Šta je novo?

Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

Evo još par slika sa Koridora 11. Da bih se nadovezao na svoj prethodni post, obeležio sam prvo mesto slikanja(vidi slike unazad nekoliko postova) i ovo novo od subote. Slikano je na putu Lajkovac-Valjevo u smeru ka Valjevu. Vidimo nadvožnjak iznad puta Lajkovac-Valjevo i stubove za petlju Lajkovac. Na toj petlji se radi, ali ne nekim preteranim elanom. Gledano na slike, levo će biti petlja Lajkovac i nedaleko odatle most preko Kolubare(čija gradnja koliko znam nije ni počela).

Capture-1.jpg

prva-1.jpg

druga-1.jpg

treca-1.jpg

cetvrta.jpg
 
MilisaV":3h8c6wpp je napisao(la):
pohvale za tebe i minus za putare i ministarstvo.

Biće da je minus za ministarstva. Još jedan izborni projekat prethodne garniture, kao i aerodrom Morava. Putarima je kasnila isplata i pored ugovora o plaćanju posle 30 meseci, plus nerešena eksproprijacija, pa pucanje Nibens-a.

Ugovorom za deonicu UB-Lajkovac predviđeno je bilo plaćanje 20% po ispostavljenoj situaciji, a ostalo za 30 meseci.
 
politika.rs ИНТЕРВЈУ: ДМИТАР ЂУРОВИЋ, директор „Коридора Србије”

Стране компаније које убудуће буду градиле аутопутеве у Србији послове ће морати да поделе са домаћим фирмама, док ће цене са којима буду конкурисале моћи да одступе само десет одсто од пројектованих. Ови услови ће бити уписани у сваки следећи тендер који буду расписивали „Коридори Србије”, најављује Дмитар Ђуровић, директор овог јавног предузећа.

Може ли држава да се избори да домаће фирме буду главни извођачи, а не само подизвођачи?

Озбиљан проблем за наше фирме су банкарске гаранције. За посао у вредности од 40 милиона евра, оне износе око осам милиона евра и ниједна наша фирма, чак и оне најјаче, не могу да их обезбеде. Једино што смо могли да урадимо јесте да у тендерске услове уградимо услов да убудуће најмање 50 одсто посла припадне српским фирмама.

Како ћете спречити стране компаније да на тендерима конкуришу с нижим ценама од реалних?

Дампинг цене муче цео свет. На пример, један музеј у Берлину je уговорен на 80 милиона евра, а са девет месеци закашњења завршен je за 320 милиона евра. Предвидели смо једину могућност, коју нам закон дозвољава а то је да када нам неко понуди цену, која је много нижа од пројектоване вредности,

мора да образложи тендерској комисији како мисли да за 50 евра изгради нешто што реално кошта 100 евра. Уколико нам не документују одступања од предмера и предрачуна из пројекта, наћи ћемо начина да такву фирму искључимо из трке за посао.

Стране банке, поготово Светска банка, траже да буде изабрана искључиво најјефтинија понуда?

Показало се да најнижа цена на тендеру није најповољнија за нашу државу. Светској банци сам рекао да са таквим ставом директно наносе штету држави. Јер, када саберемо најјефтинију понуду, пробијање рокова и одштетне захтеве, крајња цена знатно премаши почетну.

„Алпина” је, на пример, на обилазници око Димитровграда, за један уговор, где је процењена вредност радова износила 33,3, победила са понудом од 17,3 милиона евра. Поднели су одштетни захтев на 33,6 милиона евра и тиме долазимо до цифре од 50,9 милиона евра.

„Алпина” тамо касни годину и по дана, али јој поред свега дајете додатни рок. Зашто?

Кашњење правдају незавршеном експропријацијом и непредвиђеним радовима. С пролећа су наставили радове, али са минималним капацитетима на деоници Суково – Димитровград, односно на мостовима преко река Нишаве и Јерме. То су правдали лошим временским условима и немогућношћу обављања земљаних радова. Сада када се побољшало време видећемо колико њихово оправдање стоји. Уколико овако наставе раскинућемо уговор.

Тражио сам предлог од Светске банке, како она види излазак из овог проблема. То исто сам тражио и од „Ептисе”, која је ангажована као надзорни орган.

