Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Nenad]

Pa Kalemegdan - relano gledano - nije daleko od ovog grada! Ono sto Carcassonne ima su ocuvani krovovi kula. Kada se nasa tvrdjava osmotri "odozdo", tj. sa kruznog puta, a pogotovo nocu, ceo komplex izgleda kao iz nekog filma - fenomenalno! Kada se jos obnovi ostatak kapija i kada se osvetle, pa ono tursko kupatilo, to ce vec doprineti da Kalemegdan izgleda skoro optimalno i sa zemlje, a i iz vazduha!

 

[Влада]

Sreda, 25. jul 2007.

Projekat uređenja zemljišta u blizini Kule Nebojše

Javnom preduzeću „Beogradska tvrđava” iz gradskog budžeta izdvojeno je 271.400 dinara za izradu glavnog projekta uređivanja zemljišta u blizini Kule Nebojše. Reč je prostoru s desne strane pruge 28: Topčider – blok Sava obala – mesto prelaza Beograd – Dunav – rasputnica Pančevački most.

Projekat će uraditi Saobraćajni institut CIP. Izrada ovog dokumenta osnova je za budući projekat revitalizacije Kule Nebojše.

izvor Beoinfo
link http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1284135

 

[Влада]

Ne zna se kad počinju radovi na renoviranju Planetarijuma na tvrđavi
Novac dobili, ali čekaju dogovor
Autor: S. Tasić | 13.08.2007 - 11:04

Renoviranje turskog amama u Donjem gradu, poznatijeg kao Planetarijum, i posle skoro četiri decenije propadanja moraće da sačeka da se pet institucija koje brinu o njemu pomire i usklade aktivnosti sa uredbama svog osnivača, Skupštine grada. Iz opštinskog budžeta Starog Grada je za tu svrhu izdvojeno više od šest miliona dinara, ali je početak radova i dalje neizvestan.

Projektom sanacije amama koji je, na zahtev Astronomskog društva „Ruđer Bošković“, uradio Gradski zavod za zaštitu spomenika predviđeno je krečenje spolja i unutra, izolacija krova koji prokišnjava, menjanje pločica i, pre svega, zamena kanalizacionih cevi. Pošto je Republički zavod za zaštitu spomenika odobrio projekat, da bi radovi počeli na jesen, kao što je najavljeno u Astronomskom društvu koje vodi Planetarijum nedostaje saglasnost Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“ .
- Amamu je potrebno renoviranje, ali ne možemo da izdamo saglasnost. Osnovni problem u njemu je vlaga u zidovima, a Astronomsko društvo je tražilo saglasnost na „projekat tekućeg redovnog održavanja sanitarnog čvora i ventilacionog sistema projekcione sale“. Osim toga, za investitora je navedeno
Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“ koje je korisnik tog prostora. Pošto je amam spomenik kulture samo vlasnik može da ga renovira, a to je država ili „Beogradska tvrđava“ kojoj je poveren na upravljanje - objašnjava Ljiljana Obradović, direktor Javnog preduzeća „Beogradska tvrđava“.

Prema njenim rečima, iako je projektom predviđena sanacija mokrog čvora, nije rešeno gde se ta kanalizacija izliva.
- Kanalizacionu mrežu ispod tvrđave niko ne poznaje, a pravljenje još jedne septičke jame u koji bi se izlivao toalet Planetarijuma ne može da bude rešenje - kaže Ljiljana Obradović.

Amam je trebao da bude renoviran pre četiri godine kad je, na inicijativu AD „Ruđer Bošković“, Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture prvi put napravio projekat i odredio uslove sanacije. Odgovorni projektant je bio Zoran M. Tucić, a kao osnovni problem konstatovana je vlaga u zidovima. Iako su pribavljene sve potrebne dozvole, kad je trebalo da se krene sa radovima ispostavilo je šest miliona dinara preveliko opterećenje za sve gradske kase. Dozvole su istekle, a amam nije renoviran. Pošto je narednih godina izgledalo kao da su na njega svi zaboravili, Astronomsko društvo je potražilo pomoć od opštine Stari grad.
- Toalet u amamu već dugo ne radi, a kroz Planetatijum godišnje prođe oko 30.000 ljudi, uglavnom dece koja iz provincije koja dolaze na čas astronomije. Hteli smo, od naše crkavice, da platimo vodoinstalatera da osposobi toalet. Međutim, cevi su toliko trule da nijedan majstor, ni za kakve pare, nije pristao da se prihvati tog posla - kaže Nataša Stanić, upravnik Planetaarijuma Astronomskog društva i Narodne opservatorije.

Amam su krajem 18. veka sagradili Turci. Krajem 19. veka u njemu se nalazila Vojnička kuhinja. Porušen je 1944. za vreme nemačke okupacije i ponovo restauriran 1962. godine. Od 1970. godine u njemu se nalazi Planetarijum u kome radi Astronomsko društvo „Ruđer Bošković“. Adaptaciju, sedišta i ostali nameštaj potreban za opremanje nove balknaske atrakcije je tada platila Skupština grada. Za poslednje četiri decenije kroz njega je prošlo više od 500.000 učenika, studenata, turista ...

