Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Nenad]

NASTAVLJENI RADOVI NA BEOGRADSKOJ TVRĐAVI

Bez obzira na vremenske uslove beogrdaska tvrđava se ulepšava tokom cele godine. Završeni su obimni radovi u Gornjem gradu, zamenjene vratnice i obezbeđeni bedemi, dok završetak radova na pešackoj komunikaciji u donjogrdaskom bulevaru kao i radovi na bedemima oko kule Nebojša, iz opravdanih razloga kasne.

Pre više od pola godine rekonstruisano je Savsko stepenište kao i deo staze koja povezuje Karađorđevu sa Savskom kapijom. Tada su zbog pojave klizišta, ali i podzemih voda radovi prekinuti, tako da se na spajanje nedovršene staze i bedema u dužini od samo stotinu metara, čekalo više od šest meseci.

Tokom radova na sanaciji od podzemnih voda otkrivena su dva zida arheološki i bedema s kraja 18. veka.

Osim arheološkog, gradjevinskog i konzervatorskog, tokom radova u ovom delu tvrđave uveden je i nadzor bezbednosti.

Zaposleni u beogradskoj tvrđavi angažovali su i stučnjake iz ministrastva odbrane koji su samo u toku prošle nedelje, prilikom arheoloških istraživanja, sa ovog područja uklonili 11 neeksplodiranih granata iz Drugog svetskog rata, a pretpostavlja se da ih ima još.

U beogradskoj tvrđavi očekuju da će radovi na ovom potezu biti završeni do kraja godine, kao i da će staza koja povezuje Karađorđev i Savski bedem postati glavna pešačka komunikacija.

U toku su i radovi na bedemu kod Stadiona Polet i Dorćol kao i pripreme za rekonstrukciju Vidin kapije. Sanirana su i prva dva drvena sprata Kule Nebojša, dok cela rekonstrukcija objekta čeka na odluku grada.

U radove na beogradskoj tvrđavi uključio se i Arhitektonski fakultet. Studenti sa ovog fakulteta zainteresovani za prostor Kalemegdana, uradiće projekte rekonsturkcije Južne i Sahat kule i Kralja kapije i prostora kazamata.

Da bi studentima priblizili arhitekturu i lepotu starih evropskih gradova, zaposleni u beogradskoj tvrđavi organizovali su im studijsko putovanje u Budimpeštu, Grac i Beč.

Izvor: Studio B
Link: http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=12859

 

[Milance]

Истраживање и израда документације Римског бунара Београдске тврђаве

Завод за заштиту споменика културе града Београда истражиће и израдити документацију Римског бунара Београдске тврђаве. Град ће за овај посао издвојити четири милиона динара.

Велики бунар, познатији као „Римски” убраја се у једно од ретких очуваних дела барокне архитектуре из времена владавине Хабсбуршке монархије у Београду. Радови на изградњи су вероватно започети већ после 1717. године и завршени 1731. године. Бунар се налази поред Југозападног бедема Горњег града у непосредној близини Краљ капије.

Према последњим ронилачким мерењима, обављеним 12. новембра 2006. године бунар је, до нивоа последњег подеста дубок 17,5 метара. Међутим, на самом дну се налази велика количина шута, тако да се не може са сигурношћу рећи која је тачна кота дна бунара.

Програмом истраживања на простору око Римског бунара у Горњем граду Београдске тврђаве предвиђене су три групе истраживања. Прва се односи на припремна и завршна истраживања, која подразумевају рашчишћавање, уређење и обезбеђење локалитета. Друга група истраживања предвиђа испитивање самог бунара, а трећа израду документације. Истраживања се односе на геолошка испитивања терена око бунара (састав тла, физичка, хемијска и механичка својства). Поред тога, потребно је анализирати земљиште уз објекат, тј. стање подземних вода, испитати да ли постоји неки природни издан, одредити количину влаге и штетних соли итд. У склопу тога биће израђен пројекат постојећег стања електроинсталација са анализом и предлогом за пројекат осветљења горњег простора бунара са прилазним делом.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[Milance]

Потписан уговор о сарадњи на обнови куле Небојша

У згради грчког Парламента у Атини јуче је потписан уговор о сарадњи на ревитализацији конзервацији и поновној употреби куле Небојша у старом делу Београда између града Београда и Европског центра за византијске и поствизантијске споменике из Солуна (ЕКБММ). За град Београд уговор је потписао градски јавни правобранилац Страхиња Секулић, а у име ЕКБММ проф. Никос Зиас, председник овог центра.

Уговором је дефинисано да ће обе стране заједнички реализовати пројекат „Конзервација и поновно коришћење куле Небојша града Београда и оснивање музеја и културног центра”. Донација грчке Владе за финансирање радова на спровођењу овог пројекта износиће 1.340.800 евра, а управљање ревитализованим објектом куле Небојша биће поверено ЈП „Београдска тврђава”. Уговором је регулисано да ће један од спратова реконструисаног објекта бити намењен сталној поставци изложбе о Риги од Фере, као и одржавању програма везаних за његов лик и дело.