Зашто до сада нисте раскинули уговор?

„Алпина” је поднела одштетни захтев од 74 милиона евра. Стручне службе морају да утврде колико је то оправдано. Да бисте некога избацили из посла морате да имате озбиљне повреде уговора. Они имају недовољан број разлога за одштетни захтев, али имају оправдање у временским условима.

Ако мене лично питате – мислим да је требало пресећи на самом почетку и одмах раскинути уговор.

Држава је имала из чега да се наплати. Могла је да их отера са градилишта, повуче гаранције и уведе друге извођаче.

Овај проблем је требало да буде решен пре 15 месеци али није првенствено због недовољне ангажованости надзорног органа, али и министарства за инфраструктуру и бившег руководства „Коридора”.

Одговара ли ико за то?

Држава мора да прихвати одговорност за оно што су њени пропусти. Било да је реч о лошим пројектима, кашњењу са експропријацијом и свим оним што може да успори извођаче да у планираном року заврше уговорен посао.

У досадашњем раду надзорна функција је постојала, али без правовремене реакције и документованог приступа. Појачали смо надзор који ће од сада кроз дневне извештаје и снимке са терена константно пратити динамику извођења радова. Снимљени материјал се чува у нашој архиви као доказ, у случају спорова око евентуалних одштетних захтева,

али мислим да је основни проблем лош приступ пројектима. Пројектантима се даје мало времена. Они направе грешке, државна ревизиона комисија укаже на њих, али дозволе су већ издате и радови су почели.

Зато смо направили тим од пет пројектаната из „Коридора Србије”. Они су на деоницама које се тренутно граде. Иду испред извођача, контролишу пројекте и на лицу места исправљају грешке. Наравно, то се ради у сарадњи са ЦИП-ом и Институтом за путеве, који су радили и потписали пројекте.

Зашто су у Србији најскупљи аутопутеви? Како објашњавате да километар аутопута од Љига до Чачка кошта седам милиона евра, исто колико и од Загреба до Далмације?

Основно мерило за одређивање цене је предмер и предрачун. За мене је то једино меродавно. Не могу да дајем паушалне оцене, можда неко други може, али ја стварно не могу.

У Брђанима код Чачка имате тунел од 455 метара. На излазу из тунела имате мост са благим луком улево који се ослања на две планине и корито реке. Дужина тог моста је око 400 метара. Значи, на том делу километар пута неће бити седам милиона него 12,5 милиона евра. Када имате деоницу, мост , тунел , мост као што је случај овде цена је вишеструко већа. На њој имамо 78 мостова и измештање корита реке. Азербејџанци су испред рокова и морам да их наведем као изузетно пословне и прецизне. Без обзира колико сам у почетку био скептичан, показали су се као изузетно добри радници.

Компанија „Азвирт” је дошла до дела на коме неће бити завршена експропријација. Она ће бити решена у току од три месеца. Да не би губили време узели су под закуп земљу од сељака на период од шест месеци док решења не постану правоснажна.

--------------------------------------------------------------------------

Зашто са Кинезима још није потписан уговор?

Кашњење је искључиво техничке природе. Имали смо 17 ставки које је требало усагласити као што је питање царина, ПДВ, ангажовање српских подизвођача, динамике извођења радова, врсте и висине банкарских гаранција, неке грешке из пројеката. Боље да зауставимо потписивање уговора и три месеца док све не буде прецизно дефинисано јер нам касније те ствари праве велике проблеме и вишемилионске штете за државу.

Маријана Авакумовић
објављено: 06.05.2013.
 
direktor":w3d5qe4s je napisao(la):
politika.rs ИНТЕРВЈУ: ДМИТАР ЂУРОВИЋ, директор „Коридора Србије”


Зашто су у Србији најскупљи аутопутеви? Како објашњавате да километар аутопута од Љига до Чачка кошта седам милиона евра, исто колико и од Загреба до Далмације?

Основно мерило за одређивање цене је предмер и предрачун. За мене је то једино меродавно. Не могу да дајем паушалне оцене, можда неко други може, али ја стварно не могу.

У Брђанима код Чачка имате тунел од 455 метара. На излазу из тунела имате мост са благим луком улево који се ослања на две планине и корито реке. Дужина тог моста је око 400 метара. Значи, на том делу километар пута неће бити седам милиона него 12,5 милиона евра. Када имате деоницу, мост , тунел , мост као што је случај овде цена је вишеструко већа....

