Šta je novo?

Autoput Miloš Veliki / A2: Beograd-Požega-Boljare (Koridor 11)

Kako znaš da je o trošku izvođača?
Da li si 100% siguran da će taj nemar biti kažnjen?
100% nikad ne možeš biti siguran :)

U pravnoj državi mora da se utvrdi ko je odgovoran za štetu, a onda se isti kažnjava naknadom štete. To je neophodno ukoliko imaš svest da se rabe sredstva poreskih obveznika, prema kojima imaš odgovornost.

Koliko sam upoznat, Nemačka je pravna država, a Srbija 100% nije.
 
OK, i moja logika je takva.
A, šta ako nije greška izvođača?
Možda je greška projektanta?
...
Siguran sam, iako ne mogu biti 100% siguran, da će tu investitor da snosi troškove... isto kao kod nas...
 
Pomenuo sam i projektanta.

A na osnovu čega bi investitor snosio troškove, ukoliko je greška u projektu? Ili u izvođenju? Ako malo pročitaš npr. Zakon o obligacionim odnosima kod nas, videćeš da postoje razlozi zbog kojih i projektant i izvođač mogu biti odgovorni. Tako da ne znam na čemu temeljiš svoju sigurnost da bi u Nemačkoj bilo isto kao kod nas. A kod nas je tako što nam je uprava neobrazovana, i neodgovorna. A iskustvo kaže da kod nas po pravilu investitor na kraju plaća, čak i kada bi trebalo izvođač.
 
Pa dobro... OK.
Moja poenta je bila da, vrlo verovatno, izvođač neće snositi dodatne troškove već će to naplatiti od investitora.
Od koga će investitor i na koji način naplatiti štetu koja je nastala greškom u projektu to je već ovo o čemu ti pričaš.
 
E sad kod nas je projektant, uglavnom, CIP... državna firma...
Što znači, ako oni snose troškove to je opet na državi... nije, ali jeste...

Nemoj, molim te, da misliš da ja ovde branim našu državu i da mislim kako je ovde sve vrh prosto mislim da tu postoji mnogo više nepoznatih nego što se na prvi pogled čini.
 
Pa ne baš, postoje baš za to i službe za održavanje, to je posao koordinatora te službe da zna za to. On se bavi time i to je njegova odgovornost, ako taj koordinator ne radi posao onda je zadatak nadređenog da rešava to. Obično takve stvari u sređenim zemljama ni ne stignu do vrha to jest ministra nego se zbog lanca odgovornosti to sve reši u nižim etalonima. Do ministra dođe tek kada se desi neka katastrofa kao npr. onaj most što se srušio u Italiji pre neku godinu.

To je mnogo zdraviji sistem nego da se sva odgovornost svali na ministra. Mali disklejmer, ovim ne branim Vesića, on je jedan od truleži u celom lancu od početka do kraja - čast izuzecima.
Da se samo nadovežem na ovo sa jednim primerom, koji se desio. Radi se most na Adi. Grad kao investitor angažuje nadzorni organ, koji štiti interese i zastupa investitora. Daju nedeljne, mesečne i kvartalne izveštaje, šta je urađeno, kao i šta se i kako planira za dalje. Imali su redovne sastanke sa ljudima iz Direkcije za izgranju Beograda, jedinica za implementaciju. Tu se rešavaju 99% stvari. Direkcija, ako ima za nešto potrebe, obaveštava Gradski vrh o glavnim problemima, planovima ili dobija dalje instrukcije kako šta. Dakle jedan lanac gde se zna kako i šta se radi. Isto je bilo i prilikom rekonstrukcije Nemanjine, ali i za gomilu drugih stvari ranije. Paralelno prilikom raspisivanje tendera za izvođača, raspisivao se tender i za nadzornog organa.

U međuvremenu se "nadzorni organ izvestitora" izgubio kao pojam u Srpskom jeziku. Zli jezici bi rekli da je to uloga predsenika.
 
Poslednja izmena:
Iz Zakona o ministarstvima, clan 7:

"Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: građevinarstvo; građevinsko zemljište; urbanizam; prostorno planiranje, odnosno organizaciju, uređenje i korišćenje prostora Republike Srbije; utvrđivanje uslova za izgradnju objekata; uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja; komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, poslove inženjerske geodezije; inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i inspekcijski nadzor nad objektima komunalne infrastrukture i obavljanjem komunalnih delatnost"

Naravno da imate milion organa ispod ministra koji mogu da budu strucniji, ali ministar ne sme da bude dileja. Najodgovorniji je za rad ministarstva i mora da se (manje ili vise) razume u gore nabrojano. U suprotnom, koji ce nam k* ministar.
 
