Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[CVRKI]

^^ Isto tako u Parizu, na kraju vlasti su odgovorne ako se nesto desi tokom noci.

Ma ta se sprdarija sa naplacivanjem ulaznica za Kalis i zabranom fotkanja pojavljuje SVAKE GODINE U ISTO DOBA :lol: neko se tu dobro zeza

A sto se rekonstrukcije tice, jel' ima neko od vas TACNU VISINU nestalih zidina i kula ? Ne ? Onda ce to samo biti Diznilend a la Serb.

 

[dedinje]

Ti postavljas pitanje i sam dajes odgovor. Tacna visina se moze lako izracunati samo su tu potrebni strucnjaci. Crtezi zidina i kula se nalaze na raznim gravirama i sl. Tog materijala ima dosta. Ne znam zasto kazes da bi rekonstruisana srednjevekovna tvrdjava na Kalemegdanu bila srpski Diznilend. Ako si protiv zar nemas neki ubedljiviji argument u prilog neizvodljivosti ili nepotrebnosti pomenutog projekta.

 

[CVRKI]

^^ koliko znam rekonstrukcija odavno srusenih objekata za dokumentaciju kojih postoje uglavno drvorezi i bakrorezi se u ozbiljnim krugovima smatra fantazijom. Makar je tako u normalnijem delu sveta.
Kalemegdan je vec u velikim razmerama rekonstruisan, npr. ona kula kod terase je cista fantazija tridesetih godina, zar ne mislis da je to dovoljno ?

Baj d vej, oladi malo, ja ne grizem, nemoras ni ti

 

[Влада]

„Virtuelni Beograd XV veka”

U okviru „Dana Beograda” na Kalemegdanu je održana prezentacija trodimenzionalne animacije beogradske tvrđave iz vremena vladavine despota Stefana Lazarevića. Pre 600 godina, početkom 1404. godine, despot je preuzeo grad od Ugarske i učinio ga prestonicom, a zatim je preduzeo opsežne građevinske radove na tvrđavi: izgrađen je Gornji grad, gde se nalazio i vladarev dvor, a zatim i zaštitni pojas zidina i kula.

Kako smatra dr Nenad Tasić, stručni konsultant na projektu, ovo nije samo virtuelna prezentacija, već prikaz naučne dokumentacije koja postavlja posmatrača u ulogu istraživača prošlosti.
...

Цео пројекат
http://www.online-archaeology.com/InteractiveBelgrade.htm

Гледао сам ову презентацију када је пуштана у Барутани и прилично сам био импресиониран како изгледом тако и подацима које нуди.

Мислим, они су већ успели да реконструишу и тврђаву и доњи град (и то детаљно) тако да не видим како би димензије биле проблем.

Али пошто нема шансе да се та обнова икада деси, ја ћу више жалити због тога што овај диск није у продаји по трафикама као свакакве глупости.

 

[neven]

Slazem se sa Cvrkijem, kompletna obnova srednjovekovne tvrdjave je cista fantazija i samo bi urusilo vrednost ostalih ostataka. Naravno da bih voleo da vidim despotov dvorac na Kalamegdanu, ali doskora niko nije ni znao gde je i bio taj dvorac. Inave ostatke stubova od mosta koji je vodio u dvorac mozete da vidite preko puta cesme Mehmed Pase Sokolovica.

 

[dragan]

Da li se renovira i tzv."Rimski bunar" ( austriski )?....kada ste zadnji put sišli dole u bunar ?....i da li ste ikad bili ?

