Beogradska tvrđava i park Kalemegdan

[Влада]

И ја гледах, да ли се мени чини или је она лагано заобишла питање о плаћању улаза (било питање а она одговара о Барутани), још кад сам је слушао како помену отварање и ЗАТВАРАЊЕ унутрашње Стамбол капије!!!
Хммм, можда сам параноичан али ми се чини да неко ипак размишља о тој глупости.

 

[KiD]

Nista...ako krenu da idu u tom pravcu spremite se da pokrenemo peticiju ili neki drugi aktivizam, jel im ovo ne sme proci!

 

[dragan]

U kojem pravcu?...da ograde tvrđavu sa bodljikavom žicom i miniraju ogradu, kako bi mogli da naplaćuju ulaznice?...To je VAN PAMETI !

 

[Влада]

Да наставим са "теоријом завере".

Пошто је Мојовићка помињала унутрашњу Стамбол капију то би могло да значи да би затварали само Горњи град а њега и није тако тешко затворити јер би било довољно оспособити само 4 капије за тако нешто :
1. унутрашња Стамбол капија испод Сахат куле
2. Краљ капија испод Победника
3. Деспотова капије код ЗОО
4. Диздарева капија од које иду степенице до Барутане

 

[Влада]

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=100224&datum=2007-02-22

Nauka ide pod kiriju
D. KLjAJIĆ, 22. februar 2007

Članovi Astronomskog društva "Ruđer Bošković", koje od svog osnivanja 1934. godine važi za jedno od najstarijih u Evropi, već nekoliko meseci traje agonija zbog najave gradskih vlasti da bi novo ruho beogradske Tvrđave činio i renovirani Planetrijum. Četvoro stalno zaposlenih, 30 volonetera i oko 700 ljubitelja astronomije, koliko ih danas ima pod okriljem ovog društva, ne bi bilo toliko zabrinuto da nadležni iz JP "Beogradska tvrđava" u svom predlogu za rekonstrukciju Planetarijuma, uz obaveznu mesečnu naplatu nisu naveli i korišćenje ovog prostora za neke druge aktivnosti.

Astronomsko društvo "Ruđer Bošković" je na Narodnoj opservatoriji i Planetarijumu u 2006. godini ostvarilo više od 30.000 poseta. Najviše ih je bilo besplatnih, a cena za posete u grupi je 100 dinara po osobi. Mr Nataša Stanić, direktor Planetarijuma kaže da se nada će sredstvima grada Plentarijum biti renoviran ove godine, a da li će ga koristiti još neko osim društva "Ruđer Bošković" - ne zna.

- Nemam ni programskih aktivnosti,ni zvanične dokumentcije (predlog u pismenoj formi) šta bi neki drugi korisnik radio - kaže Nataša Stanić, podsećajući da s u Planetarijumu, koji postoji 37 godina, nalazi projekcioni polusferni ekran, jedinstven u svetu.
- Pitanje je da li je celishodno jednu namenski adaptiranu zgradu koristiti za bilo šta drugo, jer je ona i namenjena za projekcije zvezdanog neba.

Ljilja Obradović, direktor JP "Beogradska tvrđava" pak, zastupa stav gradske vlade i kaže da si posle nekoliko "strpljivih razgovora" sa rukovodstvom Planetrijuma i dalje - na početku.
- Predložili smo da mi brinemo o Planetarijumu, a da nam se za uzvrat, ustupe njegove prostorije za dnevne sadržaje (video projekcije, izložbe, 3D animacije) i da određenim danima i u određeno vreme, taj prostor koriste malo oni, malo mi.

Prva dama Tvrđave ne krije da bi Društvo "Ruđer Bošković", registrovano kao udruženje građana, moralo da plaća naknadu za ovo "parče Kalemegdana" (oko 60 kvadratnih metara), kako bi ga uvrstili u bilo kakvu rekonstrukciju. Po njenim rečima "ističu svi rokovi za rešavanje ovog slučaja.
- Kruže priče da smo hteli zaposlene u Planetarijumu da izbacimo. Da smo zaista želeli, to bismo uradili odavno. Ne želimo da imamo neregulisane odnose. Mi smo javno preduzeće i samo radimo svoj posao.

