Vidi, nemam ja problem sa tvojim stavom ''ako država neće uvek da sprovede pravdu, sprovešće je narod''. To je ok. I neretko i bude baš tako.
Samo mi je problem taj drveni i ekstremistički stav ''da svako nosi prangiju, i da svaki put kada auto ode na trotoar i povredi nekog - zasvira prangija, više nikad ne bi bilo isto''.
Niti treba da budemo toliki divljaci i pleme da svako ide okolo sa prangijom, niti je osoba pod emocijama i u šoku (od onoga što se upravo desilo) a naoružana prangijom kredibilna da sudi u takvim situacijama. Niti bi se celokupno stanje društva promenilo na bolje. Samo bi se jedna vrsta problema zamenila drugom. Kao što su pajseri u Americi zadržavanjem kaubojskog mentaliteta zamenili problem drumskih razbojnika (iz doba Divljeg zapada) problemom opštenarodne paranoje i šizofrenije u kojima je sasvim normalno da imaš delove grada iz kojih se nećeš vratiti živ, i da svakog dana igraš lutriju hoće li se neko tvoj naći na listi poginulih 135. ovogodišnje masovne pucnjave na nasumične ljude u nekom gradu.
Zato u situacijama kada neko nekome ostane dužan, a država to neće da reši, to se kasnije reši, diskretno i bez frke, tako što propalitet koji je nekome oduzeo majku/oca/ sestru/brata/devojku/dečka... bude overen od strane NN lica i to je to. Ili ga pak javno odrobija onaj kome je ostao dužan i onda se ovaj sam javi policiji, da ga, jelte - odrobija. To znači da je taj neko godinama razmišljao i vagao, i odlučio je da želi da istera pravdu i da je spreman da snosi pravne posledice za to. I to je donekle i razumljivo. Mislim ne začuđava me otkud takve situacije, glupo je da se isčuđavam tome kad je svima jasno da to nije retko i svima nam je jasno otkud to. Zato razumem te varijante. Ali ove varijante idemo svi ulicom sa pištoljčinama za pojasem, pa kao em će to da spreči nekog narokanog kokainom da podivlja, em ako dođe do nesreće, samo uzmu ljudi i izoveravaju ga u čelo na licu mesta... to je em previše em nerealno.