Šta je novo?

Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

^^Pa ne znam sta je to tako nenormalno da im naplacuju kiriju. I oni su kao i svi ostali samo jedna firma, kad se govori o nekretninama, koja mora da placa za prostor koji zauzima i koristi (tj. zemljiste). Bio to muzej ili bilo sta drugo, ne moze da zivi na ledjima drugih (druge firme) jer to nikako nije dobro i svako mora da brine za svoj opstanak. Ovim naravno ne mislim da muzej treba da se zatvori ukoliko nema para da placa ali onda neka pritekne neko drugi u pomoc. Mislim da je to najpravednije resenje. Cist racun duga ljubav. Ni beogradska tvrdjava nema toliko para da moze da si priusti da izdaje lokacije za dzabe. Ima dovoljno stvari koje vape da budu obnovljene na Kalemegdanu. To me inace podseca na ona vremena kad je jedna firma unistavana da bi druga prezivela koja je odavno propala itd...
 
Ako Grad ne može da izdržava svoju Tvrđavu,tj. neće da plaća obnovu ( Rimski bunar ?), uređivanje, komunalije...i sve ostalo, onda neka rašpišu tedner za prodaju Tvrđave.

Biće kupaca koliko hoćeš i to sa dobrim ponudama......Svašta može da se dogodi kod nas.
 
Jedna drzavna institucija, Vojska, samovoljno preda na upotrebu i staranje deo drzavne imovine – Tvrdjavu, drugoj drzavnoj instituciji – Gradu, bez naknade, jer je to ipak drzavna imovina. Vojska napravi Muzej, koji postane jedna od glavnih atrakcija kalemegdanske tvrdjave, i jedna od retkih kojoj je tu mesto, po svim kriterijumima.
Posle X godina, Grad osnuje Javno preduzece, da mu domaci zadatak ali mu ne da dovoljno veliki budzet, postavi po partijskom kljucu nekompetentnu osobu (ili je bas to cini kompetentnom?) kojoj sine genijalna ideja da treba da NAPLATI?!?! kiriju onome koji je tu prvi dosao – Vojsci, tj Vojnom muzeju.
Normalno?

Ma nema od toga nista...
 
Pomenuta osoba ima nameru da 'namakne' pare od karti i kirija, a ne od Grada.

Umesto da radi projekte za obnovu,nap. Veliki ( Rimski) bunar koji stoji neiskorišćen, ona
se bavi 'izdavanjem prostora' kao da je njen, a ne opšte kulturno dobro.

Od svih tih naplata u kešu, neće moći da se kupi i ugradi ni 1.000 cigli, ali niko neće moći
kontrolisati kako se te parice troše.Sve mi se čini da je samo dobijanje kesa u pitanju.
 
Sve to bi trebalo da se podeli na posebne firme (institucije) i da svako svakom placa ono sto koristi od onog drugog, bez obzira na to sto sve to pripada drzavi. Jedino tako cemo imati uvid u to sta je profitabilno a sta ne i time ne mislim (ponavljam jos jednom) da bi muzej trebalo zatvoriti, iako mozda posluje sa minusom, vec "subvencionisati" ali u tom slucaju ima drzava tacan pregled sto se finansija tice. Evo navescu jedan primer iz ekonomskog sektora. Firma Siemens je podeljena na nekoliko delova. Ukoliko jedan deo kupi kompjuter od onog drugog koji ih pravi onda ovaj prvi mora to i da mu plati bez obzira sto sve to naravno pripada Siemens-u. Tako se postize transparentnost i uvid u finansije poslovanja i ja licno ne vidim razloga zbog cega se isti taj princip ne bi sproveo u sektoru drzavnih institucija. Ako gledamo po tvom principu onda ne razumem zasto zeleznica (ili npr. vojska) placa struju EPS-u. Sve su to drzavne firme (institucije).
 
Mislim da banalizujes. Odnosi u holding korporaciji i odnos budzetske kulturne institucije stare skoro 100 godina sa komunalnim preduzecem starim par godina ne mogu da se porede.
Pre svega, od naplate kirije Vojnom muzeju nece biti nista. Nedelja je, vrucina je, pa sam dokon i nemam pametnija posla.
Vojni muzej je nastao na Kalemegdanu mnogo pre JKP Beogradska tvrdjava, u vreme dok su delovi tvrdjave jos uvek bili vojni objekti. Vojska je kasnije napustila tvrdjavu, ostao je Muzej, kulturno-istorijska institucija od nacionalnog znacaja, i bajdvej, sve vreme dobija racune i (valjda) placa struju, vodu, grejanje, kanalizaciju, odnosenje djubreta isl, kao i svi. To je OK i tu nista nije sporno.
Nelogicno je to sto neko nekome ustupi, u opstem interesu, svojevoljno i u dobroj nameri neprocenjivo vredan objekat, dogovorno tu postavi jedan deo istorijskog nasledja naseg naroda, da svima bude dostupan, niko i ne razmislja o profitu, pobogu, pa to je muzej, i to ne Luvr ili Prado, nego vojni. A onda jednog dana dodje partijski vojnik i kaze: sad sam ja vlas’, ja se pitam, staje bilo pre mene nema veze, nema za dzabe, zauzimas prostor, mora da se plati!
Ubedjen sam da negde postoji papir kojim se regulise postavljanje muzeja na mesto gde se danas nalazi (bivsa zgrada Geografskog drustva ili tako nesto), samo treba da nekoga, ciji je to posao, ne mrzi i da se malo potrudi da ga potrazi…
 