Поред стручњака из ЕКБММ и Министаства културе Владе Грчке, потписивању уговора присуствовали су и потпредседник грчког Парламента Георгиос Сурлас, заменик министра спољних послова Грчке Петрос Дукас, представници родног места Риге од Фере општине Велестино, градоначелник Канарис Константинос и председник Општинског већа Георгиос Пападам. Градоначелник Константинос упутио је овом приликом позив градоначелнику Београда да посети Велестино и постане почасни грађанин овог града. Поред градског јавног правобраниоца, у делегацији Београда била је и Ивана Авжнер, заменик секретара Секретаријата за културу.

Izvor: Grad Beograd
Link: www.beograd.co.yu

 

[Nenad]

Beograd kakvog malo poznajemo: Kula Nebojša
Turska tamnica turistička atrakcija

Kula Nebojša je najveća sačuvana topovska kula.Nalazi se u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Kulu su podigli Ugari oko 1460. godine kako bi zaštitili ulaz u nekadašnje Dunavsko pristanište, mada postoje i mišljenja da je izgrađena nekoliko vekova ranije. Ova građevina osmougaone je osnove, visoka 22 metara i sastoji se od podruma, prizemlja i tri sprata. Na svim stranama zidova nalaze se otvori za topove kojima je posada dejstvovala u slučajevima napada sa reka i sa kopna. Među Turcima ova kula je bila poznata i kao ‘’Vodena kula’’, jer su nekada za nju bili i vezivani brodovi.
Naziv je dobila po imenu Nebojša koje je izvedeno od glagola "ne bojati se", što bi simbolično ukazivalo na to da se ona ne plaši nijednog neprijatelja i da je neosvojiva. Smatra se da je kula ovo ime preuzela od mnogo starije i poznatije Kule Nebojša koja se nalazila u Gornjem gradu Beogradske tvrđave, a srušena je tokom turskog osvajanja tvrđave.
Kula Nebojša je u vreme turske vladavine pretvorena u tamnicu i mučionicu, u kojoj su pogubljeni mnogi protivnici Turaka. Jedan od njih bio je i grčki revolucionar Riga od Fere, koji je ovde bio zatvoren a potom i pogubljen 1789. godine. Na osnovu starih gravira ispred kule, smatra se da su se tu verovatna nalazila vešala, dok su u unutrašnjosti kule postojale razne naprave za mučenje.
Nebojšina kula, kako je još poznata među građanima, bila je prilično oštećena tokom Prvog svetskog rata, a obnovljena je tek 1938. godine. Poslednja restauracija kule obavljena je 1963-1964. godine. Početkom ovog veka postojala je mogućnost nove obnove pomoću sredstava koje bi obezbedila Grčka, ali ostvarenje ovog projekta nije realizovano.
Ova topovska kula predstavlja sastavni deo Beogradske tvrđave, koju je Odeljenje za zaštitu i naučno proučavanje spomenika kulture pri Umetničkom muzeju zaštitilo kao kulturno dobro od izuzetnog značaja 1946. godine. Spoljašnji zidovi Kule Nebojša, koja je deo zaštićene kulturno-istorijske celine, dobro su očuvani. Kula je danas zatvorena za javnost.Međutim,nedavno su obezbeđena sredstva i uskoro predstoje obimni radovi na rekonstrukciji ovog objekta koji će postati turistička atrakcija Beogradske tvrđave. B. Cvejić

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Nenad]

Studenti arhitekture istraživali javni prostor Starog grada (2)
Kalemegdan kakav nismo videli

Autor: Svetlana Palić | 05.01.2008 - 06:15

Plato kod kule Nebojša mogao bi, umesto da zvrji prazan i čeka novi Bir fest, da služi deci kao mesto za vožnju skejtovima, a zimi da se na tom prostoru postavi veliko klizalište. Ovo je smo jedna od nekoliko izvanredmnih ideja o oživljavanju Kalemegdana studenata Arhitektonskog fakulteta koji su se bavili istraživanjem i oblikovanjem javnog prostora na opštini Stari grad. Njihovi radovi, koje su profesori ocenili čistom desetkom, biće izloženi u kući Đure Jakšića, krajem januara.

Velike šahovske figure na velikom šahovskom polju, atrakcija mnogih evropskih gradova, moglo bi da leti oživi "penzionerski" deo Kalemegdana.
Ali, inspiracije ima još.
- Turci su Kalemegdan nazivali i Fićir-bajir što znači "breg za razmišljanje". Upravo nas je njegov nekadašnji naziv uputi u kom pravcu da usmerimo naše ideje. Želeli smo da otkrijemo i unapredimo mesta koja su značajna današnjim posetiocima, ali i neka zaboravljena kakvih je Kalemegdan prepun i da ih približimo različitim generacijama - kaže jedan od autora Bojan Popović. Uz njega, Kalemegdanom su se bavili Jelena Starčević, Jovana Stojanović i Ana Petrović.
Ova grupa studenata je na samom Kalemegdanu pronašla mesto koje bi baš moglo da bude pravi "fićir-bajir", mesto za razmišljanje, gde bi svako sa ćebetom mogao da dođe i u miru i tišini posmatra reke.

