Jako retko, autori u domenu svoje specijalizacije, steknu pravo ili priliku da se izjasne o nekom svom poduhavtu, delu, autorstvu...
AG magazin želi ovom prilikom da istakne autorski potpis arhitekte Milutina Geca na Bloku 67, gde su na upravo završenoj Univerzijadi 2009. bili smešteni sportisti i ostali učesnici ovogodišnje najveće i najvažnije sportske manifestacije u svetu.
Ovaj tekst predsatvlja autorov prikaz razvoja ovog poduhvata na vrlo direktan i inetersantan način. Obzirom na vremensku distancu i početak razvoja ovog projekta, ovaj tekst i iz autorskog ugla predstavlja i jednu vrstu istorijske građe za buduća pokoljenja ako budu zainteresovana da pored inžinjerije spoznaju kako je tekao proces pokretanja i dalje realizacije ovog poduhvata!
Početkom maja 2006. pozvao me je gospodin Vladimir Mrvić, tada direktor Hypo Consultantsa, da dođem na razgovor u PC „Ušće“ povodom izvesnog posla. Naglasio mi je da nisam jedini pozvan i da će između nekoliko kandidata izabrati jednog da projektuje naselje za sportiste za Univerzijadu 2009. godine.
U to vreme struktura Investitora je bila drugačija nego što je sada, kada je psoao završen. Sedište odlučivanja je bilo u Klagenfurtu, a internacionalna grupa investitora je odlučivala o kandidatima na osnovu referenci i pisane vizije kandidata o tome kako sagledavaju celokupan posao.Svoju odluku, trebalo je da saopšte u jedan ponedeljak sredinom maja te godine, međutim u prethodujući petak u podne, gospodin Mrvić me je pozvao i rekao, „da mi želi prijatan vikend“ i saopštio odluku Investitora.
Kako se radilo
Od podloga za rad na raspolaganju je bio usvojen Urbanistički projekat Bloka 67 na Novom Beogradu u analognom i digitalnom obliku i idejno urbanističko rešenje celokupnog kompleksa sa 3D prezentacijom, izrađeno od strane „Fonda za gradsko građevinsko zemljište“. Ulična mreža je bila strogo zadata, nije se smela menjati, samim tim ni infrastrukturni koridori koji su bili striktno vezani za nju.
Odmah je bilo jasno da je moralo da se uradi novo urbanističko rešenje, i to sa realnim gabaritima budućih objekata, proverenih kroz arhitektonske sklopove.
Grupacija iz Klagenfurta, kao svoje konsultante po pitanju strukture stanova, angažovala je firmu „Colliers International“ koja je odmah odredila buduću strukturu stanova, pogodnu za kasniju prodaju na beogradskom tržištu. Ovom prilikom, na 13,7 hektara trebalo je smestiti oko 2000 stanova i preko 2500 parking mesta, sve između nepomerljivih ulica.
Počeo je težak posao, sa neizvesnim ishodom. Naime, novo rešenje je trebalo da ozvaniči Komisija za planove Skupštine grada, a potom i Potkomisija za arhitekturu. Varijante novog rešenja su išle tri puta na Komisiju. Moram da kažem da sam imao prijateljsku i kolegijalnu podršku tada Glavnog arhitekte grada Đorđa Bobića, tadašnjeg predsednika Komisije Stevana Mićića, kao i članova komisije (naročito Branke Tmušić, koja je insistirala da se dopusti više slobode, bez obzira na krute urbanističke uslove).
Komisija za planove i potkomisija za arhitekturu su usvojili sadašnje rešenje kompleksa u urbanističkom i arhitektonskom smislu i tada su se stekli uslovi da se počne sa izradom idejnih i glavnih projekata arhitekture, statike, svih instalacija, podzemnih garaža i uređenja slobodnih površina. Ovaj ogroman posao poveren je Mašinoprojektu iz Beograda u kome je odmah formirana dvanaestočlana efikasna ekipa za arhitekturu.
Idejni projekti arhitekture, statike, svih instalacija, podzemnih garaža i uređenja slobodnih površina za 250.000 m2 bruto površine izrađeni su u periodu od početka avgusta do kraja oktobra 2006. Projekti su rađeni tako da su omogućavali smeštaj, u to vreme, predviđenih 12.000 učesnika Univerzijade, s tim da su kreveti bili predviđeni i u trpezarijama (što je moguće, s obzirom da je ishrana organizovana van stanova).
Problemi počinju
S obzirom da je Komisija za planove usvojila novo urbanističko rešenje, naivno sam mislio da su usvojeni i urbanistički parametri uz to rešenje. Tadašnji Sekretar je dao nalog svom Sekretarijatu za urbanizam da se drži postojećeg urbanističkog projekta i parametara uz njega, te je odbacio kompletan projekat uz obrazloženje da su bruto površine na pojedinim parcelama prebačene za oko ili više od 10%, što se ne može dopustiti. Kada sam tražio prijem kod njega radi objašnjenja parametara novog urbanizma i objašnjenja o broju sportista, rekao je da nema šta da razgovara sa mnom, ni tada niti bilo kada.