Primer sam naveo da bi lakse objasnio svoju misao i tvrdnju a nikako ne da bi poredio jednu korporaciju sa odnosima institucija u drzavi. Mislio sam da je to jasno. Svakako da jedna drzava ne moze da funkcionise na tako strogim principima kao jedna firma medjutim teziti tome da se finansijski sektor uredi je po meni sasvim ok i logicno. A da se ne bi desavale situacije koje sad imamo da jedni placaju koriscenje lokacije ili zgrade a drugi ne (uopsteno govoreci na nivou drzave) mora se znati red. Upravo su ovakvi potezi po meni pocetak tog sredjivanja a to sto je tvrdjava onda bila poklon vojske gradu ne znaci da vojska sada moze da koristi deo zemljista bez nadoknade. Mislim da je dosta sa kumovskim odnosima na drzavnom nivou i izmedju institucija drzave - ja sam tebi nesto poklonio ajde i ti meni sada. Po meni to nije sistem kaji bi trebalo da se gaji u Srbiji. Sta je bilo, bilo je. Tvrdjava sada pripada gradu i na njemu je da je vodi kako misli da je najbolje.
 
U svemu tome postoji jedan problemcic, a to je da Vojni muzej verovatno jedva onih par ljudi sto tamo rade moze da prehrani, a kamo li da sebi priusti placanje kirije! Na zalost, ne verujem da je posecenost Vojnog muzeja dovoljna da bi mogao da igra po pravilima trzisne ekonomije. Onda bi morale da se organizuju subvencije muzeju na nivou Grada ili Drzave iz kojih bi se onda istom tom Gradu ili Drzavi placala kirija! Znaci, presipanje iz supljeg u prazno!

Ne znam kako se inace regulise muzejski prostor - da li zgrade pripadaju tim institucijama (a samim tim i Gradu) ili Gradu pa ih one kao iznajmljuju. Kod nas na zalost nema muzeja koji bi uopste i mogli da budu profitabilni (kao sto je gore navedeno Luvr, Prado ili Orsej) jer kod nas taj vid zabave nije dovoljno popularan.
 
Da, to je apsolutno istina. Ja verujem da preko 70-80% muzeja u svetu ne mogu da se izdrzavaju sami. Vojni muzej sigurno isto tako ali to i ne treba. Drzava ili grad moraju da izdrzavaju kulturne ustanove kao sto je to slucaj sa pozoristima, koncertnim salama itd. Mozda zvuci nenormalno da drzava sama sebi placa kiriju ali vec sam dva puta pomenuo gore da to nije da bi neko zaradio na tome vec da se dobije na transparentnosti finansijskog sektora same drzave tj. grada. Ima sigurno puno primera kod nas gde odredjene kulturne ustanove moraju da placaju zakup ili kiriju nekoj drugoj drzavnoj instituciji pa ne vidim zasto bi vojni muzej bio izuzetak. Ako je situacija sa parama jako teska kao sto jeste onda moze da se nadje neko resenje, kompromis, dogovor a ne sada da odmah zatvorimo muzej. To je glupost! Meni se sam taj princip svidja koji je mislim najbolje moguce resenje.
 
Oduševljen sam obnovom Kalemegdana, to je ono što treba Beogradu. Vidim da se radovi izvode vrlo kvalitetno i stručno. Naravno, ima tu još dosta posla, Kalemegdan je veliki. Manite se priče o naplaćivanju ulaznica, zar je to toliko vazno. Mene interesuje zašto češće ne sviraju orkestri milicije i vojske. Nekad su redovno svirali nedeljom i četvrtkom i to popularne melodije, marševe, operetske uvertire i sl. Kako kazu Hrvati ugođaj je bio izvanredan. Dalje, što pre treba iseliti sportske terene, za njih ima mesta po celoj uzoj okolini grada (Košutnjak, Zvezdara) ZOO treba da ostane zbog tradicije ali ga nipošto ne treba proširivati već u perspektivi podići novi i veliki. I za njega bi Košutnjak bio idealan. Nije daleko od centra i ima dobre saobraćajne veze (biće još bolje sa izgradnjom poluprstena).
 
