У унутрашњој Стамбол капије од сутра ће мајстори показивати грађанима вештине у обради дрвета, глине, камена, стакла… Обнова куле Небојша почеће на пролеће
Радионица старих заната, галерија и сувенирница у обновљеним просторима унутрашње Стамбол капије у Београдској тврђави сутра ће отворити врата посетиоцима. Осим изложбе уникатних столова, столица и шкриња од дрвета, Београђани ће моћи да виде како мајстор дубореза деље дрвени стуб који држи трем на моравској кући.
Радионица ће убудуће окупљати мајсторе готово изумрлих старих заната. Они ће у овом простору грађанима показивати вештине у обради дрвета, глине, камена, стакла, а заинтересованима ће ускоро бити доступни курсеви на којима ће изучавати неке од њих. Циљ ЈП „Београдска тврђава” је да новим садржајима оплемени просторе који су донедавно били затворени за јавност.
– Дугорочни план нашег предузећа је да оживимо старе занате. Радионица ће производити неколико уметничких предмета на којима ће у току године радити десетак занатлија. У стваралачком процесу дрводеља ће, на пример, направити неколико столица, ковач ће оковати њихове делове, украсити племенитим металом… Такви предмети могли би да послуже не само за изложбе већ и за продају – објашњава Вук Максимовић, пи-ар „Београдске тврђаве” и један од аутора изложбе.
Исти простор деле сувенирница и информативни центар за туристе. Полице ће улепшавати ручно рађени сувенири тематски везани за тврђаву и Београд, разгледнице, мапе, водичи... У галерији ће 2009. године бити представљена дела 13 уметника изведена различитим техникама на папиру.
Један од планова за следеће лето је и отварање дечје етнокућице у Горњем граду. У њој ће уз помоћ вештих мајстора и педагога малишани и деца са посебним потребама учити старе занате.
– Идеја је да деца од пет до 12 година у јуну и јулу 2009. године бесплатно развијају стваралачке способности и праве посуде, цртају, везу, плету. Пројекат реализујемо са етносалоном „Здраво живо” – истиче Максимовић.
Београдска тврђава и Калемегдански парк као место одржавања концерата класичне, реге, џез музике, витешких борби, позоришних представа, изложби на отвореном, разноврсних садржаја у оквиру манифестација „Дани Београда”, „Дани европске баштине”, „Ноћ музеја”, „Белефа” сваке године привуку око 2.000.000 посетилаца.
Сређивање куле Небојша у Доњем граду почеће на пролеће. Захваљујући грчкој донацији од око 1,4 милиона евра она ће бити претворена у културни центар. Унутрашњост куле задржаће постојећа четири нивоа са степеништем. На три спрата биће изложбена поставка о Првом српском устанку и Београду под турском влашћу. Један ниво резервисан је за сећање на Ригу од Фере, грчког родољуба који је у кули погубљен 1798. године. Изложбене поставке мењаће се, а копије експоната биће пажљиво биране како би дочарали и приближили вишевековни суживот два народа.
Наредне две године, кажу у предузећу „Београдска тврђава”, обележиће поправка објеката у комплексу и њихово прилагођавање модерним, комерцијалним садржајима. Досадашњи радови били су усмерени на сређивање бедема, пре свега Горњег града и спречавање рушења комплекса који се простире на 30 хектара. Побољшана је комуникација унутар тврђаве поправком мостова код Краљ капије, Карађорђеве, Сахат, Зиндан и Диздареве капије. Обновљен је Цариградски друм, Велико савско степениште, уређене пешачке стазе у Доњем граду и изнад Казамата. Изграђене су вратнице на свим капијама Горњег града, реконструисана је чесма Мехмед паше Соколовића… За јавност су сада отворени само Сахат кула, Војни музеј и галерија Природњачког музеја.
Далиборка Мучибабић
Сведок успона и пропасти
Живот на гребену изнад ушћа Саве у Дунав траје дуже од два миленијума. У том периоду тврђава је била поприште бројних сукоба, сведок успона и пропасти народа и цивилизација. Кроз историју много пута је рушена и поново подизана. Између два светска рата почела су прва археолошка истраживања и трају до данас, а 1946. године Београдска тврђава и градско поље заштићени су као споменици културе од изузетног значаја.
[објављено: 14/12/2008]
) i uslikah neke fotke. Tek sada shvatam koliko malo je iskoriscen potencijal koje Kalemegdan nudi, prosto mi je zao sto je samo jedan manji deo njegove povrsine iskoriscen, dok ostatak zvrji prazan.