Kompletni projekti su zatim prerađeni tako da bruto površine nisu prelazile 5 do 6% po parcelama, što je trebalo da prođe, s obzirom da se to u ponekim slučajevima u gradu dopuštalo.
Prerađeni projekti su opet odbijeni, sa obrazloženjem da nisu usaglašeni sa parametrima prvobitnog urbanističkog projekta. U tom trenutku sam se pitao da li ovaj posao ikoga u gradu interesuje.
Tada su kod sekretara zatražili prijem srpski ministar sporta i gospodin Mrvić, a ja sam sedeo u kafani Burito, preko puta Sekretarijata i čekao ishod sastanka. Nakon pola sata, gospodin Mrvić mi je rekao da sekretar pušta 1% do 2% povećanja bruto površine i da se tako ima raditi.
Na sedam objekata (parcele 5 i 6) skinut je po jedan sprat, a na parcelama 3 i 4 smanjene su terase da bi se dobile tražene površine, a parametri iz mog urbanističkog rešenja su po prvi put uzeti u obzir.
Ovako prerađeni objekti i projekti dobili su prohodnost tokom februara 2007. s tim da je zadnja dozvola izdata tokom novembra.
Tokom 2008. godine, sekretar je promenio mišljenje i dozvolio vraćanje trinaestog sprata na sedam objekata na parcelama 5 i 6, kao i blago povećanje bruto površina na parcelama 3 i 4. Projekti su ponovo kompletno promenjeni i po njima se završila izgradnja. Zato što je moralo da se radi triput umesto jedanput, jedna je od naših opštih osobina koje nas drže tačno tu gde i jesmo.
Izvođenje ne počinje
Od februara do maja meseca odigrali su se događaji u smislu promene investitora i ljudi koji su otpočeli i vodili ovaj posao, odnosno više nije bilo dela grupacije iz Klagenfurta, kao ni gospodina Mrvića.
U tom periodu su se pojavljivale razne inostrane firme koje su garantovale zadate rokove izvođenja, ali uz uslov promene kompletnog konstruktivnog sistema, kao i fasadnih obloga, tj. prelaska na njihovu tehnologiju gradnje koja od projekta nije ostavljala takoreći ništa. Generalna ideja iz tog vremena je bila da celokupan posao treba da vodi samo jedna firma i da, normalno, diktira uslove izvođenja. Pojavljivale su se firme iz Grčke, osiguravajuće kompanije iz Austrije itd., tražile uvid u dokumentaciju i postavljale uvek isti uslov.
Na jednom sastanku sam rekao, da s obzirom da ima 16 objekata i da je rok dve godine, treba angažovati 8 domaćih firmi, svakoj dati po dva objekta i za dve godine posao je moguće obaviti.
Totalno zatišje je trajalo do maja meseca, a u međuvremenu je u posao, uz Hypo banku ušla i kompanija Delta invest, koja je, na kraju, organizovala posao na sličan, gore pomenut način.
Izvođenje počinje
Projektima je bila predviđena izgradnja dva poslovna objekta, četrnaest stambeno-poslovnih objekata, šest podzemnih garaža i uređenje slobodnih površina sa otvorenim parking prostorima, parkovima i prostorima za igru dece.
Ukupna nadzemna bruto površina objekata iznosila je oko 200.000 m2, a podzemnih garaža oko 50.000 m2.
Na taj način u kompleksu je trebalo izgraditi 1858 stanova različitih struktura, 333 lokala, 30.000 m2 poslovnog prostora i 2543 parking mesta (podzemnih i nadzemnih).
Izgradnja je počela pobijanjem šipova po celoj lokaciji i uvođenjem domaćih firmi u posao. Organizacija gradilišta i pristup obavezama bili su stvarno dobri, pre svega zbog oštrog kursa koga je sprovodila Delta invest i dobrog nadzora. Radilo se u tri smene, kao u najboljim vremenima.
O izvođenju
Svako izvođenje prati tendencija da se pojedini projektovani detalji, kao i materijali, zamene drugim. Katkad zbog grešaka u izvođenju, katkad iz drugih razloga. I ovo gradilište nije bilo izuzetak. Na kraju, sa nečim sam uspeo da se izborim a sa nečim nisam. Mnogo vode će proteći ovim prostorima dok se shvati da je usvojeni projekat zakon.
