Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Ministar spoljnih poslova Srbije i ministar za ekonomski razvoj Azerbejdžana Šahin Mustafajev potpisali su danas u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu, Sporazum o zajmu te zemlje za izgradnju deonice Koridora 11, od Ljiga do Preljine u vrednosti od 300 miliona evra.
(Tanjug)
Jeremić je, posle potpisivanja sporazuma, istakao da je učinjen značajan korak u pravcu čvršćeg ekonomskog povezivanja Srbije i Azerbejdžana
“Pre nekoliko meseci počeli smo razgovore o izgradnji autoputa, i danas je potpisan ugovor", rekao je šef srpske diplomatije koji je zajedno sa Mustafajevom kopredsednik Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana.
Jeremić je u izjavi Tanjugu precizirao da je azerbejdžanska vlada odvojila značajna sredstva iz svojih državnih fondova pod uslovima koji su, kako je naglasio, daleko bolji od tržišnih.
"Gradićemo zajedno autoput od Ljiga do Preljine. Radovi praktično mogu da počnu odmah, sva sredstva su obezbeđena i kada taj autoput bude izgrađen, od Ljiga do Preljine moći će da se dođe za manje od pola sata", naveo je on.
Prema rečima Jeremića, radi se o velikom projektu, koji podrazumeva izgradnju 60 mostova, pet tunela i predstavlja značajno ulaganje u infrastrukturu Srbije.
"Mnogi su u prethodnim mesecima sa jednom vrstom potcenjivanja gledali na ekonomsko povezivanje Srbije i Azerbejdžana, međutim, danas imamo konkretan projekat i njegovo otpočinjanje je, praktično, odmah", naglasio je Jeremić.
On je ukazao da je tokom posete bilo reči i o seriji drugih važnih projekata, a Azerbejdžan je izuzetno zainteresovan za ulaganje u poljoprivredu, saradnju u oblasti farmaceutske industrije, i mnogim drugim zajedničkim projektima od obostranog interesa.
Azerbejdžanska vlada obezbedila je kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji autoputa biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme.
Sporazum o kreditu je okvirno dogovoren na zasedanju Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Beogradu u novembru prošle godine.
Bliža saradnja Srbije i Azerbejdžana počela je političkim približavanjem jer je obema zemljama ugrožena teritorijalna celovitost, Srbiji na području Kosova i Metohije, a Azerbejdžanu u Nagorno Karabahu.
Pružajući međusobnu političku podršku po tim pitanjima u međunarodnim organizacijama, dve zemlje stvorile su odnos poverenja koji sada rezultira saradnjom i u drugim oblastima.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev boravio je u poseti Srbiji u junu prošle godine i tom prilikom potpisano je 12 sporazuma o saradnji dve zemlje u različitim oblastima – vanrednim situacijama, podsticanju investicija, kulturi, sportu, poljoprivredi.
Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je u maju 2010. godine boravio u poseti Azerbejdžanu.
(Tanjug)
http://www.mondo.rs/s232729/Info/Ekonomija/Jeremic_potpisao_zajam_za_Koridor_11.html
(Tanjug)
Jeremić je, posle potpisivanja sporazuma, istakao da je učinjen značajan korak u pravcu čvršćeg ekonomskog povezivanja Srbije i Azerbejdžana
“Pre nekoliko meseci počeli smo razgovore o izgradnji autoputa, i danas je potpisan ugovor", rekao je šef srpske diplomatije koji je zajedno sa Mustafajevom kopredsednik Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana.
Jeremić je u izjavi Tanjugu precizirao da je azerbejdžanska vlada odvojila značajna sredstva iz svojih državnih fondova pod uslovima koji su, kako je naglasio, daleko bolji od tržišnih.
"Gradićemo zajedno autoput od Ljiga do Preljine. Radovi praktično mogu da počnu odmah, sva sredstva su obezbeđena i kada taj autoput bude izgrađen, od Ljiga do Preljine moći će da se dođe za manje od pola sata", naveo je on.
