Sve je ovo tragikomicno. Umesto da se skupe pare i izgradi normalan autoput oni ce sada da pocnu da prave neko polu resenje jer su boze moj izbori za koji mesec a onda ce eventualno kroz 56324562 godina da dograde zaustavne trake. Tadicu sedi jedan - odavno. Mislim da me ove baljezgarije pred izbore vise nerviraju nego njihov nerad tokom celog mandata.
Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)
- Začetnik teme vucko
- Datum pokretanja
Meni je najzanimljiviji deo ovo:
Tadić je nakon obilaska porodičnog preduzeća za proizvodnju sportske opreme "Miteks" u Arilju rekao da će taj put biti završen za dve, dve i po godine i da će grad Arilje približiti svim evropskim koridorima i omogućiti razvoj proizvodnje u tom kraju.
Za godinu više od toga nisu uspeli da urade "motorvej" od Batočine do Kragujevca na koji su se obavezali sporazumom s Fijatom, a koji je 5 puta kraći od ovog što najavljuju za Lučane, što treba da krene u izgradnju za nedelju dve dana (po istoj izjavi) a nema ni tendera ni kompletne dokumentacije za ceo projekat..
Tadić je nakon obilaska porodičnog preduzeća za proizvodnju sportske opreme "Miteks" u Arilju rekao da će taj put biti završen za dve, dve i po godine i da će grad Arilje približiti svim evropskim koridorima i omogućiti razvoj proizvodnje u tom kraju.
Za godinu više od toga nisu uspeli da urade "motorvej" od Batočine do Kragujevca na koji su se obavezali sporazumom s Fijatom, a koji je 5 puta kraći od ovog što najavljuju za Lučane, što treba da krene u izgradnju za nedelju dve dana (po istoj izjavi) a nema ni tendera ni kompletne dokumentacije za ceo projekat..
@medjutim
kažu u koridorima da je projekat od ljiga do preljine gotov, kao i da se već radi eksproprijacija.
elem još sam zaboravio da prokomentarišem da je tadići rekao da će put da počne da se gradi za dve tri nedelje.
ono što je istina je da se taj put već gradi i to ako mogu da primetim već 3-4 godine dragi tadiću. deonica ub - lajkovac cirka 20 km.
i što je najgore ni ovo nije gotovo i ko zna kad će. i sad pošto ovo ne mogu da završe on priča o 150 km za 2 godine....
tadiću sedi jedan.
kažu u koridorima da je projekat od ljiga do preljine gotov, kao i da se već radi eksproprijacija.
elem još sam zaboravio da prokomentarišem da je tadići rekao da će put da počne da se gradi za dve tri nedelje.
ono što je istina je da se taj put već gradi i to ako mogu da primetim već 3-4 godine dragi tadiću. deonica ub - lajkovac cirka 20 km.
i što je najgore ni ovo nije gotovo i ko zna kad će. i sad pošto ovo ne mogu da završe on priča o 150 km za 2 godine....
tadiću sedi jedan.
Milisave, ima od Ljiga do Preljine, ali za autoput koji bi trebalo da bude gotov za par godina bi makar moralo da se zna kuda će do Ljiga.
A mi ne znamo zvanično ni s koje strane Save će da ide, a kamoli detalje.
A ne znamo ni kako će da dođe od Preljine do Lučana..
A mi ne znamo zvanično ni s koje strane Save će da ide, a kamoli detalje.
A ne znamo ni kako će da dođe od Preljine do Lučana..
slažem se. ako dočekamo kraj ovog auto puta do sledećih izbora bićemo srećni.
nego auto put će ići levom stranom. to je rekao direktor koridora.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=28&nav_id=586466
nego auto put će ići levom stranom. to je rekao direktor koridora.
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=02&dd=28&nav_id=586466
hm, nešto sam ja pomešao geografiju zapadne Srbije, mislio sam da su Lučani dalje od autoputa 
elem, ako već prave sve ovo, čudi me da nisu pogurali obilaznicu oko Čačka kao jedan od primarnih delova. Postoji i sad nazovi obilaznica, ali je načičkana semaforima, i često je skoro brže proći kroz grad..
elem, ako već prave sve ovo, čudi me da nisu pogurali obilaznicu oko Čačka kao jedan od primarnih delova. Postoji i sad nazovi obilaznica, ali je načičkana semaforima, i često je skoro brže proći kroz grad..
Iz vesti Tadićevog boravka u Arilju nije jasno da li je predviđen moto-put na deonici Ljig-Preljina, ili samo na kasnijem nastavku tog puta preko Arilja i Peštera....