 

[dedinje]

Kompletna obnova cele srednjevekovne tvrdjave nije fantazija. To je veliki, skup i dugotrajan poduhvat ali sasvim moguc. Kad bi se odrzao referendum u Beogradu (ili celoj Srbiji) siguran sam da bi vecina bila za obnovu. Uostalom, na neki nacin obnova je vec pocela. Bio je u "Novostima" a i prenesen je u ovom forumu (Vlada) plan obnove za 2007. Prema tom planu obnovice se sahat kapija, kralj kapija, zindan kula, kula Nebojsa i kapija Karla VI. Obnova ce se sigurno nastaviti i u godinama i decenijama koje dolaze. Na kraju, imacemo kompletno obnovljenu srednjevekovnu tvrdjavu. Kad samo pomislim za koliko se mnogo raznih projekata sirom sveta smatralo da su fantazija pa su, pre ili posle, ipak ostvareni. Nekad se smatralo i da je fantazija izgradnja Novog Beograda. Secam se pedesetih godina. Bio je samo Studentski grad, naselje "Tosin bunar" oko pohorske ulice i betonski skeleti SIV-a i hotela Jugoslavija. Sve do Save se prostirala peskovita ledina koju je dijagonalno presecala zeleznicka pruga. Sada, posle 50 godina, najzad postepeno ulazimo u zavrsnu fazu izgradnje N. BG.

 

[ivanCE]

prosle godine. moje misljenje je da je to neiskorisceno kao i sve u beogradu. ok podzemne vode. ali mislim da put(stepenice) do dna bunara treba da se lepo obnovi i osvetli.

 

[dragan]

Prema tom planu obnovice se sahat kapija, kralj kapija, zindan kula, kula Nebojsa i kapija Karla VI.
Obnova ce se sigurno nastaviti i u godinama i decenijama koje dolaze. Na kraju, imacemo kompletno obnovljenu srednjevekovnu tvrdjavu.

Pa, ovo su objekti iz različitog doba da bi predstavljali "srednjevekovnu tvrđavu", ali treba ih "dovesti u red".

prosle godine. moje misljenje je da je to neiskorisceno kao i sve u beogradu.
ok podzemne vode. ali mislim da put(stepenice) do dna bunara treba da se lepo obnovi i osvetli.

Kako prošle godine?...nije bilo zaključano ili si obijo vrata?

Podzemne vode nisu smetale decenijama, a novim materijalima i to može da se sanira.

 

[ivanCE]

ne, kazem da u vreme kad je nivo save i dunava mnogo veci, bunar se napuni pa nije moguce da se silazi. bar su tako meni rekli prosle godine a tada sam i legalno posetio to mesto cak su bili veoma fini. ali nisu dozvolili da silazim upravo zbog nivoa vode. mislim da je to bilo u vreme dana muzeja ili tako nesto.

 

[dragan]

Pa, nije moguće da se napuni toliko da ne može da se siđe i malo pogleda, ipak je on visoko iznad nivoa reka.
Pre će biti da nema osvetlenja ili sl.

Citat iz jednog interesantnog članka:
"Stepenište kojim se silazi do dna bunara “ima 212 stepenika, dva spiralna hodnika obavijena i upletena niz bunarski cilindar od koji se jednim silazi, a drugim penje nazad, ka izlazu iz bunara”. Rimski bunar je, arhitektonski, kao zigurat, kao Vavilonska kula nasađena - naglavačke!? Dakle, opet, dunđerstvo vavilonsko, a na Dunavu.

Stručnjaci su precizno zapisali da je bunar “ukupne dubine 60,15 metara, a prečnika 3,40 metra. Tako je do dubine od 35,51 metara gde se sužava na prečnik od dva metra. Oko bunara, do dubine od od 35,51 metara postoji dvostruko spiralno stepenište širine 0,9 i visine 2,05 metra"
http://www.nin.co.yu/2003-03/20/27878.html

MLAĐI OD SVOG IMENA

- Zavodu nedostaju sredstva da se sanira građevinska struktura objekta, poprave ograde i stepenište. Takođe je potrebno da se obnove električne instalacije i reflektori koji se zbog vlage brzo kvare - ističe na početku razgovora o Rimskom bunaru na Kalemegdanu, Zoran Tucić, arhitekta iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada.