Prema rečima Jeremića, radi se o velikom projektu, koji podrazumeva izgradnju 60 mostova, pet tunela i predstavlja značajno ulaganje u infrastrukturu Srbije.
"Mnogi su u prethodnim mesecima sa jednom vrstom potcenjivanja gledali na ekonomsko povezivanje Srbije i Azerbejdžana, međutim, danas imamo konkretan projekat i njegovo otpočinjanje je, praktično, odmah", naglasio je Jeremić.
On je ukazao da je tokom posete bilo reči i o seriji drugih važnih projekata, a Azerbejdžan je izuzetno zainteresovan za ulaganje u poljoprivredu, saradnju u oblasti farmaceutske industrije, i mnogim drugim zajedničkim projektima od obostranog interesa.
Azerbejdžanska vlada obezbedila je kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji autoputa biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme.
Sporazum o kreditu je okvirno dogovoren na zasedanju Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Beogradu u novembru prošle godine.
Bliža saradnja Srbije i Azerbejdžana počela je političkim približavanjem jer je obema zemljama ugrožena teritorijalna celovitost, Srbiji na području Kosova i Metohije, a Azerbejdžanu u Nagorno Karabahu.
Pružajući međusobnu političku podršku po tim pitanjima u međunarodnim organizacijama, dve zemlje stvorile su odnos poverenja koji sada rezultira saradnjom i u drugim oblastima.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev boravio je u poseti Srbiji u junu prošle godine i tom prilikom potpisano je 12 sporazuma o saradnji dve zemlje u različitim oblastima – vanrednim situacijama, podsticanju investicija, kulturi, sportu, poljoprivredi.
Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je u maju 2010. godine boravio u poseti Azerbejdžanu.
(Tanjug)
http://www.mondo.rs/s232729/Info/Ekonomija/Jeremic_potpisao_zajam_za_Koridor_11.html
@myback
Postoji.
Zamoliću @kartografa da postuje projekat. Još se sećam njegovog prvog posta, kada je postavio taj projekat uz rečenicu tipa: Dugo pratim forum, ali neću sa praznim rukama da dolazim.....
E tako se dolazi na forum u velikom stilu i na velika vrata.
Postoji.
Zamoliću @kartografa da postuje projekat. Još se sećam njegovog prvog posta, kada je postavio taj projekat uz rečenicu tipa: Dugo pratim forum, ali neću sa praznim rukama da dolazim.....
E tako se dolazi na forum u velikom stilu i na velika vrata.
Izvolimyback":6f0qq4jv je napisao(la):
http://beobuild.rs/visuals/data/media/10/080623-Beograd_Pozega-MP-01.png
Treba napomenuti da je na ovoj mapi prikazana deonica preko Umke! A još nije odlučeno da li će put tuda ići (preskupa sanacija klizišta i izmeštanje toka Save) ili će krenuti od Novog Beograda pa preći reku preko potpuno novog mosta kod Obrenovca i dalje. Ostali deo trase je dobro prikazan.
Kartograf
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 20.03.2008.
- Poruke
- 1.740
- Pohvaljen
- 1.281
GOJE":oarygnos je napisao(la):
Thx Goje
Mislim da mi ne valja batajnicka petlja na tom projektu, tada je vazilo neko drugo resenje. Moracu da nadjem negde i planiranu trasu od Pozege do granice sa CG, da i to ucrtam.
Brazil hoće na Koridor 11
Kompanije iz Brazila zainteresovane su za ulaganje od 300 miliona evra u infrastrukturu, pre svega, Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, izgradnju tunela i podzemnih objekata.
Brazil je spreman da u Srbiju uloži 300 miliona evra iz svoje razvojne banke i to u infrastrukturne projekte, objavljeno je na sastanku privredne delegacije te zemlje sa ministrom za infrastrukturu i energetiku Milutinom Mrkonjićem održanom u Beogradu.
Brazilci su, pre svega, zainteresovani za Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, kao i izgradnju tunela i podzemnih objekata.
Na sastanku kod ministra Mrkonjića učestvovali su, između ostalih, ambasador Brazila u Beogradu Aleksander Ador Neto i Remo Bruneli Filho, predsednik kompanije "Zagora" za Evropu, treće najveće brazilske građevinske korporacije sa godišnjim prometom od 10 milijardi evra.