CENA
Iako se o ceni zakupnine manipulisalo sa brojkom od oko 140.000 dinara, gradska vlada ne saopštava sumu o kojoj se radi, već samo "olakšicu" po kojoj bi, kao ostale ustanove kulture, i Društvo "Ruđer Bošković" za Planetarijum plaćalo pola cene.

 

[dragan]

Te pare za osposobljavanje kapija bolje bi bilo potrošiti na osvetlenje Bunara, pa naplaćivati obilazak stepenicama, što bi i imalo neku logiku.

 

[Влада]

И ЕВО!!!

http://www.danas.co.yu/

Ljiljana Obradović, direktor JP "Beogradska tvrđava"
Na Kalemegdan bez ulaznica
JP "Beogradska tvrđava" neće nikada naplaćivati ulaz na Kalemegdna kao što se navodilo poslednjih dana u pojedinim medijima. Reč je samo o tome da nadležni u tom preduzeću razmišljaju o naplati ulaza u Gornji grad. Naravno, o tome će odlučiti najpre Upravni odbor JP "Beogradske tvrđave" a potom i Skupština grada kao naš osnivač. Ali, čak i da nadležni organi donesu ovu odluku, ona se neće primenjivati od ove već od naredne godine - kaže za Danas Ljiljana Obradović, direktor JP "Beogradska tvrđava". Eventualna naplata ulaza u Gornji grad bila bi, prema rečima Obradovićeve, samo jedan vid zaštite ovog kulturnog dobra.

- JP "Beogradska tvrđava" počeće da zatvara kapije Gornjeg grada. Na taj način, s jedne strane, želimo da pokažemo građanima da smo nešto uradili za ovaj kulturni spomenik, a s druge strane, zaštita Gornjeg grada je naša preka potreba jer je, na žalost, on često mesto raznoraznih izgreda i tuča huligana. Uostalom, šta će pojedini građani u Gornjem gradu posle 22 sata - pita se našaa sagovornica.
Prema njenim rečima, trenutno se naplaćuje ulaz u Rimski bunar i Baroknu kapiju.
- Često nas mediji optužuju za nečistoću Beogradske tvrđave, ali niko se ne pita odakle nam novac za eventualno zapošljavanje novih ljudi koji su nam neophodni za održavanje ovog kulturnog dobra. Ovo je, između ostalog, i jedan od razloga zbog koga želimo da uvedemo naplatu za ulazak u Gornji grad jer je naplata jedini način da uvedemo red - navodi Obradovićeva.

Rimski bunar najposećeniji
Rimski bunar je jedno od najposećenijih zdanja Beogradske tvrđave. Nalazi se uz jugozapadni bedem Gornjeg grada, u neposrednoj blizini spomenika Pobednik i Kralj kapije. Bunar je izgrađen u periodu od 1717. do 1731. za vreme barokne austrijske rekonstrujkcije tvrđave. Na planovima tvrđave tog vremena ovo zdanje označeno je kao Veliki bunar. Naziv Rimski bunar prvi put je zabeležen u XIX veku, a nastao je na osnovu narodnih predanja koja stare građevine, čije je poreklo zaboravljeno, često pripisuju "Rimljanima". Bunar je prečnika 3,40 metara i dubine oko 51 metar. Niz dva spiralna stepeništa, od kojih je jedno služilo za sputštanje, a drugo za penjanje ljudi i stoke, silazi se u bunar do dubine od 35,30 metara.

 

[dragan]

To društvo treba baciti sa Tvrđave u Nebojšinu kulu !

 

[ivanCE]

mozda se meni cini ali, nekako se neke teme u novinama javljaju bas onako kako se ovde raspravlja.

 

[neven]

A direktorka komunalnog preduzeca Kalemegdan je najavila da nema ni govora o placanju ulaza na Kalemegdan osim u Gornji Grad. Gornji ili donji meni je svejedno, principijalno ne zelim nikom nista da placam kad pozelim da se prosetam dobrom koje pripada svim Beogradjanima i njihovim gostima.