U dugoj istoriji Beogradske tvrđave, obeležene dugim ratovanjima, opsadama i rušenjima, jedno od strateških pitanja je bilo rešiti i obezbediti vodu.

U doba antike rimski kostum, stalni vojni logor IV Flavijeve legije koji se nalazio na platou Gornjeg grada i prostoru parka Kalemegdan, bio je povezan vodovodom sa udaljenog izvorišta u Malom Mokrom Lugu. Deo te antičke vodovodne linije s velikom olovnom cevi je otkriven na samom ulazu u Bedem, ispod sadašnje Biblioteke grada i može se videti u Rimskoj dvorani.

Prve podatke o jednom takvom bunaru u gornjem gradu Beogradske tvrđave, odnosno u starom despotskom zamku, zabeležio je poznati turski putopisac Evlija Čelebi, koji je u Beogradu boravio 1660 godine.

Prema njegovom pisanju ovom utvrđenju nalazio se jedan stari bunar, još iz vremena pre turskog osvajanja grada. Kako je Čelbi, bio poznat po preterivanju, bunar je bio dubok 50 hvati ili oko 85 metara i navodno bio je spojen tunelom sa rekom Savom. U vreme kada je on boravio u tvrđavi, bunar nije korišćen za vodu već se tu "čuvalo" žito. Sudeći po tome ono što je video znameniti tuski putopisac nije bilo bunar već dublja cisterna ili "žitnica".

Ime "Rimski" je novijeg porekla i prvi put je zabeležno u 19 veku. Sadašnji Rimski bunar izgrađen je u toku velike barokne rekonstrukcije Beogradske tvrđave u vreme austrijske okupacije 1717 - 1739. godine. Izgradnja bunara je trajala oko desetak godina i završena je 1731. godine. Na starim planovima tvrđave iz toga vremena ali i onim kasnije, ovo zdanje je uvek bilo označeno kao "Veliki bunar". Rimski bunar nije antička tvorevina uprkos imenu koje su mu Beograđani dali pre dva veka.

Nalazi se ukopan u stenovito tlo ispod sadašnjeg platoa Gornjeg grada. Za prilaz se koristi put koji vodi prema Kralj kapiji. Unutra se ulazi za svedenim hodnikom širine 2,15 i dužine 15 metara. U levom zidu hodnika nalaze se tri polukružne niše koje su nekada služile za postavljanje svetiljki. U desnom zidu se nalazi prostorija koja je po svemu sudeći nekada služila kao rezervoar izvađene vode iz bunara jer su tu bile i tri česme.

Sam bunar se nalazi u sredini centralnog prostora i prečnika je 3,40 metara. Prema najnovijim merenjima dubok je oko 51 metar, što znači da mu je dno nešto niže od dna reke Save. Oko zida se nalaze dva spiralna zasvedena stepeništa kojima se silazi u bunar do dubine 35,30 metara, što je gornji nivo vode u bunaru.

- Do sada je bilo nekoliko pokušaja istraživanja Bunara. Prvi put je detaljno istražen 1940. godine. Posle Drugog svetskog rata, tačnije pedeset i neke godine, kažu dogodilo se neko ubistvo, gde je muž bacio ženu u vodu zbog čega je bunar bio zatvoren. Tako je 1959. godine počela i rekonstrukcija da bi tek sedamdeset i neke bio ponovo otvoren za posetioce - kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada.

Bunar ne preseca nijedno izvorište sa koga bi se snabdevao. Voda se skuplja sa površine, koja se sa platoa Gornjeg grada sliva kroz propusno tlo i akumulira. Tako da je to pre cisterna nego bunar. - Od bombardovanja, skoro već dve godine, Rimski bunar je zatvoren za posetioce. U ovom momentu nedostaju sredstva za neophodne popravke i radna mesta kustosa vodiča - objašnjava Zoran Tucić, zašto su zaključana vrata ovog zdanja.