@ Milance

Znam ja Milance na sta mislis, i to je ok! I ja sam zagovornik trzisne ekonomije - truli kapitalista:)! Ali u ovakvim slucajevima mislim da je mnogo jednostavnije da Grad lepo USTUPI zgradu Vojnom muzeju i da se sve regulise bez placnja kirije iz prostog gore navedenog razloga - da ne bi Grad morao da naplacuje kiriju za koju bi morao da isplacuje subvencije! Ionako nam je administracija smrt, a kamo li jos kada bi se to ovako regulisalo - onda bi od jednog ugovora o "nultoj kiriji" nastao ugovor o iznajmljivanju prostorija muzeju, pa odredjivanja subvencija za isti muzej i tako dalje... Stvorilo bi se nekoliko nepotrebnih stavki u budzetu, bez neke velike potrebe.

Mislim da je papir na kome pise "Grad ustupa prostorije Vojnom muzeju na koriscenje - do daljnjeg" sasvim dobro resenje, pa cak i u smislu transparentnosti.
 
BEOGRAD I GRČKA ZAJEDNO ĆE REKONSTRUISATI KULU NEBOJŠU
3.7.2007 15:25 BEOGRAD (Tanjug) - Zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović izjavila je danas u Starom dvoru da će grčka vlada zajedno sa gradom Beogradom od sledeće godine finansirati rekonstrukciju kule Nebojše na Kalemegdanu.
Prilikom prijema grčke delegacije Hrustanović je podsetila na mnogo zajedničkog u istoriji Grčke i Srbije i na vekovno prijateljstvo dve zemlje.Prijem je organizovan povodom 250. godišnjice od rođenja Rige od Fere. Prijemu je pored delegacije Grka iz Riginog rodnog grada Feresa, prisustvovala i delegacija Udruženja Grka u Srbiji.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu
 
Санација Амама у Доњем граду на Калемегдану
На седници Општинског већа одржаној 5. јула одлучено је да се за комплетну санацију Амама у Доњем граду на Калемегдану определи 6.119.925 динара. Пројекат санације урадио је Завод за заштиту споменика културе града Београда. Последња рестаурација овог објекта урађена је 1962. године, а данас je у просторијума Амама Планетаријум, који користи Астрономско друштво „Руђер Бошковић“.
AmamuDonjemGradu2007.jpg
извор Општина Стари град
линк http://www.starigrad.org.yu/articles/details.aspx?id=1267

Ево још једне слике
KalemegdanDonjigrad1.jpg
 
Ево мале фото репортаже из Доњег града, савршено место, мало људи, сјајан простор а поглед :cool:

Пошто су најављене обнове куле Небојша и капије Карла VI (уз већ приказани Планетаријум - Амам) крећемо од њих
KalemegdankulaNebojsajul071-2.jpg


KalemegdankulaNebojsajul071-1.jpg


KalemegdankulaNebojsajul071.jpg


KalemegdankulaNebojsaapril071.jpg
 
На жалост због већ помињаног клизишта радови на обнови бедема Барутане и Мрачне капије касне

Kalemegdanjul07radovinabedemu1-1.jpg


Kalemegdanjul07radovinabedemu1.jpg


Mracnakapijiajul071.jpg


Mracnakapijiajul071-1.jpg


Mracnakapijiajul071-2.jpg
 
Пројекат уређења земљишта у близини Куле Небојша
Четвртак, 12. јул 2007.
Јавном предузећу „Београдска тврђава” из градског буџета издвојено 271.400 динара за израду главног пројекта уређивања земљишта у близини Куле Небојша. Реч је простору с десне стране пруге 28 Топчидер – блок Сава обала – место прелаза Београд Дунав – распутница Панчевачки мост.

Пројекат ће урадити Саобраћајни институт ЦИП. Израда овог пројекта основа је за будући пројекат ревитализације Куле Небојша.
Izvor: Beoinfo
Llink: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1282502
 
У вези са http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=7760#p7760

Amam čeka kupanje
B. STJELJA, 13. jul 2007

ZAKLJUČANA drvena vrata najstarijeg beogradskog amama opominju na nemar. Zidovi stari skoro 150 godina, danas "nose" grafite, beton para korov, a kroz otvorene prozore dopire miris vlage. I na stablu dunje vise truli plodovi.

U ovaj se spomenik nije ulagalo punih 45 godina. Gradski Zavod za zaštitu spomenika kulture sastavilo je projekat još pre tri godine, ali je on i dalje u fijoci. I opština Stari grad odlučila je da novčano pomogne obnovu, ali se još ne zna u šta će tačno otići tih šest miliona dinara. Sitnim popravkama iz još sitnijeg budžeta do sada su se zanimali samo stanari - Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".