3D projektor još spakovan
Bugarska, Rumunija, Mađarska i Austrija već odavno imaju po nekoliko 3D planetarijuma koje posetioce stavlja u centar projekcije bilo da se radi o zvezdanom putovanju, potapanju Titanika, tornadu ili nekom drugom događaju ili fenomenu. Jedini Planetarijum u Beogradu ima mali projektor koji je napunio četiri decenije. S druge strane, 3D projetor koji je kupljen za Barutanu stoji spakovan u kancelariji JP „Beogradska tvrđava“. Barutana se renovira, a astronomsko društvo na budžetu Sekretarijata za kulturu i gradsko javno preduzeće ni postavljanja i korišćenja tog projektora nisu mogli da se dogovore.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=10541

 

[Nenad]

Скеле на Калемегдану

Радови на Београдској тврђави
(Фото Л. Вулетић)

На Београдској тврђави су ових дана почеле поправке Мрачне капије, Краљ капије, североисточног бедема Доњег града и бедема у непосредној близини ФК „Полет” на којем ће радови потрајати и у следећој години. Укупна вредност започете обнове је више од 70 милиона динара.

Према речима Љиљане Обрадовић, директорке „Београдске тврђаве”, Мрачна капија је досад била стециште бескућника, а обновом ће бити убачено камење које недостаје, док ће остало бити очишћено од гарежи. У току је и прва фаза реконструкције Краљ капије, у близини Римског бунара, за чију ће поправку бити потрошена 24 милиона динара. Најобимнији и најскупљи радови су на бедему у близини ФК „Полет”.

– Прва фаза радова подразумева сређивање бедема, односно откопавање и испуњавање масе која недостаје. Да би се посао ваљано завршио, неопходно је да буду уклоњена 34 стабла и тренутно за то чекамо сагласност надлежних – објашњава директорка.

Она наводи да ће уређењем североисточног бедема Доњег града бити завршена поправка целог комплекса бедема на тврђави. Досад је за радове потрошено 80 одсто новца који је град одвојио за Калемегдан, а Обрадовићева каже да, уколико буде ребаланса градског буџета или буде остварен суфицит, може се очекивати да ће бити још новца, па самим тим и још новина на тврђави. У плану је постављање видео-надзора, унапређење противпожарне заштите и информационог центра.
А. Љ. М.
[објављено: 17.08.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=37927

 

[Nenad]

Galerija Beogradske tvrđave na ulazu u Stambol kapiju

SADRŽAJ - Beogradska tvrđava dobiće nove galerijske prostore, a za sada je otvorena jedino Galerija Sahat kapije u Gornjem gradu, u kojoj je trenutno izložba grafičarke Danijele Fulgosi - rekla je Olivera Vučković, stručni saradnik za galerijsku delatnost JP „Beogradska tvrđava". Galerija je smeštena u restauriranom prostoru bočnih prostorija Sahat kapije, sagrađene u 18. veku. Tu je i suvenirnica uz prostoriju u kojoj je, pomoću maketa, predstavljena istorija tvrđave.
- Sličan prostor u koji se ulazi iz Stambol kapije trebalo bi da bude adaptiran. U njemu bi 2008. trebalo da bude preseljena Galerija tvrđave. To je veliki prostor u kome bi bilo moguće organizovanje većih i raznovrsnijih izložbi - rekla je Vučković.
U Galeriji Sahat kapije biće priređivane samo izložbe grafika zbog vlažnosti prostorije i to do kraja godine. Svaka će trajati po tri sedmice, a između njih će biti sedmica pauze. Postoji i ideja da se organizuju konkursi na kojima bi se birala dela koja bi korespondirala izložbenom prostoru. To je kriterijum kada se biraju suveniri koji se prodaju u suvenirnici tvrđave.

Izvor: 24sata
Link: http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=12867

 

[Nenad]

Rimski bunar na Kalemegdanu, "pupak sveta" - Niti je bunar, niti je rimski

Za Rimski bunar na Kalemegdanu kažu da je pupak sveta. Mesto odakle je Orfej navodno silazio u podzemni svet Had kao magnet privlači posetioce beogradske tvrđave, koji zastaju kraj masivnih gvozdenih vrata pored puta prema Kralj kapiji. Reporteri Evrope su odškrinuli vrata tajni Rimskog bunara.

Ukopan u stenovito tlo ispod platoa Gornjeg grada, bunar dobija malo svetlosti kroz dva prozorčeta s metalnim rešetkama, koje daje crvenkastu boju hodniku od opeke visokog baroknog svoda.

Radnik obezbeđenja s ručnom lampom kroči u tamu jer je električna instalacija u bunaru neupotrebljiva.

– Jednom mi se ugasila lampa, pa sam morao da se kroz mrak vraćam na površinu. Nisam se uplašio, samo je nezgodno, pa sad nosim dve ili tri, za svaki slučaj. Možeš vrat da polomiš, na nekim mestima stepenice su veoma klizave. Videćete šta čini vlaga – na zidovima su stalaktiti, kao u pećini – kaže vodič.

Glavni hodnik se posle nekoliko metara deli na levi, gde se nalaze tri polukružne niše koje su nekad služile za postavljanje svetiljki, i desni, u koji se odlagala voda doneta iz bunara. Tu su i tri otvora u kojima su nekad bile česme.

