Beogradske reke i priobalja

[Дошљак]

Имајмо на уму да је ХЕ Ђердап успорио Саву, а она рукавац између НБГ и МРО. Због тога треба тежити измуљавању корита у зони уређене обалоутврде зарад очувања пловности и биолошког минимума.

 

[Вожд]

Зума, као што знамо, касније је на место тог муља додат доњи ниво шеталишта.

И опет се створио нанос муља од моста до ушћа.

Хоћемо ли сваки пут када се негде муљ наталожи због нечишћења речног корита на то место насипати камен и бетон и проширивати копно у корито реке?

 

[Zuma]

Имајмо на уму да је ХЕ Ђердап успорио Саву, а она рукавац између НБГ и МРО. Због тога треба тежити измуљавању корита у зони уређене обалоутврде зарад очувања пловности и биолошког минимума.

Slažem se kad je pitanju sav ostali deo obe reke. Ionako tuda prolazi bar 99% vode. Međutim na ovom vrlo malom nataloženom delu sa slike (samo u okviru ljubičaste linije), dakle uz sam uzvodni ugao ušća, uspor zbog direktnog sudara dve vode pod uglom od 90 stepeni je previše veliki, pa upravo taj efekat dominira nad svim drugim. To ima za posledicu daleko veći tempo taloženja na baš tom prostoru. U daljem nizvodnom delu ušća ugao sudara voda je manji od 90 stepeni, pa je uspor zbog tog sudara manji. Tako da je povremeno izmuljavanje na drugim mestima korisno (jer tu efekti duže traju), ali baš ovde jednostavno ne može da da efekte koji iole duže traju. Tj onda bacamo pare. Jedini validan argument protiv takvog stava je ovaj o kome već dugo pričamo, tj da li bi kamenom obložena verzija prirodnog rta bitnije usporila vodu, toliko da počne proces kumulativnog nagomilavanja taloga (prirodni zemljani rt pre rata je bio u ravnoteži erozije i taloženja, tj nije se bitnije menjao). Međutim na istorijskim fotografijama kao što je ova gore vidimo da je prepreka toku reke tog oblika ovde oduvek postojla, pa zato meni ne izgleda bi promena bila značajna. Naravno, nova studija rečnog toka bi prethodno morala da da konačnu reč o tome.