U svakom slučaju evo slike tek izgrađenog moto-puta na deonici Batočina Kragujevac:
U suštini značajna razlika u odnosu na autoput nije samo nedostatak zaustavne trake, nego i mnogo uže razdelno ostrvo i koridor sa strane. Mislim da je ukupna širina koridora za eksproprijaciju kod punog profila autoputa oko40 metara, a kod moto-puta možda čak 20-25 metara. Tako da su uštede i u građevinskom materijalu, vremenu, ali i sredstvima za eksproprijaciju. To nije mali iznos kad se sve sabere. Sa druge strane sva ukrštanja su denivelisana, pa je prosečna brzina putovanja pristojna.
U svakom slučaju evo slike tek izgrađenog moto-puta na deonici Batočina Kragujevac:
U suštini značajna razlika u odnosu na autoput nije samo nedostatak zaustavne trake, nego i mnogo uže razdelno ostrvo i koridor sa strane. Mislim da je ukupna širina koridora za eksproprijaciju kod punog profila autoputa oko40 metara, a kod moto-puta možda čak 20-25 metara. Tako da su uštede i u građevinskom materijalu, vremenu, ali i sredstvima za eksproprijaciju. To nije mali iznos kad se sve sabere. Sa druge strane sva ukrštanja su denivelisana, pa je prosečna brzina putovanja pristojna.
Тадић је причао о траси после Пожеге, према југу. До Пожеге је аутопут. Није само разлика у ширини пута, због мање брзине могући су мањи радијуси кривина, што значајно смањује цену. У Црној Гори нема шансе да северно од Подгорице буде стандардни аутопут, а интензитет саобраћаја јужно од Пожеге је недовољан, па би брзи пут са 100 км/х био сасвим довољан.
Arnorian":2pcudxya je napisao(la):
Takvo je i moje mišljenje, do Požege pun profil, jer ima dovoljno prometa, a nakon toka moto-put, mada nisam siguran da će zaista tako i biti. Doduše ako radovi kreću početkom aprila, ne verujem da ima vremena da se menja projekat po punom profilu.
edit: Pošto se u aprilu otvaraju radovi na deonici Ljig - Preljina, moguće je da pun profil bude do Preljine, a od Preljine, do Požege i kasnije dalje ka Pešteru moto-put.
Биће аутопут, тако је обележено и на овој мапи. Такоће и Прељина-Појате.
http://img820.imageshack.us/img820/1258/pregledstanjaoktobar201.jpg
Део од Прељине до Пожеге има сличан промет као неки делови трасе од Милановца до Лазаревца, даунгрејд са аутопута на брзи пут не би имао смисла.
http://img84.imageshack.us/img84/2630/intenzitetsaobracaja.jpg
http://img820.imageshack.us/img820/1258/pregledstanjaoktobar201.jpg
Део од Прељине до Пожеге има сличан промет као неки делови трасе од Милановца до Лазаревца, даунгрејд са аутопута на брзи пут не би имао смисла.
http://img84.imageshack.us/img84/2630/intenzitetsaobracaja.jpg
Na žalost mapa ne prikazuje realno stanje - primer izgrađeni poluautoput KG-Batočina, tako da apsolutno nije izvestan profil autoputa, sve dok nije gotov glavni projekat, ili ne počne izgradnja.
Takođe Deonica Preljina-Požega, pravi se kao potpuno nova, i preuzima veći deo tranzitnog saobraćaja, jer trenutno deonica južno od Čačka (industrijksa zona), uzima puno lokalnog saobraćaja. Mislim da kada se bude izgradila nova deonica severno od Čačka, preko pola saobraćaja će ostati na južnoj saobraćajnici.
Takođe Deonica Preljina-Požega, pravi se kao potpuno nova, i preuzima veći deo tranzitnog saobraćaja, jer trenutno deonica južno od Čačka (industrijksa zona), uzima puno lokalnog saobraćaja. Mislim da kada se bude izgradila nova deonica severno od Čačka, preko pola saobraćaja će ostati na južnoj saobraćajnici.
GOJE":b6mj7989 je napisao(la):
Upravo je eksproprijacija najveći trošak prilikom izgradnje jednog puta! Ušeda prilikom građevinskih radova nije toliko značajna (osim u brdovitim krajevima).