Iako je napolju vreo avgustovski dan, u dvorani je prijatna hladovina. Vazduh je svež, bez memle, zahvaljujući otvorima za ventilaciju koji se, osim na vrhovima zidova, nalaze i na ogromnoj kupoli iznad zloslutnog otvora, osvetljenog tek slabim dnevnim svetlom.

Samo grotlo ograđeno je jakom gvozdenom ogradom, a prošle godine je, iz predostrožnosti, stavljena i rešetka, pa se bunar može videti samo kroz njene otvore.

Čuvar otvara škriputava vrata iza kojih su spiralne stepenice koje vode do dna bunara. Napravljene su tako da budu zgodne vodonošama koje su na mazgama nosile ovaj vredni tovar. Na svakih nekoliko stepenika nalazi se polukružna niša koja je služila za odmor, ali i mesto za baklje.

Silazimo polako, pipajući svaki kamen nogom pre nego što spustimo stopalo. Nekoliko desetina stepenika od vrha zid je prekriven belim staklastim slojem nalik ledu.

Drvo postavljeno još u vreme kad se gradio bunar da podupire svodove prozorčića u zidinama toliko je izlokano vodom da se na dodir uvija kao plastelin.

Posle 212 stepenika, čijoj se stabilnosti ne sme verovati, stižemo do dna. Tu vodič ostaje bez svoje lampe. Gutajući knedlu u grlu, čovek čeličnih živaca iz torbe vadi drugu. Osmeh u uglu usana upućen je našim okamenjenim licima i pogledu ka hodniku koji vodi do drugog stepeništa, ka vrhu.

Površina vode je nestvarno bistra do nekoliko metara u dubinu. Baš na tom mestu nešto je svilo svoj dom. Mali stvor koji nije viđen nigde u Srbiji. Ronioci su ga pronašli prošle godine, a stručnjaci utvrdili da je neobičan oblik amfipoda niphargus minor sket, minijaturne životinje od oko pet milimetara, kojih u Srbiji ima samo u ovom bunaru.

U polutami se čuje jeziva muzika, poput one iz filmova Alfreda Hičkoka. Upravo ovaj reditelj je, prilikom posete bunaru za vreme gostovanja u Beogradu 1964. godine rekao da „takav ambijent za njega oduvek predstavlja pravu poslasticu“.

Čuje se škripa lanaca, kapljanje vode, zagonetni zveket, jecaji i huk... Iako je bunar zatvoren za posetioce, muzika se i dalje pušta, valjda da bi zaposleni mogli da osete pravi doživljaj mesta za koje su vezana mnoga predanja.

ISTORIJA
Naučnici se odavno prepiru ko je i kada sagradio bunar. Zvanično, izgradili su ga Austrougari tokom vladavine Beogradom, između 1717. i 1739. godine, kada su znatno izmenili lice dotadašnje turske kasabe.

Prema nekim tumačenjima, atribut rimski dobio je po ambiciji Austrougara da budu naslednici zaostavštine Rimskog carstva. Doktor Vidoje B. Golubović i Zoran Lj. Nikolić, autori knjige Beograd ispod Beograda, pitaju se da li su još stari vladari Singidunuma napravili ovaj bunar koji bi legionare snabdevao vodom u slučaju da budu opkoljeni.

Istoričar Marinko Paunović kaže da postoji više pisanih dokaza da je on postojao pre austrougarske obnove Beograda. Jedan od njih je opis Beograda iz vremena despota Stefana Lazarevića (1304–1427). Njegov biograf Konstantin Konstanecki napisao je da je „despot, obezbeđujući grad hranom, ovu smestio u Rimski bunar“.

Naime, na mestu današnjeg Kalemegdana postojala je rimska tvrđava Kastrum, stalni vojni logor IV Flavijeve legije. Bila je povezana vodovodom s udaljenog izvorišta u Malom mokrom lugu, a deo te antičke vodovodne linije s velikom olovnom cevi je otkriven ispod sadašnje Biblioteke grada Beograda.

Bilo je sasvim logično da Rimljani pokušaju da iskopaju bunar kako bi vojska bila snabdevena vodom u slučaju opsade.

Prema toj verziji, počeli su s kopanjem na mestu današnjeg bunara, ali bez obzira na veliki trud, nisu uspeli da pronađu vodu. Tvrda krečnjačka stena sprečila je graditelje da produže s kopanjem tunela prema Savi. Mnogi istoričari pominju da je kasnije služio kao silos za žito, a neko vreme i kao tamnica.
Ivana Filipović, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika, tvrdi da je bunar sagrađen 1731. godine, da se pretpostavlja da je delo arhitekte Baltazara Nojmana koji je osmislio i Karlovu kapiju, i da slični bunari postoje na nekoliko drugih mesta u svetu.

– Rimski bunar napravljen je po uzoru na onaj Svetog Patrika, koji postoji u okviru utvrđenja u Orvijetu, 70 kilometara od Rima. Potiče iz 1537. godine, a danas posetioci mogu da siđu do nivoa vode – kaže Filipovićeva i dodaje: – Nažalost, naš je previše dotrajao da bismo mogli da obezbedimo sigurnost posetilaca, pa je poseta trenutno nemoguća.

U bunaru su mnogi izgubili život, i to na potresan način. Jedno pogubljenje iz perioda dok su vladali Austrougari budi jezu.