U planetarijum Beograđani sada svraćaju samo vikendom. Uglavnom su to slučajni prolaznici ili zaljubljenici u sazvežđa. Vek ranije, pored Karlove kapije koračalo se sa jasnom namerom. Beograđani su ovde dolazili da se okupaju, dobro oznoje i razmene čaršijske priče. Građanska elita, ali i poneki srećković, uživali su u banjanju, masaži, vrelim izvorima iza istih ovih vrata, danas zagrađenih šipkama.

- Nastanak amama nije moguće tačno odrediti, ali se pretpostvalja da je građen u vreme zalaska turske vlasti, kada su ključevi grada konačno bili u rukama Beograđana - rekla nam je Lidija Kotur iz Gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. - Za vreme Prvog svetskog rata služio je kao vojničko kupatilo, ali je kasnije umnogome devastiran i razoren eksplozijom u obližnjoj Istočnoj kapiji 1944. godine.

Prva, a za sada i poslednja obnova amama bila je 1962. godine. Tada je, tek osnovan Zavod za zaštitu spomenika kulture grada, i istaknuta važnost objekta. Radilo se punom parom, a nije se znalo šta će na kraju ispasti. Dimenzije prostora su se, u neku ruku, poštovale, ali se nije vodilo računa i o funkcionalnosti. Znalo se da tursko kupatilo više nikada neće biti ni tursko, ni kupatilo.
Majstori su se povukli nakon dve godine. A još tri se nije ni slutilo čemu će amam ubuduće služiti. Dileme je rešilo Astronomsko društvo.

- Planetarijum je u njega smešten 1868. godine - dodaju u Zavodu. - U nekadašnjem halvatu, prostoriji za kupanje, izgrađena je nezavisna kružna struktura sa kupolom ispod postojeće. I na ovaj način se poremetilo jedinstvo centralnog prostora.

Sa zidina tvrđave na amam gledaju stranci. Čudi ih okrnjena lepota. Slikaju kupole i bočne zidove. A na njima "Zemunac", "Šaki iz Umke", "Vitezovi" i grafit "Za Slađu".

SRUŠENO
BOMBARDOVANJE Beograda 1944. godine, u potpunosti je izmenilo nekadašnji izgled amama. Nakon zalutalih gelera, ostala je ruševina. Nazirao se centralni deo - halvat, prostorija u kojoj se obavljalo kupanje. Nad njom je preživeo i manji deo kupole. Opstali su i obimni zidovi bočne prostorije - hazne, u kojoj se skladištila voda.

GREJANJE
ISTRAŽIVAČKI radovi otkrili su tajnu grejanja turskog kupatila. Toplote nije nedostajalo zahvaljujući sistemu kanala zidanih u opeci ispod poda. Iz ovih je podruma, kroz keramičke cevi, ispuštan vazduh iznad krovnog pokrivača. Ostaci ovih keramičkih cevi pronađeni su u zidovima, a i danas se kanali mogu zapaziti sa spoljne strane amama.
извор Новости
линк http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=106097&datum=2007-07-14
 
Сутра отварање Галерије – сувенирнице на Горњем граду
Четвртак, 19. јул 2007.
На Горњем граду, у бочној просторији Сахат-куле сутра у 20 часова биће отворена Галерија – сувенирница. Туристи ће на Београдској тврђави по први пут моћи да купе ручно рађене сувенире, мапе и водиче, као и монографију „Београдска тврђава”, Марка Поповића.

У истом простору, такође сутра, биће отворена и изложба графика академског сликара и графичара Бојана Оташевића, доцента на Филолошко – уметничком факултету у Крагујевцу, на одсеку за примењену уметност.
Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1283474
 
Sjajno je što se obnavlja kapija Karla VI i kula Nebojša. Međutim, u donjem gradu ima ona velika ravna poljana gde je nekad bilo fudbalsko igralište. Tamo je samo trava, nema drveća, drveće je okolo. Poljana je čista i uredna ali ne verujem da će tako ostati gola i prazna. Kakvi su planovi sa njom? Mislim da je jedino rešenje da se napravi park. Zbog visinske razlike on ne bi zaklanjao pogled na zidine gornjeg grada. Oko kapije Karla VI trebalo bi ostaviti čistinu tako da ona bude dobro vidljiva i iz daljine.
 
Poljana o kojoj sam govorio dobro se vidi na drugoj slici odozgo Vladinog posta.
 
Poljana treba da ostane, em mogu da se odrzavaju razne stvari (trpa BeerFest) em je uvek lepo imati u parku toliko veliki prazan zelini prostor... Mislim da skoro svi veliki parkovi u vecini gradova imaju takav deo (mozda ne toliko veliki, ali Kalemegdan je veliki park)...
 
Vrh