Kakva nebulozna objasnjenja za lopovluk!!! :x

Na A1 od Zagreba ka Dalmaciji imate tunel Mala Kapela, 2 cevi različitih dužina,
jedna je duga 5 780 metara a druga 5 821 metar,
tunel Brinje digacak 1540 metara,
tunel Sveti Rok dugačak 5 679 m, odnosno 5 670 m
i vise `manjih` tunela...

Most `Maslenica` sa svojih 377m
Most `Krka` duzine nepunih 400m

Vijadukt `Dreznik` digacak citavih 2485 metara !!!


Азербејџанци су испред рокова и морам да их наведем као изузетно пословне и прецизне. Без обзира колико сам у почетку био скептичан, показали су се као изузетно добри радници.

ON je bio skeptican !?


Компанија „Азвирт” је дошла до дела на коме неће бити завршена експропријација. Она ће бити решена у току од три месеца. Да не би губили време узели су под закуп земљу од сељака на период од шест месеци док решења не постану правоснажна.
.

I ? ko ce za to da odgovara sto nije zavrsena ekproprijacija??? :bash:
 
bio bi fazon da za 6 meseci ovi završe radove na njivama, a seljacima se ne uradi eksproprijacija.


tada bi seljaci imali autoput na svojoj njivi.
 
Mom drugu je Dmitar kasnio sa izgradnjom stana 3 godine a ja sam bio skeptičan da će ga uopšte i dobiti :)
 
Kinezi grade deo Koridora 11

U Vladi Srbije danas je sa kineskom kompanijom Šendong haj-spid grup potpisan ugovor ugovor o izgradnji dve deonice autoputa na Koridoru 11, ukupne dužine 50,23 kilometra, vredan 334 miliona dolara.

Velika kineska kompanija, poznata po izgradnji najvećeg mosta na svetu, dugog 42 kilometra, gradiće deonice autoputa od Obrenovca do Uba, dužine 26,23 kilometra i od Lajkovca do Ljiga, dužine 24 kilometra, a rok za završetak radova je 38 meseci.

Ministar građevina i urbanizma u Vladi Srbije Velimir Ilić rekao je da Šendong haj-spid grup zainteresovana i za koncesiju za izgradnju dela autoputa od Obrenovca do Beograda.

Ilić je objasnio da se deonice od Obrenovca do Preljine grade sredstvima iz kredita koje je podigla Vlada Srbije, a da će, potom, ostali delovi autoputa na Koridoru 11 biti građeni koncesijama, od prihoda od putarina, i za to je zainteresovano više kompanija.
44516404.jpg



Prema rečima Ilića, vrednost koncesija Obrenovac-Beograd i Preljina-Požega je oko 600 miliona dolara, a u Vladi se nadaju da če i one biti završene u roku, kao i deonica Ljig-Preljina, koju radi kompanija iz Azerbejdžana.

Nismo mnogo pričali, radili smo potrebne projekte i studije, otklonili probleme sa bankom koji su se pojavili i našli zajedničko rešenje, objasnio je Ilić, konstatujući da je sve što je učinjeno na tom projektu urađeno "šampionski".

Direktor javnog preduzeća Koridori Srbije Dmitar Đurović, koji je potpisao ugovor sa kineskom kompanijom, rekao je da će na izgradnji autoputa na te dve deonice biti zastupljeno najmanje 40 odsto firmi iz Srbije.

On je ukazao da su za šest meseci rešeni problemi sa eksproprijacijom zemljišta na skoro svim deonicama budućeg autoputa i da ostaje da se urade još samo na području Obrenovca, što treba da bude završeno za tri do šest meseci.

Zamenik generalnog direktora Šendong haj-spid grup Lin Vei istakao je da se nada da će ta kompanija u Srbiji nastaviti da razvija saradnju u oblasti infrastrukture i da je ovaj ugovor "kamen temeljac za to".