Kako beleži Vladimir Bunjac, autor monografije Beogradski vodovod, 1494. godine, u ratu s Turcima, kojima su jedva odolevali, Austrougari su zarobili 37 zaverenika. Odlukom Prekog suda svi su konopcima spušteni na tada suvo dno Rimskog bunara i ostavljeni bez hrane i vode.

Kada su ocenili da im se um pomračio, Austrougari su im bacili noževe da se međusobno poubijaju i prožderu. Tako je i bilo. Umrli su u najvećim mukama.

Kasnija istorija beleži da je u ovom bunaru bilo još mnogo žrtava. Na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. godine na njega su pokušale atentat Jelena Ilka Marković i Lena Knićanin.

Obe su bile uhapšene, a uskoro je Ilka pronađena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom, dok je Lena zatvorena u Rimski bunar. Tamo je ubrzo pronađena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom čiji je zadatak bio da je čuva.

ISTRAŽIVANJA
Prva ozbiljnija istraživanja obavila je Vojska Kraljevine Jugoslavije 1940. godine, kad su odbačene priče o misterioznom podzemnom tunelu ispod Save, koji je godinama bio predmet brojnih nagađanja Beograđana.

Posle njih su, za vreme Drugog svetskog rata, trojica nemačkih ronilaca dobili zadatak da ispitaju dno, jer je u blizini bio smešten magacin s municijom, a pričalo se i da je tu sakriveno zlato iz državnog trezora Kraljevine Jugoslavije. Prema jednoj priči, poginula su dvojica ronilaca, a prema drugoj sva trojica, a njihova tela nikad nisu pronađena.

Možda su baš njih pronašli pioniri speleologije, koji su sredinom šezdesetih godina istraživali podzemni Beograd. Među kršom i otpacima koji su napravili debeo mulj na dnu našli su dva ljudska skeleta, kao i nekoliko životinjskih.

Naravno, pronalazak je dobio objašnjenje u priči kako je zloglasna OZNA imala običaj da koristi ovo bunarsko okno u svojim akcijama ubeđivanja uhapšenika koji nisu bili voljni da sarađuju ili su bili opasni za državu da bi ostali živi.

Jeziva sudbina žene koja je ubijena 1954. godine inspirisala je poznatog režisera Dušana Makavejeva da snimi film Ljubavni slučaj službenice PTT-a. Ljubomorni muž ubio je suprugu i bacio njeno telo u Rimski bunar.

Zločinac verovatno nikad ne bi bio uhapšen da u njegovom džepu nije pronađena tramvajska karta s istim serijskim brojem kao i ona u džepu žrtve. Kada je zločin otkriven, ronioci su pošli u potragu. U prilično bistroj vodi nisu mogli da pronađu leš. Posle deset dana sam je isplivao. Niko nije mogao da objasni kako ga nisu videli.

Odakle voda?

– Rimski bunar je pogrešno ime – niti je rimski, niti je bunar. Više je cisterna. Još je nepoznanica kako se snabdeva vodom jer ne preseca nijedno izvorište. Voda se skuplja s površine platoa

Gornjeg grada i sliva se kroz propusno tlo i akumulira – objašnjava Ivana Filipović, arhitekta Zavoda za zaštitu spomenika.

Pretpostavlja se da postoji dotok podzemnih voda sistemom sifona, prostora u koje se voda skriva i iz kojih izvire zbog razlike u pritisku. Stručnjaci kažu da je teško objasniti zašto nivo vode raste u vreme kad nema padavina i dok vodostaj Save opada.


Blago na dnu

Prečnik bunara je 3,40 metara, oko zida se nalaze dva spiralna stepeništa kojima se silazi do dubine 35,3 metara, što je gornji nivo vode. Prema najnovijim merenjima, bunar je dubok 51 metar, što znači da mu je dno nešto niže od dna Save.

Pretpostavlja se da je dno i dublje jer je prekriveno šutom i drugim materijalom koji bi, prema programu koji je Ivana Filipović napravila, trebalo da bude očišćen. Akademija tehničkog ronjenja prošle godine je obavila prvo profesionalno ronilačko istraživanje i utvrdila da mestu treba prići kao arheološkom nalazištu, jer se na dnu nalazi krupan šut, metalni novčići, nešto smeća i između jednog i dva metra taloga u kojem se još ne zna šta se sve nalazi.

Kako su objasnili ronioci, u daljem toku radova potrebne su manji usisivači pumpe kojima bi se crpeo mulj, kako ne bi bio oštećen neki potencijalni arheološki ostatak.

U poslednjih nekoliko decenija opisi stepeništa i putešestvija do vode pojavljivali su se isključivo u pričama retkih avanturista koji su ulazili krišom. Ivana Filipović kaže da je donji deo bunara odavno zatvoren za civile, jer se ne zna koliko je siguran silazak budući da stari strujni vodovi nisu uklonjeni, a novi, postavljeni pre dve godine, zbog obilne vlage nisu bezbedni.

– I mi ulazimo na sopstvenu odgovornost – objašnjava Filipovićeva.
Rimski bunar od 1723. do danas izgleda potpuno isto. Nisu izvršeni veći radovi, pa zbog dotrajalosti nije bezbedan.