Polja maka umesto pruge
Vladimir Parežanin, Miloš Mihajlović, Jelena Brašanac i Vladimir Kovač bavili su se donjim Dorćolom. Oni su između zgrada na dunavskom keju i prvih kuća u Ulici Mike Alasa videli polje makova. Kroz polje ide staza. Tom stazom u realnosti prolazi železnička pruga.
- U Beogradu postopji problemi identifikovanja javnih gradskih prostora. Za građane Beograda javni gradski prostori su samo oni u kojima se dešava aktivan javni život. Tako je Knez Mihajlova ulica „najjavniji prostor“ Balkana, a plato ispred Beogradske Arene ili Sava Centra je „specijalno javan“ jer ga koristimo samo u specijalnim prilikama... - kaže Vladimir Parežanin.
Malo ko, međutim, prepoznaje železničku prugu kao javni prostor, ili obale reka, zabačene i neuredne parkove, napuštene kvartove, stare elektrocentrale...

Da svetli stara centrala
Lokacijom koja obuhvata područje od Dunavske ulice na jugu do dunavskog keja na severu, i od luke Beograd na istoku do sportskorekreativnog centra „25. Maj“ na zapadu bavili su se Aleksandar Bojanić, Danka Končarević, nemanja Kordić i Ksenija Smoljanić. Cilj rada je bio aktiviranje dunavskog priobalja.
- Za epicentar smo izabrali objekat nekadašnje beogradske elektrane, koja je iako zapuštena već tri decenije, povremeno korišćena u kultrne svrhe, za snimanje filmova, žurke, modne događaji... Naša ideja je da se objekat revitalizuje i u njemu osnuje novi kulturni centara. Neke od mogućih manifestacija koje bi se odvijale pod okriljem ovog centra su: „bal na vodi“ – plesni performansi na pontonima kod dorćolske marine, „večeri revolucije“ – mesečne izoložbe sa tematikom revolucije propraćene scenskim, prvenstveno muzičkim događajima koji bi se održavali na platou ispred elektrane ili u glavnoj pogonskoj hali elektrane u zavisnosti od vremena i godišnjeg doba, „DrajvBajsCinema“ – filmske projekcije za čije puštanje energiju stvara čovek okrećući pedale bicikla.... - predlažu autori ovog projekta.
Pravac Dunavske ulice koji vodi do elektrane oni bi oživeli video radovima duž kolovoza i panoa duž trotoara koji odvajaju pešaka od kolovoza i usmeravaju ga ka reci i kulturnom centru. Na pravcima prodora od Dunavske ulice ka obali Dunava predviđaju postavljanje brodskih kontejnera u kojima bi se povremeno dešavali različiti crtački, muzički, glumački događaji koji bi davali nagoveštaje predstojećih dešavanja u kulturnom centru, a takođe bi mogli funkcionisati nezavisno od njega.
- Ovakvim intervencijama je na području danas zapuštene i zagađene Dunavske ulice i razrušene elektrane stvoren novi kulturni i zabavni ambijent koji bi privlačio veliki broj posetilaca i umnogome doprineo aktiviranju i iskorišćavanju neizmernih potencijala dunavskog priobalja - kažu studenti.

Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=25727

 

[Влада]

Што се тиче Доњег града ја ту не бих много тога мењао, овакав какав је заиста је прелепа оаза, евентуално је потребно омогућити лакши прилаз. Идеја о скејт парку ми се не свиђа али ми је клизалиште ОК мада бих ја најпре вратио клизалиште на стадион Ташмајдан за који ми је невероватно колико је мало заступљен у јавности иако пропада већ деценијама а чини ми се да би могао да буде једно сјајно здање препуно садржаја (концерти, скејт парк, турнири у малом фудбалу, клизалиште, биоскоп...).

Што се тиче Дунавске мислим да су "џаба кречили", ако се неко сећа планови за доњи Дорћол су већ у изради а један од главних подручја је Дунавска која се шири и постаје велико градилиште на простору где су сада стоваришта. За Централу је већ предвиђено да се обнови и уклопи у Марину.
Свиђа ми се ова идеја о зеленилу уместо пруге али се плашим да ће ипак цена квадрата однети превагу над потребом за уређеним јавним простором. У сваком случају њихова идеја је далеко боља од тренутног стања (чини ми се да је исти "кадар" у питању)

 

[Влада]

Kalemegdan: Do sada istraženo tek devet odsto Beogradske tvrđave
Poligon za čitanje istorije grada
Autor: Nataša Korlat | 13.01.2008 - 00:58

Čitava istorija Beograda može se pročitati u slojevima zemlje na prostoru Beogradske tvrđave. Već 40 godina arheolozi pokušavaju da pronađu ono što vekovima postoji samo kao pisani dokument. Do danas je istraženo svega devet odsto Tvrđave, a već sada se mogu videti ostaci antičkog Rima, srednjovekovne Ugarske i Srbije, kao i objekti iz vremena vladavine Austrije i Turske.