 

[Rascian]

A direktorka komunalnog preduzeca Kalemegdan je najavila da nema ni govora o placanju ulaza na Kalemegdan osim u Gornji Grad. Gornji ili donji meni je svejedno, principijalno ne zelim nikom nista da placam kad pozelim da se prosetam dobrom koje pripada svim Beogradjanima i njihovim gostima.

:lol:

pa gde se 99% ljudi seta, nego po Gornjem Gradu...
Ideja o placanju ulaza je apsurdna, bolje neka dodaju stavku 20 din za Kalemegdan na svakoj uplatnici infostana.

 

[dedinje]

Zbog oblika i prostranstva Kalemegdana placanje ce biti skoro nemoguce izvesti. Medjutim, oko toga se digla nepotrebna galama. Ulaznice sigurno nebi bile skupe a novac bi se (valjda) koristio za uredjenje Kalemegdana. Nenadov primer iz Engleske je dobar ali kod nas na Kalemegdanu iz vise razloga neprimenjiv.

 

[KiD]

Kalemegdan jeste i spomenik i muzej na otvorenom, ali je i javna povrsina.Mislim da je totalno ne prikladno da se govori o nekim ulaznicama u taj park.Neka nadju neki drugi nacin da ga finansiraju...infostan,gradski budzet, taksa ili na rente...nije bitno samo ne karte jel je to u najmanju ruku bezobrazno ponasanje.Ako tako gledaju na stvari mozda im jenog dana padne na pamet da ga privatizuju.... :/

 

[dragan]

.Ako tako gledaju na stvari mozda im jenog dana padne na pamet da ga privatizuju.... :/

Bgd već ima gradski buđzet, koji nije mali.......i ako ne moze da izdržava Tvrđavu, može da je proda.
U naletu privatizacije bilo je ponuda o zakupu na veći br.god. delova Tvrđave, koji srećom nisu prihvaćeni, jer bi oni vodili privatizaciji.

Sramota je za Grad što se uopšte razgovara o nekakvoj naplati, tj. traženju novca od posetioca za pomoć u održavanju najznačajnijeg istoriskog područja Beograda.
A, o kojoj tu cifri može da se radi:-nap.oko 3.000 posetioca na dan sa cenom od 0,5evra je oko pola mli.evra, što je smešna suma u odnosu na buđzet Bgd, koji se meri stotinama mil.evra.

Ovde se izgleda radi o tome da oni koji upravljaju Tvrđavom hoće da dođu do keša, sopstvenog novca, pored onog koji dobijaju od Grada.
Pa da ga oni raspoređuju malo tamo, malo ovamo,malo više ....?

 

[dedinje]

Sa Kalemegdana treba sto pre iseliti sportske terene. Pa za njih bar ima mesta po celom gradu. Pre dve godine su kosarkasi (ili odbojkasi) obojili cigle zidina drecavom crvenom bojom i to objavili kao svoj prilog Kalemegdanu i ako to deluje potpuno kicerski. Veliko,siroko setaliste koje ide od Francuske ambasade pa do velikih stepenica asfaltirano je i mestimice neravno. Mislim da asfalt ne odgovara tom izuzetno reprezentativnom ambijentu. Veliko setaliste treba pokriti granitnim kockama ili nekim ukrasnim betonom. Dolaze u obzir i ploce sa odredjenim dezenom. Ukratko sve samo ne obican asfalt kao u bilo kojoj beogradskoj ulici.

 

[dragan]

Kalemegdan „razoružan”
Radnici firme „Koto", pronašli su u prethodnih pet dana oko dvadesetak bombi

Radnici firme „Koto", koja obnavlja zid velikog magacina baruta, pronašli su u prethodnih pet dana oko dvadesetak bombi kod „Barutane" na Kalemegdanu. Bombe su i juče bile tamo i čekale stručnjake iz Ministarstva odbrane, iako su kontradiverzione ekipe još u petak saopštile da se u nekima od njih nalaze upaljači, koji mogu da ih aktiviraju.
Bombe su juče čuvali i radnici obezbeđenja Kalemegdanske tvrđave, kao i tri policajca. Mesto gde su bombe pronađene je jedini prostor na tvrđavi koji od 1944. godine nije bio diran.