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/123312

 

[Nenad]

Тврђава чека видео-надзор

На Калемегдану су у току обнова Мрачне капије, Краљ капије, североисточног бедема Доњег града и бедема код ФК „Полет”

Недавна погибија младића на Београдској тврђави отворила је у јавности питање безбедности посетилаца овог споменика културе, иако је од 2000. године шетња овом знаменитошћу престонице знатно сигурнија. Према речима Љиљане Обрадовић, директорке ЈП „Београдска тврђава”, следеће године на калемегданској Тврђави ће бити постављен видео-надзор и информациони центар, a противпожарна заштита ће бити унапређена.

– Град знатна средства издваја за физичко-техничко обезбеђење на Тврђави, при чему у смени по секторима ради 17 чувара. Премда сваке године побољшавамо обезбеђење, у плану је да следеће године поставимо видео-надзор, вредан 30.000.000 динара, за који је у току израда идејног пројекта. Међутим, заштита спољног простора је много тежа, а постављање видео-надзора оваквог типа још нико није радио. То ће значити и смањење физичко-техничког обезбеђења. Али, када су у питању манифестације већег обима које се одржавају на Тврђави, попут „Фестивала пива”, они који изнајмљују простор имају своје обезбеђење – каже Обрадовићева и додаје да је у току манифестација њихово обезбеђење појачано и прати кретања људи.

На Београдској тврђави тренутно су најактуелније поправке Мрачне капије, Краљ капије, североисточног бедема Доњег града и бедема у непосредној близини ФК „Полет”, на којем ће радови потрајати и у следећој години. Уређењем североисточног бедема Доњег града биће завршена обнова целог комплекса бедема на тврђави, при чему је укупна вредност ових радова око седамдесет милиона динара.

– Најобимнији и најскупљи радови су на бедему у близини ФК „Полет”. Прва фаза радова подразумева сређивање бедема, односно откопавање и испуњавање масе која недостаје. Да би посао био ваљано завршен, неопходно је да буду уклоњена 34 стабла чије корење је поткопало овај део зидина – каже Обрадовићева и додаје да је засад овогодишњи план за капиталне инвестиције „тежак” 180.000.000 динара, али да ребалансом градског буџета очекују још новца за обнове и новине на Тврђави.

Иначе, посебно је важна обнова капије Карла Шестог и Римског бунара, јер ови објекти аустријске архитектуре никад нису поправљани.

Међутим, проблем нерегулисаних односа са корисницима простора на Београдској тврђави и даље је на дневном реду јавног предузећа задуженог за ово културно добро. Према речима Горице Мојовић, помоћника градоначелника, градске власти су уверене да ће ускоро овај проблем бити превазиђен.

– Обновили смо разговоре са Војском Србије око накнаде коју би требало да плаћа Војни музеј, а надам се да ћемо успоставити разговоре и са спортским друштвима Партизан и Црвена звезда и решити проблем плаћања надокнаде – каже Мојовићева.

Према речима Обрадовићеве, ускоро ће бити потписан споразум са Астрономским друштвом „Руђер Бошковић”, по којем ће они плаћати накнаду за 60 метара квадратних затвореног простора за канцеларије.

Иначе, Београдска тврђава, као најзначајнија београдска туристичка атракција, и даље чека да се нађе на листи објеката који су под заштитом Унеска. Национална комисија за културна добра послала је Влади Србије предлог да затражи да се Београдска тврђава стави под заштиту Унеска. Међутим, проблеми са мандатом комисије засад одлажу да званични предлог буде и послат светској организацији.
Ј. Луцић - Н. Радичевић
[објављено: 26.08.2007.]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=38763

 

[Homer Jay]

Na temi o Kosancicevom vencu se razvila rasprava o restauraciji pojedinih objekata na Tvrdjavi... Zamolio sam ljude da tu temu nastave ovde...

Nisam za neku masovnu izgrdnju, ali sam za restauraciju istorijski vaznih objekata... Pre nekog vremena je pokrenuta inicijativa za reizgradnju Mitropolitskog dvora sa crkvom u Donjem gradu. Naime, ljudi koji su se bavili istrazivanjem o tom objektu kazu da je bio vrlo reprezentativan, sa impresivnim mozaicima, mermernim povrsinama, pa cak i pozlacenim delovima. Jedna od najznacajnih gradjevina srednjovekovne Srbije u svakom slucaju....Plus treba dodati da je ipak, Srbija tada, sa BG-om kao prestonicom, bila mozda najprogresivnija u svojoj istoriji...

 

[KiD]

Ja podrzavam u potpunosti rekonstrukciju srusenog i unistenog tokom istorije i to ne samo na Kalemegdanu. Radovi na rekonstrukciji zidina same tvrdjave su u punom jeku i one su u ovom trenutku prioritet. Mislim da kad se zavrsi sa bazicnim obnavljanjem, treba odmah krenuti u analizu mogucnosti reizgradnje brojnih objekata na tvrdjavi. Slicno tome i nekih gradjevina u samom gradu a mislim pre svega na unistene u bombardovanju 1941-1945.