Ovo utvrđenje nastalo je u periodu od 1. do 18. veka, a neki objekti podignuti su i u prvoj polovini 20. veka. Značaj Beogradske tvrđave i vrednost arheoloških iskopina prvi su prepoznali Nemci, koji su istraživanja ovog tla započeli 1942. godine. To je trajalo svega godinu dana i sve do 1968. godine nema ozbiljnijeg proučavanja beogradske istorije na Kalemegdanu.

Graditelji i osvajači
Među najznačajnijim otkrićima beogradskih arheologa je vojni logor i antički kastrum, koji je nekada obuhvatao prostor današnjeg Gornjeg grada. Bilo je to prvo utvrđenje od kamena, koje je počelo da se zida za vreme Rimljana 86. godine.

U srednjem veku Beograd su osvajali Ugari, Austrijanci i Turci, a kratko vreme bio je i pod srpskom vlašću. Nedavno je, tokom čišćenja Sava kapije, pronađen bedem iz 14. veka, podignut za vreme kralja Stefana Dušana. U najznačajnija nalazišta iz srednjeg veka spada i nekadašnji zamak despota Stefana Lazarevića iz 15. veka, koji je nastradao u austrijsko-turskim borbama.

- Posebnu vrednost imaju ostaci nekadašnje Mitropolije beogradske, takođe iz 15. veka, koja zbog dobrog položaja u podnožju Dunavske padine nije u potpunosti nastradala. Sačuvani su podrum, prizemlje i deo prvog sprata. Ovde je nekad čuvana ikona Bogorodice, koju su Turci odneli 1525. godine i pretvorili Mitropliju u džamiju - priča profesor Marko Popović iz Arheološkog Instituta.

Najznačajniji ostaci iz doba Turaka su Zindan kapija i Nebojšina kula. Na mestu gde je danas restoran „Kalemegdanska terasa“ nekada je bila Jakšićeva kula, koja je nastala u periodu od 11. do 15. veka. U toku austrijske rekonstrukcije u 18. veku ona je uklonjena, da bi kasnijom obnovom bedema i kule dobila današnji izgled.

Nalazišta u Beogradu
O istoriji Beograda, dugoj 7.000 godina, svedoče brojna arheološka nalazišta sa materijalnim ostacima, od kulture starijeg kamenog doba i ostalih praistorijskih kultura, do srednjeg veka. Materijalni ostaci se mahom nalaze u Narodnom muzeju.

Najveće nalazište je Vinča, gde su nađeni tragovi materijalne kulture praistorijskog čoveka (neolitska plastika). U pećinama na Belim vodama pronađeni su ostaci neandertalskog čoveka. U Grockoj su nalazišta Agino brdo (neolit), Dubočaj i Brestovik (rimski period). U Surčinu su pronađeni predmeti iz mlađeg neolita. Na putu za Avalu, u Šupljoj steni viđene su praistorijske rudarske jame, a na Avali srednjovekovno utvrđenje od kamena, grad Žrnov. Na Karaburmi su pronađene dosta dobro očuvane keltske grobnice. Rimske terme, nađene u Univerzitetskom parku na Studentskom trgu, ostaci su rimskog civilnog naselja.

Nalazišta u Zoo-vrtu
U Donjem gradu pronađeni su i tragovi srednjovekovnog naselja, koje je postojalo sve do pojave Ugara. Iz doba austrijske vladavine, 1718. i 1720. godine, nađeni su ostaci bastiona, koji se takođe nalaze ispod zidina.
Na površini Zoo-vrta, prema rečima Marka Popovića, tek će biti pronađeni vredni istorijski spomenici. Ovaj prostor je u 11. i 12. veku bilo naselje i embrion iz koga se Beograd dalje razvijao.
- Postoje dokumenti da je za vreme despota Stefana Lazarevića ovde nekada bilo groblje antičkog Singidunuma i predgrađe, odnosno grad ispred Tvrđave. Jedan deo Vrta bio je Popova mahala. Ovde se nalazilo naselje, kao i pravoslavna crkava. Raspolažemo dokazima da se na prostoru današnjeg Zoo-vrta nalazila i Dubrovačka katolička crkva, a pronađeni su i temelji džamije. Ovaj prostor je najmanje istražen, a zbog nelegalne gradnje mnogo toga je uništeno. Na prostoru Zoo-vrta potkopan je deo istorije Beograda - konstatuje Popović.

Četiri crkve na Tvrđavi
Iako postoje dokazi da je na prostoru Tvrđave bilo četiri crkve, ostaci još nisu pronađeni. U Gornjem gradu nalazio se hram Uspenja Bogorodice, koji je kasnije pretvoren u džamiju. Jedna pravoslavna crkva nalazila se kod Paviljona „Cvijeta Zuzorić“, a jedna ispred Tvrđave. Postoje i dokumenti koji potvrđuju da se na ovom prostoru nekada nalazio i franjevački samostan.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=26567

 

[Влада]

Од данас ће понедељком у оквиру емисије "Београде добар дан" на СТБ гостовати Ђорђе Бобић. Данас се причало о кули Небојша али се није могло много тога конкретног чути.