Stepeništa

Spiralnim stepeništima se prilazi iz obimnog hodnika kroz zasvedene otvore između stubaca. Oba ova stepenišna hodnika u vidu dvojne spirale, spuštaju se jedno iznad drugog, praveći svaki po četiri i po zavoja. Do dna svakog od hodnika vodi po 208 stepenika. Posle svakih devet stepenika nalazi se odmorište sa pojedinom polukružnom nišom, naspram koje je prozor u zidu između stepeništa i samog prostora bunara.
http://avala.yubc.net/~vd/podzemlje/rimski.htm

 

[ivanCE]

onda to samo moze da potvrdi moju pricu. da oni ne planiraju nista da rade po pitanju promocije tog prostora.
ajde da vam ispricam moj dozivljaj obilaska bunara.
platio sam cini mi se 300 din. da vidim rimski bunar, usao unutra onaj domacin poceo da prica sta je to, koliko je star, koliko dubok bunar. to za stepenice i sirinu koja je bila dovoljna da porlazi st*** sa zapregama i tako prolazi vreme i ja vidim da se mi vrtimo u krug. i mi ga pitamo. pa jel moze da se silazi dole. a on onako opusteno. pa ne, ne moze voda je nadosla. ali mozete da pogledate kako se menjao izgled tvrdjave kroz vekove.
eto kako izgleda obilazak rimskog bunara.

 

[dragan]

Citat iz gornjeg posta:
"Bunar ne preseca nijedno izvorište sa koga bi se snabdevao.
Voda se skuplja sa površine, koja se sa platoa Gornjeg grada sliva kroz propusno tlo i akumulira.
Tako da je to pre cisterna nego bunar."

To "voda je nadošla" je obična glupost, jer RB nije u vezi sa rekama već je BUNAR-CISTERNA koji je služio vekovima dok Mi nismo počeli da brinemo o njemu.

 

[KiD]

Ja sam zadnji put bio tamo letos i kostalo je 50 dinara doduse, ali sam cuo istu pricu o tome kako je voda nadosla previse visoko i kako stepenice zbog vlage nisu sigurne za silazak. Ne razumem da li je to bas moguce, ali bas prava steta.
Ipak setite se da pre 3 godine nije ni radio.Bar su ga otvorili pa ce valjda i to da se sredi.
E takvi sadrzaji mogu da se naplate i da zaradjuju za tvrdjavu, a ne da svi posetioci i gradjani moraju da kupe 'kartu' za Kalemegdan. Kakva glupost....

 

[dragan]

...ali sam cuo istu pricu o tome kako je voda nadosla previse visoko i kako stepenice zbog vlage nisu sigurne za silazak. Ne razumem da li je to bas moguce, ali bas prava steta.

Veliki,RBunar je najmanje 20m iznad Pristaništa Bgd.,pa ako bi i bio povezan sa rekom ne mogu sve stepenice da budu pod vodom.
Mogli su da vam dopuste da vidite bar početak stepenica - da je bilo osvetljeno.
link - http://www.beogradskatvrdjava.co.yu/Objekti/objekti.html

 

[dragan]

Danas sam razgovarao sa "odgovornim licem" za objekte na beogradskoj tvrđavi u vezi Velikog ( Rimskog ) bunara.

Stepenište ne može da se koristi za razgledanje jer nije urađena električna instalacija za osvetljenje po propisu, a postojeća ne može da se koristi jer je dotrajala.
Ni za ovu godinu nisu planirani radovi na osvetljenju, tako da i dalje neće biti razgledanje VBunara do donje galerije,tj. gde se bunar i nalazi.

Tako ovaj najveći i najznačajniji objekat tvrđave neće biti dostupan turistima, koji bi mogli da vide ono što nema nijedna druga građevina.

Bolje da sasvim isključimo napon na liniji za svetlo i postavimo opet baklje u postojeća lezišta, kao što se radilo vekovima !.....dok neko ne odluči da zameni dotrajalu instalaciju u vlažnom stepeništu V.Bunara.