- Radi se o projektilima za minobacač 82 milimetra. Njihovi upaljači su oštećeni za vreme bombardovanja, ali daleko od toga da nisu opasne. Ipak, ako se pažljivo radi, sve može proći bez velikih problema. Već decenijama nailazimo na municiju iz Prvog i Drugog svetskog rata. U takvim situacijama uobičajeno je da se pozovu nadležne službe policije - objašnjava arheolog Marko Popović, koji zajedno s timom stručnjaka radi na restauraciji Beogradske tvrđave.

24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9697

 

[Milance]

Интезивни радови на „Београдској тврђави”

За рестаураторске радове на топарницама и подзидовима бедема, као и за припремне истраживачке радове на „Београдској тврђави” из градског буџета одобрено је око 30 милиона динара.

– У периоду од 2001. до 2006. године Град је у обнову „Београдске тврђаве” уложио 320.000.000 динара. За 2007. годину планирано је улагање од око 800.000.000 динара, од чега је већ у првом кварталу утрошено 130.000.000 динара.. Ова улагања показују да имамо одговорност и обавезу да генерацијама које долазе оставимо обновљену и рестаурисану „Београдску тврђаву”. Ради се о озбиљним радовима, које изводе фирме специјализоване за ове намене, а са обновом ће се наставити и у наредном периоду – рекла је Радмила Хрустановић, на данашњој конференцији за новинаре у Старом двору.

Ове године у плану је да се обнови комплекс Зиндан капије, Сахат-куле и Сахат капије, Стамбол капије, комплекс Барутане, Мало степениште, као и сви преостали бедеми нарочито Горњег града. Тренутно се ради на рестаурацији тих бедема око Споменика Победнику. Посебно важна биће рестаурација капије Карла Шестог и Римског бунара, два објекта аустријске архитектуре, која никада нису обнављана.

Izvor: Beograd.org
Link: www.beograd.co.yu

 

[Влада]

Стварно ми је невероватна одлука о забрани снимања на Калемегдану, има ли негде нешто слично?

16:06 27.05.2007.
GODIŠNJICA ZAVODA ZA ZAŠTITU SPOMENIKA

Narodni odbor grada Beograda, 27. maja 1960. godine, doneo je odluku o osnivanju Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ne samo da je trebalo zaštititi ono što je istorija ostavila Beogradjanima u nasledje, nego je trebalo javnost ubediti da Beograd još ima vrednih spomenika, posle velikih ratova 20. veka u kojima je bio uništen.

Povodom godišnjice osnivanja Zavoda za zaštitu spomenika, danas je u njegovom sedištu, u najlepšoj građevini Beogradske tvrđave bio Dan otvorenih vrata, kada su zainteresovani građani mogli da razgovaraju sa stručnjacima ugledne institucije.

Uprkos neljubaznom obezbeđenju Javnog preduzeća Beogradska tvrđava, koje, u slučaju nepoštovanja besmisleno rigidne procedure dobijanja dozvole, ne dozvoljava snimanje bilo kakvog kadra najvrednijeg beogradskog spomenika, što je u svetu nezapamceno loš marketing za kulturu jednog grada, jer zamislite kako bi to bilo kada bi u Parizu bilo zabranjeno da snimate Ajfelovu kulu ili Trijumfalnu kapiju, ipak smo uspeli da sa novinarskom ekipom i kamerom dođemo do zgrade Zavoda za zaštitu spomenika koji se nalazi u sred Beogradske tvrđave.

Stučnjaci zavoda danas su dočekivali sve zainteresovane građane i objašnjavali im procerude i planove na kojima Zavod radi.

Lidija Kotur, zadužena za odnose sa javnošću, kaže da 36 stručnjaka ove institucije radi na preko 360 objekata pod zaštitom na teritoriji svih beogradskih opština, radi tzv. valorizaciju – što je stručno prosuđivanje vrednosti objekata, i projekte koji će unaprediti stanje spomenika u zavisnosti od iznosa sredstava koje gradska uprava odobri za zaštitu.

Na sreću, tih sredstava je sve više, a Beograđani su sve više svesni vrednih spomenika uz koje zive.