On je potvrdio da je ta kompanija posebno zainteresovana za koncesiju za izgradnju deonice od Beograda do Obrenovca.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... oridora-11
 
laki72":33fmz9s2 je napisao(la):
shumar":33fmz9s2 je napisao(la):
Ovi u Ruandi nisu normalni. :D


kakva sad Ruanda? :shock:

Interna fora, ponekad se zaboravim. Izvinjavam se na ofu.




Prema rečima Ilića, vrednost koncesija Obrenovac-Beograd i Preljina-Požega je oko 600 miliona dolara, a u Vladi se nadaju da če i one biti završene u roku, kao i deonica Ljig-Preljina, koju radi kompanija iz Azerbejdžana.


Nadam se da će obe ove deonice istovremeno ići na koncesiju. U suprotnom teško će se naći neki koncesionar za Preljina - Požega, obzirom da je to skupa deonica a budući promet upitan.
 
Nisam mogao nigde da nadjem podatak. Da li postoji konacan plan trase od Pozege pa do Crne Gore?
 
Postoji,

požega-arilje-ivanjica-raška-boljare

od požege dalje će ići kako je naš bivši predsednik rekao motor vej, iliti u prevod na naš put rezervisan za saobraćaj motornih vozila.
 
Hvala na odgovoru :kk:
A da li je istina da ce se sada graditi do Pozege, a dalje tek kada i Crnogorci krenu sa gradnjom?
 
jedino izvesno što se gradi je deonica ljig-preljina, i ub-lajkovac koja se gradi cca 5 godina i koja se nije makla dalje od nekih pripremnih radova i par mostića.

sad kao što si mogao da pročitaš iznad potpisan je ugovor sa kinezima za još dve deonice i to obrenovac-ub i lajkovac-ljig.... pošto si kinezi ozbiljni ljudi verujem da će kao i u slučaju mosta.

a što se tiče deonice preljina-požega po pričama iz novina izvesno je da bi uskoro trebalo i to da se potpiše.


a od požega pa dalje pitanje je da li će ikada to biti,
 
MilisaV":1eslt1zn je napisao(la):
Postoji,

požega-arilje-ivanjica-raška-boljare

od požege dalje će ići kako je naš bivši predsednik rekao motor vej, iliti u prevod na naš put rezervisan za saobraćaj motornih vozila.

Gde nađe da će kroz Rašku?! Da bi iz Ivanjice prošao do Raške morali bi neku tunelčinu da kopaju kroz Goliju :)
Požega- Arilje- Ivanjica pa preko Peštera (blizu Sjenice) do Baljara
 
Manjan":1tb5lfw9 je napisao(la):
MilisaV":1tb5lfw9 je napisao(la):
Postoji,

požega-arilje-ivanjica-raška-boljare

od požege dalje će ići kako je naš bivši predsednik rekao motor vej, iliti u prevod na naš put rezervisan za saobraćaj motornih vozila.

Gde nađe da će kroz Rašku?! Da bi iz Ivanjice prošao do Raške morali bi neku tunelčinu da kopaju kroz Goliju :)
Požega- Arilje- Ivanjica pa preko Peštera (blizu Sjenice) do Baljara


moja greška.
 
Ladno ce da odrade eksproprijaciju a onda ce da grade tamo gdje treba suprotnom obalom samo da mi je znati ko forsira tu ludost
 
vucko":3l9ay3vd je napisao(la):
Pocela je ekspropriacija na najjuznijem delu opstine Obrenovac

....

...

Na osnovu izgovorenog u prilogu I prostornog plana opstine obrenovac forsira se ideja levom stranom save sa sve mostom preko Save.

forsira se da bi se namirili tajkuni.
Nije to nista novo. Em ce im biti isplacena lova, em ce sigurno deo zemljista prenameniti iz poljoprivrednog, sto ce mu povecati atraktivnost. :notok:
Ovoj zemlji je potrebna katarza inace propadosmo
 
Na deonici azerbehdzanaca nije izvrsena eksproprijacija, iako azerbejdžanci uveliko ušli u zemlju i rade i plaćaju zakupninu na 6 meseci.


Tamo gde su vlqsnici zemlje tajkuni, tu eksproprijacija ide i pre projekta. A što je najgore verovatno i neće proći tuda auto put nwgo drugom obalom i onda će vratiti tajkunima zemlju zato što je nisu priveli nameni.

Послато са GT-N7100 користећи Тапаток 2
 
Vrh