O objektima
U kompleksu se nalaze dva čisto poslovna objekta ukupne površine 30.000 m2, četrnaest stambenih objekata sa lokalima u prizemljima, ukupne površine oko 170.000 m2, šest podzemnih garaža ukupne površine oko 50.000 m2 i slobodne površine ukupne površine oko 60.000 m2.
Prvi poslovni objekat se nalazi uz građevinsku liniju ulice Jurija Gagarina, spratnosti je Po+Pr+3+tehnički sprat. Kroz sredinu objekta projektovan je veliki prodor premošćen sa tri lučna nosača. Ovaj prodor označava centralni ulaz u ceo kompleks i trebalo bi da nagovesti direktnu pešačku vezu sa rekom Savom do koje bi se stiglo za 5 minuta laganim hodom. Objekat je materijalizovan u kombinaciji Alubonda i polureflektivnog stakla, što ga na neki način povezuje sa već izgrađenim objektom Delta sitija u neposrednoj blizini. Ispod objekta se nalazi garaža sa tehničkim prostorijama.
Drugi poslovni objekat, spratnosti Po+Pr+11+tehnički sprat, nalazi se na uglu raskrsnice ulice Jurija Gagarina i novoprojektovane sobraćajnice upravne na ulicu Jurija Gagarina. Ugaoni motiv je naglašen velikim portalom sa ulaznom nadstrešnicom. Objekat je materijalizovan u kombinaciji Alubonda i polureflektivnog stakla. Ispod objekta se nalazi garaža sa tehničkim prostorijama.
Četrnaest stambenih objekata sa lokalima u prizemljima, spratnosti su od Po+Pr+10 do Po+Pr+13 spratova i raspoređeni su po građevinskim parcelama tako da obezbeđuju maksimalnu provetrenost i osunčanost svojim korisnicima. Stanovi raznih struktura zastupljeni su na svakom ulazu. Da bi se izbeglo naknadno zastakljivanje terasa, predviđeno je zatvaranje kliznim staklenim panelima gotovo svih terasa. Ovo bi trebalo da osigura dinamičan izgled fasada nakon useljenja. Iznad prizemlja sa lokalima, svi objekti imaju nadstrešnice širine 1,80 m, što bi trebalo da poveća prijatnost boravka u otvorenom prostoru u slučaju kiše, snega ili jakog sunca. S obzirom da svaki mali stan ima po jednu spoljnu split jedinicu, a svaki veći (iznad jednoiposobnog) po dve, specijalnim maskama od Alubonda skrivene su od pogleda spolja. Njihovo odvodnjavanje je takođe sistemski rešeno. Svaki stan iznad dvosobnog ima dodatni WC, a u njemu i tuš kadu.
Ispod svake garđevinske parcele nalazi se kolektivna podzemna garaža koja po dimenzijama i tehničkim prostorima u svom sklopu, takođe predstavlja značajan inženjerski poduhvat. Ovo se specijalno odnosi na garažu ispod građevinske parcele 6, u kojoj je smešteno parkiranje za preko 600 vozila.
Slobodne površine su rađene kao kombinacija zelenila i prostora za igru dece. Izdvaja se park na građevinskoj parceli 6 oko koga je projektovana tartan staza dužine 200 m, koja bi mogla biti značajan elemenat rekreacije stanovnika.
O kompleksu, na kraju
Šta smatram da je uspelo:
* Urbanistički je kompleks dobro postavljen. Na izuzetno malom prostoru smešteni su svi zahtevani sadržaji, tako da ima puno svetla, puno odstojanja, puno dobrih vizura. Prostor lepo teče u svim pravcima i povezan je direktno sa okolnim uličnim trotoarima;
* Celokupan kompleks odlikuje jednostavan i racionalan princip projektovanja koji se ogleda u jasnom rasporedu volumena u prostoru i međusobnoj efikasnoj komunikativnosti sadržaja;
* Svaka parcela ima neku sopstvenu osobenost, a opet je deo celine;
* Kada sam počinjao posao, novobeogradski blokovi (45, 70, 23,19a itd.) bili su primer kako napraviti blok stalnim ponavljanjem istog elementa. To nisam želeo.
* S obzirom na stalnu smenu utisaka, kao i na dobru međusobnu povezanost svih sadržaja, kao i okolnih sadržaja, mislim da je kompleks dinamičan.
* Blok 67 nije centar grada, niti to može biti. To je jedan novobeogradski blok, koji, s obzirom da je nov, treba da ima atribute nekog od evropskih stambenih blokova predgrađa - pre svega jasnu koncepciju i savremenu materijalizaciju. Mislim da to ima.
* Prodaja svih sadržaja, do početka krize, išla je izvanredno. U ovom momentu (jun 2009) je prodato oko 70% svih sadržaja, a kako se useljenje predviđa za oktobar 2009. godine, to je veoma dobar procenat.
* Strane delegacije, koje su posetile kompleks, izjavile su redom da im se dopada.