Najveći posao Gradskog zavoda u poslednjih nekoliko godina jesu projekti i radovi na samoj Tvrđavi, koja kao da otkriva svoje nove kapije i prolaze, za koje vecina ljudi nije ni znala da postoje.
Zahvaljujući projektima stručnjaka ovog zavoda i novcu koji dolazi iz gradskog budžeta, prostor Kalemegrada postaje sve privlačniji, a beogradska istorija sve čitljivija.

Ipak, kada krenete na Tvrđavu, čuvajte se neljubaznog obezbeđenja i nebuloznih zabrana fotografisanja ako sa sobom nosite fotoaparat ili kameru.

извор Студио Б
линк http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=4888

 

[Влада]

19.06.2007.
IZMENJEN SAOBRAĆAJ U DONJOGRADSKOM BULEVARU
Zbog izlivanja fekalnih i drugih otpadnih voda, izmenjen režim saobraćaja u Donjogradskom bulevaru i dalje je na snazi.

Zbog toga su i prekinuti radovi na povezivanju Savske i Mračne kapije, a kada će biti nastavljeni još uvek nije poznato .

Iako je od pojave klizišta kod mračne kapije u Donjem gradu, prošlo dve nedelje, slika tog dela Kalemegdanske padine je i dalje nepromenjena.

Bez obzira na to što su ekipe beogradskog vodovoda i kanalizacije i ranije, na poziv beogradske tvrdjave, izlazile na teren i cisternama odvozili feklane vode, uzrok kao i mesto odakle voda dolazi nije utvrdjeno.

U vodovodu kažu da je u toku priprema idejnog rešenja kao i analiza terena kako bi se otkrili izvori fekalnih voda, kao i da će izgradnja kolektora kod Beton hale, rešiti dugogodišnje probleme.

Dok se ne usaglase nadležnosti i obaveze, trpe radovi na povezivanju Mračne i Savske kapije koji kasne već mesec dana, iako je ostalo da se postavi još samo stotinu metara kaldrme.

I dok u jednom delu tvrdjave radovi stoje , u Gornjem gradu radi se uveliko i to na Toparnicama na Bastionu kao I na uredjenju kazamata kod Vojnog muzeja.

Za nekoliko dana počeće i sanacija bedema kod kule Nebojša duž sportskih terena i Poleta , kao i rekonstrukcija same kule.

Iz beogradske tvrdjave najavljuju i sanaciju malog stepeništa iz Pariske ulice , kao I otvaranje Info centra u parku na Malom Kalemegadu.

izvor Studio B
link http://www.studio-b.co.yu/vest.php?Id=5918

 

[Влада]

За ЈП „Београдску тврђаву” из буџета 60.000.000 динара

Јавном предузећу „Београдска тврђава” за извођење радова на рестаурацији и конзервацији из градског буџета биће издвојено 60.000.000 динара.

– Овим средствима рестаурираће се Мрачна капија, бедем Доњег града, Краљ капија, бедем у непосредној близини игралишта ФК „Полет”, а уложиће се и у одржавање степеништа и дрвених мостова – рекла је Радмила Хрустановић, заменица градоначелника на конференцији за новинаре у Старом двору.

За рестаурацију Мрачне капије биће издвојено 7.500.000 динара, а за рестаураторско-конзерваторске радове спољнег лица североисточног бедема Доњег града, измећу Куле 3 и 4, град ће уложити 3.550.000 динара. Вредност радова на Краљ капији у првој фази је 16.000.000 динара. За рестаураторске радове бедема у непосредној близини игралишта ФК „Полет” (од стадиона до Куле Небојше) са обе стране, као и Топарнице и пристанишне капије североисточног фронта биће издвојено 29.500.000 динара. За редовно одржавање четири степеништа на пешачкој стази Горњег града, једног степеништа и пешачке комуникације у парку Мали Калемегдан, као и редовно одржавање дрвених мостова биће издвојено из градске касе 2.460.000 динара, а за пројекат рестаурације Куле Небојше биће издвојено 1.000.000 динара.

Горица Мојовић, помоћник градоначелника рекла је овом приликом да је Град Београд од почетка године до данас за потребе „Београдске тврђаве” издвојио скоро 180.000.000 динара.