Naravno, prilikom projektovanja ne treba posmatrati sadašnje stanje već i gledati projekcije za budućnost. No ja sam siguran da od Arilja pa južno preko Peštera zaista nema preke potrebe za klasičnim auto-putem kolike bi se uštede, kako u novcu tako i u vremenu, dobile gradnjom moto-puta.
Naravno, krak moto-put-a je nasušno potreban ka Užicu, jer između Užica i Požege je haos, posebno u špicevima, odnosno sve do Zlatibora (u perspektivi).
Prosečna brzina je uvek najbitnija! A čak i da se gradi pun profil auto-puta po brdima i gudurama, posebno u Crnoj Gori, zbog radijusa krivina maksimalna brzina bi na pojedinim delovima bila sigurno mnogo manja od 120 km/h, možda čak i ispod 80 km/h na pojedinim mestima...
Zavisi od lokacije na kojoj se gradi autoput. Od "žice do žice" na autoputu ima oko 40 metara, ali tu je i zaštitni pojas, sa kojim je put širok možda i preko 100m. Na svakih nekoliko km na autoputu postoji odmorište ili petlja, koji zauzimaju dodatni prostor. U tunelima i na mostovima nema eksproprijacije. Računam da je po km autoputa potrebno eksproprisati 5 do 10 hektara zemlje.
Kao pravedna cijena zemljišta se obično uzima tekuća maksimalna tržišna cijena na lokaciji, uvećana za određeni procenat (obično oko 20%). U slučaju pasivnih krajeva, to je može biti i 1-2 evra po kvadratu, a na obilaznici Beograda i 20-30. U prvom slučaju valja dati 50 000 - 200 000, a u drugom 500 000 - 1 500 000 evra po kilometru.
Kao pravedna cijena zemljišta se obično uzima tekuća maksimalna tržišna cijena na lokaciji, uvećana za određeni procenat (obično oko 20%). U slučaju pasivnih krajeva, to je može biti i 1-2 evra po kvadratu, a na obilaznici Beograda i 20-30. U prvom slučaju valja dati 50 000 - 200 000, a u drugom 500 000 - 1 500 000 evra po kilometru.
Tačno, sve zavisi od mesta do mesta. Zato je možda bolje reći da grubo u ukupnoj cifri izgradnje nekog auto-puta eksproprijacija može da učestvuje minimum od 40% pa do vrtoglavih 70% u ukupnim troškovima gradnje!! Pa sad vi vidite kolike su to pare i koliko se može uštedeti a dobijaju se skoro potpuno isti efekti u saobraćajnom smislu!
Zbog svega toga moto-putevi su odlična alternativa tamo gde objektivno nema dovoljno saobraćaja da se opravda klasičan auto-put, kao i na mestima gde je gradnja klasičnog auto puta preskupa i previše zahtevna (brda i klisure). Gradnja moto-puta može čak i upola da bude jeftinija a efekti kojim se njime postižu na ukupnu brzinu i kapacitet saobraćaja su ogromni! I velika je šteta što se u našoj zemlji više ne razmišlja o njihovoj gradnji. Čak šta više ja sam ubeđen da većina nema ni pojma da ta kategorija puteva uopšte postoji!!
Zbog svega toga moto-putevi su odlična alternativa tamo gde objektivno nema dovoljno saobraćaja da se opravda klasičan auto-put, kao i na mestima gde je gradnja klasičnog auto puta preskupa i previše zahtevna (brda i klisure). Gradnja moto-puta može čak i upola da bude jeftinija a efekti kojim se njime postižu na ukupnu brzinu i kapacitet saobraćaja su ogromni! I velika je šteta što se u našoj zemlji više ne razmišlja o njihovoj gradnji. Čak šta više ja sam ubeđen da većina nema ni pojma da ta kategorija puteva uopšte postoji!!
vladimir79
Higher intermediate
Стручна белешка
Објекат: АУТОПУТ Е-763, БЕОГРАД - ЈУЖНИ ЈАДРАН,
ДЕОНИЦА: БЕОГРАД – ПОЖЕГА
Зашто десном а не левом обалом реке Саве!?
Завода за геотехнику
Института за путеве а.д.
Мр Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
ДИРЕКТОР ЗАВОДА ЗА ГЕОТЕХНИКУ
1 Детаљнији подаци о наведеној проблематици могу се наћи у Зборнику радова са Округлог стола „30 година студирања
и прокектовања аутопута Београд – јужни Јадран“, Врњачка бања, 27. новембар 2009. г.