Дакле, заједно са Грчком ће се радити обнова куле и бедема до ње. Кула би требала да постане музејски простор отвореног типа а макар један ниво би требао бити посвећен Риги од Фере. У бедему би требало да се отвори мулти функционална сала, ма шта то значило.

Процене почетка радова су у добро познатом стилу, до јесени се очекује да буде урађен пројекат, затим би се са Грцима формирао програмски савет а почетак радова се очекује крајем ове или почетком следеће године. Радовима ће управљати ЈП Београдска тврђава, први корак ће бити заштита куле и бедема од воде а затим би се прешло на све остало.

 

[Ambassador]

У бедему би требало да се отвори мулти функционална сала, ма шта то значило.

:laugh: Da, spominjali su to.. Verovatno je to sala sa projektorom, ozvučenjem, osvetljenjem, i tako tim nekim tehničkim stvarčicama, i stolicama koje mogu da se pomeraju... To bi bilo zanimljivo, mada je malo zabačeno..

 

[bigvlada]

pa ako će već da sklone sve one olupine od brodova, i da (kad-tad) maknu i prugu, mogli bi da razmišljaju o obnovi srednjovekovne luke, sa sve par jedrenjaka

 

[jovanovm]

Odlicno je sto ce obnoviti bedem, mislim da ce bas lepo upotpuniti sliku Kalemegdana.

 

[Влада]

Грци финансирају обнову Куле Небојша

Ђорђе Бобић, градски архитекта, очекује да ће радови на уређењу ентеријера Куле, као и заштита овог простора од подземних вода почети до краја године

Ускоро обнова средњовековног здања (Фотодокументација „Политике”)

Удахнути нови живот и отворити Кулу Небојша за посетиоце посао је којим ће се у наредне две године бавити градске службе. Захваљујући донацији Грчке владе од 1.400.000 евра биће обновљени Кула, бедеми и Водена капија два.

Ђорђе Бобић, главни градски архитекта, очекује да ће уређење ентеријера здања и заштита овог простора од подземних вода почети до краја године. Посао ће, у име града, водити Секретаријат за културу.

– Следеће недеље имамо састанак са грчком делегацијом и после тога знаћемо динамику извођења радова, наплате, рокове, поделу посла. Уговор нас обавезује да за две године средимо и цео комплекс између Булевара војводе Бојовића и железничке пруге – истакао је Бобић.

Уговор о сарадњи на ревитализацији и поновној употреби Куле Небојша потписан је крајем прошле године између града и Европског центра за византијске и поствизантијске споменике из Солуна.

Према плану обнове, у зидинама Куле биће приземље, односно пријемни хол и четири нивоа. Део средстава од донације намењен је за истраживања бедема у оквиру којег би требало да буде изграђена мултифункционална сала.

– Кула је предвиђена за културне садржаје. На једној од етажа биће меморијална соба посвећена Риги од Фере, грчком револуционару и песнику који је у њој страдао. Вероватно ће на неком од спратова бити музеј посвећен историји овог споменика културе у коме су такође погубљени и српски великаши и један митрополит. Град ће одлучити како ће тај простор бити искоришћен. Капацитет сале у оквиру бедема је око 200 места и резервисана је за семинаре, манифестације, изложбе и слично – објаснио је градски архитекта.

Пројекат и његова реализација поверени су ЈП „Београдска тврђава” у сарадњи са Заводом за заштиту споменика културе града, али и Републике, будући да је Београдска тврђава културно добро од изузетног значаја.

Кула Небојша тренутно је празна и затворена је за јавност. Пре две године овај простор Београдске тврђаве био је поплављен и она је тада претрпела оштећења.

– Повремено је отварамо и проветравамо. Прошле године смо завршили археолошка истраживања Куле и њене околине. Сређивали смо је 2006. године за манифестацију „Дани Београда”, јер је у њој требало да буде постављена изложба. У томе нас је спречила поплава – рекла је Љиљана Обрадовић, директорка ЈП „Београдска тврђава”.

Шездесетих година прошлог века Завод за заштиту споменика културе града урадио је статичку санацију грађевине да би заштитио и очувао ово средњовековно здање.

– Крајњи циљ заштите споменика културе која се пре свега односи на објекте који су изгубили своју првобитну улогу јесте ревитализација, односно савремено коришћење. Завод је пре више од десет година урадио идејно решење обнове Куле Небојша. Настојимо да објекат, у складу са његовим културно-историјским и архитектонским вредностима, али и симболиком коју има, добије примерен садржај – рекла је Лидија Котур, задужена за односе са јавношћу у Градском заводу.

Кулу Небојша саградили су Угaри крајем 15. века и била је чувар пристаништа и симбол отпора најезди Турака у Европу. На свим странама зидова налазе се отвори за топове.Некада је називана и Воденом кулом и била је обнављана више пута. По предању, име је добила тако што је поред ње постојао брежуљак на коме су џелати погубљивали затворенике хватајући их за перчин и говорећи „Не бој се”.У време турске владавине претворена је у тамницу.

