@operic
Kako ti zamišljaš da bi radio taj model gde smo svi naoružani, u kontekstu saobraćaja:
Posle srokavanja nekoliko čašica ili nekoliko ''lajnova'', lokalni Knele / Kristijan seda u automobil. Oseća poriv da se malo iživi, da ga nagari. Onda se seti da je svaka druga osoba naoružana i da ako bi naleteo na nekoga od njih, izbušili bi ga kao sir. I onda kaže sebi ''ok neću, biću dobar, neću da me izrokaju''.
Kako bi u realnosti radio taj model:
Posle srokavanja nekoliko čašica ili nekoliko ''lajnova'', lokalni Knele / Kristijan seda u automobil. Oseća poriv da se malo iživi, da ga nagari. Onda se seti da je svaka druga osoba naoružana i da ako bi naleteo na nekoga od njih, izbušili bi ga kao sir. I onda kaže sebi ''ma ko ih j**e bre, ajde samo da ih vidim da potegnu prangiju na mene, pokosiću ih iste seknde''. Ili prosto kaže ''ma neće se ništa desiti, samo ću malo da zadrfitujem / da dragujem i to je sve, biće sve ok''. I opet ode da uradi ono što je naumio. Jer zabole ga bre, on zna najbolje, neće njemu niko da govori šta da misli i radi.
To je samo za početak, samo jedna od brojnih rupa u tom tvom modelu i scenariju. Tvoja prepostavka da će neko ko je: 1) kriminalan ili 2) debil (nepromišljen) ili 3) prosto nesmotren ili 4) mentalno/intelektualno bolestan... da promeni svoje postupke na koje je godinama navikao, samo zato što će da se uplaši šta ako neki tamo obični Miroslav izvuče prangiju i izbuši ga kao sir. Oće malo sutra. To ne funkcioniše tako.
Druga stvar koja mi je fascinanta u tom tvom kaubojskom modelu (bilo vezanom za saobraćaj bilo generalno, sve kaubojštine su debilizmi osuđeni na propast) je što ti misliš da treba u tim momentima histerije, panike, besa, rastrojstva, šoka, psihoze i svega drugog što može da nastane kod
bilo koje od dveju strana, da u tim momentima i tim okolnostima treba da se prepusti samim stranama da odlučuju i presuđuju.
Alo rođače, ovo je zemlja gde se svi svakog dana međusobno teramo u k... i za najmanje stvari, nešto što nam je usputno i kao dobar dan. Govorim u prvom licu množine jer i sam spadam tu, jer mi nije retkost da nekoga oteram nekoga u majčinu kada mi ponestane strpljenja i ''pravoslavne tolerantnosti''. A imao sam situacije (kao punoletan) koje su išle i dalje, mnogo dalje od čistog svađanja. A to sam samo ja. Koji jesam zaludan i srčan, ali nisam dijabola koja će svesno da uvede sebe u rizične situacije sa rizičnim ljudima za koje znam da mogu da mi unakaze život (čitaj - znam svoje mogućnosti i svoje granice i principe).
A šta misliš, koliko tek po Srbiji ima brojnih mini-Kneleta, Kristijana, wanna be Velja Nevolja, zatim brojnih potencijalnih Ljubiša Bogdanovića (hint: poznati žitelj Velike Ivanče), brojnih neotkrivenih Igora Miloševića, brojnih tatinih sinova, raznih prgavaca i namćora, bivših robijaša, bivših paravojski, raznih sociopata, graničnih poremećaja, psihotičara i koječega... kojima ne bi bio problem da posle 30 sekundi žešće rasprave, verbalne rasprave s nekim, samo izvuku prangiju i izbuše ga kao sir?
Da pojednostavim i skratim - uzmi lepo pa jedan dan u toku špica stani 30ak minuta na neku prometnu raskrsnicu u Beogradu ili na neko prometno pešačko mesto (Maksi, pošta, javni prevoz...) pa gledaj malo ćud, reakcije i tipove ljudi u konfliktnim situacijama. Pa se nadam da će ti onda postati malo jasnije zašto masovno nošenje i korišćenje oružja nije za Srbe.
I ne, pre nego što nastaviš da teraš - ne, njihovo znanje da onaj drugi isto tako možda ima utoku, većinu NE BI odvratilo da pokušaju da isteraju svoje. Nije ovo takav narod. Ovo je čudan narod sa mnogo ljudi koji su u stanju da trpe, i trpe, i trpe i trpe sve i svašta... i onda jednog dana gube razum i svaku ljudskost zbog neke najmanje sitnice, zbog jedne jedine kapi koja je prelila čašu koja se punila godinama. I tada idu do kraja, zabole ih i za zakone i za empatiju i za veru i za etiku. Kao što je recimo Ljubiša Bogdanović išao do kraja.
I treća stvar koja mi je fascinantna kod tvoje zamisli je što misliš da bi u tim situacijama svačije streljačke sposobnosti bile na nivou, sve okolnosti na strani ''pravde'' i da bi uvek savršeno pobeđivala dobra strana odnosno pravda.
Te recimo u slučaju kada sutra neki novi pajser udari dečaka sa dedom na Karaburmi, i pokuša da pobegne, sve što je potrebno da se stvar reši je da deda sa sobom stalno nosi prangiju. I onog momenta kada se desi tragedija, on u sekundi donosi odluku (naravno, objektivno i pribrano jelte... bez trunke afekta i emocija) i onda refleksima, preciznošću i stručnošu Mornaričke Foke Čaka Norisa ispaljuje 1 metak koji leti pravo u glavu ovom bahatom vozaču, auto bezbedno staje u mestu iste sekunde, i pravda biva ekspresno zadovoljena tu na licu mesta uz nikakvu kolateralnu štetu, efikasnost od 100% i ''pobedu'' dobre strane i pravde.
Ti misliš da to tako radi? Kao u filmovima? Jel tebi to realno? Gde si to video u stvarnom životu?