 

[Ditrih]

...Rekonstrukcija tvrdjave i objekata u okviru nje....neznaci RUSENJE bilo cega , jer je tamo samo park.....tako da ne vidim razlog da park bude zasticen....
evo nekih slicica Luxemburga koji je takodje pretrpeo ne bas tako velika razaranja tokom I i II ww, ali stari grad je potpuno obnovljen u starom duhu......bas bi bilo lepo i da nas Kalis zivne.....
Link: http://www.luxembourg.co.uk/citypics.html

 

[Ditrih]

....mada ste skoro svi vec verovatno videli vizuelizaciju Kalisa iz 14 i 15 veka .....evo ga link za one koji to jos nisu..
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=462441

I evo jos nekih fotki Budima i nekih delova tvrdjave koji su dogradjeni .....interesantno je da znacajni delovi tvrdjave nikad nisu ni postojali (oni pored Katedrale) ali su ih madjari sagradili .....eto cisto da bi zaokruzili ceo taj prostor (delovi su inace sagradjeni u 20 veku....u pitanju je Fishermen's Bastion....koji lepo izgleda, ali nikad nije postojao....niti ima bilo kakvu istorijsku funkciju osim estetsku...i opet da docara kako su Madjarske Tvrdjave izgledale u 9 veku)

http://www.earth-photography.com/Countries/Hungary/Budapest_photos.html

 

[HenkMan]

jes bas, kad sam bio tamo u tom zamku u Budi oko katedrale bilo je sve to mnogo lepo, ali sa druge strane sve mi se cinio mnogo izdiznelindisano.... i svuda okolo su nesto radili i pravili sta vec... Japanski turisti standard

 

[Ditrih]

jes bas, kad sam bio tamo u tom zamku u Budi oko katedrale bilo je sve to mnogo lepo, ali sa druge strane sve mi se cinio mnogo izdiznelindisano.... i svuda okolo su nesto radili i pravili sta vec... Japanski turisti standard

....ma da mali zuti......svuda ih ima.........pa jos sa onim fotoaparatima oko vrata.....skroz su simpa....

 

[poenk]

Sve rekonstrukcije (pa i ova koju svi linkuju) su best guess, nemoguće je odrediti kako je sve to zaista izgledalo. Samim tim, svaka rekonstrukcija bi se pretvorila u zabavni park. Da ne pominjem jednu zanimljivu činjenicu - da bi se Kalemegdan rekonstruisao tako da izgleda kao iz despotovog perioda, moralo bi da se sruši sve što je sagrađeno kasnije - dakle, ode polovina kapija, ode veliko stepenište, bunar, pobednik, sat-kula, barutana... Ima toga verovatno još, ovo je samo što mi je trenutno palo na pamet.

Uzgred, Kalemegdan onakav kakav je sad ima svoj život i svoje mesto među Beograđanima. Izgubiti ono što imamo da bismo dobili nešto što možda-eventualno-potencijalno liči na nešto što je postojalo pre 500 godina nije preterano dobra ideja. Još gora ideja je uraditi to zbog turista - Kalemegdan je nešto što je moje i svih kojima nešto znači, a ne nekog lika koji će doći na koji dan. Nisam protiv turista, njih (i nas) radi bi trebalo da postoje prezentacije, IMax prikazivanja rekonstrukcija i slično. Ali zaista ne želim da se Kalemegdan pretvori u Warwick Castle...

 

[creme-nadlle]

Donji Grad treba izgraditi ( kao Budvu) i naseliti. I obavezati gradjane koji tu zive da suse ves na balkonima na prvom spratu. I poplocati ulice kamenom i pustiti decu da tu trce i da se igraju. Tvrdim, najbolje resenje!

 

[Milance]

^^Au samo ne nekakva rezidencijalna gradnja u sklopu Kalemegdana. Ti verovatno imas u glavi potpuno drugu sliku od onoga sto bi od toga na kraju ispalo. Pa ne bi ti ljudi ziveli kao pre 500 godina vec bi se to svelo na losu kombinaciju sadasnjeg modernistickog stila i gradjevina tj. zidina prastarog grada. Obzirom na nove zgrade koje svi vidjamo po Beogradu mogu samo da zamislim sta bi to bilo na donjem Kalemegdanu.

 

[Homer Jay]

^^^
Haos

Kalemegdan sa tvrdjavom mora prvenstveno ostati park i javni prostor... dogradnja i rekonstrukcija bi, po mom misljenju, trebalo da bude minimalna... Dakle, samo ono sto je od izuzetnog istorijskog znacaja...

Imamo primer Budima, ali imamo i kontra-primer Atine... Mogli su i oni da izgrade Akropolj kakav je i bio u Anticko vreme, a nisu... o Donjem gradu cak ni ne razmisljaju....

Nemam pojma, svaki grad je drugaciji... ali ako je nesto karakteristicno za BG to je da je grad diskontinuiteta...

 

[Rascian]

Za pocetak bi trebalo rekonstruisati pojedine fortifikacione elemente... kao sto je ucinjeno sa Jaksicevom kulom negde tokom 1930-ih..
Pre svega milsim na Istocne kapije I i II u Donjem Gradu preko kojih se u tvrdjavu ulazilo sa Vidin-kapije...
Istocna kapija I je bila kapija iz 15 veka sa cetvrtastom kulom, dok je Istocna kapija II bila mladja iz 18 veka sa 2 kule..
To je bio lep kompleks koji su Nemci srusili u 2 Sv. ratu iz samo njima znanih razloga...