Д. Мучибабић
[објављено: 07/02/2008]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Grci-finansiraju-obnovu-Kule-Nebojsha.sr.html

 

[Lucifer]

Meni uopste nije jasno sta se desava na tom Kalemegdanu, osim ok da su angazovani neki majmuni da plase setace kao "obezbedjenje" i da je neko tupavo eko-vozilo razvalilo plocnik kod pobednika, tako sto ga je napaljeno celjade iz unutrasnjosti vozilo kao manijak... ali ne milsim na to, vec na ono masovno "pobeljivanje" tvrdjave.

Sta rade oni tu uopste nista mi nije jasno? Ajde kada su se nadzuzili na nekoj kapiji prvo, mislio sam to su sacuvani kamencici od ko zna kada pa ih vracaju, ali izgleda da oni imaju kamencice za citavu trvrdjavu, a nesto mi je neverovatno da su to sve poskidani "originali" koji se sada vracaju. Ali u celoj toj prici mi jedan momenat uopste nije jasan. Beogradska tvrdjava je nekada bila od belog kamena i neki njeni delovio kao onaj deo sto gleda na 25. maj su jos uvek... ali ostatak je izgradjen i to za vreme austrougara cini mi ce od opeke... i sta sad oni kao poplocavaju tu opeku???? Stvarno ne kapiram, ili gradis zid od kamenih blokova ili od opeke, a kakva je ovo varijanta oblozene cigle??? Stvarno sam zbunjen? I pritom moram da primetim da izgleda jako ruzno - cigle su poredjane potpuno jednako, a oni uzimaju neke oble kamenciice (dakle ne cak ni kamene blokove) i oblazu kao manijaci bez nekog narocitog reda, sve izgleda onako nekako primitivno, kao u ranogrckim iskopinama. Cemu to?

 

[Влада]

Donatori iz Grčke danas stižu u Beograd
Muzej u „Nebojši“

Autor: S. Palić | 11.02.2008 - 08:14

Delegacija iz Grčke, čija vlada daje 1,4 miliona evra za revitalizaciju kule „Nebojša“, stiže danas u Beograd na dvodnevni dogovor o tempu finansiranja radova na jednom od najlepših objekata Beogradske tvrđave.
- Naša je ideja da do kraja 2009. godine završimo revitalizaciju „Nebojša“ kule, zaštitimo je od podzemnih voda, obnovimo bedeme, Vodenu kapiju dva i uredimo okolinu. Sa grčkom delegacijom imaćemo dvodnevne sastanke vezane za tehničko provođenje potpisanog sporazuma - kaže za „Blic“ glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić.

Ugovor o saradnji na revitalizaciji i ponovnoj upotrebi Kule „Nebojša“ potpisan je krajem prošle godine između Grada i Evropskog centra za vizantijske i postvizantijske spomenike iz Soluna.

Kula „Nebojša“ je jedna od najpoznatijih kula u Beogradskoj tvrđavi. Nalazi se u Donjem gradu na ulazu u nekadašnje Dunavsko pristanište. U njoj je za vreme turske vladavine pogubljen grči rodoljub i nacionalni junak Riga od Fere, kao i mnogi srpski velikaši i ustanici, među kojima i mitropolit Milentije ili Jevrem Obrenović, prvi beogradski upravitelj.
- Kula je predviđena za kulturne sadržaje. Na prvom nivou nalaziće se memorijalna soba grčkom junaku Rigi od Fere, a na ostalim nivoima biće neka vrsta muzeja vezana za istoriju „Nebojša“ kule i Beogradsku tvrđavu - kaže Bobić.

Prema planu obnove, u zidinama Kule biće prizemlje, odnosno prijemni hol i četiri nivoa. Deo sredstava od donacije namenjen je za istraživanja bedema u okviru kojeg bi trebalo da bude izgrađena multifunkcionalna sala.
- Arheološka istraživanja su završena i arheolozi su rekli da se na potezu između kule i kapije može sazidati jedna univerzalna soba koja bi bila u okviru bedema, a služila bi za razne kulturne događaje. Ostaje da se vidi šta kažu građevinari, da li se ta soba tu može zidati ili ne - kaže Bobić.
Kula „Nebojša“ trenutno je prazna i zatvorena je za javnost. Pre dve godine ovaj prostor Beogradske tvrđave bio je poplavljen i ona je tada pretrpela oštećenja.

Simbol otpora najezdi Turaka u Evropu
Kulu Nebojša sagradili su Ugari oko 1460. godine i bila je čuvar Dunavskog pristaništa i simbol otpora najezdi Turaka u Evropu. Na svim stranama zidova nalaze se otvori za topove. Naziv je dobila po imenu Nebojša koje je izvedeno od glagola „ne bojati se“, što znači da se ona ne plaši nijednog neprijatelja i da je neosvojiva. Drugo predanje navodi da je pored kule postojao brežuljak na kome su dželati pogubljivali zatvorenike hvatajući ih za perčin i govoreći „Ne boj se”.