Прилози: 1, 2, 3 и 4
– диспозиција варијанти аутопута,
– карактристични геотехнички пресек терена,
– примарна санациона мера,
– модел аутопута и регулациона грађевина, дуж десне обале Саве
Slike na http://www.highway.rs/download/Autoput E-763 Beograd - Pozega - STRUCNA BELESKA.pdf
Објекат: АУТОПУТ Е-763, БЕОГРАД - ЈУЖНИ ЈАДРАН,
ДЕОНИЦА: БЕОГРАД – ПОЖЕГА
Зашто десном а не левом обалом реке Саве!?
Идеја о изградњи аутопута Београд - Обреновац, десном обалом Саве и даље долином
Колубаре, најкраћим путем до Јужног Јадрана је стара више деценија. На овом правцу,
од Умке до Барича су се препречила стара клизишта „Умка“ и „Дубоко“. У протеклом
периоду (последњих 20 - 30 година), разматрано је више варијантних, пројектних решења
провођења аутопута: два моста на Сави са преласком на равничарску леву обалу,
делимично или потпуно измештање реке, обалом реке у ножици клизишта у
комбинацији насип – мост (по важећем ГУП-у из 1983. год.), модификованом
варијантом ГУП-а са тунелом у залеђу клизишта „Дубоко“, дугачки мост у зони
ножице клизишта, брдска варијанта и др. Коначна одлука о варијанти у зони
клизишта, тада, није донета, али је изграђен полуаутопут до насеља Умка. Током 2000.
године. Институт за путеве је урадио Генерални пројекат, а потом 2007. г. Идејни
пројекат, којим је решио (рационално а сигурно), проблем санације поменутих клизишта,
што је омогућило и трасирање аутопута, овим коридором.
Изградњом аутопута дуж десне обале Саве, деценијама неупотребљив терен, насеље
и инфраструктура у зони клизишта Умка и Дубоко би се санирало, што би даље
омогућило решавање услова урбанизације за неколико стотина кућа (односно, добило
би се преко 200 ha употребљивог грађевинског земљишта), затим даљи развој овог
инфраструктурног коридора, санирао пловни пут реке Саве, као и постојећи магистрални
пут М-19, Београд – Обреновац на потезу Умка – Дубоко, потом омогућила изградња
гасовода, система телекомуникација, електроводова и др.
Истичемо, да се израдом (пројектоване) регулационе грађевине (обалоутврде), као примарне
санационе мере дуж десне обале Саве и проширењем корита, дуж леве обале, више-
струко побољшавају сви хиодраулички параметри водотока и уклања основни
узрочник настанка и развоја процеса клижења. Овим санационим мерама се постижу
следећи ефекти: ширина воденог огледала се повећава са 200 на 450 m, површина
протицајног профила расте са 3000 на 5500 m2, брзина течења се смањује за дупло, тј. са
1,8 на 0,9 m/s, вучне силе се умањују за три пута са 7,5 на 2,5 N/m2 а транспортна
способност за суспендовани нанос се умањује шестоструко, тј. са 6000 на 1000 kg/s.
Напомињемо, да је ова траса унета (усвојена), и у важеће урбанистичке планове (Просторни
план подручја посебне намене инфраструктурног коридора, Београд – јужни Јадран,
деоница: Београд – Пожега „Сл. Гласник РС. бр. 37/2006 и Генерални урбанистички план
Београда до 2021. године).
На основу детаљних анализа свих релевантних чинилаца, поуздано се може тврдити да
ће износ индиректне економске користи, бити већи од директних, ако се аутопут гради
овом варијантом.
Са друге стране (евентуалном), изградњом аутопута дуж леве обале Саве, дошло би до
девастирања еколошки исправног терена, трајно би се уништило обрадиво земљиште,
угрозио деценијама грађен мелиорациони систем „Галовица“ у Бољевачком пољу. Без
обзира на предвиђене мере заштите – и даље би постојала опасност загађења
изворишта пијаће воде и будућег водопривредног објекта „Зидине“.
Иначе, ово извориште је по посебном пројекту, који је финансирао град Београд, послед-
њих десетак година, освежавано водом из реке Саве, да би се исто користило у наредних
10 - 20 година, као потенцијално извориште значајнијег капацитета.
Додајмо још, да у случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац,
санирање клизишта „Умка“ и „Дубоко“, које би се обавило независно од изгрдње аутопута,
изазвало би знатно веће трошкове од оних предвиђених у склопу изградње аутопута.
Поред тога, неопходно је остварити директну везу између обилазнице Београда и (путне)
мреже Новог Београда у дужини од око 7 km, што додатно оптерећује варијанту левом
обалом реке Саве.
У случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац, варијантом Обреновац
– Сурчин, за 66% саобраћајних токова (према транспортном моделу Београда), би се
повећала дужина путовања за 9,38 km. Ово би, због повећаних трошкова експлоатације и
трошкова времена путовања, у COST-BENEFIT анализи, учинило да је варијанта преко
Остружнице (десна обала Саве) повољнија чак и да је до 25% скупља од варијанте:
Остружница – Сурчин1.
И поред веома компетентних и јаких, искључиво стручних аргумената, све су гласније
жеље о преласку аутопута на „сремску“ страну. Сматрамо да би се овим преласком
пропустила историјска прилика, да се реше вишедецинијски проблеми изазвани
клизиштима „Умка“ и „Дубоко“. У супротном, град Београд, ће свакако, у будућности
морати да се суочи са свим овим проблемима и да их решава по истим или сличним
принципима (решењима) који су предложени Идејним пројектом провођења наведеног
аутопута, што треба, да имају у виду, сви они, који треба да доносу одговарајуће одлуке.
За пројектантско – истраживачки тимКолубаре, најкраћим путем до Јужног Јадрана је стара више деценија. На овом правцу,
од Умке до Барича су се препречила стара клизишта „Умка“ и „Дубоко“. У протеклом
периоду (последњих 20 - 30 година), разматрано је више варијантних, пројектних решења
провођења аутопута: два моста на Сави са преласком на равничарску леву обалу,
делимично или потпуно измештање реке, обалом реке у ножици клизишта у
комбинацији насип – мост (по важећем ГУП-у из 1983. год.), модификованом
варијантом ГУП-а са тунелом у залеђу клизишта „Дубоко“, дугачки мост у зони
ножице клизишта, брдска варијанта и др. Коначна одлука о варијанти у зони
клизишта, тада, није донета, али је изграђен полуаутопут до насеља Умка. Током 2000.
године. Институт за путеве је урадио Генерални пројекат, а потом 2007. г. Идејни
пројекат, којим је решио (рационално а сигурно), проблем санације поменутих клизишта,
што је омогућило и трасирање аутопута, овим коридором.
Изградњом аутопута дуж десне обале Саве, деценијама неупотребљив терен, насеље
и инфраструктура у зони клизишта Умка и Дубоко би се санирало, што би даље
омогућило решавање услова урбанизације за неколико стотина кућа (односно, добило
би се преко 200 ha употребљивог грађевинског земљишта), затим даљи развој овог
инфраструктурног коридора, санирао пловни пут реке Саве, као и постојећи магистрални
пут М-19, Београд – Обреновац на потезу Умка – Дубоко, потом омогућила изградња
гасовода, система телекомуникација, електроводова и др.
Истичемо, да се израдом (пројектоване) регулационе грађевине (обалоутврде), као примарне
санационе мере дуж десне обале Саве и проширењем корита, дуж леве обале, више-
струко побољшавају сви хиодраулички параметри водотока и уклања основни
узрочник настанка и развоја процеса клижења. Овим санационим мерама се постижу
следећи ефекти: ширина воденог огледала се повећава са 200 на 450 m, површина
протицајног профила расте са 3000 на 5500 m2, брзина течења се смањује за дупло, тј. са
1,8 на 0,9 m/s, вучне силе се умањују за три пута са 7,5 на 2,5 N/m2 а транспортна
способност за суспендовани нанос се умањује шестоструко, тј. са 6000 на 1000 kg/s.
Напомињемо, да је ова траса унета (усвојена), и у важеће урбанистичке планове (Просторни
план подручја посебне намене инфраструктурног коридора, Београд – јужни Јадран,
деоница: Београд – Пожега „Сл. Гласник РС. бр. 37/2006 и Генерални урбанистички план
Београда до 2021. године).
На основу детаљних анализа свих релевантних чинилаца, поуздано се може тврдити да
ће износ индиректне економске користи, бити већи од директних, ако се аутопут гради
овом варијантом.
Са друге стране (евентуалном), изградњом аутопута дуж леве обале Саве, дошло би до
девастирања еколошки исправног терена, трајно би се уништило обрадиво земљиште,
угрозио деценијама грађен мелиорациони систем „Галовица“ у Бољевачком пољу. Без
обзира на предвиђене мере заштите – и даље би постојала опасност загађења
изворишта пијаће воде и будућег водопривредног објекта „Зидине“.