A vodiči treba da prestanu da lupetaju o nadošloj ,visokoj vodi na stepenicama.

 

[KiD]

Ni za ovu godinu nije planirana rekonstrukcija......svasta. Mislim radi se o obicnoj instalaciji za osvetljenje koliko sam ja razumeo. To moze da se uradi za par nedelja i kosta nesto tipa 200 evra . Niko mi ne moze reci da je to problem novca ili sta ti ja znam.Stvarno ne razumem.

Postoji jos jedan deo Kalemegdana koji bi isto mogao da se super sredi. To su depoi koji se nalaze prekoputa starog oruzija na otvorenom. To su one prostorije koje se nalaze u samim zidinama.Taj deo je trenutno cak i neosvetljen nocu, a ima veliki potencijal. Tu bi mogle da se nalaze neke izlozbene prostorije,atelje i male prodavnice suvenira.Mozda bi isao toliko daleko da dozvolim da se tu otvori i nekakav kafic/bar i da se celom tom delu da nova vrednost, koja bi opet mogla da zaradjuje za tvrdjavu.

 

[dragan]

Mislim radi se o obicnoj instalaciji za osvetljenje koliko sam ja razumeo. To moze da se uradi za par nedelja i kosta nesto tipa 200 evra .

To su depoi koji se nalaze prekoputa starog oruzija na otvorenom. To su one prostorije koje se nalaze u samim zidinama.

Instalacija je sigurno neupotrebljiva u vlažnim stepenicama i mora da se zameni.Najbolje niskonaponskom jednosmernom strujom 12 ili 24V, jer sada ima takvih solidnih sijalica.
Cena bi bila znatno veća od 200e, ali ne više od 1.000e - što je za ovaj Grad smešna cifra.
Strani turisti neće pamtiti tolko mostove,kule,kapije,.....jer to imaju i kod kuće, možda i lepše.
Ali ovakav bunar sa stepeništom u steni do njega, sigurno će ostaviti veliki utisak na njih, jer tako nešto jeoš nisu videli.A Mi ovu veliku atrakciju od 20sp uklesanu u stenu ne znamo da iskoristimo.
...............................................................
Gde su ti depoi na karti?.....Znam da ima neka barutana ili sl.

 

[KiD]

Ima barutana, ali to nije ono sto sam pominjao. Na ovoj tvojoj mapi(jako je losa btw) Barutana je pod brojem 32. Ali ovo sto ja govorim je ispod Vojnog Muzeja(broj 6), ali na desno blize kapiji (broj 5) u prizemlju. Cak sam negde cuo da se planira sredjivanje tog prostora, ali eto kao sto vidis nista se nije desilo.

 

[dragan]

Evo malo bolja "karta"-foto ......jel to u zidu?

 

[KiD]

Jeste. nalazi bas prekoputa ovih tenkova iz Drugog svetskog rata. Tacno na gornjem srednjem delu ove fotke

 

[dragan]

Jel to u bedemu ili iza topova?

 

[KiD]

Pa oba su bedema. Nalazi se u onom bedemu na kome NIJE sahat kula. Znaci ne iza nego ispred topova.

 

[ivanCE]

malo pre je gospodja mojovic bila na stb . bas je pricala o bg. tvrdjavi. izmedju ostalog najavila je sta ce se sve obnavljati u narednom periodu. naravno rimskog bunara nema u tim planovima.

 

[dragan]

E, gledo-slušo i ja; punačka gospođa je mnogo zadovoljna o stanju na beo-tvrđavi...te urađeno ovo,te ono,te.....mante je.Za nju nema nikakvih problema.

I ovaj "Studio B" koji je osnovao Grad, nema više smisla ni gledati kad su gradske teme, jer nesmu da pitaju ni koliko ima sati "odgovorne", samo hvalisanje...jbga.

Za najznačajniji i najveći objekat na Tvrđavi ni reč,ni slovo,ni ....