz zbirke rađena, ali je sve to ionako jasno bilo samo u funkciji predviđenog jezera.

Ukratko, iz svega ovoga proizilazi da donji nivo na samom ušću nije završen, pa to sada MI moramo uraditi.

Borba 12.09.1962.

Borba 06.12.1967.

Poređenje dve "S" krivine linije donje obaloutvrde, na planu i ona koja realizovana. Nema bitne razlike. Ona dole je posle vidljivog skretanja u desno trebala da se nastavi do Ratnog ostrva, kao što je i nacrtano na tada važećem planu.

 

[Вожд]

Као што је више пута написано, у студији института су оставили могућност да рукавац остане проточан, под условом да се уклања муљ, а облик обалоутврде је облог облика управо због кретања воде у случају повишеног нивоа Дунава у односу на Саву..

 

[Вожд]

Твој предлог би зато евентуално имао смисла само у случају наставка доњег дела обалоутврде од ушћа ка Земуну, односно насипања рукавца у ширини од 30 метара и изградња ниже терасе кеја, као што је то урађено на савској обали.

 

[Вожд]

Или спуштања нивоа горњег дела на потезу обележеном плавом и повлачења горњег дела у дубину копна и изградње доње терасе кеја на постојећем насипу до хотела "Југославија"..

 

[Delija]

Зума, шта ти није јасно? Обалоутврда је пројектована и урађена по пројекту за језеро и од језера се одустало и тиме је обалоутврда завршена и хвала богу да нису направили ту партијску бару комарничку и променили лични опис Београда. Јовин је дословце рекао да је радиус обалоутврде урађен по пројекту за језеро.

Наставиш ли даље да ми/нам бахато изврћеш речи идеш на игнор.

 

[Вожд]

Како ништа не омета поглед, па овде имаш читаву зграду на самом ушћу.. Као и ове лево и десно.

А друго, ово је само једна од замисли архитеката из педесетих, без консултација са хидро-инжењерском струком.