Фасциниран сам да је једна кућа још увек на траси и то испред тунела! Срећа па се видео може убрзати, стварно не разумем 22 мин за 3км. Срки је цар за дрона!
 
Ali dobar je ugao snimanja, išao je nisko pa se dobro vidi uspon. Ne znam dal mi se čini ali ovde autoput kao da ima nagib i u stranu. Što i ne bi bilo glupo ako je npr kad se ide u smeru ka gore 100 na sat i krivina ulevo, a i nagib ulevo, onda on smanjuje centripetalnu silu koja vuče ka izletanju iz krivine.
A ovo šta Vesić klaže, pa rekao je recimo da će 2017. početi proširenje od Slavije do Žičke, i evo prošlo 5 godina ni makac...
 
A nek si i ovde postavio, samo ćoravima je isti put dve različite teme. Treba se ofarba nasred puta da se ko ne zbuni da je posle farbe na istom putu
Snimak traje nešto ispod 8 minuta, tolko je otprilike i dužina km, pa mu brzina snimka dođe 1km/min, tj 60km/h. Kad bi ograničenje bilo 120, onda bi se trasa prošla kao brzinom gledanja x2.0 😊 Al pošto će prosek biti 80, onda recimo x1,5, oko 5min. Ali ulaz u NBg je slično vreme za nas koji sad idemo na jug Obilaznicom kao dok se isključimo 2km Surčinskom predugačkom petljom pa do petlje Ostružnica. Znači ovuda si već u NBg, a onuda tek na Ostružničkoj petlji i moraš doći Savskom do otrprilike proširenja na 4 trake da bi bio na paralelnoj poziciji tamo ulaska u Vojvođansku. Dakle po meni razlika oko 5min za višak od Ostružničke petlje do Padine. A da su dali veće ograničenje 120, bilo bi i blizu 10min
 
Poslednja izmena:
Trup je širi za 50% tako da je i dužina veća kada bismo preračunali. E sad za krak što fali ne znam da li se sad plaća pa će se kasnije uraditi ili se cena umanjuje ako se ne planira skorija izgradnja.
 
Trup je širi za 50% tako da je i dužina veća kada bismo preračunali. E sad za krak što fali ne znam da li se sad plaća pa će se kasnije uraditi ili se cena umanjuje ako se ne planira skorija izgradnja.
Da, jeste šire za bicikl stazu i trotoare, ali ne verujem da je to baš pola širine standardnog trupa autoputa, možda +30% ali taj deo ne zahteva više slojeva asfalta, jaču podlogu jer ne nosi kamione već bicikla i pešake, itd. Sećam se pre 15-20 godina se govorilo da 1km autoputa u ravnici košta 1-2 mil evra. Znam da je za to vreme bila inflacija, al da je bila baš +500% i skočila na 10 mil, to bi značilo da je inflacija bila po 25% godišnje, a onda bi to značilo da nas naša Statistika laže i debelo namešta.
 
Da, jeste šire za bicikl stazu i trotoare, ali ne verujem da je to baš pola širine standardnog trupa autoputa, možda +30% ali taj deo ne zahteva više slojeva asfalta, jaču podlogu jer ne nosi kamione već bicikla i pešake, itd. Sećam se pre 15-20 godina se govorilo da 1km autoputa u ravnici košta 1-2 mil evra. Znam da je za to vreme bila inflacija, al da je bila baš +500% i skočila na 10 mil, to bi značilo da je inflacija bila po 25% godišnje, a onda bi to značilo da nas naša Statistika laže i debelo namešta.

Ovaj put ima tri trake u profilu 3.75, ukupno 11.25m, umesto dve trake po 3.75 i zaustavne od 2.5, ukupno 10m.

Ukupno za oba smera postoji 2.5m dodatnog puta, pretpostavljam da je sa trupom puta i više. Ako računamo samo put to je oko 20.000 dodatnih kvadrata puta (2.5m*8,000m). Ne kažem da to nužno opravdava značajni veću cenu nego za autoput, ali opet nije isto
 

Evo podataka u trenutku ugovaranja.
Nisam ispratio, da li su rađena 3 sloja asfalta kao na autoputevima ili samo 2?
 

Evo podataka u trenutku ugovaranja.
Nisam ispratio, da li su rađena 3 sloja asfalta kao na autoputevima ili samo 2?
Од 8 километара дужине, насељено подручје обухвата највише 500 метара. Без икакве потребе пут има 6 трака уместо 4, колико би било више него довољно. Лоповлук, као и обично.
 
Vrh