извор Блиц
линк http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=30011

 

[Влада]

Понедељак, 03. март 2008.
Наставља се програм разгледања Београдске тврђаве

Општина Стари град наставља са подршком програму бесплатног разгледања Београдске тврђаве и за те потребе издвојила је 132.000 динара. Пре десет година општина Стари град је организовала акцију бесплатног разгледања Београдске тврђаве и Београдске вароши. Из године у годину све више људи је сваког првог четвртка у месецу у 16 часова испред павиљона „Цвијета Зузорић” чекало да би кренуло у шетњу по Београдској тврђави и сваке прве среде у месецу испред Библиотеке града за обилазак центра града око Саборне цркве.

– Разгледање Београдске тврђаве је прилика да видимо неке њене добро познате кутке, али и оне који су, стицајем разних околности, били скривени од наших погледа. Тврђава показује свој узбудљиви историјски лик сваком посетиоцу, који је спреман да у обилазак уложи мало времена. Тек када добро упознамо овај споменик наше прошлости, искрено ћемо га поштовати, волети и о њему савесно бринути – поручује туристички водич Бранислав Работић, аутор водича „Београдска тврђава на длану”, који је финансијски помогла општина Стари град.

извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1307707

 

[Влада]

Настављени су радови у Доњем граду, ускоро ће бити повезан са Карађорђевом



Спољна Сава капија је завршена


на Мрачној су настављени радови, а изгледа да се сређује и прилаз од Победника


Такође, изгледа да ће се правити и нови прилаз од Диздареве куле до Митрополије

 

[Nenad]

Kako je spomenik Pobedniku završio na Kalemegdanu? (1928)

21. 11. 2007. | 21:08

Kažu, spomenik je trebalo da bude postavljen na današnjem Trgu Republike, ali su beogradske dame bile zblanute kada su videle da je Pobednik - go, golcijat, pa su se silno pobunile i gradska vlast je popustila, tako da je Pobednik postavljen na kraju Beograda, na Kalemegdanu, ali tako da sa onim najosetljivijim delom tela bude okrenut ka inostranstvu, što je tada bila današnja novobeogradska strana. Dame su valjda bile zadovoljne, a pogled prema Pobedniku je bio otprilike iz ove perspektive :

Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/139324

 

[dziggy]

kada je pobednik postavljan, i resen da bude postavljen na Kalisu ka novom beogradu, to vec dugo godina nije bilo inostranstvo- ...

a i greska je da je trebalo da bude na trgu, trebalo je da bude na Terazijama..

 

[Nenad]

"Beogradska tvrđava" obezbedila turistima veliki broj ručnih radova za uspomenu na srpsku prestonicu
Suveniri sa Kalemegdana

U odnosu na neke ranije godine, u srpskoj prestonici strani turisti mogu pronaći veliki broj suvenira. Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" svoju ponudu je obogatilo za 30 novih artikala pa u Galeriji u Gornjem gradu na Kalemegdanu u ponudi sada ima oko 170 suvenira.
Prema rečima Olivere Vučković, saradnice za galerijsku delatnost ovog preduzeća, većina suvenira je ručno rađena, posebno štampana i dela su beogradskih umetnika.
- Turisti kod nas mogu pazariti ručno rađene torbice od kože, šolje, pehare, zvona, kao i figurice koje predstavljaju delove Beogradske tvrđave poput Zindan kapije, Sahat kule, Kule nebojša - kaže Vučkovićeva.
Posetioci u ovoj Galeriji na Beogradskoj tvrđavi, mogu da kupe starinske rokovnike, srebrni nakit koji oslikava srpsku istoriju i ručno rađene keramičke ogrlice. U ponudi su i mape sa istorijskim pregledom tvrđave, ali i knjige u kojima je predstavljen Beograd.
Vučkovićeva ističe da je olovka sa posrebljenom statuom srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata najjeftinija i košta 70 dinara, dok za ručno rađenu keramičku šolju sa motivima tvrđave treba izdvojiti i do 600 dinara.
- Najskuplje su replike starih srpskih vaza koje koštaju oko 2.800 dinara i srebrni nakit čija se cena kreće od 1.000 dinara. Narukvice, broševi i prstenje su delo Slobodana Rekalića, vajara i predstavljaju replike nakita iz Rimskog i srednjovekovnog doba. Za kolekcionare imamo i figure srpskih vojnika i vladara za koje treba izdvojiti od 700 do 900 dinara - kaže Vučkovićeva.
Posetioci iz inostranstva uglavnom kupuju sitne predmete koji su jevtiniji, ne više od pet evra, a među kupcima prednjače mlađi ljudi, dok su oni stariji uglavnom škrti prilikom kupovine. Skupljim predmetima samo se dive.
Na listi najprodavanijih suvenira su i keramički satovi, zvona, piksle i magneti sa natpisima Beograda za koje bi turisti trebalo da izdvoje od 100 do 650 dinara. Neke ulične prodavnice potrudile su se da na svom štandu ovih dana imaju i "Beograd u kugli", sa najpoznatijim građevinama prestonice preko kojih padaju svetlucave šljokice.
Turistička organizacija Beograda i Udruženje "Naše ruke" su u Čika Ljubinoj ulici organizovali bazar rukotvorina i zanatskih proizvoda u okviru koga se svakog dana posebno predstavlja jedna od nacionalnih manjina Srbije. B. S.