– Очекујем да ћемо у другој половини године истим темпом и још брже кренути са радовима, а за ове намене град је у прошлој години издвојио 220.000.000 динара, што говори у прилог томе да је „Београдска тврђава” један о приоритета не само кад су у питању инвестиције, него и по питању статуса једног културног добра, рекла је Горица Мојовић.

Она је истакла да је Национална комисија за сарадњу с Унеском 23. маја предложила Влади Србије да донесе одлуку да се „Београдска тврђава” предложи за листу објеката који су под заштитом Унеска.

Izvor: Grad Beograd
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1279998

 

[Milance]

Predlog za tvrđavu

Nacionalna komisija za saradnju sa UNESKO predložila Vladi da donese odluku kojom bi Beogradska tvrdjava bila pod zaštitom te organizacije

Za restauratersko-konzervatorske radove na Beogradskoj tvrđavi iz gradskog budžeta odobreno je 60 miliona dinara. Radovi će se izvoditi na restauraciji i konzervaciji Mračne kapije, na spoljnom licu severoistočnog bedema Donjeg grada, na Kralj-kapiji, bedemu u neposrednoj blizini Fudbalskog kluba "Polet" sa obe strane, kao i toparnice i pristanišne kapije Severoistočnog fronta.

Pored toga, sredstava su izdvojena i za održavanje četiri stepeništa na pešačkoj stazi Gornjeg grada, stepeništa i pešačke komunikacije u parku Mali Kalemegdan, kao i za redovno održavanje drvenih mostova.

Prošle godine za radove na Beogradskoj tvrđavi izdvojeno je 220 miliona dinara, a samo od početka ove godine do sada 180 miliona dinara, što govori da je to jedan od prioriteta grada.

Beogradska tvrđava 1946. godine proglašena za kulturno dobro, a 1979. za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Nacionalna komisija UNESKO je predlog da ta svetska organizacija zaštiti Beogradsku tvrđavu usvojila 23. maja.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/srbija2020/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=06&nav_id=252370

Pa zasluzilla je i kalemegdanska tvrdjava da se nadje na spisku UNESKO-a.

 

[Nenad]

Ali pre toga moraju da "demilitarizuju" tvrdjavu! Vojni muzej je valjda i dalje pod kotrolom Vojske Srbije, a vojni objekti ne mogu da budu na listi UNESCO.

Nadam se da ce tu naci neko resenje.

 

[relja]

Vojni muzej se ne moze smatrati vojnim objektom, to je kulturno-istorijska institucija, a ne vojna jedinica.
Tvrdjava je i istorijski i ambijentalno jedino mesto u ovom gradu na kojem treba da se nalazi vojni muzej. Ne treba zaboraviti da je vojska (i ona pre rata i ona posle rata) ta koja je postepeno prepustala delove tvrdjave gradu. Vojni muzej je deo nasledja Kalemegdana i Beograda, i veoma mi je drago sto su ljudi iz muzeja konacno poceli da restauriraju eksponate koji se nalaze na otvorenom. Cak sam cuo price o nemackim turistima -penzionerima koji silaze sa brodova kojji krstare Dunavom samo da bi se slikali pored - nemackih tenkova

 

[Nenad]

Da relja, ali Vojnim muzejom i dalje upravlja Vojska! Nisam moj komentar uopste ostavio u negativnoj konotaciji uperenoj protiv VS, vec jednostavno naveo cinjenicu! Vojni Muzej se nalazi na savrsenom mestu i tu treba i da ostane! Jedino sto treba je da se uvede "civilna" uprava muzeja i to je to!

 

[relja]

Mozda si i u pravu, to bi bio i dobar nacin da se od njega napravi prava turisticka atrakcija, posto vojska nema ni para a ocigledno ni volje da se bolje pozabavi sudbinom muzeja, sto i mogu da razumem jer sam imao tu cast da pre nekoliko godina dozivim u kakvim je kretenskim problemima vojska. Taj muzej ima veliki potencijal, verujem da bi grad lako nasao sredstva da ga ozivi, a zaista nije potrebno puno.
A cuo sam da je direktorka tvrdjave imala nameru da i muzeju naplacuje kiriju ?!?!