Иначе, ово извориште је по посебном пројекту, који је финансирао град Београд, послед-
њих десетак година, освежавано водом из реке Саве, да би се исто користило у наредних
10 - 20 година, као потенцијално извориште значајнијег капацитета.
Додајмо још, да у случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац,
санирање клизишта „Умка“ и „Дубоко“, које би се обавило независно од изгрдње аутопута,
изазвало би знатно веће трошкове од оних предвиђених у склопу изградње аутопута.
Поред тога, неопходно је остварити директну везу између обилазнице Београда и (путне)
мреже Новог Београда у дужини од око 7 km, што додатно оптерећује варијанту левом
обалом реке Саве.
У случају промене варијанте на деоници: Остружница – Обреновац, варијантом Обреновац
– Сурчин, за 66% саобраћајних токова (према транспортном моделу Београда), би се
повећала дужина путовања за 9,38 km. Ово би, због повећаних трошкова експлоатације и
трошкова времена путовања, у COST-BENEFIT анализи, учинило да је варијанта преко
Остружнице (десна обала Саве) повољнија чак и да је до 25% скупља од варијанте:
Остружница – Сурчин1.
И поред веома компетентних и јаких, искључиво стручних аргумената, све су гласније
жеље о преласку аутопута на „сремску“ страну. Сматрамо да би се овим преласком
пропустила историјска прилика, да се реше вишедецинијски проблеми изазвани
клизиштима „Умка“ и „Дубоко“. У супротном, град Београд, ће свакако, у будућности
морати да се суочи са свим овим проблемима и да их решава по истим или сличним
принципима (решењима) који су предложени Идејним пројектом провођења наведеног
аутопута, што треба, да имају у виду, сви они, који треба да доносу одговарајуће одлуке.
Завода за геотехнику
Института за путеве а.д.
Мр Владета Вујанић, дипл.инж.геол.
ДИРЕКТОР ЗАВОДА ЗА ГЕОТЕХНИКУ
1 Детаљнији подаци о наведеној проблематици могу се наћи у Зборнику радова са Округлог стола „30 година студирања
и прокектовања аутопута Београд – јужни Јадран“, Врњачка бања, 27. новембар 2009. г.
Прилози: 1, 2, 3 и 4
– диспозиција варијанти аутопута,
– карактристични геотехнички пресек терена,
– примарна санациона мера,
– модел аутопута и регулациона грађевина, дуж десне обале Саве
Slike na http://www.highway.rs/download/Autoput E-763 Beograd - Pozega - STRUCNA BELESKA.pdf
izvinjavam se, ne radi, a slike su na:
http://www.highway.rs/download/Autoput E-763 Beograd - Pozega - STRUCNA BELESKA.pdf
http://www.highway.rs/download/Autoput E-763 Beograd - Pozega - STRUCNA BELESKA.pdf
prostorni planer
Advanced
- Učlanjen(a)
- 07.06.2010.
- Poruke
- 2.415
- Pohvaljen
- 4.664
I ja sam razumeo da ce tek od Pozege pocinjati taj motoway ili kako vec, jer je Tadic pricao Ariljcima sta ce se graditi kod njih, tako da mislim da vec isprojektovane deonice nisu dolazile u pitanje, sto mislim da je sasvim ok, jer je od Cacka slabiji intenzitet saobracaja, a u svakom slucaju bi imali dobru vezu ka Crnoj Gori. Sto se tice veze sa Uzicem, mislim da ce od Pozege graditi auto put ka Visegradu, tako da ce i Uzice i Zlatibor dobiti bolju vezu u svakom slucaju...
vladimir79
Higher intermediate
Па, и да се не ради зауставна трака довољно је на сваких 5 километара направити сигурносна искључења. То је неких 50-100 метара. Једино што би онда био проблем заустављање камиона за одмор или аутобуса да покупе путнике.
Zaustavna traka ne služi ni za odmor ni za kupljenje putnika (ja bih to strogo kažnjavao!) već samo za zaustavljanje u nepredviđenim okolnostima!
Na svakih 10-20-ak kilometara treba izgraditi odmorišta sa parkinzima i potreba za time je sasvim zadovoljena. Naravno vrlo verovatno će gradnja puta privući i investitore da otvaraju bezninske pumpe.
Na svakih 10-20-ak kilometara treba izgraditi odmorišta sa parkinzima i potreba za time je sasvim zadovoljena. Naravno vrlo verovatno će gradnja puta privući i investitore da otvaraju bezninske pumpe.