 

[Ditrih]

Za pocetak bi trebalo rekonstruisati pojedine fortifikacione elemente... kao sto je ucinjeno sa Jaksicevom kulom negde tokom 1930-ih..
Pre svega milsim na Istocne kapije I i II u Donjem Gradu preko kojih se u tvrdjavu ulazilo sa Vidin-kapije...
Istocna kapija I je bila kapija iz 15 veka sa cetvrtastom kulom, dok je Istocna kapija II bila mladja iz 18 veka sa 2 kule..
To je bio lep kompleks koji su Nemci srusili u 2 Sv. ratu iz samo njima znanih razloga...

Ove podatke prvi put cujem, :/ , u svakom slucaju ovo sto si naveo treba uraditi , sem toga onaj park u G. Gradu je tako zapusten, neinteresantan a ima i nekih kuca tamo ka Vojnom Muzeju koji su nedostupni gradjanima, Dodatna gradnja u Gornjem Gradu, bar ono sto je sruseno u WW2 je dobro resenje. A bilo bi lepo i da bar kule potpuno rekonstruisu sa krovovima. Eh, kad bi se to desilo, mada

 

[Nenad]

Za pocetak bi trebalo rekonstruisati pojedine fortifikacione elemente... kao sto je ucinjeno sa Jaksicevom kulom negde tokom 1930-ih..
Pre svega milsim na Istocne kapije I i II u Donjem Gradu preko kojih se u tvrdjavu ulazilo sa Vidin-kapije...
Istocna kapija I je bila kapija iz 15 veka sa cetvrtastom kulom, dok je Istocna kapija II bila mladja iz 18 veka sa 2 kule..
To je bio lep kompleks koji su Nemci srusili u 2 Sv. ratu iz samo njima znanih razloga...

Vrlo interesantno. Definitivno se treba zaloziti za tako nesto. Ako se razmislja o obnovi Kalemegdana onda treba poceti sa restauracijom delovima tvrdjave - kule, bastioni, kanali, mostovi i ostalo. Da li postoji neki konkretan plan za to? Za sada se radi na ulepsavanju postojeceg, a da li ce se raditi i na REizgradnji?

 

[Homer Jay]

Pa, nije bas da kod rekonstrukcija nema ni malo reizgradnje, na mnogim delovima su dodavali delove koji su falili.

Trenutno su kul dva projekta na tvrdjavi. Tzv. Mracna kapija u donjem gradu i ceo taj "kanal" sto ide skoro od "Andergraunda" do mesta gde se odrzava Beer fest i stepeniste sto povezuje plato kod pobednika i Donji grad.... I to se bas se radi

 

[Nenad]

Kabl zaustavio iskopavanja

M. MRĐEN, 11. septembar 2007
DEO Beogradske tvrđave, oko crkve Svete Ružice, već pet dana je u mraku zbog pokidanih kablova preko kojih se napaja javno i dekorativno osvetljenje. U EDB kažu da su njihovi radnici u više navrata probali da otklone kvar. U tome su ih sprečili arheolozi koji su pre nedelju dana započeli istraživanja u ovom delu Tvrđave.
Iz EDB poručuju da su sa ovim problemom upoznali nadležne u Gradu i da se nadaju da će uskoro moći da otklone kvar.
- Veliki deo Beogradske tvrđave nije osvetljen i time je ugrožena bezbednost ljudi koji tu dolaze - rekla nam je Sandra Alagić, PR u ovom preduzeću. - Kablovi su pokidani u subotu u ranim jutarnjim časovima i naše stručne službe su odmah izašle na teren. Međutim, izvođač radova im nije dozvolio da priđu.
Dr Marko Popović, rukovodilac projekta za Beogradsku tvrđavu pri Arheološkom institutu, rekao nam je da su juče sva iskopavanja u Donjem gradu obustavljena, dok se gradske službe ne dogovore kako da reše ovaj problem.
- Uklanjali smo nasip i šut iz 1952. godine, koji je tu spušten sa Gornjeg grada, kako bi mogli da vršimo dalja arheološka istraživanja Istočnog podgrađa - objašnjava Popović. - U tom nasipu se nalazio kabl, koji je tada presečen, a nismo znali da je tu. Trasa tog kabla prethodno je morala da ima izvesne saglasnosti, jer je reč o arehološkom lokalitetu.
Popović nam je potvrdio da su radnici EDB hteli odmah da povežu kabl, ali da su ih arheolozi zamolili da sačekaju da se teren izravna kako bi kablovima odredili novu trasu.
- Ne znam ko je i zašto naduvao čitavu priču, jer bi za dva dana rešili problem - dodaje Popović. - Radovi su obustavljeni i ne znam kakav će biti krajnji ishod. Samo znam da ukoliko se ova istraživanja uskoro ne nastave biće dovedena u pitanje i arheološka iskopavanja za sledeću godinu.

ISTRAŽIVANjA

AREHOLOŠKA istraživanja Istočnog podgrađa počela su još 1990. godine, ali su zbog nedostatka sredstava ubrzo prekinuta. Nove radove sada finansira Skupština grada, a preko Sekretarijata za kulturu. Ovaj deo Beogradske tvrđave, u blizini Crkve Ružice, povezuje Gornji i Donji grad i nastao je u 15. veku.

