Beogradska tvrđava nije ni biznis centar ni sportski centar, da bi morala da se izdržava izdavanjem prostora. Pa kad bi se isterali razni Dinosaurusi, teniski tereni, košarkaški tereni, zoološki vrt i sve ostalo što se kao drski podstanar vremenom uselilo i više neće da ode, bila bi moguća recimo jedna ovakva ideja. Tada bi bilo lako kroz rovove između bedema provući dva glavna, neprekidna koncentrična kružna puta oko tvrđave. Ovakav prostor bi se onda mogao lepo urediti sa bogatim zelenilom, stazama za šetnju i trčanje,sa klupama, nizom prostora za ulične muzičare, izvođače, performanse, izložbe, pozorišne predstave, muzičke koncerte, komercijalne prezentacije, video bimove sa filmovima, autorskim video radovima i raznim retkim snimcima iz privatnih i državnih arhiva. Mali javni prostor, bina, priključak za struju i WiFi Internet link za svakoga i za svačiju ideju. Pošto je prosečna širina tvrđavskog rova oko 20 metara, a ukupne dužine dva koncentrična kruga više od 3 kilometra, dobili bi fantastičan, beskonačni "skriveni" prostor u kome nema kraja atrakcijama. Dok uspete obići ceo krug, na početku se već dešava nešto sasvim novo. Izlomljena putanja rova znači da se ni zvuk ni pogled ne šire daleko, ni izvan rova ni duž njega, pa je svako novo skretanje drugačije uređeno, sa nekim novim i svaki dan različitim iznenađenjem