Predstavnici "Zagore" su rekli da su zainteresovani za saradnju sa Srbijom, konkretno za izgradnju puteva, mostova, rekonstrukciju železničkih pruga, aerodroma, metroa, železničkih stanica, hidro i termo centrala, kao i projekte resornog ministarstva.
Brazilski ambasador rekao je da je zadovoljan što je jedna od najvećih građevinskih brazilskih kompanija, koja posluje u više od 30 zemalja sveta, zainteresovana za ulaganja u Srbiju.
Ador Neto je ukazao da je predsednik "Zagore" došao u posetu Beogradu kako bi dobio ideje za projekte za unaprećenje infrastrukture i transporta, za koje je Srbija zainteresovana.
On je istakao da je nastojanje i da se Nacionalna razvojna banka Brazila uključi u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji, dodajući da dve zemlje imaju prijateljske odnose i mnogo sličnosti.
Ador Neto je zaključio da je sada vreme za unapređenje svih vidova saradnje Srbije i Brazila.
Brazilska privredna delegacija je tokom trodnevne posete imala sastanke sa predstavnicima Železnica Srbije, Puteva Srbije, Koridora Srbije, Direkcije za unutrašnje plovne puteve "Plovput".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1041458/Brazil+hoće+na+Koridor+11.html
Kompanije iz Brazila zainteresovane su za ulaganje od 300 miliona evra u infrastrukturu, pre svega, Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, izgradnju tunela i podzemnih objekata.
Brazil je spreman da u Srbiju uloži 300 miliona evra iz svoje razvojne banke i to u infrastrukturne projekte, objavljeno je na sastanku privredne delegacije te zemlje sa ministrom za infrastrukturu i energetiku Milutinom Mrkonjićem održanom u Beogradu.
Brazilci su, pre svega, zainteresovani za Koridor 11, završetak beogradskog železničkog čvora, kao i izgradnju tunela i podzemnih objekata.
Na sastanku kod ministra Mrkonjića učestvovali su, između ostalih, ambasador Brazila u Beogradu Aleksander Ador Neto i Remo Bruneli Filho, predsednik kompanije "Zagora" za Evropu, treće najveće brazilske građevinske korporacije sa godišnjim prometom od 10 milijardi evra.
Predstavnici "Zagore" su rekli da su zainteresovani za saradnju sa Srbijom, konkretno za izgradnju puteva, mostova, rekonstrukciju železničkih pruga, aerodroma, metroa, železničkih stanica, hidro i termo centrala, kao i projekte resornog ministarstva.
Brazilski ambasador rekao je da je zadovoljan što je jedna od najvećih građevinskih brazilskih kompanija, koja posluje u više od 30 zemalja sveta, zainteresovana za ulaganja u Srbiju.
Ador Neto je ukazao da je predsednik "Zagore" došao u posetu Beogradu kako bi dobio ideje za projekte za unaprećenje infrastrukture i transporta, za koje je Srbija zainteresovana.
On je istakao da je nastojanje i da se Nacionalna razvojna banka Brazila uključi u realizaciju infrastrukturnih projekata u Srbiji, dodajući da dve zemlje imaju prijateljske odnose i mnogo sličnosti.
Ador Neto je zaključio da je sada vreme za unapređenje svih vidova saradnje Srbije i Brazila.
Brazilska privredna delegacija je tokom trodnevne posete imala sastanke sa predstavnicima Železnica Srbije, Puteva Srbije, Koridora Srbije, Direkcije za unutrašnje plovne puteve "Plovput".
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1041458/Brazil+hoće+na+Koridor+11.html
Postavio sam sliku (malo sam je kompresovao radi uploda) ovog auto puta, ali je malo starija (nema sremske varijante). Mislim da je ova "šumadijska" varijanta bolja, ali ko će ga znati. Zašto i za ovu šumadijsku varijantu mora trasa da ide pored save, neka ide južnije od save da se izbegnu klizišta?