Izvor: Vecernje Novosti
Link: http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=108478&datum=2007-09-12

 

[KiD]

@Homer Jay
Upravo tako. Samo je stvar redosleda stvari i prioriteta. koliko ja znam oni imaju velike planove za Kalemegdan, ali ako uzmemo u obzir da decenijama nista nije uradjeno na odrzavanju ovo sto se sad radi se moze podvesti pod hitne intervencije jer su pre nesto vise od godinu dana zidine krenule da se urusavaju. Pala je i jedna strazarska kula. Kad se zavrsi sa prezervacijom moze da se krene u razmisljanje o reizgradnji.

 

[Homer Jay]

Jes' vala

Secam se da kada sam bio gimnazijalac na Kalemegdanu nije postojalo ni osvetljenje, a pogledajte kako sada Tvrdjava sljasti

Odrzavanje tvrdjave je skupo samo po sebi, rekonstrukcije takodje. Reizgradnja? Treba li ekspert da to izracuna!? I ranije sam govorio da grad nema drugih para, sem nasih para. Pa, kad se god zapitas sta i koliko ovaj grad moze da uradi otvori svoj novcanik i videces odgovor

 

[Nenad]

Kapela Svete Petke

Prostor beogradske tvrđave obiluje svedočanstvima o prohujalim vekovima srpske prestonice. Jedan od najlepših je kapela posvećena Svetoj Petki, na strani Gornjeg grada, okrenutoj ka samom ušću Save u Dunav.

U današnjem obliku, predivna kapela Svete Petke je podignuta pred Drugi svetski rat, 1937. godine. Pravoslavni hram je izgrađen prema nacrtima arhitekte Miomira Korunovića, tačno iznad izvora kojem su vekovima pridavana čudotvorna svojstva. I danas u narodu postoji verovanje da je na tom mestu u 15. veku postojala mala crkvica, koja je kasnije porušena u naletima Turaka na Beograd. Zna se da je despot Stefan Lazarević, preuzevši od Ugara Beograd 1402. godine, u tadašnjem gradu podigao nekoliko crkava moravskog stila. Istorijske vetrometine nisu poštedele despotov grad, ali na sreću i radost pokolenja, skladno i skromno zdanje posvećeno Svetoj Petki sačuvano je do danas. Tokom vekova crkvica je bila znatno oštećena, pa i rušena, sve do pre 70 godina, kada je takoreći iznova sagrađena. U steni iza crkve Sveta Petka, u despotovo, a i ranija vremena, postojala je isposnica čiji su tragovi vidljivi i danas.

Kult Svete Petke postoji u srpskom narodu iz predkosovskih vremena. Sveta Paraskeva, kako joj je pravo, duhovno ime, odnosno Sveta Petka, kako je naziva srpski narod, potiče iz Epivata u Maloj Aziji. Posvetivši se Bogu, otišla je u Jordan da pomaže nevoljnicima, šireći hrišćansku veru. Život i rad posvećen Bogu, uveli su je u svetačke redove.

U doba Kosovskog boja, mošti ove svetice nalazile su se u manastiru u Trnovu. Budući da Srbi veruju da je Sveta Petka srpskog porekla, kneginja Milica, udovica kneza Lazara, od sultana Bajazita je uspela da izmoli dozvolu da svete mošti prenese u Kruševac.

Kasnije je despot Stefan Lazarević, polazeći za Beograd, novu prestonicu srpske države, poneo mošti Svete Petke i smestio ih u crkvu koju je podigao na padini Gornjeg grada. Odiseja ove velike hrišćanske, a sticajem okolnosti i posebne srpske relikvije, nije time bila završena. Kada je turski sultan Sulejman Veličanstveni osvojio Beograd 1521. godine, sve crkve je pretvorio u džamije, ali ne i malu crkvicu na Gornjem gradu. Turci su doduše, razrušili despotovu crkvu, ali sultan, koji je umeo da ceni kulturne i religijske vrednosti naroda koje je pokoravao, naredio je da se mošti svetice sačuvaju i prenesu u Istanbul, gde su ostale ceo naredni vek. Tada je moldavskom knezu Vasiliju Lupuu, ko zna kako, uspelo da se domogne mošti Svete Paraskeve i da ih prenese u Jaši, gde se i danas nalaze brižljivo čuvane u tamošnjoj pravoslavnoj crkvi.

U srpskom narodu ostalo je živo sećanje na Svetu Petku, a Beograđani, koji tokom turske vlasti nisu nikako mogli do čudotvornog izvora i ruševine crkve na Gornjem gradu (osim za vreme kratkotrajne Karađorđeve vladavine), počeli su da hrle na sveto mesto odmah nakon povlačenja Turaka 1867. godine.

Kada je nakon definitivnog odlaska askera, taj deo utvrđenja uređen, pomolile su se dve malene crkvice - Svete Petke i Hram Presvete Bogorodice (Ružica).

Prilikom postavljanja temelja za crkvu Svete Petke 1937. godine, nađene su kosti srpskih boraca poginulih u odbrani grada 1912-1914. godine. Sahranjeni su u kosturnici u bedemu kule Jakšića u Gornjem gradu.

Na ovaj dan, 27. oktobar, posvećen Svetoj Petki, svetici čudotvornih moći, Beograđani odlaze po svetu vodu sa izvora podno crkve.

Autor:
Jovan Nikolić

Izvor: Glas Javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-27-10-2007/kapela-svete-petke