Zastave i stari novac
Na tezgama "kalemegdanskih trgovaca" poslednje nedelje se u ponudi našao veliki broj srpskih trobojki različitih dimenzija i cena. Kako kažu prodavci, ima stranaca koji kao suvenir iz naše zemlje žele da ponesu srpsku zastavu. One, u zavisnosti od veličine koštaju od 400 do 2.000 dinara, a osim njih, kupuju se i čuture, šajkače i opanci. Italijani i Španci, najčešće su mušterije na tezgi koja na beogradskoj tvrđavi prodaje naše stare novčanice, metalni novac, figure sa likom Tita i razglednice. Do sada im je prodala nekoliko novčanica od petstotina milijardi, koja sa čuvenih 11 nula predstavlja simbol inflacije devedesetih godina.

Izvor: Danas
Link: danas.co.yu

 

[Homer Jay]

Fotka koju pozajmih od Crazy Serba sa SSC-a. Kad su pominjali stepeniste od Pobednika do Beton hale nisam ocekivao da ce to biti bas toliko veliko. Ako se nevaram ovaj zemljani put ce se u skorije vreme pretvoriti u jedno ogromno stepeniste

Za one koji nisu culi, evo o cemu prcam, vest sa Ekapije od 5.6.

Beogradska tvrđava trebalo bi da u dogledno vreme bude obogaćena još jednim prilazom – stepenicama koje će povezati plato kod spomenika Pobednik sa prostorom kod Beton hale.

Pomoćnik gradonačelnika Beograda Gorica Mojović izjavila je da će to novo veliko stepenište, za koje su završeni projekti, omogućiti lakši pristup Tvrđavi sa reke. Novo stepenište će biti izgrađeno na mestu nekadašnjeg, odnosno ispod Pobednika.

U okviru obimnih radova na Beogradskoj tvrđavi, Mojovićeva je rekla da su završena i četiri tendera za dva mosta, za Leopoldovu kapiju i jugoistočni bedem, te da su u pripremi još dva.

Ona je podsetila da je Beogradska tvrđava 2002. godine prešla u nadležnost grada Beograda, jer dotad praktično "nije imala ni domaćina, niti gazdu".

 

[boris73]

имају и оне степенице што иду са обилићевог венца ка пристаништу, и то је велики потенцијал. на жалост, до сада су биле у руинираном стању...

 

[Влада]

Novi radovi na beogradskoj tvrđavi

06. Avgust 2008 | 19: 14
Izvor : Studio B
Nakon revitalizacije bedema u Donjem gradu, mostova, kapija i postavljanje dekorativnog i javnog osvetljenja u toku je sanacija jugoistočnog bedema i Velikog Ravelina, koji je čuvao glavni ulaz u tvrđavu.

Bez obzira na to koliko često posećujete Kalemegdan, ne možete a da ne primetite da je prostor beogradske tvrđave zapravo veliko gradilište.

Nakon revitalizacije bedema u Donjem gradu, mostova, kapija i postavljanje dekorativnog i javnog osvetljenja u toku je sanacija jugoistočnog bedema i Velikog Ravelina, koji je čuvao glavni ulaz u tvrđavu.

"Prilikom revitalizacije ovog dela tvrđave otkrili smo ovaj plato, koji je inače bio potpuno zatrpan, služio za odbranu i mogao je da se pomera. Najverovatnije da ćemo na ovam platou ponovo postaviti top, ali o tome ćemo odlučivati kasnije", kaže za Studio B direktorka beogradske tvrđave Ljiljana Obradović.

Planirana je i sanacija Karađorđeve kapije, koja će osim osvetljenja i vratnica dobiti i stalnu izložbenu postavku posvećenu Voždu Karađorđu.

Podsećamo da tvrđavu možete obići turističkim vozićem, ali i ekološkim vozilom koje saobraća svakoga dana od 09 do 16 časova. Cena karte je 60 dinara .

Inače od nedavno tvrđavu možete panoramski razgledati i pomoću sajta www.beogradskatvrđava .co.yu.

izvor Studio B
link http://www.studio-b.rs/info/vest.php?id=27374

 

[relja]

Da nije ovo možda gradilište tih stepenica? Mnogo je strmo...

@ Boris73

Postoje tri stepeništa - Veliko stepenište (nije ruina, ali ne liči na ono što treba da bude)
http://www.youtube.com/watch?v=l1_ihUjwOPA
Malo stepenište uz sam Brankov most i izbija na onu malu Fruškogorsku ulicu,
i neko stepenište kojem se prilazi izmedju nekih šupa u Karađorđevoj koje izbijaju na kuću Mike Alasa na Kosančićevom vencu (ne Obilićevom )

Uvek sam se pitao na kojima od ova tri je Prle popio šamar od Nemca u prvoj epizodi Otpisanih
....znamo kako je posle prošao Vermaht :lol:

 

[vucko]

www.beogradskatvrdjava.co.yu

 

[bigvlada]

Nijedno.
Stepenište iz otpisanih je ono koje vodi od ruševina stare zgrade Narodne Biblioteke do parkića gde je stub podignut posle Prve Konferencije Nesvrstanih.