Uploaded with ImageShack.us
varos kapija
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 04.10.2007.
- Poruke
- 1.427
- Pohvaljen
- 2.374
Na mapi stoji i "Titovo Uzice"
Nick Slaughter
Intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.07.2009.
- Poruke
- 416
- Pohvaljen
- 163
A posle Požege???!
Da li se nastavlja, ili je to kraj autoputa???!
Da li se nastavlja, ili je to kraj autoputa???!
спомињана јесте, али никада није отишла даље од просторног плана. чак нисам ни сигуран 100% у просторни план за пут преко Пештера. за варијанту преко Голије знам јер сам имао прилику да мало студирам тај просторни план
zar niko da prokomentariše tadić šta je rekao..
intervju na b92.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=20&nav_id=592684
zanimljivi delovi.
zanimljivo je da smo mi ovde na bb već pričali o tome da možda nije potreban auto put ka ovom delu nego put rezervisan za motorna vozila (aka motor vej po tadiću)
to ne mora da bude loša stvar naravno ako sve raskrsnice budu denivelisane a ne da bude kao što je put ka umci sa raskrsnicom u nivou sa semaforom.
vozio sam u sloveniji jednim ovakvim putem i mogu da kažem da praktične razlike između ovakvog puta i pravog auto puta veoma mala. glavna razlika je bila u nedostatku zaustavne trake (koju i ovako ne koristimo) i ograničenja brzine 110km/h koje je u sloveniji retko ko poštovao (inače na auto putu je 130km/h)
inače ova izjava auto put tipa motor vej je toliko komična da ide u potpis.
intervju na b92.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=03&dd=20&nav_id=592684
zanimljivi delovi.
zanimljivo je da smo mi ovde na bb već pričali o tome da možda nije potreban auto put ka ovom delu nego put rezervisan za motorna vozila (aka motor vej po tadiću)
to ne mora da bude loša stvar naravno ako sve raskrsnice budu denivelisane a ne da bude kao što je put ka umci sa raskrsnicom u nivou sa semaforom.
vozio sam u sloveniji jednim ovakvim putem i mogu da kažem da praktične razlike između ovakvog puta i pravog auto puta veoma mala. glavna razlika je bila u nedostatku zaustavne trake (koju i ovako ne koristimo) i ograničenja brzine 110km/h koje je u sloveniji retko ko poštovao (inače na auto putu je 130km/h)
inače ova izjava auto put tipa motor vej je toliko komična da ide u potpis.
A što je to toliko skuplje izgraditi zaustavne trake širine 2,5m, kad se tobož sve ostalo odmah gradi?
Ako ikad budu pravili taj "motor vej", bojim se da će ga ostaviti sa semaforima i raskrsnicama + ograničenje 100km/h. Pa mi smo jedan sličan put 30 godina zvali "autoput", a semafor stajao na sred Temerinske petlje.
Ako ikad budu pravili taj "motor vej", bojim se da će ga ostaviti sa semaforima i raskrsnicama + ograničenje 100km/h. Pa mi smo jedan sličan put 30 godina zvali "autoput", a semafor stajao na sred Temerinske petlje.
mekbejn
Advanced
Kao što je već ovde pominjano, nije važna samo maksimalna brzina, važna je prosečna. Trenutno, BG - Prijepolje meni treba oko 5 sati što znači prosečna brzina ispod 60 km/h.
Ako bi ovde bila maks brzina 100 km/h (što je sasvim korektno) a put bio denivelisan (ili sa makar po nekim kružnim tokom umesto semafora) prosečna brzina bi mogla da ide debelo preko 80 km/h što je ogromna razlika (+ bi put bio daleko bezbedniji, pod uslovom da se fizički odvoje trake, što verujem da hoće)
Ako bi ovde bila maks brzina 100 km/h (što je sasvim korektno) a put bio denivelisan (ili sa makar po nekim kružnim tokom umesto semafora) prosečna brzina bi mogla da ide debelo preko 80 km/h što je ogromna razlika (+ bi put bio daleko bezbedniji, pod uslovom da se fizički odvoje trake, što verujem da hoće)