Bender Rodriguez
Professional
- Učlanjen(a)
- 12.03.2017.
- Poruke
- 22.382
- Pohvaljen
- 48.245
Taj proces je nemoguć. To što ti zagovaraš je prosto nemoguće. Ovaj narod je nepopravljiv u vezi sa 1000 drugih i lakših stvari, a tek pokušaj da se navikne na uređenje u kome će svako biti miran kao bubica jer će šatro da se boji da ga drugi na ulici ne izoveravaju, je čisto fantaziranje.Bendere, ti polaziš od pretpostavke da je danas uvedeno pravo na samoodbranu i pričaš scenario od sutrašnjeg dana, kada niko još uvek nije ni svestan tog prava.
Ja kažem da ovo zahteva promenu rezonovanja celokupnog društva i da je to jedan veoma dugotrajan proces.
Kao što rekoh, to je čisto fantaziranje. I jeste kaubojština, i iz iskustva znam da svi gun nut-ovi odnosno zaljubljenici u opštenarodno naoružavanje vuku svoje insipiracije iz Amerike. Zato što su u filmovima čuli za čuveni Stand your ground ili im neko (pogrešno) rekao kako u Americi mož' da ubiješ čoveka ako ti samo kroči na travnjak i kako tamo zato svi poštuju zakon. I onda sva ona nagomilana agresija i asocijalnost krenu da se kanališu u te neke misli i zamisli ''uh kako bi bilo lepo kada bih mogao da overavam ljude po ulici i za najmanju sitnicu''.Ne zovi to kaubojštinom jer to nije ono o čemu ja pričam, ja kažem da će se desiti nešto potpuno suprotno. Dakle, neće kao u kaubojcima svako na svakoga pucati, već upravo suprotno - do potezanja uopšte neće ni dolaziti. Tj. dolaziće u mnogo manjoj meri. A debila i izuzetaka je uvek bilo i biće.
Sama ideja da u 21. veku svaki građanin treba da ide okolo sa ubojitim vatrenim oružjem, i da se pomoću njega rešavaju svi sporovi i konflikti, nije ništa drugo nego kopiranje jedne bolesne, manite i sramne ere u istoriji SAD koja se zvala ''Divlji zapad''. I postoji razlog zašto niko drugi na svetu ne kopira bolesne Amere u svim aspektima te manije za oružjem. Zato što je prosto promašaj.
Nisi ni prvi ni poslednji Srbin na koga sam naleteo da se loži na kaubojštinu (pa makar i iz plemenitih namera) i koji me ubeđuje da bi to rešilo sve naše socio-kriminloške probleme. Rešilo bi malo morgen. Nije rešilo ni u Americi, pa ne bi ni ovde. A ono što je uočljivo kod svih (ovdašnjih) ljudi koji se lože na te kaubojštine i naoružavanje jeste ta neka želja da oni nad drugima momentalno i svojevoljno sprovode pravdu. Sad, svi mi ponekad imamo želju da isteramo pravde i da popravimo neke probleme i nepravde u društvu. Samo što postoji ogromna razlika između 1) komentara i/ili ideje gde neko predlaže oštre kazne za one koji su nasilni i nepopravljivi, i 2) vizije u kojoj svi, preventivno, idemo okolo naoružani i ubijamo se zato što je neko nekoga popreko pogledao, zato što vozač nije hteo da otvori vrata putniku van stajališta, zato što je neko nekome stao na parking mesto i zato što komša neće da počisti za kerom.
Ogorčen sam i ja na mnogo toga u ovom narodu, a još više sam ogorčen na ovu državu i na pravne i socijalne okvire koji su u njoj ustoličeni. Samo što ne mogu sebe nikada da zamislim kako ispaljujem metak u glavu vozaču autobusa zato što mi nije otvorio vrata gde ja hoću, ili kako ga ispaljujem nekom vozaču u automobilu zato što je prošao na žuto a ja krenuo da prelazim ulicu ranije nego što bi trebalo. Znam, ti ćeš sad reći kako se nikada to ne bi dešavalo, i kako bi ''narodni delioci pravde'' upotrebljavali oružje samo kod izričito opasnih i/ili nasilnih situacija, i to uvek reznojući objektivno i nepristrasno. Ja na to kažem - malo morgen. Ljudi se oko svega spore i nadmudruju, pa bi se tako sporili i nadmudrivali i dokle je tačno ''zona'' stajališta odnosno do koje stotinke žutog je u redu proći a posle koje više nije.